АУТОКЕФАЛИЗАЦИЈА И ЕТНОИНЖЕЊЕРИНГ

Иза „помирења“ Српске Православне Цркве (СПЦ) и тзв. Македонске Православне Цркве („МПЦ“) стоји масонски Фанар [1] који се представља као „Васељенска патријаршија“, то јест надпатријаршија надлежна за целу православну васељену (у даљем тексту: „ВП“).

Још је почетком 2020. тзв. МПЦ објавила да фанариотски патријарх Вартоломеј (ноторни екумениста, сергијанац и марионета јудеомасонерије) не намерава да одустане од решавања црквеног питања у Македонији. Вартоломеј је републици „Северна Македонија“ обећао да ће без обзира на противљење руске, српске или грчке цркве он преузети решавање деценијског спора у „Македонији“.   

ОДГОВОР НА ДРУГУ ПАСКВИЛУ ОБЈАВЉЕНУ НА САЈТУ «БОРБА ЗА ВЕРУ»

У новом бестидном, бесомучном, безбожничком и простачком пасквила-нападу на владику Акакија и на Српску Истински Православну Цркву, објављеном опет на сајту «Борба за веру» (27. март 2019.), наставља се прљава кампања сатанизације Српске Истински Православне Цркве.

Подсетимо се да је СИПЦ неодвојиви део Српске Православне Цркве. Након отпадања јерархије Београдске Патријаршије од правоверја – што сарадњом са безбожном влашћу, што кроз органско чланство у Светском савету цркава и упорном исповедању и упражњавању свејереси екуменизма – фактички постала је њена канонска наследница, којој је у таквим ванредним условима обновљен канонски епископат од стране архијереја Руске Истински Православне Цркве, који имају Апостолско прејемство и Духовно наслеђе Руске Заграничне Цркве и Руске Катакомбне Цркве. Због ове чињенице БЕСкрупулозни пасквила-напад усмерен је управо на сатанизацију Руске Истински Православне Цркве и Руске Заграничне Цркве.

Одговор хомофобним зилотима СПЦ окупљеним око сајта „Борба за веру"

Ко другом јаму копа...

– одговор хомофобним зилотима СПЦ окупљеним око сајта „Борба за веру“

Неко од пријатеља ми скрену пажњу на текст под називом „О истински лицемерној хомофобији српских истински православних зилота“. На основу наслова и првих ишчитаних пасуса било је јасно да је у питању пасквила  која не завређује пажњу. Одмах ме је асоцирала на текстове са сајта „Пешчаник“. Но, свако ко је и мало пратио уређивачку политику Пешићке и Кораћа, сложио би се да „Пешчаник“ у поређењу са овим (не знам како „то“ да назовем) ипак држи висок ниво. Како сам наставио са читањем, идентификовање извора текста свело се на логичан најужи избор: ако иза ове пасквиле не стоје Луковићеве „Е-новине“, онда су њени састављачи дефинитивно „Атеисти Србије“, трећег нема. Али не лези враже, тек када сам читање привео крају, приметио сам да је објављен на ћирилици и то у ћириличном окружењу сајта, по изгледу другачијег од концепта наведених другосрбијанских јуришника. И ништа ми више није било јасно... Профану пасквилу против хомофобних зилота СИПЦ објављују хомофобни зилоти СПЦ са сајта „Борба за веру“! Питате се сигурно откуда сада зилоти Српске Православне Цркве – па зар се група окупљена око сајта „Борба за веру“  у црквеним круговима не сматра као ревнитељска (зилотска) струја, унутар јеретичествујушче СПЦ, и зар нису од сопствене јерархије проглашени зилотима? А што се тиче хомофобије ових зилота СПЦ, па ваљда је свима познат њихов став према содомској пошасти јер је, барем до сада, био непријатељски, хомофобан. Дакле, хомофобни зилоти СПЦ нападају хомофобне зилоте СИПЦ!..

Из архива блога СрбинИП: о 1. и 9. мају

КАКАВ ЈЕ ТО ПРАЗНИК 1. МАЈ?

ДА ЛИ ЈЕ 9. МАЈ ДАН ПОБЕДЕ?

У СУСРЕТ "ВЕЛИКОМ САБОРУ" ИСТИНСКИ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Наш блог СрбинИП је крајем марта ове године писао о сједињењу једног дела истински православних цркава: Грчка ИПЦ под Архиепископом Калиником сјединила се са породицом „кипријановских“ синода. Како смо тада навели реакције у вези овог својеврсног истински православног савеза су углавном биле позитивне иако нису изостајале ни озбиљне критике нарочито када је у питању контраверзни уједињујући документ „Истински Православна Црква против јереси екуменизма: догматска и канонска питања“. Поред овог документа око кога се и дан данас ломе копља еклисиолошких полемика ту је свакако и нерешен проблем примања у општење канонски крајње сумњиве групе самозваног митрополита Агатангела (који се представља као провојерарх Руске Заграничне Цркве) непризнате од стране свештеног Синода Руске Истински Православне Цркве. Српска Истински Православна Црква још није донела на званичном нивоу став о овом новоформираном савезу истински православних цркава. У наведеном мартовским чланку навели смо само лично мишљење преосвећеног епископа Акакија по том питању које је генерално позитивно. У наставку објављујемо интересантну анализу мартовске истински православне уније и контраверзног еклисиолошког сједињујућег документа из пера православног публицисте господина Владимира Моса дајући нашим читаоцима могућност да се упознају са критиком спорних момената у овом својеврсном зачетку уједињујуће тендеције свих Истински Православних Цркава.

Владимир Мос

У СУСРЕТ "ВЕЛИКОМ САБОРУ" ИСТИНСКИ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Овај месец (јун 2014) обележило је појављивање исправљене верзије документа "Истински Православна Црква и јерес екуменизма"[1] који су усвојиле Истински Православне Цркве Грчке и Румуније и "Руска Загранична Црква" митрополита Агатангела. Без обзира на то што аутор ових редова не налази значајне измене у поређењу са првобитним текстом документа који је објављен у марту ове године (изузев необјашњиве чињенице да је, по свему судећи, ИПЦ Бугарске повукла своју сагласност), ипак, можда би требало да се још једном осврнемо на две тачке које су постале узрок несугласица. Прва је – одсуство јасне изјаве о томе да Цркве Светског православља немају благодат Светих Тајни, а друга – то што је опет изостало недвосмислено одређивање улоге будућег "Великог Сабора" Истински Православне Цркве и његове везе са ранијим Помесним Саборима Истински Православних Цркава.

Актуелно: Став о прослави 9. маја

Писма читалаца

ШТА ЗА СРБЕ ПРЕТСТАВЉА ПРОСЛАВА 9. МАЈА?

Прошло је скоро 70 година од завршетка Другог Светског рата. Крај овог рата значио је и крај Краљевине Југославије. На простору целе Краљевине Југославије дошло је до најтрагичнијег крвавог комунистичког преврата изведеног уз усрдну подршку западних „савезника“ и зверолике Стаљинове Црвене Армије. Данас, деветог маја република Србија на највишем државном нивоу ову истинску историјску трагедију прославља као тријумф некакве слободе. Зар смо заборавили у какво су зло и пропаст, овим „тријумфом“, ушле Србија и Источна Европа? Зар смо заборавили да се наводном победом добра и слободе над злом фашизма у Србији и Источној Европи зацарило још веће зло комунизма у којем су Србија и народи Источне Европе пола века на најсвирепији начин уништавани и мучени. Од овог дана су најужасније зло богоборног Совјетског Савеза, оваплоћена звер Стаљин и његова злочиначка хорда – Црвена Армија проглашени херојима и ослободиоцима.

ХАНУКЕ: Анти - Божић, Београд 2011.

Среда, 21. дец 2011.

Молитвама и паљењу свећица у синагоги Сукат Шалом у Београду, којима су  Јевреји обележили други дан празника Хануке, присуствовали су врховни Рабин Израела Јона Мецге, председник Србије Борис Тадић и епископ СПЦ Иринеј Буловић.

Врховни Рабин Израела Јона Мецге, који је упалио прву свећицу, честитајући припадницима јеврејске заједнице у Србији Хануку, захвалио се председнику Србије Борису Тадићу на свему што је учинио за "његову нацију"...

Подсетимо се шта је Ханука и шта симболизује молитвено паљење Менора свећњака од стране истакнутих грађанских и црквених личности – представника традиционално хришћанских народа и држава. Тим поводом поново објављујемо филм наше продукције који смо први пут објавили прошле године у исто ово време.

Погледајте наш видео на ову тему:

ПОЖАР ХАНУКЕ

НИ ГРЦИ НИ РУСИ

Владимир Мос

НИ ГРЦИ НИ РУСИ

На празник Светог првомученика Стефана, заштитника српског краљевског дома Немањића, 2/15. августа 2011. године, јеросхимонах Акакије (Станковић) хиротонисан је у манастиру Лесна у Француској за Епископа Ресавско-шумадијског од стране архијереја Руске Истински Православне Цркве предвођене Архиепископом омским и сибирским Тихоном. Овај радосни догађај, пун директне и симболичке важности за будућност Истински Православне Цркве широм света, изазвао је, као што се и могло предвидети, љутите примедбе чланова Истинске Православне Цркве Грчке, под чијим је привременим старањем била Српска Истински Православна Црква. Канонским питањима изазваним одлуком коју су донели Срби – да се за ову хиротонију обрате Руској Цркви – био је посвећен претходни чланак овог аутора и овде та питања неће бити детаљно разматрана. Довољно је рећи да је, по мишљењу аутора овог чланка, хиротонија била потпуно у складу са канонима и уједно животно неопходна за опстанак,  стабилност и развој Српске Истински Православне Цркве. Но, очигледно је да је ова хиротонија повредила осећања националиста из Грчке Цркве, пружајући им изговор да пресеку преговоре о јединству са Руском Истински Православном Црквом. Стога би можда било корисно да покушамо да овај догађај ставимо у контекст новије, али и не тако недавне историје православног црквеног национализма.

Грчки протекторат у Србији или препорођена Српска Црква (ИПЦ)?

Greek protectorate in Serbia or the regenerated Serbian Church (TOC)?  (English)

Јеромонах Акакије

Свашта се тврди и пише ових дана. Србе као и увек прати неслога. Неки Срби, авај,  тврде да су Грчки старокалендарци направили неку нову "српску цркву" која нема везе са Светосавском Српском Црквом јер је она, замислите УГАШЕНА падом српске јерархије у јерес екуменизма.  Та новоформирана „српска црква“ фактички и не постоји јер у званичним документима светог Синода Грчке ИПЦ Србија је уписана као црквена административна област Грчког егзархата Западне и Источне Европе. Апологете Србије као неуобличеног грчког протектората тврде да смо ми клирици и верници у апсолутној зависности од Грчких епископа пошто немамо никаквих додирних тачака са историјском Српском помесном Светосавском Црквом. На такав начин се врши саблажњавање и застрашивање верног народа и из тога се јасно види колико је за Србију штетно досадашње, за нас привремено, епископовање над Србијом Грчких епископа.

Реакције на актуелна црквена збивања: Портал-Credo

Протојереј Алексеј Лебедев

Да ли је Рус Србину брат заувек?

Русский сербу брат навек? 
(Русский)

Are the Russians the Serbs' Friends Forever? 
In the Context of the True Orthodox Church

(English)

Међународно деловање руских Истински Православних Цркава (које се налазе изван јурисдикције Московске патријаршије) обично је ограничено на руске парохије које постоје у земљама расејања. Активност мисија међу обраћеницима[1] коју је у протеклих 10 година показивала РПАЦ ту је из разумљивих разлога успорена, па је вођство у овом погледу прешло је на Руску Истински Православну Цркву, која по броју парохија у иностранству сада заузима прво место међу остацима и "крхотинама" Руске Заграничне Цркве.

ОЧЕКИВАНИ НАПАД ПОВОДОМ СПОРНЕ ОДЛУКЕ О КАНОНИЗАЦИЈИ АРХИЕП. ГЕРМОГЕНА ОД СТРАНЕ РИПЦ

Сајт СПЦ - Аустралије и Новог Зеланда (Кликни на слику да видиш текст!)

Данас је на званичном сајту Српске Православне Цркве – Аустралије и Новог Зеланда објављен текст који оштро, може се чак рећи и са правом, али надасве злонамерно критикује решење Архијерејског Синода РИПЦ (кога називају сектом) о наводној канонизацији руског архијереја из периода Другог светског рата - Архиепископа Гермогена (Максимова) кога су по заузимању Загреба зверски мучили и стрељали југословенски комунисти. Архиепископ Гермоген је у време ткз. Независне Државе Хрватске, геноцидне државне творевине под   протекторатом Нацистичке Немачке, био постављен за поглавара - „Митрополита“ исполитизоване псеудо црквене организације ткз. Хрватске Православне Цркве. Током друге половине месеца октобра, текуће године у украјинском граду Одеси одржано је редовно заседање Архијерејског Синода Руске Истински Православне Цркве. Између осталих, на овоме Сабору је донешена одлука  да се присаједине сабору Руских Новомученика и Исповедника неколико руских клирика на челу са Архиепископом Гермогеном, мучених и на крају побијених од стране југословенских комуниста 1945. године. (Погледај) На самоме делу канонизација још није реализована него је само донешена одлука која обавезно претходи таквом чину. Када је прочитао ову вест јеромонах Акакије је одмах без оклевања упутио протесно писмо адресирано на: Првојерарха РИПЦ, Његово Високопреосвештенство Архиепископа Тихона; на адресу Свештеног Синода РИПЦ и на адресу сајта „catacomb.org“. После овога писма које у наставку објављујемо уследила је међусобна преписка која је резултирала стопирањем целог овога случаја до прве могућности могућег Саборног оповргнућа и поништења спорне Синодске одлуке од стране Архијереја РИПЦ.

РАСКОЛ У СПЦ: ЈЕДНА ЕПАРХИЈА – ДВА САЈТА

Кликни за званични сајт Рашко - Призренске епархије (Патријаршија)

Кликни за званични сајт Рашко - Призренске епархије (Артемије)

Недавно се у интернет јавности појавио нови црквени сајт под називом „Званична интернет презентација / Епархија Рашко - Призренска и Косовско – Метохијска“ под веб адресом: http://www.eparhija-prizren.org/ уз напомену:  „Са благословом Епископа рашко – призренског и косовско – метохијског Г.Г. Др Артемија“. Од раније је већ постојао сајт са веома сличним називом и веб адресом:  „Епархија Рашко – Призренска и Косовско – Метохијска – званична интернет презентација - http://www.eparhija-prizren.com“. Интересантно је и то да оба ова сајта на себи имају обележје – грб Српске Православне Цркве.

Постојање оваква, готово индентична два сајта једне епархије која се налази у јурисдикцији Српске Православне Цркве и како се може сазнати из њихових садржаја, који се међусобно не признају, а уз то оба сајта се представљају као припадници Српске Православне Цркве, заиста је више него збуњујуће. Оваква појава званично и недвосмислено потврђује већ познату констатацију да је унутар Српске Православне Цркве настао раскол, тј. СПЦ се поделила на СПЦ (Патријаршија) и СПЦ (Артемије).

Владика Артемије и Истинско Православље (English version available)

Владимир Мос

(English version)

Вести да је Синод официјалне Српске цркве забранио служење епископу Артемију, бившем архипастиру за Косово и Метохију, природно су дочекане са добродошлицом од стране Истинских Православних Хришћана. Владика Артемије је већ неколико година главни критичар екуменистичког, модерног курса којим плови официјална Српска црква. Недавно је био кажњен од стране јеретичке патријаршије тако што је уклоњен из своје епархије, Косова, где је пустио дубоко корење. Сад изгледа да је дошло до потпуног раскида са патријаршијом. Но, да ли је заиста тако?

Јерес екуменизма бесни већ скоро сто година, њену отпадничку природу препознали су многи, а Српска црква је члан крајње отпадничког Светског Савеза Цркава још од 1960. године. Ипак, само мали број антиекумениста је направио потпуни прелаз из јереси у Истинско Православље. Питање је: зашто?

Да ли је на помолу појава српског Диомида?

Уз све наше наде да ће Србе повести богоугодним путем спасења, преласком у Истинско Православље, Владика Артемије својим поступцима и изјавама све више личи на руског црквеног дисидента епископа  Диомида. Епископ РПЦ владика Диомид успротивио се својевремено црквеним властима  званичне РПЦ – Московске патријаршије и основао нову цркву – СПС – „Свети Правитељствујушчи Синод“. Упоређујући ток догађаја везаних за Диомида и Артемија долазимо до закључка да су веома слични. Обојица су веома омиљени у народу као антиекуменистички епископи традиционалисти и конзервативци, верни националним идејама. Наиме, владика Диомид се успротивио црквеној политици РПЦ  упућујући јој веома оштре критике. Између осталог позвао је патријарха Алкексеја и цео Синод РПЦ да се покају због апостасије. У јуну месецу 2008. године од стране РПЦ под председавањем патријарха Алексеја био је смењен  са своје Анадирске и Чукотске епархије и одређена му је привремена забрана свештенослужења.  Он се тој одлуци није подчинио, настављајући да служи, на богослужењима је помињао патријарха Алексеја, а убрзо потом само упражњено место Московског патријаршијског престола. После 2 -3 месеца био рашчињен. По своме рашчињењу   једнолично је рукоположио из свог блиског окружења пар епископа и потом основао своју цркву. Иако су му у почетку многи из Русије и иностранства давали подршку, данас њега не признаје ни једна православна црква.  У круговима блиским Синоду РПЦ говорило се и о његовом коначном одлучењу од цркве. Покрет епископа Диомида називају „Чукотским расколом“, „Безнадежним православљем“, „Диомидством“, а социолошко - црквени експерти називају овај феномен: „Православно -  фундаменталистичком формом социјалног протеста“. Случај "Диомид" је 2008. године био у јеку црквене јавности како Руске тако и интернационалне. Данас се о њему ретко шта чује, а број присталица се из дана у дан смањује.


Коментар редакције блога СИП 

Коментар Истински Православног свештеника о „афери Артемије“ (English version available)

Отац Стивен Ален

(English version)
Добро се сећам када је 1990. епископ Артемије заједно са оцем Савом Дечанским и многим следбеницима саставио јавно  саопштење против свејереси екуменизма. То је било „повлачење линије по песку“. Tада је свима са здравом савешћу било очигледно да ће ако одустане погазити своју савест и да ће свесно и јавно пасти у јаму општења са јереси коју је сам изабрао. Управо се то и десило. На овај начин он се сурвао са моралног врха – смело је исповедио веру и био на рубу прекида општења са јеретицима – на оно што је данас: жалосна фигура без идентитета, ни врућ (тј. исповедник Вере), ни хладан (тј. размажени, еврократски, псеудо-епископ, као остали из Српске патријаршије), него млак, са нејасном и конфузном еклисиологијом, узалуд се трудећи да остане на неком црквеном положају.

Владика Артемије је урадио оно што један антиекумениста НЕ СМЕ да уради: Он је препознао екуменисте… и онда је остао са њима у општењу! То је крајњи екуменизам: да антиекумениста саслужује са екуменистима! То је најпотпунији тријумф екуменизма који се могао замислити – он тако тријумфује као универзални, разарајући, ментални и духовни отров, који неком демонском, фаталном привлачношћу присиљава чак и антиекуменисте да се моле са екуменистима, на тај начин јасно и прецизно исповедајући оно што екуменисти уче: није важно у шта верујеш докле год се молимо заједно.  

Пошто је урадио оно што један исповедник Вере НЕ СМЕ  да уради – препознао јеретике и онда остао у  општењу с њима – епископ Артемије је погазио своју савест, онеспособио се за доношење добрих одлука, завео верне и оштетио темељ истинске Вере.

Да ли ће он сада, годинама касније, имати моралне бистрине да увиди своје грешке и поништи их? Данас, овде и сада, хоће ли ће имати храбрости и чистоте ума и душе да каже: „Јавно исповедам да је требало ДАВНО да прекинем општење са патријаршијом, зато што је ЈЕРЕТИЧКА! Јавно исповедам да је требало да ступим у Истинско Православље пре много година, и сада намеравам да урадим тако“? Помолимо се да тако буде, због његовог спасења, и душа многих!

Priest Steven Allen

Church of St Spyridon  (GOC)

Detroit, Michigan

Актуелности - кулминација случаја "Артемије" (English version available)

Епископ СПЦ владика Артемије
Коју и чију битку бије?

Данашње информације (види) о Владики Артемију који је, и поред ранијих обећања да неће чинити раскол, отпочео отворено да се супротставља Београдској патријаршији, донекле мењају  поглед на случај  „Артемије“.  Сада је више него очигледно да ће се раскол у СПЦ  неизоставно десити, и то није тако лоше. Поставља се врло важно питање који су разлози извођења таквог маневра? Да ли је владику Артемија на то подстакла искључиво Света Ревност борбе за очување вере Православне или нешто друго? Ако би му Београдска патријаршија и поред свега што се десило вратила његову епархију, да ли би се он, у томе случају опет вратио у послушност истој?

РЕАГОВАЊА ПОВОДОМ ИЗБОРА НОВОГ ПРВОЈЕРАХА ГРЧКЕ ИПЦ (English version available)

јеромонах Акакије

НЕКОЛИКО МИСЛИ О ИЗБОРУ

НОВОГ АРХИЕПИСКОПА ГРЧКЕ 

ИСТИНСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

(English version)

Којим правцем ће тећи ток Грчке ИПЦ са њеним новим поглаваром Архиепископом Калиником можемо само да нагађамо. Иако Првојерарх нема аутократску власт као први међу једнакима, он свакако има доста велики утицај на курс којим се креће лађа једне помесне Цркве. 

Нови Првојерарх је познат као акриволог са доста израженим цртама матејевске искључивости. Због тога је доста пута, као опозиција званичном курсу кога се држао његов приснопамјатни претходник, улазио у сукоб и са самим Синодом.

ДАНАС ИЗАБРАН НОВИ ПРВОЈЕРАХ ГРЧКЕ ИПЦ

Новоизабрани Првојерарх Грчке ИПЦ његово Блаженство г. г. Калиник Архиепископ Атински и целе Јеладе

На данашњем заседању Свештеног Синода Грчке Истински Православне Цркве изабран је њен нови Првојерарх његово високопреосвештенство митрополит Ахајски и целог Пелопонеза г. Калиник.

Редакција блога СИП честита новоизабраном Првојерарху Грчке ИПЦ са молитвеним жељама да му Господ да духовну снагу и свако здравље за тако одговорно место и да као Првојерарх и председавајући Синодом Грчке ИПЦ право управља речју Христове истине.

На многаја љета Владико! Ис пола ети Деспота!

Како незванично сазнајемо настројење комплетног епископата које је учествовало у избору новог Првојерарха је било једнодушно у томе да се из поштовања изабере неко од старијих епископа. Најстарији по хиротонији архијереј и по очекивањима многих  сигурни наследник Архиепископског трона, његово високопреосвештенство г. Акакије митрополит Дијавлијски због старости и лошег здраственог стања одрекао се своје кандидатуре. Митрополит Еврипски и Евијски г. Јустин се такође налази у поодмаклим годинама и лошем здравственом стању, те су као једини старији кандидати остали само митрополити Максим Солунски и Димитријадски и Калиник Ахајски и целог Пелопонеза.


Од једанаесточланог бирачког тела састављеног од епископа Грчке ИПЦ 8 је гласало за Митрополита Калиника, а 3 за Митрополита Максима.


Устоличење новог Архиепископа одржаће се 17. октобра (по грађанском календару) у Катедралном храму Атинске Архиепископије светог Атанасија Великог у Атини - Неа Филаделфиа.

Осврт на црквено - авантуристичке списе - Матејевштина

СМИРЕЊЕ ПОД ОПШТУ ИКОНОМИЈУ (1)

(Чланак је преузет из часописа Ревнитељ Православног Благочешћа, бр. 24. Васкрс 2006.)

Тако и ви: споља се показујете људима праведни, а изнутра сте пуни лицемерја и безакоња.(Мт. 23,28)

УВОД

Оснивач Матејевске фракције,
 еп. Матеј Карпатакис

Пред наше читаоце износимо неколико појашњења у вези са еклисиолошким позицијама Истински Православних из периода после увођења новог календара у Грчку Цркву (1924). Будући да смо упознати са, не само грчко – локалним, проблемом који је, као што ћемо видети, решен крајем шесдесетих и седамдесетих година, ми не можемо да не жалимо због, од стране наше браће старокалендараца, даљег упорствовања у раздељењу и непрестаног тражења труња у очима већ давно упокојених, а неких од Бога чак и прослављених архијереја-исповедника. Жалостимо се и стога што се тај несрећни вирус раздора, партијашења и бесконачних расправа и доказивања о исправности једне и неисправности друге групе преноси из Грчке у многонапаћену и духовно измождену Србију у којој је тек од скора заживело Истинско Православље. Поборници таквог „партијског православља“ у почетку готово  увек из безазлених истинољубивих и искрених разлога крећу у авантуру тражења „чисте“ или „канонски идеалне“ црквене јурисдикције, коју је после дугог трагања ипак не налазе онако чистом како су је они замислили. Не нашавши тражено, они се саблажњавају на јерархију и падају у две крајности: леву - враћање у официјално, светско екуменистичко православље, или десну – непризнавање никаквог епископата. Постоји и трећа варијанта ове прелести, изазване услед недостатка расуђивања. Ова трећа група „ревнитеља“, као што смо рекли, не нашавши Истинско Православље чисто и идеално онакво како су они очекивали да га нађу, почиње сама да конструише мозаик историје трудећи се да састављени каменчићи буду што је могуће ближе у доследности са св. канонима и неретко ту комбинују (у њима жељеном контексту) и цитате из Св. Писма, слично разним секташима.

Актуелности из Истинског Православља широм света

Протојереј Константин Фјодоров

Од редакције блога СИП: Пре неких месец дан на интернету се појавио реферат, наводно припреман за Сабор једног дела распаднуте Руске Заграничне Цркве (оних који нису пратили унију са екуменистичком и сергијанском Московском Патријаршијом), познатијег као Мансонвилски Синод који предводи епископ Владимир (Целишчев). Као аутор реферата наводи се, тј. потписан је протојереј Константин Фјодоров иначе историјска личност РЗЦ - свештеник који је цео свој живот посветио служењу Истинском Православљу и Руској Заграничној Цркви. Баћушка Константин је био веома близак светитељу Филарету Вознесенском кога је пред само блажено упокојење лично причестио. Баћушка Константин се пре скоро једне децениј  из Америке преселио у Русију где и сада живи и служи у граду Костроми. Његов ауторитет и име је злоупотребио његово бивше духовно чедо Роман Павлов који је својевремено напустио РЗЦ и прикључио се Суздаљском Синод, а на крају завршио код Грчких екстремних старокалендараца познатих као Матејевци. Тај исти Роман који је у међувремену постао матејевски свештеник је у ствари истински аутор наводног реферата написаног у духу зилотског екстремизма и изразите пристрасности својој црквеној партији која оштро прелази границе објективности, тако својственог Матејевцима. У реферату се величају матејевци као једина исправна опција, док се са друге стране реферат обрушава већ добро познатим матејевским конструкцијама на  Истински Православну Цркву Грчке. И све то не би било толико страшно да у место себе као матејевца није потписао свог бившег духовника о. Константина Фјодорова. Реферат лажно и злонамерно потписан са именом о. Константина постављен је на интернет и на тај начин је изазвао велики немир међу Истински Православном јавношћу. Сви који познају о. Константина су већ после читања првих пасуса могли закључити да ово није дело о. Константина. Е-мејлови су стизали о. Константину из целог света где су Истински Православни са неверицом питали да ли је истина да је он заиста аутор и потписник тако специфичног текста својственог само загриженим матејевцима. Отац Константин је био веома изненађен и повређен поступком свог бившег духовног чеда – о. Романа и убрзо по томе је написао демант у коме јавно каже: “ја нисам аутор реферата и реферат није написан у мом духу“.  Између осталог он наводи да када се пре неколико година разговарало о писању таквог реферата његов основни циљ је био како да се уједине сви Истински Православни – Руси, Грци и други народи у заједничку борбу против злих духова и свих одступника од истине. Са Божијом помоћи то се може и десити. Верујем да светитељ Филарет и сви Небожитељи то исто желе. Изворни текст овог подметнутог реферата можете наћи на Руском религиозном сајту ПОРТАЛ КРЕДО. У наставку доносимо текст чтеца Владимира Моса који је написан као одговор о. Роману Павлову. Може бити интересантно да демант о. Константина до дан данас на поменутом сајту није објављен.    

У ОДБРАНУ ИСТИНСКИ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ГРЧКЕ

Против напада Оца Романа Павлова

Владимир Мос

Пишући под именом Протојереја Константина Фјодорова, али без његове дозволе(1), Отац Роман Павлов је објавио клеветнички напад у духу грчких Матејевских расколника на Истинску Православну Цркву Грчке коју предводи Архиепископ Атински Хризостом (Кјусис) - такозване „Флоринце“.  Желећи да прикаже Истинску Православну Цркву као екуменистичку или као полу - екуменистичке јеретике и расколнике, отац Роман ставља у исти кош ову групу истинских исповедника са  групом познатом као „Синод Супротстављених“ или Кипријановци, испуштајући потпуно да појасни да су Кипријановци створили раскол  одвајајући се од Истински Православне Цркве  1984. године на основу исповедања вере које је Истински Православна Црква званично и формално одбацила.  Шта више, Отац Роман напада упокојеног првог јерарха Истински Православне Цркве, Митрополита Хризостома Флоринског (+1955), при томе искривљујући неке важне чињенице, а неке потпуно игноришући.   Кроз врло пажљиво обликовану историју, он покушава да извуче закључак да његов сопствени Руски Синод, избегавајући грешке РЗЦ-а у односима са новокалендарцима и Флоринцима,  треба да уђе у општење са Матејевском Црквом Грчке и Кипра.

Али, погледајмо какве су стварне чињенице...