петак, 04. фебруар 2011.

СВЕТИ САВА И НАШЕ ДОБА


Предавање г. Владимира Моса у Билефелду (Немачка), у Српској истински православној парохији Светог Преображења Господњег, на празник Светог Саве Српског 2011. године

Велика ми је част што сам позван да говорим овде у Немачкој, пред вашом истински Православном заједницом, на празник светог Саве Српског, једног од највећих светитеља који је икада живео.

Св. Сава је био велики и свети човек из много разлога. Пре свега он је био монах најстрожијег живота, аскета и чудотворац, који је чак васкрсао мртваца. Као друго, он је био необично милостив, помагао је сиромашне разних народа и подизао велике цркве у много земаља: на Светој Гори, у Цариграду, у Јерусалиму, а нарочито, наравно у његовој родној Србији. Као треће, он је био оснивач аутокефалности српске Цркве, њен први архиепископ и творац домаће српске јерархије. Под четири, установио је линију српских православних Краљева, крунишући првог српског Краља, свога брата, св. Стефана. И пето, он је био велики миротворац, доносећи мир не само у своју отаџбину, него такође измирујући и друге православне народе као што су Бугари и Грци.

Св. Сава је све ово постигао у време велике кризе заједнице Православних народа. Заиста, тринаести век, у коме је он живео, може се назвати сумрак Православног Хришћанства, његова најнижа тачка – све до кобног двадесетог века који смо управо преживели. Оно што бих желео да урадим данас јесте да упоредим тринаести и двадесети век, да видимо да ли можемо да извучемо неку поуку из искуства тринаестог века.

четвртак, 03. фебруар 2011.

Руска Загранична Црква, митрополит Агатангел и „Синод супротстављених“


Владика Агатангел са белим- првојераршким клобуком Руске Заграничне Цркве

Распад РЗЦ, Синод митрополита Агатангела и Еклисиологија Кипријановског „Синода супротстављених“

Од редакције блога СрбинИП:
У наставку следи текст свештеника Стивена Алена. Ради појашњења овог текста дужни смо да кажемо неколико речи о самом митрополиту Агатангелу. Рукоположен је за епископа 1994. године у граду Суздаљу од стране архијереја Лазара (Журбенка) и Валентина (Русанцова) као епископ Симферопољски под  јурисдикцијом, тада још јединственог Синода Руске Заграничне Цркве. Крај деведесетих година обележен је као период експанзије либерално настројених епископа РЗЦ који су свим силама настојали да се РЗЦ утопи у светско православље кроз сједињење са Московском Патријаршијом. Године 2001. десио се преврат и либерали на челу са архиепископом, касније митрополитом, Лавром преузели су власт над кормилом РЗЦ. Законити Првојерарх митрополит Виталије је лукаво и дрско удаљен. У исто време се групишу и засебно организују и ревнитељи РЗЦ који су постали свесни да је отпадништво либерала превршило сваку меру.