ПОСЕТА ПРЕОСВЕЋЕНОГ ЕПИСКОПА АКАКИЈА РУСИЈИ

Другом половином октобра, његово Преосвештенство епископ Акакије Утешитељевски је у својству представника Српске Цркве отпутовао у Русију ради посете Синоду Руске Истински Православне Цркве. У пратњи владике Акакија био је протојереј отац Алексеј Лебедев из Санкт Петербурга и монахиње Макрина и Алипија. Заседање Руског Синода је одражано у  примосковском граду Дмитрову, у парохијском дому храма преподобног Серафима саровског. Разлог посете био је, покретање дискусије на тему јединства Истински Православних Цркава.

Владика Акакије је пред Руским архијерејима изнео став Србске ИПЦ, о подршци  јединства дела породице Истинских Православних Цркава које је покренула, у марту 2014. године, Грчка Истински Православна Црква. У том контексту владика Акакије је у име СИПЦ, изнео неслагање са примањем Грчких клирика под омофор Синода РИПЦ. Такође, распитивао се и о могућностима сједињења разједињених делова Руске Цркве. Под разједињеним деловима подразумевају се Руска Истински Православана Црква (председавајући архиепископ Тихон Омски и Сибирски), Руска Православна Аутономна Црква (председавајући митрополит Теодор Суздаљски и Владимирски) и Руска Загранична Црква (председавајући митрополит Агатангел Тавричевски и Одески). Излагања и ставове Србске ИПЦ, Синод РИПЦ примио је к знању и узео на разматрање.

ДЕТАЉНИЈЕ 

ДА ЛИ ЈЕ У ОДНОСУ НА ГРКЕ СИПЦ РАСКОЛНИЧКА?

Владимир Мос

Да ли је Српска Истинита Православна Црква расколничка?

(Анализа Окружне посланице Грчке ИПЦ, од 9/22. августа 2011)

Догађаји у вези са хиротонијом српског владике Акакија од стране руских истински православних епископа у августу 2011. године су комплексни, а њихова канонска процена компликована. Разлог за ово је једноставан: корпус православних канона и закона, који је садржан у Крмчији и као такав састављен још пре дванаест векова, није предвидео стварање нових аутокефалних Цркава, а још мање обнављање и васкрсавање аутокефалних Цркава након њиховог пада у јерес. Ипак, верујем да се у светим канонима, у делима светих Отаца и у Црквеној историји, могу наћи  ваљани докази који потврђују да је хиротонија епископа Акакија пуноважна, а осуда њега као „расколника“ од стране Грчке Истински Православне Цркве – незаконита. Међутим, пошто још увек има доста оних који верују да је владика Акакије расколник, сврха овог чланка је да поново размотри тај спор, сад када се, барем се надамо, слегла прашина после сукоба 2011. године. Као оквир ове расправе предлажем анализу Енциклике објављене 9/22. августа 2011. и потписану од стране архијереја Грчке Истински Православне Цркве, предвођене архиепископом Калиником Атинским.

Посланица је насловљена: „Свештеном клиру и пуноти верних Цркве  Истинитих Православних Хришћана Србије...“ Овај податак је сам по себи од највећег значаја, због тога што се цела дебата која се последњих година водила између оца Акакија и његових присталица са једне стране, и архиепископа Калиника и његових присталица са друге, све време управо и вртела око питања: да ли Српска Истински Православна Црква заиста постоји, паралелно и независно од других Истински Православних Цркава као што су Руска и Грчка? Или српски Истински Православни Хришћани припадају Грчкој Истински Православној Цркви, само што живе на територији Србије? Чињеница да се посланица обраћа „свештеном клиру и пуноти верних Цркве Истинитих Православних Хришћана Србије“ може да значи само то да потписници прихватају да Српска Истински Православна Црква заиста постоји независно од  Грчке Цркве. Наравно, потписници се нису обраћали епископу Акакију и његовим следбеницима (неколико стотина људи), него малој групи (око педесетак људи) његових опонената и непријатеља у Србији, али верујућима сабраним око владике Акакија признато је основно начело: да независна, аутокефална Српска Црква постоји таква у Истинском Православљу, једино је препирка око тога која група верника чини ту Цркву...
Да ли потписници ове Енциклике искрено верују у то? Скоро сигурно – не. Јер и пре и после хиротоније, архиепископ Калиник и његове присталице тврдили су управо супротно. Недавно је један од водећих Грка рекао да пре 1995. године, када је отац Акакије дошао у Србију са Свете Горе, у Србији није било ни једног Истински Православног Хришћанина, тако да ни аутокефалност Српске Цркве није више постојала. Србија је сада „мисионарска територија“ тврдио је он, баш као мисионарска подручја западне Европе и северне Америке...
На тврдњу да је Србија сада „мисионарска територија“ коју Грци морају поново да просвете светлошћу Јеванђеља, владика Акакије је одговорио: „Ми се питамо с којим правом они то тврде, чак и да прихватимо апсурд да су Грци изнова просветили Српски народ? Који се то грчки мисионар трудио на винограду Српске Цркве последњих 15 година? Ко је од Грка међу Србима и за Србе направио и један корак? Ко је трпео понижења од стране Београдске патријаршије? Знамо да једанаест година нико од стране Синода Грчке ИПЦ није посетио страдајући верни народ у Србији! Економска помоћ из Грчке – о којој се такође на сав глас прича и која се наводи као један од аргумената зашто смо ми Срби зависни од Грка и немамо право да изађемо испод њихове административне управе – у контексту услова у којима живи Српска ИПЦ заиста није била велика. У том обиму она је стизала и из других јурисдикција, па чак и од појединаца из Светског Православља. И невољно се поставља питање: зар су Грци Српску Цркву помагали само зато да би била под њиховом влашћу? Државна новокалендарска Грчка црква непрестано финансијски помаже Београдску патријаршију, па патријаршија није потчињена Грчкој архиепископији. Зар је то мерило да ли нека црква треба да се помаже или не?“

НОВОСТЈЕНИЧКА ОКТОБАРСКА СЛАВА И ПОСЕТА ПРВОЈЕРАРХА РУСКЕ ИПЦ

Преосвећени Владика Акакије, схиигуманија мати Ефросинија и Високопреосвећени Тихон,
Архиепископ Омски и Сибирски, Првојерарх Руске Истински Православне Цркве
Манастир Нови Стјеник, октобар 2012.

У манастиру Нови Стјеник прослављено је сећање на прогон сестринства из (старог) Стјеника (2003.) као и имендан новостјеничке настојатељнице мати Ефросиније. Ову октобарску светковину новостјенички манастир већ годинама традиционално свечано прославља као другу манастирску славу.

Јубилеј часописа "РЕВНИТЕЉ" - претече нашег блога СрбинИП

РЕВНИТЕЉ

православног благочешћа

Петнаест година од изласка првог броја

15 лет журналу Истинно-православных христиан Сербии

У јануару 2012. године навршава се тачно 15 година од изласка првог РЕВНИТЕЉА – Листа истинитих православних хришћана Србије. Издавач првог броја овог легендарног катакомбног часописа била је Келија Светог Јована Шангајског на Фрушкој Гори, која је убрзо потом променила назив у Келија Светих равноапостолних Методија и Кирила, учитеља словенских.

РЕВНИТЕЉ је излазио као самиздат у форми фанзина – ручно израђене публикације која се од обичних часописа разликује по томе што је не уређују професионални новинари, што њени уредници све раде сами, што нема спонзоре и рекламе, што се умножава најчешће фотокопирањем (у Совјетском Савезу, где је КГБ контролисао све машине за фотокопирање, самиздат је умножаван прекуцавањем на писаћој машини). Фанзини су прављени тако што су делови текста куцани на писаћој машини, затим исецани, лепљени и фотокопирани.

У основи тако је рађен и РЕВНИТЕЉ, с тим да је писаћу машину заменио компјутер (стари, гломазни, са процесором 486 и касније пентиум). И овај лист је следио општу филозофију самиздата и фанзина према којој се читаоци позивају да и сами допринесу ширењу идеја за које се публикација залаже на тај начин што ће је умножавати и даље дистрибуирати. Оно што је представљало специфичност дизајна РЕВНИТЕЉА биле су илустрације које је посебно за овај часопис цртао његов уредник јеромонах Акакије, укључујући чак и неколико насловних страна.

СТАВЉЕНИЧЕСКАЈА ГРАМАТА ВЛАДИКЕ АКАКИЈА

Стављеническа грамата за преосвећеног Владику Акакија, издата Синодом  Руске ИПЦ
ЗА УВЕЋАЊЕ

Епископска Стављеническаја грамата је веома важан црквени писани документ који званично потврђује валидност и каноничност епископске хиротоније. Овај документ се издаје на највишем црквеном нивоу, у име једне помесне Цркве са печатом Архијерејског Синода, а потписују га Првојерарх дотичне Цркве, епископи који су учествовали у хиротонији и чланови Архијерејског Синода. Документ се састоји од основних података о епископској хиротонији, тј. где, када и од стране кога је извршена. Ту је и назначење за где је хиротонисан нови епископ, тј. за који град или област као и кратка поука самом новохиротонисаном епископу.

Редакција блога СрбинИП објављује фотографију Грамате која ће се чувати у архиви манастира Нови Стјеник.

Published with Blogger-droid v1.7.4

ЈЕСЕЊЕ ЗАСЕДАЊЕ СВ. СИНОДА РУСКЕ ИПЦ

Архијерејска литургија: епископ Гермоген, Архиепископ Вењамин, епископ Акакије и епископ Саватије.
Одеса, новембар 2011.

Јесење заседање светог Синода Руске ИПЦ традиционално се одржава у Одеси (Украјина) при саборном храму св. праведног Јована кронштадског. На овогдишње редовно заседање позван је и епископ наше Српске ИПЦ преосвећени владика Акакије Ресавско-шумадијски. Заседање отпочиње на дан после храмовне славе одеског саборног храма другог новембра по грађанском календару. На архијерејској литургији храмовне славе узели су учешће сви архијереји осим високопреосвећеног владике Тихона који је због сибирског снега каснио те је због тога дошао тек предвече. Владика Стефан Трентонски и Северно – Амерички због болести није уопште могао да дође на јесење овогодишње заседање Синода. Даље следи записник са заседања светог Синода РИПЦ из кога се види да је велики део заседања био посвећен веома важним питањима Српске ИПЦ, нарочито у вези статуса њеног епископа и формирања црквене управе.      

Протокол 1.

са заседања Архијерејског Синода

Руске Истински Православне Цркве

среда, 20. октобар / 2. новембар 2011. године

при цркви Св. праведног Јована Кронштатског, град Одеса, Украјина

Заседање је протекло у присуству благоухајуће Иконе

Иверске Мајке Божије

Заседање Архијерејског Синода је почело у 10 часова и 00 минута појањем молебана пред благоухајућом Иконом Иверске Мајке Божије.

Присутни:

Председавајући Архијерејског Синода РИПЦ Архиепископ Тихон Омски и Сибирски,

Епископ Акакије Ресавско-шумадијски, Предстојатељ Српске Истински Православне Цркве,

Заменик Председавајућег Архијерејског Синода РИПЦ Архиепископ Венијамин Црноморски и Кубански,

Епископ Гермоген Черниговски и Гомељски,

Епископ Саватије Виницки

Одсутни:

Епископ Стефан Трентонски и Северно-Амерички

Саслушан је предлог Дневног реда који је изложио Председавајући Архијерејског Синода Архиепископ Тихон.

Усвојен је предлог Дневног реда који је изложио Председавајући Синода Архиепископ Тихон.

НИ ГРЦИ НИ РУСИ

Владимир Мос

НИ ГРЦИ НИ РУСИ

На празник Светог првомученика Стефана, заштитника српског краљевског дома Немањића, 2/15. августа 2011. године, јеросхимонах Акакије (Станковић) хиротонисан је у манастиру Лесна у Француској за Епископа Ресавско-шумадијског од стране архијереја Руске Истински Православне Цркве предвођене Архиепископом омским и сибирским Тихоном. Овај радосни догађај, пун директне и симболичке важности за будућност Истински Православне Цркве широм света, изазвао је, као што се и могло предвидети, љутите примедбе чланова Истинске Православне Цркве Грчке, под чијим је привременим старањем била Српска Истински Православна Црква. Канонским питањима изазваним одлуком коју су донели Срби – да се за ову хиротонију обрате Руској Цркви – био је посвећен претходни чланак овог аутора и овде та питања неће бити детаљно разматрана. Довољно је рећи да је, по мишљењу аутора овог чланка, хиротонија била потпуно у складу са канонима и уједно животно неопходна за опстанак,  стабилност и развој Српске Истински Православне Цркве. Но, очигледно је да је ова хиротонија повредила осећања националиста из Грчке Цркве, пружајући им изговор да пресеку преговоре о јединству са Руском Истински Православном Црквом. Стога би можда било корисно да покушамо да овај догађај ставимо у контекст новије, али и не тако недавне историје православног црквеног национализма.

Поклоњење гробу Светог Саве Српског

Његово преосвештенство Владика Акакије је јуче на претпразништво Преображења стигао из Француске у Србију где је одмах са српске границе директно отишао у манастир Милишево како би се поклонио гробу Светитеља Саве првог Архиепископа Српског. Владика Акакије се пред гробом помолио Светом Сави и затражио благослов од великог Српског светитеља за предстојеће епископско служење на винограду Господњем Српске Цркве.

ФОТОГРАФИЈЕ ИЗ ЛЕСНЕ

Преосвећени Владика Акакије испред чудотворне иконе Мајке Божије Лесненске

Молитва пред причешћем верних

Благослов, честитке и дељење нафора

ХИРОТОНИЈА ПРВОГ ЕПИСКОПА СРПСКЕ ИПЦ

Архијереји Руске ИПЦ са новохиротонисаним епископом Акакијем, Светобогородицин манастир Лесна

У историјском Руском манастиру Лесна (Француска) од стране Архијереја Руске Истински Православне Цркве хиротонисан је први епископ Српске Истински Православне Цркве – Преосвећени Акакије, епископ 
Ресавско–шумадијски. 

На многаја љета Владико!  

ХИРОТОНИЈА СРПСКОГ ЕПИСКОПА У ЛЕСНИ

Владика Акакије испред главног конака Лесненског манастира

ВЕЛИКИ ДАН У ЛЕСНИНСКОМ МАНАСТИРУ

(2/15. август 2011. Пренос моштију

св. првомученика и архиђакона Стефана)

Три су значајна догађаја омеђила развој Истинског Православља у Србији: први се одиграо пре петнаестак година, када су се тројица светогорских монаха Срба са вером изабрали пут Истинског Православља; други се збио пре осам година, када је читаво сестринско манастира Стјеник решило да ради љубави према Истини напусти Београдску Патријаршију и придружи се Истински Православнима; до трећега је дошло данас, када су у историјском руском Леснинском манастиру Истински Православни Хришћани Србије после дугих настојања коначно добили свог изабраног епископа.

Но, да пођемо редом. Шта је заправо Истинско Православље и по чему се оно разликује од официјелног, званичног Православља које се понекад назива још и "Светским Православљем"? Одговор гласи: као што је термин "православни хришћанин" настао у давној прошлости да би се направила разлике у односу на оне који су се такође називали хришћанима, али су напустили изворно хришћанско исповедање вере и црквену праксу, тако је сада термином "истински православан" направљена разлика у односу на оне православне хришћане који су својим исповедањем вере и животом одступили од изворног предања православног хришћанства.

Излазак српских свештенослужитеља, парохија и манастира Српске ИПЦ испод привремене административне управе Синода Грчке ИПЦ

ЗВАНИЧНО ОБАВЕШТЕЊЕ

Управног Одбора Српске ИПЦ упућено св. Синоду Грчке ИПЦ под председавањем Његовог Блаженства г.г. Калиника Архиепископа Атинског и целе Јеладе

23\5 август 2011.

Ваше Блаженство, Ваша Високопреосвештенства и преосвештенства,

У име Управног Одбора Српске Истински-Православне Цркве, желимо да Вас обавестимо о саборно донетој одлуци да се обнови независни аутокефални статус наше Свете Српске Истински-Православне Цркве. Изражавајући дубоку захвалност Свештеном Синоду Цркве Истински Православних Хришћана Грчке за привремено духовно старање над српском истински православном паством током последњих петнаистак година, Управни Одбор СИПЦ је закључио да црквени живот сада од нас захтева предузимање одлучнијих мера ради обнове целовите канонске структуре Истинске Српске Цркве и излазак испод привремене административне управе Синода Цркве ИПХ Грчке под председавањем Његовог Блаженства г. г. Калиника Архиепископа Атинског и целе Грчке. 

Доносећи тако важну и одговорну одлуку за даљи развитак истинског православља у Србији, Српска Црква не прекида братско јединство и општење са Грчком Црквом, него само обнавља свој историјски црквено-канонски статус аутокефалне помесне Цркве српског народа. Излазећи испод привремене административне управе Грчког Синода, Српска Истински Православна Црква се нада да ће братско јединство са Црквом Истински Православних Хришћана Грчке бити очувано како нам је Спаситељ заповедио, у духу мира, братства и љубави, као што је било и у прошлости узајамних односа међу братским помесним цркавама Грчке и Србије.

Саопштавајући о одлуци донетој на састанку Управног Одбора Српске Истински-Православне Цркве, желимо такође да појаснимо да оваква наша одлука није донета брзоплето, него је последица веома дугог лошег и нерешеног стања у Србији иако смо већ неколико пута покушавали да Вам то предочимо, тражећи од вас, у вези наше ситуације, корените промене.  Основни проблем је дугогодишње неприродно стање за које се чак и у канонима не може наћи покриће, стање управљања целом облашћу Србије, тј. некадашње Помесне Српске Цркве са велике удаљености и то од стране епископа друге помесне Цркве. Нећемо овде помињати све детаље као што је изостанак посете надлежног привременог Грчког егзарха одређеног за Србију у трајању више од једне деценије али ћемо Вас подсетити да је једна овако велика и веома перспективна црквена област услед таквих околности заиста доживела велики штету. Иако смо од ваше свете Цркве примили основну прву помоћ за почетак наше борбе препорода Српске Цркве који је условљен мисијом Истинског Православља, већ после неколико година могло се јасно увидети да се опстанак црквеног живота и наведене мисије у Србији не може одржати ако центар административне црквене власти остане у Грчкој у рукама грчких епископа. Сви ми смо својевремено били верници Српске Цркве чија јерархија је услед несрећних околности пала у отпадништво сергијанизма и свејерес екуменизма. Услед тога, ми смо са званичном Српском црквом прекинули општење и потражили помоћ од Вас. У том контесту треба нагласити да се ми као истински православно свештенство, монаштво и верни народ осећамо моралним и законским наследницима Српске помесне Цркве, а самим тим и српским клирицима јер се подразумевало да се ми Вашом руком рукополажемо као свештеници Српске Цркве за служење потребема препорода Српске помесне Цркве. Ваша помоћ у рукоположењима нас свештеника није била и не може бити сидро којим ће Грчка Црква наш мали борбени бродић, који је због рата по нужди од ње затражио основну помоћ укотвити у сред битке под грчком заставом, без сопственог кормилара, без наде да ће се икада винути путем верног служења и војевања за сопствену отаџбину, под управом сопственог кормилара и под сопственом заставом. Не једном смо апеловали да Србији треба њен сопствени епископ – Србин који ће постојано пребивати са својом паством и активно учествовати у црквено - мисионарском животу Српске Цркве. Прошле су године, стање се све више погоршава и ми до сада нисмо видели Вашу спремност на корените промене везане за решење конкретног и за нас суштински важног проблема који се тиче нас Срба и наше помесне Цркве. Почетком ове године послали смо Вам званични меморандум у коме смо још једном смирено затражили да се појасни, тј. прецизира однос између наше две помесне Цркве и да у истини и љубави, уз узајамно усаглашавање око тог питања, дођемо до договора о нашем будућем саживљењу и садејствовању у сагласности са канонима и вековним предањем Православне Цркве. У том меморандуму смо поново изнели нашу тешку ситуацију и потребу да се досадашњи Ваш став и однос према Србији и Српској Цркви промени.  Поред изношења очигледних проблема закључили смо следећим речима: „Наша намера је од почетка била да примимо непходну, али привремену помоћ у тешкој ситуацији обудовелости Српске Цркве. Привремена помоћ се преобратила, ако не намерно, онда по инерцији, у очигледно непроменљиво неправилно стање, за које решење није понуђено нити су границе постављене, а то стање је у директној супротности са Црквеном мисијом спасавања душа. Хитно је да се осмисли јасан, обавезујући план који ће за СИПЦ обезбедити Њен епископат и Њену Црквену организацију, а који ће отпочети одмах.“ Као одговор на наш меморандум послали сте неке услове које или не можемо испунити или су за нас неприхватљиви. Конкретно решење

Published with Blogger-droid v1.7.4

Грчки протекторат у Србији или препорођена Српска Црква (ИПЦ)?

Greek protectorate in Serbia or the regenerated Serbian Church (TOC)?  (English)

Јеромонах Акакије

Свашта се тврди и пише ових дана. Србе као и увек прати неслога. Неки Срби, авај,  тврде да су Грчки старокалендарци направили неку нову "српску цркву" која нема везе са Светосавском Српском Црквом јер је она, замислите УГАШЕНА падом српске јерархије у јерес екуменизма.  Та новоформирана „српска црква“ фактички и не постоји јер у званичним документима светог Синода Грчке ИПЦ Србија је уписана као црквена административна област Грчког егзархата Западне и Источне Европе. Апологете Србије као неуобличеног грчког протектората тврде да смо ми клирици и верници у апсолутној зависности од Грчких епископа пошто немамо никаквих додирних тачака са историјском Српском помесном Светосавском Црквом. На такав начин се врши саблажњавање и застрашивање верног народа и из тога се јасно види колико је за Србију штетно досадашње, за нас привремено, епископовање над Србијом Грчких епископа.

КАНОНСКИ ИЛИ НЕКАНОНСКИ?

CANONICAL or NOT? (English Version)

Услед актуелних црквених дешавања која се тичу дугогодишњег неразумевања Грчке ИПЦ у односу на потребе Српске ИПЦ, у вези њеног препорода, као и са друге стране, разумевања Руске ИПЦ и њене спремности да безусловно помогне Српској ИПЦ постоје опречне реакције како у Србији тако и у иностранству. Неки у овим дешавањима виде нарушавање канона, а неки апсолутну легитимност поступка Српских клирика, монаштва и верног народа који као друга засебна помесна Црква, тј. Српска Црква у односу на Грчку ИПЦ имају право на самоопредељење. У пар редака, редакција блога СрбинИП изнеће свој став по овом питању:

О ЈЕДИНСТВУ РУСКЕ И СРПСКЕ ИСТИНСКИ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ (Владимир Мос)

ENGLISH VERSION AVAILABLE

ON THE UNITY OF THE RUSSIAN AND SERBIAN TOCs (Written by Vladimir Moss)

Савремена историја почиње 19. јула / 1. августа 1914. године, на празник Светог Серафима Саровског, када је цар Николај II увео своје царство у рат са Немачком и Аустријом како би одбранио православну Србију која је била неправедно оптужена са саучесништво у убиству надвојводе Фердинанда Аустријског. Цар је знао да његове армије нису спремне за рат, те да би тај рат лако могао да доведе до револуције и пада православног Царства. Упркос томе, определио се за узвишени и самопожртвовани чин, потпуно стран политичком прагматизму, препустивши Божанском Промислу да одбрани и награди његов поступак надахнут хришћанском братском љубављу.

Готово сто година прошло је од тог дана – век који је донео невиђени слом Православног Хришћанства широм света. За Првим светским ратом уследила је Руска револуција која је била праћена геноцидом над руским и српским народом у периоду од 1918. до 1945. године, а затим су се појавиле јереси екуменизма, сергијанства и дарвинизма које су исповедање истините вере свеле на мали остатак Истински Православних Цркава међу којима има мало јединства, те је стога и њихов утицај на свет који их окружује веома ограничен. Ипак, кроз свеопшту таму пробио се зрачак светлости: могућност успостављања општења између Истински Православних Цркава Русије и Србије.

У славу двојице православних монараха – руског и србског!

Виктор Саљник, Светлана Авласович

Нема веће љубави од оне

кад неко положи свој живот за пријатеље своје

Посвећено спомену Венценосних Царских Мученика

Као новога Ноја, устројитеља спасења руском народу и чувара земље србске, показа те Господ, о Николаје, који православнима дајеш победу, да се сви сећамо твојих подвига и да ти сви заједно певамо: Радуј се Николају, Боговенчани Царе и велики страстотрпче!

(Из Акатиста светом Цару Мученику Николају)

Године 1936. у граду Харбину у Кини подигнута је спомен-капела посвећена Цару-Мученику Николају и другим Руским Царским Мученицима, као и убијеном Краљу Југославије Александру Ι. Капела је подигнута трудом руских емиграната и у то време била је прво и једино такво здање у свету. То што је била посвећена двојици монарха – руском и србском – није случајно: судбине ове двојице људи међусобно су испреплетене у сећању руских емиграната, нарочито оних којима је после Грађанског уточиште пружила Србија. Име Цара Николаја тесно је повезано са именом Краља Александра. Данас када славимо спомен светих Царских Мученика, присетимо се и пријатељства ове двојице православних владара, и замислимо се над трагичном сличношћу њихових животних путева.

ДОКУМЕНТ: Званични захтев свештеника Српске Истините Православне Цркве

Formal Request from the Clergy of the Serbian True Orthodox Church to the Synod of the Church of the Genuine Orthodox Christians of Greece for a Clarification of the Relationship Between Our Two Churches 

Редакција блога СрбинИП објављује званични документ који је средином месеца фебруара предат од стране дела свештенства СИПЦ Грчкој ИПЦ, тј. њеном Првојерарху г. г. Калинику. Документ који је преведен на енглески и грчки језик адресиран је на Св. Синод Грчке ИПЦ и носи назив: „Званични  захтев свештеника Српске Истините Православне Цркве, Синоду Цркве Истинитих Православних Хришћана Грчке, за разјашњење односа између наших двеју Цркава“. Документ је предат у синодским просторијама у центру Атине (трг Канигос) после састанка свештенства СИПЦ са Првојерархом, Његовим Блаженством Архиепископом Калиником. Састанку су присуствовали и двојица архијереја Грчке ИПЦ Високопреосвећени Хризостом митрополит Атички и Преосвећени владика Фотије епископ Маратонски, секретар Св. Синда Грчке ИПЦ. Српско свештенство су представљали јеромонаси Акакије и Нектарије и јереј Стефан Николић. Одсутан је био само јереј Атанасије Крстић. У својству преводиоца присуствовали су јеромонах Аверкије (србин који живи и служи у манастиру св. Теодора Студита код села Атикија,Коринтске области) и монах из Србије (из околине Ваљева) о. Јосиф Микић. Састанак није донео конкретна решења дугогодишњих проблема, а који су углавном повезани са односом Грчке ИПЦ према Српској ИПЦ, тј. непризнавања помесности и самосталности Српске ИПЦ и дугогодишњег лошег и неканонског управљања грчког егзарха на јурисдикцијској територији обудовеле Српске ИПЦ.

STATUS QUO по питању надлежног епископа - егзарха за Србију

Обавештавамо наше читаоце да је одлуком Свештеног Синода Грчке ИПЦ од 12/25 октобра 2010. као надлежни епископ – егзарх за Србију, у својству мјестобљуститеља (привременог заменика), остављен Владика Калиник – Архиепископ Атински и целе Јеладе. Ова званична информација може се пронаћи на сајту Грчке ИПЦ на овој вези:  Εκκλησία Γ.Ο.Χ. Ελλάδος (последња тачка -  Ἐξαρχία Εὐρώπης ).

У наслову овог Синодског решења стоји да су одређени нови мјестобљуститељи удова епархија (подразумева се Грчких).

Осврт на актуелно стање у СИПЦ

Јеромонах Акакије
ОСВРТ НА ПРОБЛЕМ ЛОШЕГ СТАЊА У КОЈЕМ СЕ НАЛАЗИ СИПЦ И ПРЕДЛОГ ЊЕГОВОГ РЕШЕЊА


Осврнимо се на канонско и статусно стање у којем наша Српска Истински Православна Црква пребива већ 13 пуних година. Почнимо од основног принципа дефинисаности СИПЦ као Црквене структуре која једина на територији Србије верно чува јасно зацртану позицију Истинског Православља које је услед трагичне апостасије свеукупности православних Цркава у 20. веку, преузело свети барјак борбе за веру над екуменизмом савладаним палим црквеним јерархијама. Српске црквене јурисдикцијске границе, Српске помесне Цркве, историјски су црквено признате и данас, када у Србији нема законитих и канонских епископа који чувају веру Православну, и надамо се да то нико не спори.

Архијерејска посета парохији св. краља Милутина у Смедереву

У недељу 12. октобра по православном календару, верници Српске Истинске православне Цркве прославили су празник Светих мученика Тараха, Прова и Андроника несвакидашње величанствено.