петак, 22. јун 2012.

INTERVIEW WITH BISHOP AKAKIJE


Interview with Bishop Akakije
31May /13 June 2012

On Pentecost this year a question arose about the confession of faith of the anti-ecumenist church community which separated from the ecumenist SOC, calling itself the Eparchy of Rashka-Prizren in Exile.  Their “Creed”   on the site of the RPE in Exile was stated by the founder and leader of this community, Bishop Artemije. Quickly afterwards, His Grace Bishop Akakije, in his article which we have published on Serbian TO examined the ecclesiological position represented by Bishop Artemije. Not long thereafter, on the site of the RPE in Exile there appeared a series of various commentaries, explanations, and clarifications of Bishop Artemije’s stance. Although Bishop Akakije has already presented his opinion on the matter of such a confession of faith in broad strokes, calling it “Laodicean,” we asked him to clarify his stance with more details for the readers of the Serbian TO blog, especially now after the additional explanations on the ERP in Exile site, in which the Serbian TOC is openly criticized in a very negative context. In connection with all of this, our editors asked Bishop Akakije several questions.

Serbian TO:  In a series of Internet articles on the site of the RPE in Exile begun by the Pentecost interview with Bishop Artemije, many clarifications followed – his personal clarifications, those of the info-service, and those of Fr. Simeon Vilovski – sprinkled with some poorly expressed claims that the True Orthodox fall among “schismatic groups” and are no better than the ecumenist heretics themselves. On the other hand, Bp. Artemije’s followers claim of themselves that they are not a schism, but the Royal middle path of salvation. What is this about?
Bp. Akakije:  This is demagoguery that not only has no argumentative backing in the canons and Church history, but even goes against a healthy mindset. The Belgrade Patriarchate itself, during its recent conciliar session in May, called Bp. Artemije to return to the Church from the way of schism, because he is creating a “parasynagogue” inside the SOC, with the anti-canonical, invalid acts of opening monasteries and places of prayer throughout the eparchies of the SOC. The ecumenist SOC defined Bp. Artemije and his “RPE in Exile” a schism, and as one result of such a grave judgment defrocked him and his clergy, while his monastics were deprived of their rank, and some of their lay people were excommunicated from the Church. Despite this, Bp. Artemije and his followers are trying to present themselves as the middle way of non-schism.

субота, 16. јун 2012.

On Bishop Artemije’s Pentecost Confession of Faith


In Bishop Artemije’s latest interview on Pentecost (June 3, 2012 NS), given to the Informational Service of the Rashka-Prizren and Kosovo-Metohija Eparchy in Exile, he confesses his “Creed.”  Here are some basic elements of his confession of faith:
Bishop Artemije decisively and unequivocally confesses, i.e., recognizes that the ecumenist SOC possesses the grace of the holy mysteries, despite the fact that, as he says,“Those individuals have turned from the correct Patristic path, the path of St. Sava.”  His reasoning is that “individual sins do not prevent the operation of the grace of God.”
He calls heresy a “personal sin,”and says that “the personal sins of any clergyman, be it a priest or bishop, do not stop the operation of grace, so, despite how the clergyman is, the Mysteries which he performs are valid.” For Bishop Artemije, heresy is to be treated simply as one would any other breach of church discipline: “No matter the stances of individual (heretical) bishops, their Church remains grace-bearing until a conciliar condemnation of their canonical violations.”

среда, 13. јун 2012.

ИНТЕРВЈУ СА ВЛАДИКОМ АКАКИЈЕМ У ВЕЗИ ВЛАДИКЕ АРТЕМИЈА


ИНТЕРВЈУ СА ВЛАДИКОМ АКАКИЈЕМ
31/13 јун 2012.


О Духовдану ове године покренуто је питање исповедања вере антиекуменистичке црквене заједнице која се одвојила од екуменистичке СПЦ, а себе назива Епархијом Рашко-призренском у егзилу.  Њихово "Вјерују" је на сајту ЕРП у егизлу изнео оснивач и предводник ове заједнице владика Артемије. Убрзо потом се Његово преосвештенство Епископ Акакије, у своме чланку који смо објавили на блогу СрбинИП, осврнуо на изнесене вероисповедне позиције Владике Артемија. Недуго затим се на сајту ЕРП у егзилу појавила серија разних коментара, објашњења и појашњења ставова владике Артемија. Иако је Владика Акакије већ у кратким цртама изнео своје мишљење по питању таквог исповедања вере, назвавши га "лаодикијским", ми смо га замолили да за читаоце блога СрбинИП детаљније појасни свој став, нарочито сада, после додатних појашњења на сајту ЕРП у егзилу у којима се и Српска ИПЦ отворено критикује у веома негативном контексту. У вези са свим овим наша редакција је поставила Владики Акакију неколико питања.

СрбинИП: У серији интернет-чланака на сајту ЕРП у егзилу започетих духовданским интервјуом Владике Артемија – после кога су уследила појашњења: његово лично, инфо-службе и оца Симеона Виловског – провејава некаква недоречена тврдња која истински православне сврстава у "расколничке групације" ни мало боље од саме екуменистичке јереси. С друге стране следбеници владике Артемија за себе тврде да они нису раскол него Царски средњи пут спасења. О чему се ту ради?

Владика Акакије: У питању је демагогија која не само да нема аргументовано покриће у канонима и црквеној историји, него се противи и здравом разуму. Сама Београдска патријаршија на свом недавно одржаном мајском заседању Сабора позива Владику Артемија да се врати Цркви са пута раскола пошто ствара „парасинагогу” унутар СПЦ – антиканонским, неважећим дејствима и отварањем манастира и молитвених домова по Епархијама СПЦ. Екуменистичка СПЦ је Владику Артемија и његову „ЕРП у егзилу“ дефинисала као раскол и као последицу једне овакве озбиљне осуде рашчинила је и њега и све његове клирике, док је монаштво размонашено, а неки мирјани су чак одлучени и од Цркве. Без обзира на то Владика Артемије и његови следбеници покушавају да себе представе као Средњи пут нераскола.
Тврдње да Епископ Артемије нема намеру да ствара неку своју, „посебну Цркву“, већ да је он органски део СПЦ као и то да он неће кренути путем раскола вређају интелигенцију свих људи којима су упућене овакве поруке. 

петак, 08. јун 2012.

О исповедании веры Владыки Артемия


В интервью, данным в Духов день Информационной службой Рашко-Призренской и Косовско-Метохийской епархии в изгнании (с третьего июня 2012 года), Владыка Артемий исповедал свое „верую”. Вот некоторые основные елементы его исповедания веры:

Видео запис Славе УТЕШИТЕЉЕВА

четвртак, 07. јун 2012.

Владика Акакије о исповедању вере Владике Артемија



О ДУХОВДАНСКОМ ИСПОВЕДАЊУ ВЕРЕ
ВЛАДИКЕ АРТЕМИЈА

У најновијем, Духовданском интервјуу датом Информативној служби Епархије Рашко-призренске и Косовско-метохијске у егзилу (од 3. јуна 2012. године) владика Артемије је исповедио своје „Вјерују“. Ево неких основних елемената његовог исповедања вере:
1) Владика Артемије одлучно и недвосмислено исповеда тј. признаје да екуменистичка СПЦ поседује благодат Светих Тајни, без обзира на, како каже, "појединце који су скренули са правог Светоотачког пута, са пута Светога Саве, јер греси појединаца не спречавају дејство благодати Божије".
2) Јерес он назива "личним грехом" и каже да "греси лични, било којег свештенослужитеља, Епископа или свештеника, не спречавају дејство благодати, тако да без обзира какав је свештенослужитељ, Тајна коју он врши је исправна и валидна".
Сама јерес за владику Артемија спада у ред канонских прекршаја: „Без обзира какве ставове имају поједини Епископи (јеретици), то је благодатна Црква, све до Саборске осуде због канонских прекршаја“. 
3) Својим верницима владика Артемије допушта похађање литургија по епархијама екуменистичке СПЦ, а пошто су њене Свете Тајне валидне они тамо могу да се и причесте ("Наравно, и то ми никоме нисмо спречавали, нити саветовали да не иду!")

среда, 06. јун 2012.

Sermon of Bishop Akakije on the Patronal Feastday of the Monastery of Ss. Cyril and Methodius


Sermon of Bishop Akakije
 on the Patronal Feastday of the Monastery
of Ss. Cyril and Methodius
Vrdnik, Frushka Gora
Ascension 2012

               Last year we celebrated the fifteenth anniversary of our humble Monastery of Ss. Cyril and Methodius, the place in which Serbian True Orthodoxy was born, unnoticed by most of the world.  It is no accident that this small but precious spiritual oasis, on territory already, decades ago, abandoned on this once glorious and fruitful Serbian land, is dedicated to the Holy Equals-to-the-Apostles, the brothers Cyril and Methodius. 
               Our most merciful and man-loving God inclined the heavens and descended upon the earth, and with His Divine teaching and sacrifice on Golgotha enlightened the human race with the knowledge of the truth.  He afterwards sent His disciples through the world, saying:  “Go and make disciples of all nations, baptizing them in the name of the Father, Son, and Holy Spirit.”    As the Apostles themselves, however, did not enlighten our Slavic ancestors with the light of Christ’s teachings, by the Providence of God, later these holy brothers Cyril and Methodius and their disciples whole-heartedly took up the apostolic labor on the Slavic field.  Their main work was the education of the Slavic peoples, that is, granting them literacy, so that they could receive the Word of God.

уторак, 05. јун 2012.

УТЕШИТЕЉЕВА СЛАВА 2012

На празник силаска Светог Духа Утешитеља - Педесетницу, прослављена је друга по реду слава црквеног имања СИПЦ "Утешитељево" и то у новосаграђеном (још увек недовршеном) храму.
Имање Утешитељево налази се на неких тридесетак километара од Београда (село Раља) и оно би требало у будућности постати духовним и административним центром Српске ИПЦ као и званично седиште (епископија) Његовог Преосвештенства Владике Акакија Ресавско-шумадијског. Почетком ове године отпочела је изградња првих објеката на Утешитељеву.
(О реализацији овог пројекта можете се информисати на блогу УТЕШИТЕЉЕВО)
Иначе, овогодишња слава Утешитељева прослављена је торжествено и радостно, што због самог празника Утешитељевдана, што због саме чињенице да се света архијерејска литургија предвођена Српским Истински Православним епископом шумадијским на тлу Шумадије служила у новоподигнутом храму (прошле године је служена под шатром).
Пред вама је фото-албум овог надасве радосног догађаја:

понедељак, 04. јун 2012.

Беседа на Педесетницу




БЕСЕДА ВЛАДИКЕ АКАКИЈА НА УТЕШИТЕЉЕВДАН - ПЕДЕСЕТНИЦУ
Славу црквеног имања СИПЦ – Утешитељево

У име Оца и Сина и Светога Духа Утешитеља, Тројице јединосушне и нераздељиве!

Данас је рођендан Цркве Христове! Силаском Бога – Утешитеља, Духа Светога на свете Апостоле родила се Црква! Данас преузносимо и у песмама прослављамо Једнога од нераздељиве Тројице - Духа Светога Бога, који од Оца исходи, а коме приличи једнака слава и поклоњење заједно са Оцем и Сином!
Господ и Бог наш Исус Христос се нашега ради спасења оваплотио, проповедао, чинио чудеса, пострадао, васкрсао и у слави се вазнео на небо као савршени Бог и савршени човек и са телом сео са десне стране Бога Оца. Пред десет дана при његовом славном вазнесењу на небо Господ је својим ученицима рекао: „Ево, ја ћу послати обећање Оца својега на вас, а ви седите у граду Јерусалиму док се не обучете у силу са висине“ (Лк.24,49). По славном Вазнесењу Господа на небо ученици Његови вратише се са Маслинске горе у Јерусалим, те тамо боравише у Горњој соби, у истој оној соби где се одржала и Тајна вечера, једнодушно пребивајући у молитвама и мољењу са женама и са Маријом мајком Исусовом. И када се навршио педесети дан од Васкрсења Господњег, свети Апостоли беху једнодушно на окупу чекајући обећање Господње. Чекали су обећање, али пошто нису знали када ће се оно тачно извршити, изненадише се веома јер одједанпут настаде силни шум са неба, као хујање јаког ветра јер Дух Свети сиђе у виду огњених језика и стаде на главу свакога од Апостола.