Руска ИПЦ о мартовском сједињењу Грчких Синода

Одлука Архијерејског Синода Руске Истински Православне Цркве у вези са уједињењем Синода Истински Православне Цркве Грчке и Грчког Синода Супротстављених од 10/23. Март 2014. г.

Архијерејски Синод РИПЦ стоји на позицији прихватања одлука Сабора Руске Православне Заграничне Цркве из 1983. године и посвећује посебну пажњу њиме проглашеној анатеми на јерес екуменизма.  Синод сматра учење Грчког Синода Супротстављених „Еклисиолошке тезе, или излагање учења Православних, супротстављених јереси екуменизма“ (укратко: о „болесној Мајци Цркви“ – новокалендарској Грчкој православној цркви и њој сличним Црквама Светског Православља) скривеним обликом екуменизма или крипто-екуменизма, које због тога потпада под анатему из 1983. године.

У СУСРЕТ "ВЕЛИКОМ САБОРУ" ИСТИНСКИ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Наш блог СрбинИП је крајем марта ове године писао о сједињењу једног дела истински православних цркава: Грчка ИПЦ под Архиепископом Калиником сјединила се са породицом „кипријановских“ синода. Како смо тада навели реакције у вези овог својеврсног истински православног савеза су углавном биле позитивне иако нису изостајале ни озбиљне критике нарочито када је у питању контраверзни уједињујући документ „Истински Православна Црква против јереси екуменизма: догматска и канонска питања“. Поред овог документа око кога се и дан данас ломе копља еклисиолошких полемика ту је свакако и нерешен проблем примања у општење канонски крајње сумњиве групе самозваног митрополита Агатангела (који се представља као провојерарх Руске Заграничне Цркве) непризнате од стране свештеног Синода Руске Истински Православне Цркве. Српска Истински Православна Црква још није донела на званичном нивоу став о овом новоформираном савезу истински православних цркава. У наведеном мартовским чланку навели смо само лично мишљење преосвећеног епископа Акакија по том питању које је генерално позитивно. У наставку објављујемо интересантну анализу мартовске истински православне уније и контраверзног еклисиолошког сједињујућег документа из пера православног публицисте господина Владимира Моса дајући нашим читаоцима могућност да се упознају са критиком спорних момената у овом својеврсном зачетку уједињујуће тендеције свих Истински Православних Цркава.

Владимир Мос

У СУСРЕТ "ВЕЛИКОМ САБОРУ" ИСТИНСКИ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Овај месец (јун 2014) обележило је појављивање исправљене верзије документа "Истински Православна Црква и јерес екуменизма"[1] који су усвојиле Истински Православне Цркве Грчке и Румуније и "Руска Загранична Црква" митрополита Агатангела. Без обзира на то што аутор ових редова не налази значајне измене у поређењу са првобитним текстом документа који је објављен у марту ове године (изузев необјашњиве чињенице да је, по свему судећи, ИПЦ Бугарске повукла своју сагласност), ипак, можда би требало да се још једном осврнемо на две тачке које су постале узрок несугласица. Прва је – одсуство јасне изјаве о томе да Цркве Светског православља немају благодат Светих Тајни, а друга – то што је опет изостало недвосмислено одређивање улоге будућег "Великог Сабора" Истински Православне Цркве и његове везе са ранијим Помесним Саборима Истински Православних Цркава.

Крипто-екуменизам митрополита Кипријана

Приснопамјатни митрополит Виталије,
последњи канонски првојерарх Руске Заграничне Цркве

16/29 децембар 2001.

Резолуција Пастирске конференције Канадског и Америчког клира Руске Заграничне Цркве (В) по питању прекидања евхаристијског  општења са митрополитом Орпоско-филијским, Кипријаном.

Проучивши и размотривши учење митрополита Кипријана о болесним о здравим члановима Цркве „у области правилног схватања Вере“, Генерални одбор, чије је формирање одобрено од стране архиепископа Варнаве и владике Вартоломеја, такође испитавши и реферате и теолошке анализе из неколико различитих радова по питању ове теме, дошао је до следећег закључка:

Закључак  у погледу еклисиологије митрополита Кипријана Оропоско-Филиског.

На основу проучавања еклисиолошких учења митрополита Кипријана, који су изложени у књизи „Еклисиолошке тезе, или излагање доктрине Цркве за Православне супротстављене јереси екуменизма“ (издато у манастиру св. Кипријана и Јустине, Фили, Атика, Грчка 1993.), реферату митрополита Кипријана на шестој конференцији Православних „Јерес екуменизма и светоотачки став Православних“ (23. Фебруар 1998.),као и мноштву  публикација и декларација од осталих архијереја синода Супростављених, дошли смо до следећег закључка:

Сумњиво Православље групe митрополита Кипријана

Неколико речи о аутору текста:

Више од педесет година протојереј Георгије Грабе (1902-1995), потоњи Епископ Вашингтонски и Флоридски Григорије, био је десна рука првојерараха Руске Заграничне Цркве Митрополита Антонија, Анастасија и Филарета.

Рођен је 1902. године у Санкт-Петербургу у Руском Царству, као син грофа Павла Николајевича Грабеа (брат генерал-лајтнанта Михаила Николајевича Грабеа, последњег Атамана Донске козачке армије и хероја Првог светског рата). Његов прадеда био је Алексеј Хомјаков.

Године 1920. Георгије је са родитељима емигрирао најпре у Цариград, а потом у Београд где је 1926. године завршио школовање на Београдском Универзитету. У то време већ је био члан редакције "Церковних ведомости", званичног часописа Руске Заграничне Цркве, као и монархистичког часописа "Глас верног поданика".

Оженио се 1925. године, имао је четворо деце. Године 1931. постао је Секретар Архијерејског Синода Руске Заграничне Цркве у Сремским Карловцима. Србију је напустио 1944. године, спасавши пред комунистима велики део архива Заграничног Синода.

Године 1945. рукоположен је за свештеника, а годину дана касније постао је протојереј. Заједно са Митрополитом Анастасијем 1951. године прелази у Њујорк (САД). За епископа је хиротонисан 1979. године.

Године 1994. писаће Митрополиту Виталију: "Био сам сведок и учесник славног периода живота Руске Заграничне Цркве, а сада с болом у срцу гледам оно што сматрам њеним неславним крајем". Упокојио се 24. септембра / 7. октобра 1995. године.

Сестра Владике Григорија била је настојатељица Леснинског манастира у Провемону (Француска), игуманија Магдалина (грофица Грабе).

Владика Григорије је још у младости показазивао изузетан таленат за административне послове, сјајно познавање канона Православне Цркве и осећај за догматска питања. Дубина његових мисли, вештина вођења борбе на неколико фронтова, ширина његових погледа, способност да предвиди догађаје и сигурно влада ситуацијом – све то га је учинило познатим и у црквеној средини и у друштву уопште. Што је посебно важно, Владика Григорије је био принципијелан човек који је сваку чињеницу и ситуацију увек процењивао са становишта црквених канона и догмата. Управо он је у много чему заслужан што се Руска Загранична Црква током пола века истицала као бастион и тврђава Истинског Православља, па су јој се за помоћ обраћали како грчки тако и руски истински-православни хришћани. Грабеа су волели, Грабеа су се плашили, поштовали су га и дрхтали су пред њим... 

Епископ Григорије Грабе

Сумњиво Православље групe митрополита Кипријана

Часопис „Православнаја Рус“, у овогодишњем броју 17, објавио је Одлуку Руске Православне Заграничне Цркве која се тиче успостављања молитвеног и евхаристијског општења са групом старокалендараца предвођених Кипријаном, Митрополитом Оропоским и Филијским.

У закључном пасусу Одлуке разјашњени су разлози који су подстакли Сабор да предузме овај корак. Међутим, ни у једној од шест тачака не спомиње се да је на Сабору из 1975. решено да се не ступа у општење ни са једном од грчких (старокалендарских) група, док се оне међусобно не уједине. Потом је Синод, већ предвођен митрополитом Виталијем, потврдио ово мудро саборско решење у пролеће 1993. године, то јест, пре само годину и по дана. Сви су свесни да се грчке групе ни на који начин не могу похвалити да су постигле јединство, а ова саборска Одлука ипак не нуди никаква објашњења за укидање пређашњег саборског решења.

Тако у Одлуци стоји: „ После разматрања и анализе свих аспеката ових питања (која се тичу историје и идеологије ове групе), Сабор Епископа сматра да је у садашње време – када се отпадништво шири и када су такозвани званични представници Православља, као што су Константинопољска и остале Патријаршије, подлегли и пригрлили позиције модерниста и екумениста – веома важно да се Истински Православни уједине, устану и супротставе издајницима Светоотачког Православља. Тим поводом Сабор епископа је одлучио:

1) Да успостави молитвено и евхаристјиско општење са грчким  старокалендарским Синодом митрополита Кипријана, као и са његовим преосвешенством епископом Фотијем Тријадичким  који је глава бугарске старокалендарске епархије...“

Руска Загранична Црква, митрополит Агатангел и „Синод супротстављених“

Владика Агатангел са белим- првојераршким клобуком Руске Заграничне Цркве

Распад РЗЦ, Синод митрополита Агатангела и Еклисиологија Кипријановског „Синода супротстављених“

Од редакције блога СрбинИП:

У наставку следи текст свештеника Стивена Алена. Ради појашњења овог текста дужни смо да кажемо неколико речи о самом митрополиту Агатангелу. Рукоположен је за епископа 1994. године у граду Суздаљу од стране архијереја Лазара (Журбенка) и Валентина (Русанцова) као епископ Симферопољски под  јурисдикцијом, тада још јединственог Синода Руске Заграничне Цркве. Крај деведесетих година обележен је као период експанзије либерално настројених епископа РЗЦ који су свим силама настојали да се РЗЦ утопи у светско православље кроз сједињење са Московском Патријаршијом. Године 2001. десио се преврат и либерали на челу са архиепископом, касније митрополитом, Лавром преузели су власт над кормилом РЗЦ. Законити Првојерарх митрополит Виталије је лукаво и дрско удаљен. У исто време се групишу и засебно организују и ревнитељи РЗЦ који су постали свесни да је отпадништво либерала превршило сваку меру.

Критика поводом видеа који је објављен на нашем блогу

Поводом видеа који је објављен на нашем блогу уследила је веома оштра критика кипријановског владике Авксентија, епископа фотичког, иначе главног актера поменутог видеа.

Превод критичког текста објављеног на блогу Remnant ROCOR:


Одвратни покушај да се обесвети свети догађај

http://serbiantrueorthodox.blogspot.com/2010/11/blog-post_24.html

Егзархату, клирицима и вернима

од владике Авксентија

Авксентије
из Калифорније
Кипријановски епископ,
заступник нове,
супротне предању и
Светим оцима
"еклисиологије отпора"

Нека вас Господ благослови.

Линк изнад (на српском) послат ми је овог јутра од секретара светог Синода, његовог преосвештенства владике Климента. Блог „Српске Истините Православне Цркве“ на коме се појавио овај филм, иако не тврди да је званични јурисдикцијски блог, садржи много линкова Грчке Истините Православне Цркве (под митрополитом Калиником) којој припадају и неке парохије у Србији, такође и знатан број чланака Владимира Моса, који је исто члан ГИПЦ, а чији су погледи веома добро познати у православним круговима.

Овај видео је снимљен на дан славе парохије светог Архангела Михаила у Торонту, где сам служио Литургију са оцем Акакијем, игуманом нашег манастира, свештеником те парохије и још једним свештеником из наше друге парохије у Канади.

Видео који упозорава на опасност Кипријанизма

Текст који прати овај YouTube видео:
Владика Артемије је рашчињен. Он и његови следбеници нису још увек заузели јасне позиције њиховог даљњег црквеног деловања. Постоји реална опасност да он крене путем Кипријанизма. Неколико српских парохија и клирика (из расејања) раније су већ кренули тим путем. Поред о. Драгана Сарачевића из Аустралије видимо сада и о. Жарка Гавриловића у том табору. Следбеници владике Артемија оглашавали су се негативно о овој појави као например јеромонах Наум: "Ако је истина да су поменуте особе прешле грчким старокалендарцима онда ја јавно молим и Десанку и Драгана да се врате у крило Српске Православне Цркве." Надамо се да владика Артемије тим путем неће кренути јер је то пут опаснији од широког пута Светског екуменистичког православља.

Шта је то Кипријанизам?
Ко су Кипријановци?
Зашто су они опасни?

Прочитајте на блогу Србин Истински Православан на веб адреси: www.serbiantrueorthodox.blogspot.com


НАПОМЕНА:
У видеу је допуштена грешка по питању имена јер кипријановски епископ од кога о. Жарко узима благослов није Хризостом Етнашки него Авксентије Фотички.

ОПАСНОСТ КИПРИЈАНИЗМА

УТИСЦИ

Једног верника Руске Заграничне Цркве

 после сусрета са „митрополитом“ Кипријаном

Драги у Господу Баћушка, оче А.! (1)

        Пре свега, понизно од Вас молим опроштај због тога што вам тако дуго нисам писао.

Чувајте се да вас ко не превари! (Мат. 24,4.)

"Митрополит" Кипријан Куцумбас

Јеромонах Акакије

ДА ЛИ ЈЕ ЕКЛИСИОЛОГИЈА

„МИТРОПОЛИТА“ КИПРИЈАНА КУЦУМБАСА

И ЊЕГОВОГ „СИНОДА СУПРОТСТАВЉЕНИХ“

ПРАВОСЛАВНА?

„Синод супротстављених“ (Synod in Resistance) основан од стране рашчињеног епископа, г. Кипријана Куцумбаса, самозваног митрополита Оропоса и Филија, јавља се утемељивачем неправославне теорије да официјелна Грчка новокалендарска Црква, тј. све цркве које су направиле раскол примањег новог папског календара па чак и Пасхалије (Финска православна црква) и које су на то безакоње додале још и свејерес екуменизма нису остале без благодати, већ да су њихово духовно тело само дубоко раниле новокалендарски раскол и јереси екуменизма и модернизма.