Грчка ИПЦ под Архиепископом Калиником сјединила се са породицом „кипријановских“ синода

Торжественим саборним богослужењем на Недељу Крстопоклону, 23. марта, у манастиру  светог Николе у предграђу Атине Пеанији, потврђен је договор о сједињењу с једне стране Грчке ИПЦ којом председава Архиепископ Атински и целе Јеладе Калиник, а са друге стране Синода „Супротстављених“ (Кипријановци), Румунске ИПЦ којом председава митрополит Власије Слатиорски, Бугарске ИПЦ којом председава епископ Фотије Тријадицки и Митрополита Агатангела који себе представља као наследника пале Руске Заграничне Цркве.

Ово сједињење резултат је дугог богословског дијалога између Калиниковаца и Кипријановаца. Како се да разумети, Кипријановци су се фактички одрекли јеретичког учења њиховог учитеља и оснивача, покојног митрополита Кипријана Куцумбаса „о здравим (православним) и болесним (екуменистима) деловима Цркве“, објашњавајући да је то учење било његово лично богословско размишљање – „теологумена“.

21. марта, Грчка ИПЦ и епископи који су припадали Синоду „Супростављених“ потписали су заједничко православно Исповедање вере под насловом: „Истински Православна Црква против јереси екуменизма: догматска и канонска питања“ и донели решење о сједињењу у једну административну структуру, односно бивши Кипријановски епископи потчинили су се управи Синода Грчке ИПЦ под председавањем Архиепископа Калиника и, како је усаглашено, постали су чланови једног уједињеног Синода Грчке ИПЦ.

Ову одлуку бившег Кипријановског Синода подржале су цркве које су до сада с њим биле у духовном општењу: Цркве Румуније и Бугарске, као и Руска група под митрополитом Агатангелом.

Већини истински православних широм света овај свакако историјски догађај донео је велику духовну радост (у Грчкој су овој догађај назвали Пасхом пре Пасхе) и наду на почетак процеса сједињења свих истински православних, што после толико тмурних деценија раздељивања и уситњавања Истинског Православља свакако наговештава светлију будућност и јачање позиција истински-православних на попришту борбе са отпадничким официјелним православљем.

Наравно, постоје и они који веома оштро критикују овакав преокрет Грчке ИПЦ на челу са Архиепископом Калиником, оптужујући је за безпринципијалност, и да су овим уступком Кипријановцима одступили од досадашњих еклисиолошких позиција Исповедање вере Грчке ИПЦ (из 1935, 1974. и 1991). 
Тврде зилотске струје у овом догађају виде озбиљну декаденцију Истинског Православља и погубни прелазак икономије у параномију (безакоње). Притом је опште изненађење и различите претпоставке нарочито изазвала лакоћа са којом је Архиепископ Калиник, досадашњи представник тврде матејевске струје у Грчкој ИПЦ, прешао преко својих досадашњих убеђења. Да ли зарад искрене жеље за достизањем овог крупног уједињења Истински Православних, или зарад сопствене славе као великог ујединитеља и покровитеља Истинског Православља?  

Две најважније и најбројиније Истински Православне Цркве: Руска Истинска Православна Црква (РИПЦ) којом председава Архиепископ Тихон Омски и Сибирски, и Руска Православна Аутономна Црква (РПАЦ – Суздаљски Синод) којим председава митрополит Теодор још увек се нису званично огласиле поводом овог догађаја.

Обратили смо се његовом преосвештенству владики Акакију да за наш блог „Србин Истински Православан“ изнесе свој став поводом Калиниковско-Кипријанског уједињења. По владикиним речима, његов лични став у вези са овим уједињењем, иако због брзине одвијања догађаја још увек није до краја искристалисан, у начелу је позитиван. Он сматра да су овим чином коначно напуштене крајности кипријанизма и матејевштине које су истинском православљу досад наносиле велику штету. Нарочито је пријатно изненађен  променом става Архиепископа Калиника по питању валидности употребе црквене икономије, чије је негирање са његове стране својевремено било главна препрека у процесу уласка у општење Грчке ИПЦ са Руском ИПЦ Архиепископа Тихона. Као замерку владика Акакије истиче спорну каноничност Синода (као и саме личности) митрополита Агатангела у односу на истински православне цркве руског порекла – РИПЦ и РПАЦ. Преурањеним и непромишљеним примањем у општење митрополита Агатангела, наводи владика Акакије, могу се искомпликовати будући преговори у вези о уласку у општење Грчке, Румунске и Бугарске ИПЦ са наведеним црквама које ће се и саме у некој скоријој будућности сигурно ујединити у моћну и јединствену Руску ИПЦ, без које би био непотпун Велики Сабор Истински Православне Цркве о чијем је сазивању било речи у поменутом документу и да се придруже еклисиолошкој  декларацији новоуједињених Цркава, под насловом: „Истински Православна Црква против јереси екуменизма: догматска и канонска питања“. Јер митрополит Агатангел, сам за себе, сигурно не може да представља нити Руску Заграничну Цркву, нити Истински Православну Цркву у Русији. Владика се нада да то Грчки архијереји имају на уму.

Велико уједињење Истински православних у снажан и јединствен заједнички фронт, наставља владика Акакије, свакако изискује уступке. Без уступака се тај важан и сложен процес никада не би померио са места, а до уједињења свих оних који се боре за чистоту светог Православља против јереси екуменизма, одступништва сергијанизма и новокалендарског раскола тешко да би икада дошло. Архијереји Грчке ИПЦ на челу са Архиепископом Калиником су то разумели и зато их, завршава владика Акакије, треба подржати.

Уредништво блога СрбинИП

(Ко је митрополит Агатангел?)