уторак, 26. јул 2011.

СТАТИСТИКА

Статистика прегледа блога СрбинИП по земљама у периоду од месец дана (27.06.2011. – 26.07.2011.)
Укупно 8,067

Грчки протекторат у Србији или препорођена Српска Црква (ИПЦ)?

Greek protectorate in Serbia or the regenerated Serbian Church (TOC)?  (English)

Јеромонах Акакије
Свашта се тврди и пише ових дана. Србе као и увек прати неслога. Неки Срби, авај,  тврде да су Грчки старокалендарци направили неку нову "српску цркву" која нема везе са Светосавском Српском Црквом јер је она, замислите УГАШЕНА падом српске јерархије у јерес екуменизма.  Та новоформирана „српска црква“ фактички и не постоји јер у званичним документима светог Синода Грчке ИПЦ Србија је уписана као црквена административна област Грчког егзархата Западне и Источне Европе. Апологете Србије као неуобличеног грчког протектората тврде да смо ми клирици и верници у апсолутној зависности од Грчких епископа пошто немамо никаквих додирних тачака са историјском Српском помесном Светосавском Црквом. На такав начин се врши саблажњавање и застрашивање верног народа и из тога се јасно види колико је за Србију штетно досадашње, за нас привремено, епископовање над Србијом Грчких епископа.

среда, 20. јул 2011.

КАНОНСКИ ИЛИ НЕКАНОНСКИ?

CANONICAL or NOT? (English Version)

Услед актуелних црквених дешавања која се тичу дугогодишњег неразумевања Грчке ИПЦ у односу на потребе Српске ИПЦ, у вези њеног препорода, као и са друге стране, разумевања Руске ИПЦ и њене спремности да безусловно помогне Српској ИПЦ постоје опречне реакције како у Србији тако и у иностранству. Неки у овим дешавањима виде нарушавање канона, а неки апсолутну легитимност поступка Српских клирика, монаштва и верног народа који као друга засебна помесна Црква, тј. Српска Црква у односу на Грчку ИПЦ имају право на самоопредељење. У пар редака, редакција блога СрбинИП изнеће свој став по овом питању:

уторак, 12. јул 2011.

Реакције на актуелна црквена збивања: Портал-Credo


Протојереј Алексеј Лебедев

Да ли је Рус Србину брат заувек?


Међународно деловање руских Истински Православних Цркава (које се налазе изван јурисдикције Московске патријаршије) обично је ограничено на руске парохије које постоје у земљама расејања. Активност мисија међу обраћеницима[1] коју је у протеклих 10 година показивала РПАЦ ту је из разумљивих разлога успорена, па је вођство у овом погледу прешло је на Руску Истински Православну Цркву, која по броју парохија у иностранству сада заузима прво место међу остацима и "крхотинама" Руске Заграничне Цркве.

недеља, 10. јул 2011.

О ЈЕДИНСТВУ РУСКЕ И СРПСКЕ ИСТИНСКИ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ (Владимир Мос)


ENGLISH VERSION AVAILABLE

ON THE UNITY OF THE RUSSIAN AND SERBIAN TOCs (Written by Vladimir Moss)



Савремена историја почиње 19. јула / 1. августа 1914. године, на празник Светог Серафима Саровског, када је цар Николај II увео своје царство у рат са Немачком и Аустријом како би одбранио православну Србију која је била неправедно оптужена са саучесништво у убиству надвојводе Фердинанда Аустријског. Цар је знао да његове армије нису спремне за рат, те да би тај рат лако могао да доведе до револуције и пада православног Царства. Упркос томе, определио се за узвишени и самопожртвовани чин, потпуно стран политичком прагматизму, препустивши Божанском Промислу да одбрани и награди његов поступак надахнут хришћанском братском љубављу.

Готово сто година прошло је од тог дана – век који је донео невиђени слом Православног Хришћанства широм света. За Првим светским ратом уследила је Руска револуција која је била праћена геноцидом над руским и српским народом у периоду од 1918. до 1945. године, а затим су се појавиле јереси екуменизма, сергијанства и дарвинизма које су исповедање истините вере свеле на мали остатак Истински Православних Цркава међу којима има мало јединства, те је стога и њихов утицај на свет који их окружује веома ограничен. Ипак, кроз свеопшту таму пробио се зрачак светлости: могућност успостављања општења између Истински Православних Цркава Русије и Србије.