Божић или свети Спиридон?

Свети оче Спиридоне моли Бога за нас!

ЧУДО СВЕТОГ СПИРИДОНА

У саборном храму у Каристосу, Грчка, 1930.г.

Празник светог Спиридона се од стране Истински Православних Хришћана слави посебно свечано јер на тај дан "православни" новокалендарци славе католички Божић. У Грчкој на светог Спиридона често можете видети и литије старокалендараца које по улицама села и градова носе икону светог Спиридона како би новокалендарцима показали да се тог дана по православном календару не слави Божић. Пред нама је сведочење о једном чуду светог Спиридона које је многе новокалендарце преобратило у Истински Православне Хришћане.

О чуду Светог Спиридона причала је 1976. г. старица Зиновија Сидери (доживела 102 године), једна од многих сведока који су присуствовали овом догађају, о коме су у то време писале и атинске новине „Скрип”.

Ево шта је причала старица Зиновија :
„Био је празник Рождества Христовог по новом календару. Ја тада још нисам прешла старокалендарцима. Дошла сам на свеноћну службу у храм Св. Николаја. Храм је био препун народа. Стајала сам са леве стране, поред једног стуба. Изнад мене на том стубу висила
је икона Св. Спиридона , дар Антонија Лумидиса из Пиреја. Икона је била украшена цвећем, које је остало још од празновања светога по новом календару.

ИВАН ИЉИН О СОВЈЕТСКОЈ ЦРКВИ

Чланак великог руског философа Ивана Иљина „О совјетској цркви“ објављен је почетком 50. година. Тада, после победе СССР у Другом светском рату и подизања спољашњег угледа и величанствености совјетског антихристовог режима, који је на себе оденуо одежде „руског патриотизма“ и који је „благословио“ „препород канонског руског православља“, многи су поверовали у ту пропагандну замку, вратили се у СССР или совјетску Московску патријаршију и тамо погинули физички или духовно.

Од времена Ивана Иљина нити се у совјетској Русији, нити у совјетској цркви било шта изменило. Напротив, духовна болест је погодила не само главу, него и само тело совјетске цркве, Московске патријаршије, клир и црквени народ, а то се осликава у разним варијантама духовне прелести и деградације савремених неосергијанца, екумениста, и њима потчињених „православних традиционалиста“, тзв. „бораца изнутра“, а уз њих разноразних сподоба „путиноваца“, „православних стаљиниста (деветомајаша)“ итд. Не приметити то могу само они, који то неће да виде ради којекаквих личних политичких интереса. Данас, као и тада, уверавају нас о „препороду“ Русије и „канонског православља“, представљајући за „препород“ не унутрашње исцељење од духовних болести, него спољашњи углед и просперитет. И поново истински православне хришћане прозивају и осуђују зашто неће да признају духовни ауторитет совјетске цркве, њену „законитост и каноничност“.

Зато је обраћање Ивана Иљина, верног чеда Руске Заграничне Цркве, руској црквеној емиграцији тога времена, у исто време и обраћање свима онима који данас признају московску патријаршију као канонску руску цркву.

О СОВЈЕТСКОЈ ЦРКВИ

"Кад говори лаж, своје говори:

 јер је лажа и отац лажи" (Јов.8,44).

1.

Русији су потребни сада више него ишта истина и слобода.

И слободи ће она доћи само кроз истину. Док будемо лагали, бићемо робови, сведочећи лажју о свом ропству и утврђујући га. Ето зашто су нас наши исповедници и мученици последњих деценија водили ка слободи, а савремени лицемери и лажови воде нас у ропство.

Ми нећемо изаћи из те проклете смутње, док часно и јасно не разделимо истину од лажи, и не почнемо чврсто и храбро исповедати истину. Колико је већ времена прошло од када су нас погрузили у лаж и још увек продужавају да нас понижавају лажју, страхом и насиљем.

АНТИСОДОМСКИ СВЕТОСАВСКИ ПРОТЕСТ, БЕОГРАД 18. СЕПТЕМБАР

St. Sava Anti-Sodomite Protest, Belgrade September 18, 2016

АНТИСОДОМСКО ПРЕДАВАЊЕ, 11. септембар 2016.

Порука његовог преосвештенства владике Акакија поводом "Параде поноса 2016"

ГРАЂАНИ И ГРАЂАНКЕ СОДОМЉАНИ, ВИ И ВАША СОДОМСКА РЕВОЛУЦИЈА 

У СРБИЈИ НИСТЕ ДОБРОДОШЛИ! 

„И рече Господ: вика је у Содому велика и грех је њихов грдан. Зато ћу сићи  да видим еда ли све чине као што вика дође преда ме; ако ли није тако да знам“ (1. Мој. 18;20-21)

У недељу 18. септембра по грађанском календару свако ко себе сматра православним хришћанином мора на достојанствен и ненасилан начин рећи своје „НЕ!“ грађанима Содомљанима, који ће уз подршку проевропских либерално демократских власти бестидно марширати српском престоницом тражећи од нас, православних Срба, да Содомски грех прихватимо као нормалну појаву без које Србији нема места у морално посрнулој и антихришћанској Европској Унији. У недељу, 18. септембра, ко је Србин и српскога рода, И од српске крви и колена, дужан је да ради својих предака и ради будућих генерација узме активно учешће у оштром протесту против содомизације Србије тако што ће изаћи на Београдске улице и својим протестним присуством рећи „НЕ!“ содомској револуцији.

Ко су грађани Содомљани и какве су последице њихове полноизопачене и неморалне револуције, коју по ко зна који пут покушавају да спроводу ових дана у Београду?   

Да ли знате, браћо и сестре Срби, старозаветну причу о праведном Лоту и граду Содому? Та прича треба да нам открије са каквом се богомрском пошасти сусреће српска престоница – Београд, а преко ње и цео српски народ.

Monastery of the Dormition of the Mother of God Celebrates its First Patronal Feastday in Newly-built Church

On August 15 (O.S.) in the village of Koštunići in the heart of Ravna Gora, land of the pious and patriotic, His Grace Bishop Nekarije of Shumadia and brotherhood celebrated their first patronal feastday in the monastery’s newly-built church dedicated to the Dormition of the Mother of God. His Grace Bp. Nektarije celebrated the festal Hierarchical Holy Liturgy with honored guest His Grace Bishop Akakije of Uteshiteljevo co-concelebrating with several priests and servers.

Манастир Успења Пресвете Богородице у Коштунићима прославио је прву славу у новосаграђеном храму

У срцу прелепе Равне Горе, земљи родољуба и богомољаца, 15. августа 2016. (с.к.) Преосвећени Г.Г. Нектарије Шумадијски, са братијом, прославио је престолни празник, први пут у новосаграђеном, и још недовршеном храму, посвећеном Успењу Пресвете Богородице. Свечаном и празничном, Светом Архијерејском Литургијом, началствовао је Његово Преоствештенство Г.Г. Нектарије Шумадијски уз саслуживање уваженог госта, Његовог Преосвештенства Г.Г. Акакија Утешитељевског и неколико клирика и прислужника. 

ХРАМОВНА СЛАВА НИШКЕ ПАРОХИЈЕ СРПСКЕ ИПЦ

На дан св.равноап.цара Константина и царице Јелене, наша парохија Нишке регије прославила је своју храмовну Славу. Припреме за Славу почеле су четри недеље раније. Парохијани су се сабирали у сваком слободном тренутку и срећивали храм и порту. Окречена, умивена, цвећем украшена парохија је сложно успела да дочека свога Архијереја, преосвећеног епископа Нектарија и све госте који су с љубављу  уложили велики труд да нас обрадују и са нама саборују. Уз благољепије украшеног храма, певнице коју су чинили схиигуманија Ефросинија са сестрама, попадија Јефимија и Михаила, литургија је протекла у молитвеном заносу, и пријатној беседи владике Нектарија. Окретање колача, са кумом славе Драганом и његовом породицом из Лесковца, много причасника који су се постом спремали за Славу. Богата трпеза и међусобна братска љубав красили су наставак дана. Благодаримо на свему нашим гостима, али парохијанима на жртви љубави која је несебично показана у Нишу. Благодаримо и епископу Акакију који је благословио својем  свештенству и монаштву да увелича наш празник. Слава Богу за све! 
Христос Воскресе!
Цареконстантиновски парох јереј Стефан Николић

Celebration of the 20​ th​ Anniversary of the Rebirth of True Orthodoxy in Serbia

On the feastday of the Holy Equals-to-the-Apostles Cyril and Methodius the 20​ th anniversary of the rebirth of True Orthodoxy in Serbia was celebrated at the Sts Cyril and Methodius parish in Vrdnik with a festive Hierarchal Liturgy, the breaking of a Slava bread and a little community gathering with the offering of toasts, the singing of a guslar (bard) and folk dancing.  His Grace Bishop Akakije of Uteshiteljevo served the Holy Liturgy in concelebration with His Grace Nektarije of Shumadia and the clergy of both STOC eparchies.

Did the Serbian TOC Come to the GOC in Repentance because of Schism and Did the Serbian TOC with this Repentance Seek that the Greek TOC Receive Her into Their Jurisdiction?

Due to some erroneous interpretations of the document from the Serbian Hierarchs to the Holy Synod of the Greek GOC in October of last year (1/16 October 2015) http://serbiantrueorthodox.blogspot.rs/2015/11/petition-for-establishment-of-canonical.html , we consider it needful to clarify the Petition itself along with our position in regards to this entire matter. Namely, among certain circles both here in Serbia and abroad some assert that we Serbian hierarchs came to the Greek GOC in repentance for causing a schism and supposedly asked that the Greek GOC receive us back into their jurisdiction.  The very title of our petition, however, should answer the two questions which are posed in the title of this text. From the title of the petition it is clear that one Local Church is initiating entry into communion with another Local Church. Furthermore, in the text of the Petition itself the word schism is never used.

ДА ЛИ ЈЕ СРПСКА ИПЦ ПРИНЕЛА ПРЕД ГРЧКОМ ИПЦ ПОКАЈАЊЕ ЗА РАСКОЛ И ДА ЛИ ЈЕ СРПСКА ИПЦ КРОЗ ПОКАЈАЊЕ ТРАЖИЛА ДА ЈЕ ГРЧКА ИПЦ ПРИМИ У СВОЈУ ЈУРИСДИКЦИЈУ?

Поводом, од стране неколицине, погрешног тумачења  „Молбе за успостављање канонског општењаизмеђу Српске и Грчке ИПЦ“ упућене од стране српских архијереја светом Синоду Грчке ИПЦ у октобру прошле године (1/16. октобар 2015.), сматрамо за потребно да појаснимо како саму Молбу тако и наш став поводом свега тога. Наиме, међу одређеним круговима људи како у земљи тако и у иностранству постоји тврдња да смо ми српски архијереји принели Грчкој ИПЦ покајање за учињени раскол и наводно тражимо да нас Грчка ИПЦ прими назад у своју јурисдикцију. Већ сам наслов Молбе одговара на два питања постављена у самом наслову овога текста. Из наслова се јасно види да једна помесна црква покреће иницијативу за улазак у општење са другом помесном црквом. Док у самом тексту Молбе ни у једном контексту није поменута реч раскол.

ПРОСЛАВЉЕН ЈУБИЛЕЈ 20. ГОДИШЊИЦЕ ИСТИНСКОГ ПРАВОСЛАВЉА У СРБИЈИ И МЕЂУ СРПСКИМ НАРОДОМ

На празник светих равноапостолних Ћирила и Методија, у Врднику, на Угорама прослављена је 20. годишњица Истинског Православља у Србији свечаном празничном архијерејском литургијом, ломљењем славског колача и малим народним сабрањем уз узношење здравица, песмом гуслара и малим весељем уз традиционална српска кола. Литургијом је началствовао преосвећени епископ Акакије Утешитељевски уз саслуживање преосвећеног епископа Нектарија Шумадијског и клира обе епархије Српске ИПЦ. 

На литургијској беседи преосвећени Акакије је нагласио важност непрекинутог ланца апостолског прејемства од самих светих апостола, преко светих равноапостолних Ћирила и Методија, светога Саве српског, светих свештеномученика Варнаве патријарха српског и Николаја епископа жичког, до данашњих дана у виду истински православног апостолског прејемства чије је извориште свети патријарх Тихон - Руска Загранична Црква и Руска катакомбна Црква, а којег су се удостојили епископи Српске ИПЦ. Преосвећени се дотакао савременог великог отпадништва како у Цркви тако и на народном националном пољу и у том контексту је нагласио да препород нашег многострадалног крстоносног народа српског и његове Светосавске Цркве може доћи само преко Истинског Православља које јесте тренутно мало и слабо али је свакако искра и квасац Истине који могу зажећи огњену буктињу народну и закиселити велико тесто црквено - народног препорода.

По светој литургији преломљен је славски колач и освештано жито у част свете равноапостолне браће Ћирила и Методија, а потом је уследила празнична трпеза љубави уз прикладне говоре, програм и весеље.

ПОЗИВ НА ПРОСЛАВУ 20. ГОДИШЊИЦЕ ИСТИНСКОГ ПРАВОСЛАВЉА У СРБИЈИ

ВАСКРШЊА ПОСЛАНИЦА СВЕТОГ АРХИЈЕРЕЈСКОГ САВЕТА СРПСКЕ ИПЦ, 2016.

СРПСКА ИСТИНСКИ ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА

ВАСКРШЊА ПОСЛАНИЦА 2016.

Архијерејски Савет СИПЦ

под председавањем г. Акакија,

Епископа Утешитељевског

Свим верним чедима Светосавске Цркве

честитамо празник над празницима светло Васкрсење Христово:

ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ!

„Да васкрсне и Бог и да се развеју непријатељи Његови

и нека побегну од лица Његовог они који га мрзе.“

(Одломак из молитве Часном Крсту Господњем)

Васкрсењу претходи голгота. Привидна победа зла увек се развејава непобедивом силом Христовом. Голгота праведника је увек пролазна, јер је Правда за коју се праведник залаже и бори непобедива. Борба за Правду Христову подразумева голготу. Голгота нас увек па и сада потсећа да без жртве и страдања не може бити ни Васкрсења. На голготски пут позван је сваки следбеник Христов. Узети крст свој и следити за Христом значи – држати на првом месту и пре свега веру у Христа, те ради љубави Божије трпети сваку муку која нас задеси, угледајући се на самог Христа који је страдао за нас грешне. Историја нашег многострадалног народа је надасве голготска. Идеал борбе и страдања ради верности Богу правде и истинским вредностима увек је дубоко прожимао наш народ. Док је тај благословени дух био присутан у нашем народу, могли смо се надати и земаљским васкрсима Цркве и државе. Данас нам недостаје та жива крсно-васкрсна вера, која је у сваком судбоносном тренутку давала нашем народу надљудско трпљење и снагу и васкрсавала га из многих сигурних смрти.

Време у којем живимо је време које захтева велику жртву ради одбране поругане и погажене Правде Божије. Нема те Божије и народне светиње која данас није поругана и обешчашћена од стране духовних и световних назови вођа нашег народа. Страсна седмица Српског народа још увек траје. Још увек богоборни јудејци и јудејствујући пирију над телом и душом народном пљујући, шамарајући, шибајући, ругајући јој се навлаче свакодневно крвави венац од трња - разапињу их. И то траје, и траје. И како да славимо Светло Васкрсење Христово када стално без предаха преживљавамо општенародни Велики Петак?

Sermon of Bishop Akakije on St. Sava’s Day 2016

Svetosavlje  and Christian Nationalism

Many ill-intentioned people accuse our Christian Serbian people and our national Serbian Church of an excessive emphasis on nation above Orthodoxy. They equate this, according to them, “negative phenomenon,” Svetosavlje, with pagan nationalism which distorts Orthodoxy.

ЏЕПНИ КАЛЕНДАР СРПСКЕ ИСТИНСКИ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ЗА 2016.

Издавачка установа епархије утешитељевске "Параклит" и ове године, уз мале потешкоће, издала је Српски православни календар за годину Господњу 2016.
Календар је штампан у пуном колору, у А6 формату, на 104 странице и посвећен је 20. годишњици Истинског Православља у Србији.
Овогодишњи садржај Српског православног календара је богат. Поред самог месецослова календара и појашњења везаних за њега, ту су и разна упутства за вернике;
Текст посвећен 20. годишњици Истинског Православља у Србији;
Шематизам Српске ИПЦ, монархистичка Српска химна "Боже правде",  Светосавска химна, Повест о 3. јављању крста над Атином 1925.
као и неколико родољубивих текстова: "Нација као органско биће", Национални споменар" и "Монархистичке поуке".

Српски верници у отаџбини и расејању имају могућност да добију календар који нема никакве везе са екуменистичким издањем џепног календара издања „Светог архијерејског синода“ СПЦ у којем су деценијама морали да трпе не само папистичке него чак и јеврејске празнике и постове.

Српски православни календар за 2016. никако није плагијат наведеног "синодског" календара, он је ауторско дело издавачке установе Епархије утешитељевске „Параклит“.  

Календар СИПЦ је јединствен по томе што садржи по датумима свог прослављања празнике и светитеље које је канонизовала Руска Катакомбна Црква, Руска Загранична Црква као и Грчка и Румунска старокалендарска Црква.

Календар можете наћи по цени од 250 дин. у свим манастирима и парохијама Српске ИПЦ, а путем поште можете га наручити обраћајући се манастиру Утешитељево на имејл адресу: uteshiteljevo@gmail.com или на телефон: +381 69 5328619.

СВЕТОСАВЉЕ И ХРИШЋАНСКИ НАЦИОНАЛИЗАМ

Светосавска застава

Многи злонамерници наш христоименити Српски народ и нашу националну Српску Цркву оптужују за претерано истицање нације изнад Православља. Ту по њима негативну појаву коју чак  изједначавају са паганским национализмом који извитоперује Православље, препознају у тзв. Светосављу.

Nativity Encyclical of the Hierarchical Council of the Serbian True Orthodox Church 2015

Serbian True Orthodox Church

Nativity Encyclical 2015

Hierarchical Council of the STOC

Under the Presidency of His Grace Akakije

Bishop of Uteshiteljevo

To All the Faithful Children of St. Sava’s Church

We greet you on the great and joyous feast of the birth of Christ:

Christ is Born! Glorify Him!

“Great is the mystery of godliness:

God was manifested in the flesh…”

1 Tim 3:16

On the day of Christ’s birth, Heaven and Earth, God and Man united into one.  Heaven came down to Earth, and Earth became Heaven, because on it appeared God made flesh.  In the Divine Child of Bethlehem, human nature and the divine united, for He truly received our flesh and blood, uniting Himself in the most intimate way with human nature, and accordingly, uniting the human race with the Divinity.  St. Gregory the Theologian says of Man, “He is the only being that stands apart from all creation; the only one which can become a god.” That possibility was granted us with this very “mystery of godliness” (1 Tim. 3:16), that is, the incarnation of the Son of God.  In the service books of the Church, the Most Holy Mother of God is very often called the wellspring of our divinization: “Through her we have been deified.”

БОЖИЋНА ПОСЛАНИЦА СВЕТОГ АРХИЈЕРЕЈСКОГ САВЕТА СРПСКЕ ИПЦ 2015.

СРПСКА ИСТИНСКИ ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА

БОЖИЋНА ПОСЛАНИЦА 2015.

Архијерејски Савет СИПЦ

под председавањем г. Акакија,

Епископа Утешитељевског

Свим верним чедима Светосавске Цркве

честитамо велики и радосни празник Рођења Христовог:

МИР БОЖИЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ!

„Велика је тајна побожности:

Бог се јави у телу“

(1 Тим. 3:16)

На дан рождества Христовог небо и земља, Бог и човек сјединили су се у једно. Небо је сишло на земљу и земља је постала небо, јер се на њој јавио оваплоћени, отелотворени Бог. У витлејемском Богомладенцу сјединила се људска природа са божанском, јер Он је истински примио наше тело и крв, најприсније сјединивши Себе са људским родом и, сходно томе, људски род са Божанством. Свети Григорије Богослов на једном месту каже: "Човек је једино створење мимо сваколике остале творевине, које може постати бог". Та могућност нам је управо дата „великом тајном побожности“ (1 Тим. 3:16), тј. оваплоћењем Сина Божијег. Црквене књиге Пресвету Мајку Божију веома често називају источником нашег обожења: „Њоме се обожисмо“. Велика је ово тајна и стога је памјатовање и слављење Божића толико важно да је наша брижна Мајка света Црква за њега одредила дуготрајну припрему у виду четрдесетодневног поста. Зашто је потребан пост као припремно средство за сусрет Божића? Зато што је дело рођења, тј. оваплоћења Сина Божијег највећа тајна за спасење света. Ту тајну није могуће разумети телесним умом, који једва да разуме и земаљско, а тим пре је неспособан за разумевање небеског. Њу не можемо примити срцем нечистим, упрљаним страстима, привезаним за земаљско, неспособним да прими небеску тајну. Да бисмо примили ту божанствену, најсветију тајну која превазилази ум, било је потребно да ум и срце посебно припремимо и очистимо четрдесетодневним постом.