A Great Day at Lesna Monastery

A Great Day at Lesna Monastery

          2/15 August 2011, Transfer of the Relics of St. Stephen, Archdeacon and Protomartyr

                   Three important events mark the development of True Orthodoxy in Serbia.  The first took place about fifteen years ago, when three Serbian monks from the Holy Mountain confessed the Faith by choosing the path of True Orthodoxy.  The second occurred eight years ago when the entire sisterhood of Stjenik Monastery decided for the love of the Truth to leave the Belgrade Patriarchate and join True Orthodoxy.  The third happened today at the Lesna Monastery, when the True Orthodox Christians of Serbia, after many efforts, were finally given their own elected bishop. 

          Now to start from the beginning.  What, actually, is True Orthodoxy, and how does it differ from the official Orthodoxy which is also called "World Orthodoxy"?  The answer:  Like the term "Orthodox Christian," which appeared in the distant past in order to make clear the difference between those who were also called Christian but who had abandoned the essential Christian confession of faith and church practice, so in our times the term "True Orthodox" has appeared, in order to distinguish between those who have kept the true confession of faith and church life, and those who have apostatized from the fundamental traditions of Orthodox Christianity. 

          The True Orthodox Christian movement appeared in Greece in 1924, in connection with the introduction of the New Calendar, and thereupon similar groups appeared in Romania and other countries throughout the world.  The largest True Orthodox Christian movement, however, also known as the Catacomb Church, appeared in Russia in 1927, following the Declaration of Metropolitan Sergius, which submitted the Church to the God-hating Bolshevik authority.

Прва Архијерејска литургија првог Српског истински православног епископа у Србији

Дочек са погачом и сољу

На празник Успења Пресвете Богородице у Кирилометодијевском манастиру у Врднику на Фрушкој Гори свечано је одслужена прва Архијерејска литургија са првим Српским Истински Православним епископом Његовим Преосвештенством  Владиком Акакијем. Овом историјском догађају присуствовали су верници из готово свих крајева Србије. Они који нису могли доћи послали су своје честитке и изразе срдачне подршке.

The Serbian Church, Serbian People, True Orthodoxy, and the Greek GOC

The Serbian Church, Serbian People, True Orthodoxy, and the Greek GOC

           

We rejoice now with great joy as the Serbian Church's episcopate has finally been renewed.  The canonical hierarchy of the Russian True Orthodox Church has consecrated a Serbian bishop - Akakije, Bishop of Resava and Shumadia.  The bishops of the Russian TOC are the successors of the once glorious Russian Church Abroad - a church so close to our Serbian People.  Our Russian brothers, in our most difficult moments, offered unconditional help to their Serbian brothers.  When we say unconditional, we mane to say that they have not the least intention of getting involved administratively with Serbian Church territory, with the organization and internal affairs associated with the rebirth of the Serbian Church.  Their genuine brotherly love consists in providing the basic conditions necessary for the rebirth of the Serbian Church, of which the most important is the renewal of her episcopate.  The only further involvement of the Russian TOC will be brotherly support in the sense of a good relationship between two local churches, including the very important aspect of consultation on questions of church administration, order of the Church services, and, in general, providing the wisdom already obtained through previous experience in church organization.

НИ ГРЦИ НИ РУСИ

Владимир Мос

НИ ГРЦИ НИ РУСИ

На празник Светог првомученика Стефана, заштитника српског краљевског дома Немањића, 2/15. августа 2011. године, јеросхимонах Акакије (Станковић) хиротонисан је у манастиру Лесна у Француској за Епископа Ресавско-шумадијског од стране архијереја Руске Истински Православне Цркве предвођене Архиепископом омским и сибирским Тихоном. Овај радосни догађај, пун директне и симболичке важности за будућност Истински Православне Цркве широм света, изазвао је, као што се и могло предвидети, љутите примедбе чланова Истинске Православне Цркве Грчке, под чијим је привременим старањем била Српска Истински Православна Црква. Канонским питањима изазваним одлуком коју су донели Срби – да се за ову хиротонију обрате Руској Цркви – био је посвећен претходни чланак овог аутора и овде та питања неће бити детаљно разматрана. Довољно је рећи да је, по мишљењу аутора овог чланка, хиротонија била потпуно у складу са канонима и уједно животно неопходна за опстанак,  стабилност и развој Српске Истински Православне Цркве. Но, очигледно је да је ова хиротонија повредила осећања националиста из Грчке Цркве, пружајући им изговор да пресеку преговоре о јединству са Руском Истински Православном Црквом. Стога би можда било корисно да покушамо да овај догађај ставимо у контекст новије, али и не тако недавне историје православног црквеног национализма.

Слово на наречењу новохиротонисаног епископа Српске ИПЦ Владике Акакија

СЛОВО НА НАРЕЧЕЊУ

(које је изговорио јеромонах Акакије на вечерњој служби 1. августа на почетак успенског поста, на св. Макавеје дан пред хиротонију у чин епископа)

Ваша Високопреосвештенства и Ваше преосвештенство, возљубљени Архијереји Руске Истински Православне Цркве!

У неверици посматрам испуњење онога чему смо ми Истински Православни Хришћани Србије толике године уназад тежили. Наша борба за препород Српске Цркве и Српског Истинског Православља после деценије и по узрастања улази у један зрелији период, који захтева велику посвећеност и пожртвованост. У овом тренутку осећам да је период који је иза нас био само припрема за овај који је пред нама. Са несигурношћу због своје крајње недостојности стојим пред Великим милосрђем Божијим, спреман да свој даљи живот предам у потпуности служењу Богу, Светом Православљу и мом многострадалном народу Српском. Свестан сам да преда мном стоји пут голготе, беспоштедне борбе за чистоту вере и за спасење људских душа, као и велика одговорност за наставак онога што сам својевремено започео – рада на устројству Српске Истински Православне Цркве.

СРПСКА ЦРКВА, СРПСКИ НАРОД, ИСТИНСКО ПРАВОСЛАВЉЕ И ГРЦИ

Радујемо се сада радошћу великом јер је Српској Цркви коначно обновљен епископат. Од стране канонске јерархије Руске Истински Православне Цркве рукоположен је српски владика – Акакије, епископ Ресавско-шумадијски. Епископи Руске ИПЦ су једини законски наследници некада славне Руске Заграничне Цркве – Цркве тако блиске нашем српском народу. Браћа Руси су у најтежим тренуцима пружили безусловну помоћ српској браћи. Када кажемо безусловну, мислимо на то да они немају ни најмању претензију да се административно мешају у територију Српске Цркве, тј. њену организацију и њен унутрашњи препород. Њихова истинска братска помоћ састоји се у давању основних ствари неопходних за препород Српске Цркве, од којих је најважнија – обнављање српског епископата. Све остало је само братска подршка у контексту добрих односа две помесне Цркве, при чему је такође веома важна саветодавна помоћ по питањима црквене администрације, богослужбеног поретка и уопште опита црквене организације.

Поклоњење гробу Светог Саве Српског

Његово преосвештенство Владика Акакије је јуче на претпразништво Преображења стигао из Француске у Србију где је одмах са српске границе директно отишао у манастир Милишево како би се поклонио гробу Светитеља Саве првог Архиепископа Српског. Владика Акакије се пред гробом помолио Светом Сави и затражио благослов од великог Српског светитеља за предстојеће епископско служење на винограду Господњем Српске Цркве.

ФОТОГРАФИЈЕ ИЗ ЛЕСНЕ

Преосвећени Владика Акакије испред чудотворне иконе Мајке Божије Лесненске

Молитва пред причешћем верних

Благослов, честитке и дељење нафора

A BROTHERLY PLEA

A Brotherly Plea

13/26 July 2011

To the Holy Synod of the Russian True Orthodox Church

Your Eminence, Your Eminences the Holy Archbishops of the Russian True Orthodox Church,

We the True Orthodox Christians of Serbia are turning to You for help concerning the renewal of a canonical episcopacy in our much-suffering fatherland of Serbia.  As You know, after the Second World War and Communist overturn, the hierarchy of the Serbian Church fell into the apostasy of Sergianism and the pan-heresy of Ecumenism.  In the mid-90’s, a True Orthodox Christian movement appeared in Serbia under the leadership of Hieromonk Akakije, which turned for primary help to the Greek Old Calendar Synod, which was lead by Archbishop Chrysostomos of blessed memory.  We were given help from the Greek Orthodox Church in the form of the ordination of priests and sharing of antimins and holy chrism. Through the first years it was already clear to us that a bishop that is a thousand kilometers away  could not rule the life of the Serbian Church. For more than a decade, not one of the Greek bishops visited us.

OFFICIAL ANNOUNCEMENT

OFFICIAL   ANNOUNCEMENT

of The Administrative Council of the Serbian True Orthodox Church,  addressed to the  Holy Synod of the Genuine Orthodox Christians of Greece under the presidency of His Beatitude k.k. Kallinikos, Archbishop of Athens and All-Greece.

23/5 August 2011

Your Beatitude, Your Eminences:

In the name of the Administrative Council of the Serbian True Orthodox Church, we wish to inform Your Eminences of the conciliar decision we have taken to re-establish the independent autocephalous status of our Holy Serbian True-Orthodox Church. Expressing its profound gratitude to the Holy Synod of the Church of the True Orthodox Christians of Greece for its temporary spiritual care for the Serbian True-Orthodox flock in the course of the last ten years, the Administrative Council of the STOC had decreed that contemporary church life demands that we take more decisive measures to re-establish the fully-empowered canonical structures of the True Serbian Church, coming out from under the administrative governance of the Synod of the Church of the Genuine Orthodox Christians of Greece under the presidency of His Beatitude k.k. Kallinikos, Archbishop of Athens and All-Greece.

ХИРОТОНИЈА ПРВОГ ЕПИСКОПА СРПСКЕ ИПЦ

Архијереји Руске ИПЦ са новохиротонисаним епископом Акакијем, Светобогородицин манастир Лесна

У историјском Руском манастиру Лесна (Француска) од стране Архијереја Руске Истински Православне Цркве хиротонисан је први епископ Српске Истински Православне Цркве – Преосвећени Акакије, епископ 
Ресавско–шумадијски. 

На многаја љета Владико!  

ХИРОТОНИЈА СРПСКОГ ЕПИСКОПА У ЛЕСНИ

Владика Акакије испред главног конака Лесненског манастира

ВЕЛИКИ ДАН У ЛЕСНИНСКОМ МАНАСТИРУ

(2/15. август 2011. Пренос моштију

св. првомученика и архиђакона Стефана)

Три су значајна догађаја омеђила развој Истинског Православља у Србији: први се одиграо пре петнаестак година, када су се тројица светогорских монаха Срба са вером изабрали пут Истинског Православља; други се збио пре осам година, када је читаво сестринско манастира Стјеник решило да ради љубави према Истини напусти Београдску Патријаршију и придружи се Истински Православнима; до трећега је дошло данас, када су у историјском руском Леснинском манастиру Истински Православни Хришћани Србије после дугих настојања коначно добили свог изабраног епископа.

Но, да пођемо редом. Шта је заправо Истинско Православље и по чему се оно разликује од официјелног, званичног Православља које се понекад назива још и "Светским Православљем"? Одговор гласи: као што је термин "православни хришћанин" настао у давној прошлости да би се направила разлике у односу на оне који су се такође називали хришћанима, али су напустили изворно хришћанско исповедање вере и црквену праксу, тако је сада термином "истински православан" направљена разлика у односу на оне православне хришћане који су својим исповедањем вере и животом одступили од изворног предања православног хришћанства.

МОЛБА упућена Светом Синоду Руске ИПЦ

БРАТСКА МОЛБА

Светом Архијерејском Синоду Руске Истински Православне Цркве

Ваше Високопреосвештенство, Ваша преосвештенства свети Архијереји Руске Истински Православне Цркве,

Ми истински православни хришћани Србије Вам се обраћамо за помоћ у вези обнављана канонског епископата у нашој многострадалној отаџбини Србији. Као што знате после Другог Светског рата и комунистичког преврата, јерархија Српске Цркве пала је у отпадништво сергијанизма и свејерес екуменизма. Средином деведесетих у Србији се појавио покрет Истински Православних Хришћана предвођених јеромонахом Акакијем који су се за првобитну помоћ обратили Грчком Старокалендарском Синоду којим је председавао блажене успомене Архиепископ Хризостом. Од стране Грчке ИПЦ нама је пружена помоћ у рукополагању свештенства и снабдевања антимисима и Св. Миром. Већ током првих година било нам је јасно да Грчки епископ који је удаљен од нас хиљаду километара не може управљати животом Српске Цркве. Преко једне деценије нико од Грчких епископа нас није посетио. Већ тада смо од Грчког Синода тражили да се за Србију рукоположи Српски епископ. Но, свеједно Грчки епископи су на та наша тражења остајали непокретни. Стање у Србији се услед тога из године у годину погоршавало, а мисија истинског православља је била спречена чињеницом да Српски народ не може прихватити да Србијом и Српском Црквом управља Грчки епископ. Шта више, прекидање општења са званичном Српском црквом и присаједињење истинском православљу се тумачило као прелазак из Српске у Грчку Цркву. Нажалост, такве претпоставке данас се потврђују неодговорним изјавама самих Грка.

Сада већ званични став Грчких Архијереја да ми немамо никаквих додирних тачака са Српском Црквом и да њихова помоћ, нама указана, подразумева наше присаједињење Грчкој Цркви као и то да је канонска територија јурисдикције Српске помесне Цркве сада њихово мисионарско подручје за нас србе је апсолутно неприхватљиво.

Услед такве ситуације и неспремности Грчких Архијереја да нам изађу у сусрет ми Вам се обраћамо:

Надајући се да ће те разумети у каквој се тешкој ситуацији налази мало стадо Истински Православних Хришћана Србије, смирено тражимо од Вас да нам за потребе Српске Истински Православне Цркве рукоположите у чин епископа назначеног за Србију од наше стране предложеног кандидата, зачетника Истинског Православља у Србији јеромонаха Акакија (Станковића) који је већ више од једне деценије предложен од наше стране као кандидат за епископа Српске ИПЦ. 

Управни Одбор СИПЦ

(Кога састављају клирици, парохије и манастири који се више од једне деценије боре за добијање епископа за Српску ИПЦ):

(следе потписи) 

Потписи свештенослужитеља:

Јеромаонах Акакије Станковић

Јеромонах Нектарије Иванковић

Јереј Стефан Николић

Потписи представника парохија и манастира:

Београдска парохија

Новосадска парохија

Нишка парохија

Манастир Светих Методија и Кирила

Манастир Нови Стјеник

Излазак српских свештенослужитеља, парохија и манастира Српске ИПЦ испод привремене административне управе Синода Грчке ИПЦ

ЗВАНИЧНО ОБАВЕШТЕЊЕ

Управног Одбора Српске ИПЦ упућено св. Синоду Грчке ИПЦ под председавањем Његовог Блаженства г.г. Калиника Архиепископа Атинског и целе Јеладе

23\5 август 2011.

Ваше Блаженство, Ваша Високопреосвештенства и преосвештенства,

У име Управног Одбора Српске Истински-Православне Цркве, желимо да Вас обавестимо о саборно донетој одлуци да се обнови независни аутокефални статус наше Свете Српске Истински-Православне Цркве. Изражавајући дубоку захвалност Свештеном Синоду Цркве Истински Православних Хришћана Грчке за привремено духовно старање над српском истински православном паством током последњих петнаистак година, Управни Одбор СИПЦ је закључио да црквени живот сада од нас захтева предузимање одлучнијих мера ради обнове целовите канонске структуре Истинске Српске Цркве и излазак испод привремене административне управе Синода Цркве ИПХ Грчке под председавањем Његовог Блаженства г. г. Калиника Архиепископа Атинског и целе Грчке. 

Доносећи тако важну и одговорну одлуку за даљи развитак истинског православља у Србији, Српска Црква не прекида братско јединство и општење са Грчком Црквом, него само обнавља свој историјски црквено-канонски статус аутокефалне помесне Цркве српског народа. Излазећи испод привремене административне управе Грчког Синода, Српска Истински Православна Црква се нада да ће братско јединство са Црквом Истински Православних Хришћана Грчке бити очувано како нам је Спаситељ заповедио, у духу мира, братства и љубави, као што је било и у прошлости узајамних односа међу братским помесним цркавама Грчке и Србије.

Саопштавајући о одлуци донетој на састанку Управног Одбора Српске Истински-Православне Цркве, желимо такође да појаснимо да оваква наша одлука није донета брзоплето, него је последица веома дугог лошег и нерешеног стања у Србији иако смо већ неколико пута покушавали да Вам то предочимо, тражећи од вас, у вези наше ситуације, корените промене.  Основни проблем је дугогодишње неприродно стање за које се чак и у канонима не може наћи покриће, стање управљања целом облашћу Србије, тј. некадашње Помесне Српске Цркве са велике удаљености и то од стране епископа друге помесне Цркве. Нећемо овде помињати све детаље као што је изостанак посете надлежног привременог Грчког егзарха одређеног за Србију у трајању више од једне деценије али ћемо Вас подсетити да је једна овако велика и веома перспективна црквена област услед таквих околности заиста доживела велики штету. Иако смо од ваше свете Цркве примили основну прву помоћ за почетак наше борбе препорода Српске Цркве који је условљен мисијом Истинског Православља, већ после неколико година могло се јасно увидети да се опстанак црквеног живота и наведене мисије у Србији не може одржати ако центар административне црквене власти остане у Грчкој у рукама грчких епископа. Сви ми смо својевремено били верници Српске Цркве чија јерархија је услед несрећних околности пала у отпадништво сергијанизма и свејерес екуменизма. Услед тога, ми смо са званичном Српском црквом прекинули општење и потражили помоћ од Вас. У том контесту треба нагласити да се ми као истински православно свештенство, монаштво и верни народ осећамо моралним и законским наследницима Српске помесне Цркве, а самим тим и српским клирицима јер се подразумевало да се ми Вашом руком рукополажемо као свештеници Српске Цркве за служење потребема препорода Српске помесне Цркве. Ваша помоћ у рукоположењима нас свештеника није била и не може бити сидро којим ће Грчка Црква наш мали борбени бродић, који је због рата по нужди од ње затражио основну помоћ укотвити у сред битке под грчком заставом, без сопственог кормилара, без наде да ће се икада винути путем верног служења и војевања за сопствену отаџбину, под управом сопственог кормилара и под сопственом заставом. Не једном смо апеловали да Србији треба њен сопствени епископ – Србин који ће постојано пребивати са својом паством и активно учествовати у црквено - мисионарском животу Српске Цркве. Прошле су године, стање се све више погоршава и ми до сада нисмо видели Вашу спремност на корените промене везане за решење конкретног и за нас суштински важног проблема који се тиче нас Срба и наше помесне Цркве. Почетком ове године послали смо Вам званични меморандум у коме смо још једном смирено затражили да се појасни, тј. прецизира однос између наше две помесне Цркве и да у истини и љубави, уз узајамно усаглашавање око тог питања, дођемо до договора о нашем будућем саживљењу и садејствовању у сагласности са канонима и вековним предањем Православне Цркве. У том меморандуму смо поново изнели нашу тешку ситуацију и потребу да се досадашњи Ваш став и однос према Србији и Српској Цркви промени.  Поред изношења очигледних проблема закључили смо следећим речима: „Наша намера је од почетка била да примимо непходну, али привремену помоћ у тешкој ситуацији обудовелости Српске Цркве. Привремена помоћ се преобратила, ако не намерно, онда по инерцији, у очигледно непроменљиво неправилно стање, за које решење није понуђено нити су границе постављене, а то стање је у директној супротности са Црквеном мисијом спасавања душа. Хитно је да се осмисли јасан, обавезујући план који ће за СИПЦ обезбедити Њен епископат и Њену Црквену организацију, а који ће отпочети одмах.“ Као одговор на наш меморандум послали сте неке услове које или не можемо испунити или су за нас неприхватљиви. Конкретно решење

Published with Blogger-droid v1.7.4

КАНОНИ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ - Удова епархија

СВЕТИ ОСМИ ПОМЕСНИ САБОР КАРТАГЕНСКИ

Правило 74

О томе, да епископ који је постављен за привременог управитеља једне удове цркве, не смије заузимати пријесто те цркве

Исто се тако установљује, да никаквоме епископу не буде допуштено заузимати онај престо, при коме је за привременог управитеља  стављен, под изговором или старања о народу или какве поникле распре, него мора настојати, да за годину дана нарочитога му епископа стави; а ако противу овога поступи, пошто година истече, нека се други управитељ изабере.

(Ап. 36, IV васељ 25; трул. 35)

ТУМАЧЕЊЕ

Удовом црквом управљао је у опће клир дотичне цркве, док се не би нови епископ поставио (ап. 36., IV вас. 25., трул. 35) Али ако би се показало, да у некој удовој цркви клир није кадар да добри ред уздржи, или да се у народу јављају странке у погледу кандидата за епископску катедру, те немири услијед тога владају, тада је митрополит слао у ту удову цркву ког оближњег епископа, да привремену управу том црквом преузме и да ред и мир у њој уздржава док се стални епископ не постави. Оваквог епископа, коме би привремено управа у некој удовој цркви била повјерена, правило ово зове меситис. Али догађало се, да су ти епископи, који су имали да љубав међу народом уздржавају и да поспјеше избор новог епископа, сами ради својих личних интереса подупирали неред и свађе потхрањивали само ради тога, да би дуже црква без свог сталног епископа била, те и они би дуже могли да службу управитеља ту врше. Да се таквој злоупотреби на пут стане, картагенски оци забрањују да један епископ остане управитељем неке удове цркве више од годину дана, и ако за то време он није успио уредити све што треба, да нови епископ постављен буде, правило наређује, да се тај епископ има уклонити од управе и нови управитељ да се изабере.


Правила Православне Цркве са тумачењима (други том), епископ Никодим Милаш, Нови Сад 1896. (стр. 210)

КАНОНИ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ - Право давности

ТРЕЋИ ВАСЕЉЕНСКИ САБОР

Правило 8

(Правила Православне Цркве с тумачењима, Никодим епископ Далматински, књига прва, стр. 300, Нови Сад 1895)

Најбогољубазнији саепископ Ригин и другови му, најбогољубазнији епископи кипарске епархије, Зинон и Евагрије, пријавили су нови чин, који се уводи противу црквених установа и противу правила светих апостола, и који повређује опћу слободу. Обзиром на то, и пошто зло потребује јаки лијек, да још веће шкоде не нанесе, а особито, кад ни старога обичаја није било, да антиохијски епископ рукополаже у Кипру, као што нам то и писмено и усмено доказаше најпобожнији људи, који на свети сабор дођоше, то, нека предстојници светих цркава кипарских имају потпуну и неоспориву власт, сходно правилима светих отаца и староме обичају, сами по себи постављати најпобожније епископе. А ово исто нека важи и за друге области, и за све епархије, да никакав од најбогољубазнијих епископа не заузимље другу епархију, која није била одавна и од самога почетка под његовом или његових предшественика руком; а ако је који заузео другу епархију и насилно је себи присвојио, нека је поврати, да се не вријеђају правила отаца, да се под изликом свештене службе не поткрађује гордост свјетске власти, и да нерасудно не изгубимо по мало ону слободу, коју нам је даровао својом крвљу Господ наш Исус Христос, ослободилац свију људи. Према томе, овај свети и васељенски сабор установљује, да свакој појединој епархији очувана буду чиста и неповређена права, која од самог почетка и одавна ужива, сходно обичају од стране утврђеноме. Ради свога обезбјеђења пак сваки митрополит има право узети пријепис овога, што је закључено. А ако ко предложи какву установу, која војује против овога, што је одређено, сав свети и васељенски сабор наређује, да такова установа без сваке ваљаности буде.