четвртак, 4. август 2011.

КАНОНИ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ - Удова епархија


СВЕТИ ОСМИ ПОМЕСНИ САБОР КАРТАГЕНСКИ
Правило 74

О томе, да епископ који је постављен за привременог управитеља једне удове цркве, не смије заузимати пријесто те цркве

Исто се тако установљује, да никаквоме епископу не буде допуштено заузимати онај престо, при коме је за привременог управитеља  стављен, под изговором или старања о народу или какве поникле распре, него мора настојати, да за годину дана нарочитога му епископа стави; а ако противу овога поступи, пошто година истече, нека се други управитељ изабере.
(Ап. 36, IV васељ 25; трул. 35)

ТУМАЧЕЊЕ

Удовом црквом управљао је у опће клир дотичне цркве, док се не би нови епископ поставио (ап. 36., IV вас. 25., трул. 35) Али ако би се показало, да у некој удовој цркви клир није кадар да добри ред уздржи, или да се у народу јављају странке у погледу кандидата за епископску катедру, те немири услијед тога владају, тада је митрополит слао у ту удову цркву ког оближњег епископа, да привремену управу том црквом преузме и да ред и мир у њој уздржава док се стални епископ не постави. Оваквог епископа, коме би привремено управа у некој удовој цркви била повјерена, правило ово зове меситис. Али догађало се, да су ти епископи, који су имали да љубав међу народом уздржавају и да поспјеше избор новог епископа, сами ради својих личних интереса подупирали неред и свађе потхрањивали само ради тога, да би дуже црква без свог сталног епископа била, те и они би дуже могли да службу управитеља ту врше. Да се таквој злоупотреби на пут стане, картагенски оци забрањују да један епископ остане управитељем неке удове цркве више од годину дана, и ако за то време он није успио уредити све што треба, да нови епископ постављен буде, правило наређује, да се тај епископ има уклонити од управе и нови управитељ да се изабере.


Правила Православне Цркве са тумачењима (други том), епископ Никодим Милаш, Нови Сад 1896. (стр. 210)



Управа епархије, када је она удова
(Православно црквено право, Никодим епископ Далматински,
 стр. 409, Мостар 1902.)

Послије смрти законитог епископа једне епархије, и док се не постави нови епископ, та се епархија зове удова (хиревуса) или упражњена (схолазуса). Удовом једна епархија, то јест, без свог епископа, може остати за три мјесеца. Ово наређује 25. канон четвртог васељ. сабора, пријетећи односном казном надлежном митрополиту, ако се не постара да кроз то вријеме буде постављен нови епископ. Преко три мјесеца може остати удовом једна епархија само у таквом случају, кад због каквог важног узрока није могуће поставити новог епископа, него треба то одложити.

За вријеме упражњене епископске катедре епархијом управља клир дотичне епархије, а имовину црвкену мора да чува епархијски економ. Повјеравала се ова управа и оближњем епископу, ако клир дотичне епархије није водио ту управу у реду, и тај се епископ звао привременим управитељем (меситис), или се пак повјеравала иста управа неком епископу без своје катедре (епископос схолазон), то јест, који због извањских каквих догађаја није могао да заузме одређену му катедру. Ово су у осталом само изузетни случајеви били, а редовно управу удове епархије имао је да води дотични клир. Нема ли при дотичној катедрланој цркви клира, који би могао ту управу водити, тада по 35. Канону трулског сабора то мора узети надлежни митрополит у своје руке, док не буде постављен нови епископ.

Клир, који се спомиње у канонима, да има водити епархијску управу, кад је епархија удова, то је она колегија свештених лица, која се звала презвитерски савјет при епископским катедрама и који су састављали неколики црквени достојанственици, између којих је главни био економ. Овај презвитерски савјет водио је старање о свим пословима епархијске управе, како верским, тако и црквено-економским, осим оних послова наравно, које по праву хиротоније може само епископ да врши; а не може исти савјет за то врјеме покретати никаква нова питања, која се тичу устројства или управе еперхијске, исто као што није властан да закључке доноси о таквим питањима, која је у погледу какве нове установе или уређења у епархији покренуо био покојни епископ.

Управна власт клира, или презвитерског савјета, престаје даном, кад буде интронизиран нови епископ, који од тога дана постаје пуноправни старјешина своје епархије. Може један изабрани и хиротонисани епископ почети управу своје епархије прије формалне интронизације само у таквом случају, када, као што каже 37. канон трулскога сабора, због извањског каквог узрока не може да заузме своју катедру, него је принуђен да живи у каквом другом граду ван граница своје епархије. 

18 коментара:

Анониман је рекао...

В кратце напомню вам история ГОХ-а.
РПЗЦ не поставляла им священники.
Не сделала им организацию.
Просто ГОХ хотел епископа и РПЗЦ рукоположил им епископа.
При ИПСЦ не так.
Я вообще не знаю можем ли говорит о ИПСЦ.
Можем говорит о ГОХ в Сербии, Болгарии, России, США и т.д.
Да и в Календаре ГОХ-а указано о наличие храмы ГОХ-а в этых и других стран.
Вы этого знаете и всегда знали.
У меня сейчас в руке календар Eklisia Г.О.Х. Elados 2007 г., там указани все храмы, которые находятся в:
Греция, Канада, США, Англия, Германия, Италия, Сербия, Болгария, Чехия, Россия, С. Осетия, Грузия и Австралия.
Вы находитесь под юрисдикцию ГОХ-а.
Сейчась вы сказали буквально: "Или ГОХ поставит нам два епископа и мы будем самостоятельна сребска церква, или мы выходим из ГОХ."
Я думаю что все эти страни где есть священники ГОХ-а могут сказат тоже самое.
Даже в Греции кто-то может возомнит о себе что хочет быть самостоятельная церква и захочет быть епископом.
Именно так и произошли разколы в ГОХ.

serbiantrueorthodox је рекао...

Шта други раде и мисле тоје њихова ствар. Ми Срби се боримо за Српску Цркву од самог почетка. Могуће да је услед наше наивности и поверења према браћи Грцима долазило до пропуста као што је овај који помињете у вези џепног календара Грчке ИПЦ где су Српске парохије и манастире као и клирике ставили као своје. Колико знамо отац Акакије је протествовао против тога и тражио да се Србија стави у засебан део који би се звао Сестринска Српска ИПЦ. Такав његов протест није прихваћен...
Ми се неналазимо под јурисдикцијом Грчке ИПЦ него под ПРИВРЕМЕНОМ административном управом јурисдикције Грчке ИПЦ до постављања српског+ епископа. Нажалост код нас се са привременом управом Грка десило баш ово: "Али догађало се, да су ти (привремени)епископи, који су имали да љубав међу народом уздржавају и да поспјеше избор новог епископа, сами ради својих личних интереса подупирали неред и свађе потхрањивали само ради тога, да би дуже црква без свог сталног епископа била, те и они би дуже могли да службу управитеља ту врше."

Анониман је рекао...

Може ли да нам онда објасни наш брат ,како то да Манастир Есфигмен који се налази под јурисдикцијом ГОХ-а(званично),и коме ГОХ рукополаже свештенике нама никакву власт над њима.Они кажу да су самостални и да су под влашћу Цариградске Патријаршије која је у јереси,па чак на литургији не спомињу Епископа који им рукополаже свештенике него само"Цариградски трон".Одлуке Синода Гох које се односе на пасоше и личне карте такође не признају!?Вероватно се Синод Гох плаши,да би пола Грчке Цркве напустило Синод и отишло за Есфигменом када би им рекли да морају да поштују одлуке Синода,пошто им они рукополажу свештанике.

Анониман је рекао...

Јасно ко дан!

Анониман је рекао...

Ти serbiantrueorthodox кажеш: „Ми се неналазимо под јурисдикцијом Грчке ИПЦ него под ПРИВРЕМЕНОМ административном управом јурисдикције Грчке ИПЦ до постављања српског+ епископа. Нажалост код нас се са привременом управом Грка десило баш ово: "Али догађало се, да су ти (привремени)епископи, који су имали да љубав међу народом уздржавају и да поспјеше избор новог епископа, сами ради својих личних интереса подупирали неред и свађе потхрањивали само ради тога, да би дуже црква без свог сталног епископа била, те и они би дуже могли да службу управитеља ту врше." Дали ти брате уопште знаш шта говориш? О Којој привременој административној управи јурисдикције Грчке ИПЦ до постављања србског епископа ти брате мој говориш кад на почетку сем троје монаха који су изашли од СПЦ и пришли ГОХ-у у Србији није било другог никога(а да би трагикомедија била већа ови три монаха данас су у различитим синодима)? Ах, беда, како не сфатате да ово Правило 74 се односи на епископију у склопу аутокефалне цркве, а не како ви хочете то да преставите као да се односи на однос између сестринске Цркве; Извлачите каноне из рукаве како да су карте за покер- браво, браво, баш како што то доличи нама Зилотима, ех, постали смо свештеници и опа цупа преко ночи смо почели да држимо лекцие епископима (који Црквом управљају веч 30 година; видели су оне брате мој овакве као нас стотицима), ех, па онда кривимо екуменисте. Раније нисам могао да схфатим одкуд толико расколе у ГОХ-у; сада ми је потпуно јасно- страст за епископски чин. Ето, Црква у Србији још није ни стала цврсто на своје ноге, а прети јој раскол, ах, ах, ах, авај мени, авај...

Анониман је рекао...

Ако најмање два или три епископа рукоположе новог епископа и то призна православни сабор ситуација је потпуно чиста. То што Грци одуговлаче са ступањем у међуопштење са руском Црквом је њихов проблем који не сме да се пренесе у Србију. Људи Србији гори под ногама док Грци одавно имају своју стабилну и можда баш зато јако инертну црквену структуру. Тако да нам тренутно безрезервно везивање за њу није најбоље решење.

Анониман је рекао...

Вы знаете что монастырь Есфигмен святогорский монастырь.
На Афоне большие монастыри автономные.
Вы не святогорский монастырь.

А если ваш епископ не сербский?

Анониман је рекао...

Opet promasheni cil? Ovaj kanon nema blage veze za danashnje stanje GOH-a Srbije! Ko je bio vash episkop koji se upokoio? Gde su klirici koje je on rukopolozhio???

Kao drugo: man.Esfigmen netrazhi episkope za sebe, na liturgii ne pominje nikakav carigradski tron vec "nasheg arhiepiskopa",a na proskomidii pominju Kalinika. Svestenstvo manastira sluzi po svim hramovima shirum Grchke. Tom logikom i mitropolit Maksim bi trbalo da pominje tron carigradski zato shto njegova katedra se nalazi u Solunu a Solun pripada carigradske jurisdikcje. A shto se tiche vas onda vi u Vrdniku mozete da pominjete i carigradskog trona , zato sto kelija u Vrdniku metoh je man.Esfigmena.

Анониман је рекао...

Вы знаете что монастырь Есфигмен святогорский монастырь.

Да ја знам да је манастир Есфигмен Светогорски,зато се и чудим вашем незнању одакле вам идеја да један Светогорски манастир стављате изнад помесне Српске Цркве

На Афоне большие монастыри автономные.

На Атосу су сви манастири одувек били потчињени Цариграду,постоје четири Царске лавре које имају одређен степен аутономије али само у унутрашњем уређењу, манастир Есфигмен се чак не налази међу њима.

Вы не святогорский монастырь.

??? То смо већ објаснили!

А если ваш епископ не сербский

???Морате да се саберете да би знали шта заправо хоћете да кажете!

Анониман је рекао...

Здравствуј брате из Грчке, исто тако ће милошћу Божијом бити и са Србима..ПРОСТО..СИПЦ хотел епископа и РТОЦ рукоположил им епископа:)

Анониман је рекао...

И шта ако наш преосвећени благочестиви владика Артемије реши да прекине са официјалцима и да постане члан породице истинитих православних? Ако га грци прекрсте и поново замонаше и рукоположе по реду све до епископства, значи ли то да ћемо и он и сви ми који га верно пратимо постати грци?!? Нема од тога ништа!

serbiantrueorthodox је рекао...

Цитат:
"Дали ти брате уопште знаш шта говориш? О Којој привременој административној управи јурисдикције Грчке ИПЦ до постављања србског епископа ти брате мој говориш кад на почетку сем троје монаха који су изашли од СПЦ и пришли ГОХ-у у Србији није било другог никога(а да би трагикомедија била већа ови три монаха данас су у различитим синодима)?"
Одговор:
Прво и основно ми НИКАДА, НИКАДА И НИКАДА нисмо пришли Грчком ГОХу! Ми смо се преко Грчког ГОХа (као помоћ) присајединили ИСТИНКОМ ПРАВОСЛАВЉУ и такав наш поступак нико нема право да злоупотребљава!!! Такве тврдње су скандалозне и до сада то такве тврдње није нико износио. Постојање таквих тврдњи само потврђује исправност поступка нашег клира, монаштва и верног народа.

Није чудо што су оци саблажњени грчким многобројним расколима и међусобним препиркама и оптужбама о каноничности једних и неканоничности других заввршили тако како су завршили... Они су прича за себе.

Цитат:
"Ах, беда, како не сфатате да ово Правило 74 се односи на епископију у склопу аутокефалне цркве, а не како ви хочете то да преставите као да се односи на однос између сестринске Цркве;"
Одговор:
Овај канонски пример је веома сличан нашој ситуацији јер смо ми монаштво и верници Српске Цркве која је остала без канонских епископа ЗАТРАЖИЛИ ПОМОЋ од друге помесне цркве... Заиста је безумље тврдити да смо ми присаједињењем истинском православљу постали чланови Грчке Помесне Цркве.

Јасно је да канони не могу предвидети све ситуације у животу цркава, нарочито у периодима великих смутњи као што је овај наш период где је свејерес екуменизма прогутала све помесне Цркве. Канон који је наведен је најближи нашој ситуацији где јерархија једне помесне цркве покушава преко невоље друге помесне цркве да заузме власт над њеном територијом вешто се кријући иза помоћи коју је указала дотичној помесној цркви. Територија Српске Цркве се не може преко ноћи прогласити непросвећеном мисионарском облашћу и да на основу тога свако има право да на њеној територији ради шта хоће, док такве активности веома штете борби против свејереси екуменизма и мисији Истинског Православаља. Зато је овај канон веома, веома важан.

Дејан је рекао...

Никако није јасно зашто се браћа грци упињу да задрже своје позиције у Србији на које немају канонска права? Њихова привремена управа у виду привремене помоћи не може бити ништа друго до ванредна ситуација која не сме и не може трајати у недоглед. Ако су се Срби толике године бунили и тражили своја основна права па и после тога ништа, шта би тек било онда када би сви на то гледали потпуно опуштено? Тако да је сасвим у реду да се оваква неканонска и непоштена према србима и србији ситуација прекине.

Анониман је рекао...

Признавање нас као Српске ИПЦ од стране Руске ИПЦ решава многе недоумице око еветуалних ситнијих канонских неправилности. Анулира их, уколико их уопште има. Зато положимо наше бриге на Православни сабор Руских Архијереја и РАДУЈМО се васкрснућу Српске Цркве. НИШ

Анониман је рекао...

Цитат: Opet promasheni cil? Ovaj kanon nema blage veze za danashnje stanje GOH-a Srbije! Ko je bio vash episkop koji se upokoio? Gde su klirici koje je on rukopolozhio???
Одговор: Удова епархија не бива само смрћу епископа, него и из других разлога, попут пада епископа у јерес. У Грчкој је после новокалендарског раскола верни народ остао само са свештенством, па су као помоћ (од Руса) добили епископе. У Србији је верни народ остао само са монаштвом, па је као помоћ (од Грка) добио свештенике. Али да би се обновила пуна јерархијска структура неопходно је да Срби добију и епископе. Руси су ту насушну потребу препознали баш као што су је својевремено препознали и код Грка, када су им братски и БЕЗУСЛОВНО помогли. Уколико би Грци истакли своје претензије на канонско тло Српске Помесне Цркве (што сада управо чине), онда то више не би била братска помоћ, него покушај да се окористи туђом невољом. А то би православнима требало да буде потпуно страно. Осим тога, ово би представљало и кршење бројних канона који су у већ навођени.
Не знам ко може да има проблем да ово схвати...

serbiantrueorthodox је рекао...

Треба напоменути разлику у нумерацији канона у разним издањима Крмчије или Пидалиона или Законоправила.

У књизи Правила православне Цркве од еп. Никодима Милаша овај канон је под пројем 74.

У Законоправилу Светог Саве (Миодраг Петровић) је под бројем 75.

А у Грчком Пидалиону издање Ригопулу је под бројем 73.

Анониман је рекао...

Помаже Бог свима. Ја као лаик не ѕнам ста да кажем,али овако из угла гледајући,молим вас све и који су са Русима и који су сада са Грцима,дајте да се молимо Миломе Богу да нас он споји,да споји Он Грке и Русе да можемо да општимо заједно,да покажемо Екуменизму силу љубави Истинског Православлља.Мене душа заболи када помислим шта нам се дешава,колико је само оних који хоће да оду из јереси екуменизма,а сад не знају где да иду,ми ћемо много више одговарати пред Богом можда него они,јер смо унутар Црквеног тела у неким конфликтима,као некада Коринћани,којима је и Апостол Павле написао Посланице,прочитајте тумачења тих посланица од Светих Отаца.Дајте Браћо Бога ради,да се пресаберемо,да се не гордимо,сигурно ће и наше понашање утицати на спасење оник који желе да се спасу,јер нити смо ми Павлови,ни Аполови,ни Петрови,сви смо Христови.Дајте,да држимо молебане Господу да Он некако на начин који је само њему познат,споји Грчке и Руске Владике,а сви су од њих потекли-једни од других,а сада смо и ми од Грка добили пламен Православља,сад вероватно по Канонима можда постоји право да се оправда цела ситуација да Руси прихвате клир и рукопложе Епископа-ја се у то не разумем баш.Они који остају уз Владику Калиника,плаше се да то можда није раскол и много им је жао,а вероватно не греше ни они,јер ,а опет кад сагледаш ситуацију,не знаш шта да мислиш.Овде једино Бог може залечити ране,немојмо бацати осуде,немојмо трчати пред руду,молимо се непрестано,плачимо пред Господом,јер у Телу Христовом,ако се трн у пету забоде,цело се тело савија према пети и руке раде на томе да се трн одстрани.Угледајмо се на Господа који је рекао да је дошао да служи и који је Апостолима ноге опрао,сада само наш труд у љубави,благости,смирењу једних према другима са усрдном молитвом и вером,верујмо да може Бог учинити да се и горе покрену.Руси и Грци да буду једно,онда смо и ми једно,онда може бити саслуживање,радост и мир у Духу Светом.Праведник ће процветати као палма,као кедар на ливану ће се умножити.Све вас волим и молим,молимо се Богу.Јадно је стање,са једне стане јереси,са друге препирке,али има у нама искра љубави,која ће победити,да нема више Флоринци,Матејевци,Филаретовци,него једно у Господу на шта смо и позвани,једна вера,јадан Бог отац свију и све једно.Амин подај Господи!

brat anonimus је рекао...

Нема ту никаквих недоумица. Грци су хтели да злоупотребе нашу несрећу и да кроз наводну братску помоћ "канонски" заузму територију Српске Цркве. Јасно је као дан да они на то немају никакво право. Сва њихова канонска делатност на територији Србије је веома ограничена.
Када се јесно показало да они злоупотребљавају нашу немоћ и да пуштају корене своје власти на туђој канонској територији кроз изјаве да смо ми Срби до њих били ништа, да су нас они изнова породили и просветлили јеванђељем, тада, иако је требало много раније, су нам Руси пружили истинску и у светлу канона потпуно исправну помоћ разобличавајући тиме безакоње и властољубље грка. Значи, грчка парохија у Смедереву као и свака њихова активност не само на територији данашње републике Србије него на територији Српске Цркве пред крај четрдесетих година двадесетог века (Босна, Маћедонија, Црна Гора...)НЕКАНОНСКА је и безакона! А да не говоримо какав ће одговор сваки од тих погрчених срба дати када се сретне са Светим Савом?