ЖИТИЈЕ И СТРАДАЊЕ СВЕТЕ НОВОМУЧЕНИЦЕ ЕКАТЕРИНЕ УБИЈЕНЕ РАДИ ЗАШТИТЕ ОТАЧКОГ КАЛЕНДАРА У ГРЧКОЈ

Икона св. Екатерине, цртеж о. Акакија

МУЧЕНИЧКА КРВ

                Новомученица Екатерина рођена је у месту Мандра у атичкој области 1900. године, од сиромашних али благочестивих родитеља Иоана и Марије Пепа. Од четворо деце породице Пепа она је била најмлађа. Сви су је знали као раздрагану и вредну девојку, увек спремну да родитељима помогне око кућних послова.

                Када је напунила 22 године, удала се за мештанина Константина Рути, коме је родила двоје деце, Ирину и Ристу. Године 1924. Грчка Црква је као први акт делатног екуменизма прешла на нови календар. Међу грчким народом је дошло до поделе на оне који су прихватили промену црквеног календара и који су пошли за расколничком јерархијом званичне Грчке цркве и на оне који су остали верни отачком предању. Благочестива породица Рути од самог почетка је стала на страну свештене борбе и исповедништва за отачки календар.

Видео који упозорава на опасност Кипријанизма

Текст који прати овај YouTube видео:
Владика Артемије је рашчињен. Он и његови следбеници нису још увек заузели јасне позиције њиховог даљњег црквеног деловања. Постоји реална опасност да он крене путем Кипријанизма. Неколико српских парохија и клирика (из расејања) раније су већ кренули тим путем. Поред о. Драгана Сарачевића из Аустралије видимо сада и о. Жарка Гавриловића у том табору. Следбеници владике Артемија оглашавали су се негативно о овој појави као например јеромонах Наум: "Ако је истина да су поменуте особе прешле грчким старокалендарцима онда ја јавно молим и Десанку и Драгана да се врате у крило Српске Православне Цркве." Надамо се да владика Артемије тим путем неће кренути јер је то пут опаснији од широког пута Светског екуменистичког православља.

Шта је то Кипријанизам?
Ко су Кипријановци?
Зашто су они опасни?

Прочитајте на блогу Србин Истински Православан на веб адреси: www.serbiantrueorthodox.blogspot.com


НАПОМЕНА:
У видеу је допуштена грешка по питању имена јер кипријановски епископ од кога о. Жарко узима благослов није Хризостом Етнашки него Авксентије Фотички.

Владика Артемије и Истинско Православље (English version available)

Владимир Мос

(English version)

Вести да је Синод официјалне Српске цркве забранио служење епископу Артемију, бившем архипастиру за Косово и Метохију, природно су дочекане са добродошлицом од стране Истинских Православних Хришћана. Владика Артемије је већ неколико година главни критичар екуменистичког, модерног курса којим плови официјална Српска црква. Недавно је био кажњен од стране јеретичке патријаршије тако што је уклоњен из своје епархије, Косова, где је пустио дубоко корење. Сад изгледа да је дошло до потпуног раскида са патријаршијом. Но, да ли је заиста тако?

Јерес екуменизма бесни већ скоро сто година, њену отпадничку природу препознали су многи, а Српска црква је члан крајње отпадничког Светског Савеза Цркава још од 1960. године. Ипак, само мали број антиекумениста је направио потпуни прелаз из јереси у Истинско Православље. Питање је: зашто?

Да ли је на помолу појава српског Диомида?

Уз све наше наде да ће Србе повести богоугодним путем спасења, преласком у Истинско Православље, Владика Артемије својим поступцима и изјавама све више личи на руског црквеног дисидента епископа  Диомида. Епископ РПЦ владика Диомид успротивио се својевремено црквеним властима  званичне РПЦ – Московске патријаршије и основао нову цркву – СПС – „Свети Правитељствујушчи Синод“. Упоређујући ток догађаја везаних за Диомида и Артемија долазимо до закључка да су веома слични. Обојица су веома омиљени у народу као антиекуменистички епископи традиционалисти и конзервативци, верни националним идејама. Наиме, владика Диомид се успротивио црквеној политици РПЦ  упућујући јој веома оштре критике. Између осталог позвао је патријарха Алкексеја и цео Синод РПЦ да се покају због апостасије. У јуну месецу 2008. године од стране РПЦ под председавањем патријарха Алексеја био је смењен  са своје Анадирске и Чукотске епархије и одређена му је привремена забрана свештенослужења.  Он се тој одлуци није подчинио, настављајући да служи, на богослужењима је помињао патријарха Алексеја, а убрзо потом само упражњено место Московског патријаршијског престола. После 2 -3 месеца био рашчињен. По своме рашчињењу   једнолично је рукоположио из свог блиског окружења пар епископа и потом основао своју цркву. Иако су му у почетку многи из Русије и иностранства давали подршку, данас њега не признаје ни једна православна црква.  У круговима блиским Синоду РПЦ говорило се и о његовом коначном одлучењу од цркве. Покрет епископа Диомида називају „Чукотским расколом“, „Безнадежним православљем“, „Диомидством“, а социолошко - црквени експерти називају овај феномен: „Православно -  фундаменталистичком формом социјалног протеста“. Случај "Диомид" је 2008. године био у јеку црквене јавности како Руске тако и интернационалне. Данас се о њему ретко шта чује, а број присталица се из дана у дан смањује.


Коментар редакције блога СИП 

Коментар Истински Православног свештеника о „афери Артемије“ (English version available)

Отац Стивен Ален

(English version)
Добро се сећам када је 1990. епископ Артемије заједно са оцем Савом Дечанским и многим следбеницима саставио јавно  саопштење против свејереси екуменизма. То је било „повлачење линије по песку“. Tада је свима са здравом савешћу било очигледно да ће ако одустане погазити своју савест и да ће свесно и јавно пасти у јаму општења са јереси коју је сам изабрао. Управо се то и десило. На овај начин он се сурвао са моралног врха – смело је исповедио веру и био на рубу прекида општења са јеретицима – на оно што је данас: жалосна фигура без идентитета, ни врућ (тј. исповедник Вере), ни хладан (тј. размажени, еврократски, псеудо-епископ, као остали из Српске патријаршије), него млак, са нејасном и конфузном еклисиологијом, узалуд се трудећи да остане на неком црквеном положају.

Владика Артемије је урадио оно што један антиекумениста НЕ СМЕ да уради: Он је препознао екуменисте… и онда је остао са њима у општењу! То је крајњи екуменизам: да антиекумениста саслужује са екуменистима! То је најпотпунији тријумф екуменизма који се могао замислити – он тако тријумфује као универзални, разарајући, ментални и духовни отров, који неком демонском, фаталном привлачношћу присиљава чак и антиекуменисте да се моле са екуменистима, на тај начин јасно и прецизно исповедајући оно што екуменисти уче: није важно у шта верујеш докле год се молимо заједно.  

Пошто је урадио оно што један исповедник Вере НЕ СМЕ  да уради – препознао јеретике и онда остао у  општењу с њима – епископ Артемије је погазио своју савест, онеспособио се за доношење добрих одлука, завео верне и оштетио темељ истинске Вере.

Да ли ће он сада, годинама касније, имати моралне бистрине да увиди своје грешке и поништи их? Данас, овде и сада, хоће ли ће имати храбрости и чистоте ума и душе да каже: „Јавно исповедам да је требало ДАВНО да прекинем општење са патријаршијом, зато што је ЈЕРЕТИЧКА! Јавно исповедам да је требало да ступим у Истинско Православље пре много година, и сада намеравам да урадим тако“? Помолимо се да тако буде, због његовог спасења, и душа многих!

Priest Steven Allen

Church of St Spyridon  (GOC)

Detroit, Michigan

Свети Царе мучениче Николаје моли Бога за народ Српски и Цркву Православну!

Актуелности - кулминација случаја "Артемије" (English version available)

Епископ СПЦ владика Артемије
Коју и чију битку бије?

Данашње информације (види) о Владики Артемију који је, и поред ранијих обећања да неће чинити раскол, отпочео отворено да се супротставља Београдској патријаршији, донекле мењају  поглед на случај  „Артемије“.  Сада је више него очигледно да ће се раскол у СПЦ  неизоставно десити, и то није тако лоше. Поставља се врло важно питање који су разлози извођења таквог маневра? Да ли је владику Артемија на то подстакла искључиво Света Ревност борбе за очување вере Православне или нешто друго? Ако би му Београдска патријаршија и поред свега што се десило вратила његову епархију, да ли би се он, у томе случају опет вратио у послушност истој?

STATUS QUO по питању надлежног епископа - егзарха за Србију

Обавештавамо наше читаоце да је одлуком Свештеног Синода Грчке ИПЦ од 12/25 октобра 2010. као надлежни епископ – егзарх за Србију, у својству мјестобљуститеља (привременог заменика), остављен Владика Калиник – Архиепископ Атински и целе Јеладе. Ова званична информација може се пронаћи на сајту Грчке ИПЦ на овој вези:  Εκκλησία Γ.Ο.Χ. Ελλάδος (последња тачка -  Ἐξαρχία Εὐρώπης ).

У наслову овог Синодског решења стоји да су одређени нови мјестобљуститељи удова епархија (подразумева се Грчких).

РЕАГОВАЊА ПОВОДОМ ИЗБОРА НОВОГ ПРВОЈЕРАХА ГРЧКЕ ИПЦ (English version available)

јеромонах Акакије

НЕКОЛИКО МИСЛИ О ИЗБОРУ

НОВОГ АРХИЕПИСКОПА ГРЧКЕ 

ИСТИНСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

(English version)

Којим правцем ће тећи ток Грчке ИПЦ са њеним новим поглаваром Архиепископом Калиником можемо само да нагађамо. Иако Првојерарх нема аутократску власт као први међу једнакима, он свакако има доста велики утицај на курс којим се креће лађа једне помесне Цркве. 

Нови Првојерарх је познат као акриволог са доста израженим цртама матејевске искључивости. Због тога је доста пута, као опозиција званичном курсу кога се држао његов приснопамјатни претходник, улазио у сукоб и са самим Синодом.

КАНОНИЗАЦИЈА ПРЕПОДОБНЕ ЕКАТЕРИНЕ ЛЕСНИНСКЕ

У Француској у Руском Истински Православном манастиру Лесна (РИПЦ) канонизована је основатељница и прва игуманија Леснинског манастира – Преподобна Екатерина Леснинска. Канонизација се одиграла 9 и 10 октобра 2010. уз присуство многобројних ходочасника из целог света. Торжествену службу предводила су три Руска Архијереја: Председавајући Светим Синодом Руске ИПЦ господин Тихон, Архиепископ Вењамин и епископ Гермоген са многобројним клиром из Русије као и Руског заграничија. На канонизацији је била присутна и званична делегација Српске ИПЦ:  јеромонах Акакије и Настојатељница Новостјеничког манастира мати Ефросинија са две монахиње са њима је дошло и неколико ходочасника из Србије. Пошто је новопрослављена преподобна мати Екатерина била обновитељница монаштва у Србији у периоду пре Другог светског рата, нарочито је важно истаћи да је у време подизања иконе преподобне, наша мати Ефросинија заједно са још две Руске игуманије, узела учешће у томе чину као представница Српског монаштва.

У Лесни је вођен разговор у вези успостављања пуне евхаристијске заједнице трију сестринских Истински Православних Црква Грчке, Русије, и Србије између о. Акакија и Руских Архијереја о новонасталој ситуацији смене Првојерарха Грчке ИПЦ због недавног упокојења приснопамјатног Хризостома II који је био ватрени поборник успостављања јединства између Грчке и Руске ИПЦ. Новоизабрани Првојерарх Грчке ИПЦ Блажењејши Калиник важи за противника сједињења на равноправним основама заснованим на Помесности двеју Цркава и због тога ће тај процес бити озбиљно доведен под знак питања.

Отац Акакије је по повратку из Лесне поручио свим верницима СИПЦ да је Српска Црква овим чином добила нову молитвеницу и заступницу пред Богом и да се у том контексту што скорије по Србији рашири молитвено поштовање новопрослављене светитељке у манастирима, парохијама као и у домовима  верника СИПЦ: да се умноже и поделе њена житија, иконе и акатисти као и да се почне долазити у манастир Хопово на молитвено поклоњење њеним часним нетрулежним моштима.

Преподобна мати наша Екатерино моли Бога за нас! 

Погледајте нешто више о овом догађају:

Стјеничанка.Блогспот

ПорталКредо.Ру    

СЕЋАЊЕ - из фото архива СИПЦ

Манастир Панахранту - Мегара 2000. године. С'лева на десно: Митрополит Хризостом Атички и Виотијски, јеромонах Акакије (СИПЦ) и Приснопамјатни ХРИЗОСТОМ II Архиепископ Атински и целе Јеладе