Предавање г. Владимира Моса у Билефелду (Немачка), у Српској истински православној парохији Светог Преображења Господњег, на празник Светог Саве Српског 2011. године
Велика ми је част што сам позван да говорим овде у Немачкој, пред вашом истински Православном заједницом, на празник светог Саве Српског, једног од највећих светитеља који је икада живео.
Св. Сава је био велики и свети човек из много разлога. Пре свега он је био монах најстрожијег живота, аскета и чудотворац, који је чак васкрсао мртваца. Као друго, он је био необично милостив, помагао је сиромашне разних народа и подизао велике цркве у много земаља: на Светој Гори, у Цариграду, у Јерусалиму, а нарочито, наравно у његовој родној Србији. Као треће, он је био оснивач аутокефалности српске Цркве, њен први архиепископ и творац домаће српске јерархије. Под четири, установио је линију српских православних Краљева, крунишући првог српског Краља, свога брата, св. Стефана. И пето, он је био велики миротворац, доносећи мир не само у своју отаџбину, него такође измирујући и друге православне народе као што су Бугари и Грци.
Св. Сава је све ово постигао у време велике кризе заједнице Православних народа. Заиста, тринаести век, у коме је он живео, може се назвати сумрак Православног Хришћанства, његова најнижа тачка – све до кобног двадесетог века који смо управо преживели. Оно што бих желео да урадим данас јесте да упоредим тринаести и двадесети век, да видимо да ли можемо да извучемо неку поуку из искуства тринаестог века.
