понедељак, 1. новембар 2010.

КАНОНИЗАЦИЈА ПРЕПОДОБНЕ ЕКАТЕРИНЕ ЛЕСНИНСКЕ

У Француској у Руском Истински Православном манастиру Лесна (РИПЦ) канонизована је основатељница и прва игуманија Леснинског манастира – Преподобна Екатерина Леснинска. Канонизација се одиграла 9 и 10 октобра 2010. уз присуство многобројних ходочасника из целог света. Торжествену службу предводила су три Руска Архијереја: Председавајући Светим Синодом Руске ИПЦ господин Тихон, Архиепископ Вењамин и епископ Гермоген са многобројним клиром из Русије као и Руског заграничија. На канонизацији је била присутна и званична делегација Српске ИПЦ:  јеромонах Акакије и Настојатељница Новостјеничког манастира мати Ефросинија са две монахиње са њима је дошло и неколико ходочасника из Србије. Пошто је новопрослављена преподобна мати Екатерина била обновитељница монаштва у Србији у периоду пре Другог светског рата, нарочито је важно истаћи да је у време подизања иконе преподобне, наша мати Ефросинија заједно са још две Руске игуманије, узела учешће у томе чину као представница Српског монаштва.

У Лесни је вођен разговор у вези успостављања пуне евхаристијске заједнице трију сестринских Истински Православних Црква Грчке, Русије, и Србије између о. Акакија и Руских Архијереја о новонасталој ситуацији смене Првојерарха Грчке ИПЦ због недавног упокојења приснопамјатног Хризостома II који је био ватрени поборник успостављања јединства између Грчке и Руске ИПЦ. Новоизабрани Првојерарх Грчке ИПЦ Блажењејши Калиник важи за противника сједињења на равноправним основама заснованим на Помесности двеју Цркава и због тога ће тај процес бити озбиљно доведен под знак питања.

Отац Акакије је по повратку из Лесне поручио свим верницима СИПЦ да је Српска Црква овим чином добила нову молитвеницу и заступницу пред Богом и да се у том контексту што скорије по Србији рашири молитвено поштовање новопрослављене светитељке у манастирима, парохијама као и у домовима  верника СИПЦ: да се умноже и поделе њена житија, иконе и акатисти као и да се почне долазити у манастир Хопово на молитвено поклоњење њеним часним нетрулежним моштима.

Преподобна мати наша Екатерино моли Бога за нас! 

Погледајте нешто више о овом догађају:

17 коментара:

Анониман је рекао...

Pomaze Bog. Interesuje me keko je moguce da se sasluzuje i bude u molitvenom jedinstvu sa nekim ko nije u Crkvi? Koliko znamo Rusi nisu u Crkvi znaci tihonovci i da se zna da je puno njih nekrsteno medju kojima je i Germogen? Znaci li to da o.Akakije ide svojim putem i na svoju ruku. Koliko znamo nas Arhiepiskop je bio upokojeni Hrizostom a danas Arhiepiskop Kalinik, ili se mozda varamo i vi znate nesto sto mi ne znamo? Sve najbolje od Gospoda!

serbiantrueorthodox је рекао...

По којим основама мерите да неко није или јесте Црква?
Да је неко Црква мора да има канонско апостолско прејемство и добро исповедање вере. То је оно главно и основно!
РИПЦ све то има, ГИПЦ је ово прво добила од исте те браће Руса.

Да ли је можда ваше мерило да је једини услов да неко постане Црква тај да морају прво Грци да га приме под своје?!?

Чтец Урош је рекао...

Овакве Богохулне и непромишљене изјаве да Руска Црква није Црква су заиста неумесне(надам се да су изречене из незнања).Грчква Црква апсолутни признаје каноничност Руса јер од њих имају АПОСТОЛСКО ПРИЈЕМСТВО.Мирјани и монаси су се више пута до сада причешћивали(са благословом синода)једни код других,сам Владика Фотије је причестијо Леснинске монахиње у својој задњој посети Србији.Па заједнички целиви часних трпеза Архијереја у Грчкој и Русији само доказују исто.У питању је само начин усаглашавање пријема верника, где свака помесна Црква има канонско право да одлучи какав ће он бити.Уз Божију помоћ ја се искрено надам да ће до сједињења које ишчекује васцели Истински Православни Свет убрзо и доћи!

Анониман је рекао...

У својој књизи 'Речник Спасења' Свети Макарије Оптински на страни 2005 каже за Лутеране :' А они су крштени , премда неправилно, и приликом њиховог обраћања у нашу Цркву њих не прекрштавају, него се само одричу учења Лутеровог и помазују се светим миром .'Ово нам сведочи да је пракса шире икономије постојала у РПЦ и у време овог светитеља (1788 до 1860) . Св Макарију ово није сметало као неким нашим супер ревнитељима који би колико видим да покрштавају словене 300 година уназад. Тражеци математичку прецизност само ће наћи лудило у које су већ доспели Матејевци.

Чтец Урош је рекао...

Грчка Црква је такође примала католике са миропомазањем до 1754 године.

Анониман је рекао...

Оче благословите, браћо и сестре Зилотићи !Христос посреди нас! :)

Нека би Свесилни Бог молитвама Његове Мајке и Његових Светих дао да нам ова полемика буде на спасење и уразумљење врелих и умишљених глава и отопљење охладнелих и сладострасних срдаца.

Ко иоле прати и расуђује о свему црквеном и духовном - СВЕТИМ ПРЕДАЊЕМ - које нам Свети Оци Духом Светим поставише за путовођу и учитеља РАСУЂИВАЊА у данашња смутна и тужна врмена свејереси и отпадања,(види ''О неодступном следовању учењу Светих Отаца,
о мноштву лажних учитеља,
о нестајању наставника побожности''
+Свети Игњатије Брјанчанинов+), ТАЈ ОДБАЦУЈЕ СВОЈЕ УСКОГРУДО РАСУЂИВАЊЕ. Ево мали исечак тог текста, који прелест шамара јако:

+++

Син Човечији“, рекао је Господ указујући на будућу судбину вере; „када дође, хоће ли наћи веру на земљи?“ Тада ће на њој господарити лажно названи разум, премудрост човечија, непријатељска вери и Богу.

Шта значи иночка врлина – послушност? Она је увиђање да је разум човечији пао и зато представља његово одбацивање лудошћу вере. Од вере је послушност, од послушности – смирење, од смирења духовни разум, који је потврђена вера. Иночко послушање процветало је при обиљу духовних наставника. Са оскудицом наставника нестао је и велики подвиг послушања, који брзо узводи послушнике ка светости: вера, која чини суштину тог подвига, захтева да њен предмет буде истинит и духован: тада она приводи Богу. !!!!!!!!!Вера у човека доводи до помамног фанатизма.!!!!!!!!!!!

Руковођење списима Светих Отаца води кудикамо спорије, слабије. На том путу је много више спотицања: књига написана на хартији, не може да замени живу књигу човекову.

Чудесна је књига – ум и срце; једино исписана Светим Духом исијава из себе живот, само онима који је слушају са вером предаје се тај живот. !!!!!!!!!!!!Али руковођење списима отачким постало је већ ЈЕДИНО (обрати пажњу на ''Једино'') руковођење ка спасењу по коначном нестанку наставника. Ко се потчини том руковођењу, тај већ може бити сматран спасеним, а ко бива вођен сопственим схватањима, или учењем лажних учитеља, треба га сматрати изгубљеним.!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!

+++

Дакле НЕОДСТУПНО СЛЕДИТИ СВЕТЕ ОЦЕ И ЊИХОВУ ОПИТНУ ПРАКСУ, а избегавати уздање у ЧОВЕКА ДАНАШЊЕГ (МА КОЈИ ЧИН НОСИО). Питања вере подразумевају у данашње време СТРИКНО ПРИДРЖАВАЊЕ ПРАКСИ ЦРКВЕ И ОТАЦА, а никако послушност човеку (уздање у њега).

Сходно томе, јасно је да су браћа Руски Зилоти (Тихоновци) - ГРАНА НА КОЈОЈ МИ из СИПЦ и ГИПЦ СЕДИМО И ЧИЈА СМО ЛОЗА НА ЧОКОТУ ТЕЛА ХРИСТОВОГ.

Одрицање благодатности Руских Зилота је школски пример прелести СА ДЕСНА, специфична матејевским (тј. расколничким)- сличномишљеницима и конвертитима који савршено лоше расуђују о погубности ''десног пута'' који је израстао на налажењу мана духоносцима и светитељима Цркве Божије у Њиховој СПАСОНОСНОЈ пракси, и који као сурогат нуди самопрокламовану борбу за ''очување чистоте'', која увек има личну димензију поједних ''спасиоца'', који гле чуда УВЕК противрече таквим сасудима Божијим попут Светог Серафима Саровског, светог Игњатија Брјанчанинова и сличних Небеских Руса, који стоје у најнепосреднијој близини Христовој управо због СРЕДЊЕГ ЗЛАТНОГ ПУТА, који је Небески Јерусалим СВОЈОМ ПОКОРНОМ ДЕЛАТНОШЋУ напунио милионима Православних душа.

...

Анониман је рекао...

Оче благословите, браћо и сестре Зилотићи !Христос посреди нас! :)

Нека би Свесилни Бог молитвама Његове Мајке и Његових Светих дао да нам ова полемика буде на спасење и уразумљење врелих и умишљених глава и отопљење охладнелих и сладострасних срдаца.

Ко иоле прати и расуђује о свему црквеном и духовном - СВЕТИМ ПРЕДАЊЕМ - које нам Свети Оци Духом Светим поставише за путовођу и учитеља РАСУЂИВАЊА у данашња смутна и тужна врмена свејереси и отпадања, (види ''О неодступном следовању учењу Светих Отаца,
о мноштву лажних учитеља,
о нестајању наставника побожности''
+Свети Игњатије Брјанчанинов+), ТАЈ ОДБАЦУЈЕ СВОЈЕ УСКОГРУДО РАСУЂИВАЊЕ. Ево мали исечак тог текста, који прелест шамара јако:

+++

...

Анониман је рекао...

... (наставак)

Син Човечији“, рекао је Господ указујући на будућу судбину вере; „када дође, хоће ли наћи веру на земљи?“ Тада ће на њој господарити лажно названи разум, премудрост човечија, непријатељска вери и Богу.

Шта значи иночка врлина – послушност? Она је увиђање да је разум човечији пао и зато представља његово одбацивање лудошћу вере. Од вере је послушност, од послушности – смирење, од смирења духовни разум, који је потврђена вера. Иночко послушање процветало је при обиљу духовних наставника. Са оскудицом наставника нестао је и велики подвиг послушања, који брзо узводи послушнике ка светости: вера, која чини суштину тог подвига, захтева да њен предмет буде истинит и духован: тада она приводи Богу. !!!!!!!!!Вера у човека доводи до помамног фанатизма.!!!!!!!!!!!

...

Анониман је рекао...

...

Руковођење списима Светих Отаца води кудикамо спорије, слабије. На том путу је много више спотицања: књига написана на хартији, не може да замени живу књигу човекову.

Чудесна је књига – ум и срце; једино исписана Светим Духом исијава из себе живот, само онима који је слушају са вером предаје се тај живот. !!!!!!!!!!!!Али руковођење списима отачким постало је већ ЈЕДИНО (обрати пажњу на ''Једино'') руковођење ка спасењу по коначном нестанку наставника. Ко се потчини том руковођењу, тај већ може бити сматран спасеним, а ко бива вођен сопственим схватањима, или учењем лажних учитеља, треба га сматрати изгубљеним.!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!

+++

...

Анониман је рекао...

...

Дакле НЕОДСТУПНО СЛЕДИТИ СВЕТЕ ОЦЕ И ЊИХОВУ ОПИТНУ ПРАКСУ, а избегавати уздање у ЧОВЕКА ДАНАШЊЕГ (МА КОЈИ ЧИН НОСИО). Питања вере подразумевају у данашње време СТРИКНО ПРИДРЖАВАЊЕ ПРАКСИ ЦРКВЕ И ОТАЦА, а никако послушност човеку (уздање у њега).

Сходно томе, јасно је да су браћа Руски Зилоти (Тихоновци) - ГРАНА НА КОЈОЈ МИ из СИПЦ и ГИПЦ СЕДИМО И ЧИЈА СМО ЛОЗА НА ЧОКОТУ ТЕЛА ХРИСТОВОГ.

Одрицање благодатности Руских Зилота је школски пример прелести СА ДЕСНА, специфична матејевским (тј. расколничким)- сличномишљеницима и конвертитима који савршено лоше расуђују о погубности ''десног пута'' који је израстао на налажењу мана духоносцима и светитељима Цркве Божије у Њиховој СПАСОНОСНОЈ пракси, и који као сурогат нуди самопрокламовану борбу за ''очување чистоте'', која увек има личну димензију поједних ''спасиоца'', који гле чуда УВЕК противрече таквим сасудима Божијим попут Светог Серафима Саровског, светог Игњатија Брјанчанинова и сличних Небеских Руса, који стоје у најнепосреднијој близини Христовој управо због СРЕДЊЕГ ЗЛАТНОГ ПУТА, који је Небески Јерусалим СВОЈОМ ПОКОРНОМ ДЕЛАТНОШЋУ напунио милионима Православних душа.

...

Анониман је рекао...

Има руских зилота који нису под Тихоном већ по Калиником.Шта ћемо са њима?

Момчило је рекао...

Стани мало незнана (анономна) делијо! Интересује ме како ти латиницом србски језик пишеш а задиреш у екстремно десно и "већи си католик од Папе"? Само ми не реци да је то богатство, један језик писати са два писма. Замисли, не дај Боже, роди се дијете са двије главе, је ли то богаство или хендикеп? Знаш ли још један народ који свој језик пише туђим писмом? Пишем енглеску и француску латиницу, али само када се коритим тим језицима. Свој, матерњи, србски (без једначења сугласника по звучности) пишем ћирилицом. Види! Лијепа је ка` разиграно јагње. Ко сте то ви, а ко смо ми? До јуче, до "десио се народ" по неколике забрађене старице и пуковници УДБЕ у Цркви а сада латиницом Православље браните,Матејевци,Кипријановци,Артемијевци? Смијешни сте, воистину сте смијешни. Даље нема смисла зборити, осим горке ријечи и још горчих уста. Много је љепше:
"Вјеро наша, вјеро стара.
Вјеро наших светих цара.
Вјеро, пречистаја, славнаја.
Одеждо свјетлаја, православнаја."
Опрости, не замјери. Као дугогодишње чадо РЗЦ морао сам реаговати. Кад пишеш шта хоћеш, мораш и читати шта нећеш.

Анониман је рекао...

Мислим да није важно дали је неко у синоду ГОХ-а или РИПЦ. Важно је само да је православан па ма ком од ова два синода припадао. А озваничење међуопштења би решило и овакве техничке проблеме па је зато јако битно.

Анониман је рекао...

Pomaze Bog.
Iako svetitelji imaju neka svoja misljenja, jer niko nije bezgresan sem Bogo-coveka Gospoda Isusa Hrista, ako Crkva to nije prihvatila ne prihvatamo ni mi. Tako da nije bitno sta je sv.Makarije izjavio to Crkva nije prihvatila i to ne prihvatamo.Drugo mi ne postavljamo merila Crkve to je Gospod uredio slnjem apostola po svetu a poznato je da pravilna forma krstenja je trokratno pogruzenje celog tela u vodu s prizivanjem Oca, Sina i Svetog Duha i to u CRKVI. Zna se da ako se ima pravilna forma krstenja da se vernici primaju u Crkvu miropomazanjem. Tu nema nikakvog prekrstavanja. Ako neko ko vrsi ulogu episkopa sam izjavi da je nekrsten jer nema pravilnu formu krstenja kako moze on biti Crkva? I tu nema pozivanja na ikonomiju jer forma mora biti pravilna. Ikonomija se daje samo u smrtnim slucajevima gde nema mogucnosti pogruzenja, ali ako vernik prezivi i uslovi se stvore onda se vernik obavezno pogruzava. Sve najbolje od Gospoda

serbiantrueorthodox је рекао...

Одговор анонимној особи:

Све помесне Цркве су вековима примале римокатолике само са миропомазањем, а ако су такву праксу у неким периодима пооштрили није им падало на памет да друге помесне Цркве које се придржавају икономије проглашавају не - црквама и да прекидају са њима због тога општење.

То што ви причате је ужасна богохула која доводи до претпоставке да је Црква Христова давно изчезла са лица земље.

Таквом логиком онда ни Грчка ИПЦ није Црква јер је своје Апостолско прејемство примила од Цркве која је протестанте и римокатолике прилама без прекрштавања све време свога постојања.

Ако се заиста придржавате таквих секташких идеја онда вам је свакако боље да пређете у "беспрекорну" матејевску цркву која са великом бригом и пажњом гаји и узраста такве идеје.

Анониман је рекао...

Свети
Макарије управо сведочи да је то била пракса од Цркве прихваћена а не његово лично мишљење.Сем ако не сматрате да је РПЦ већ тада престала бити благодатна.

Анониман је рекао...

Парцијално узимајући из Православља само оно што нам се свиђа или тренутно одговара, неминовно ће довести до склизнућа у секташтво и до губитка везе са реалношћу ( што се већ да уочити код гркофила ). Уосталом није ли из слепог, уског и искључивог гркофилизма и рођена матејевштина.