У срцу прелепе Равне Горе, земљи родољуба и богомољаца,
15. августа 2016. (с.к.) Преосвећени Г.Г. Нектарије Шумадијски, са братијом, прославио
је престолни празник, први пут у новосаграђеном, и још недовршеном храму,
посвећеном Успењу Пресвете Богородице. Свечаном и празничном, Светом
Архијерејском Литургијом, началствовао је Његово Преоствештенство Г.Г.
Нектарије Шумадијски уз саслуживање уваженог госта, Његовог Преосвештенства
Г.Г. Акакија Утешитељевског и неколико клирика и прислужника.
Усрдним трудом братије манастира Коштунићи, недовршени
храм Успењски био је украшен и припремљен по скромним манастирским могућностима
али доживљај у том племенитом, пространом крстобразном простору био је заиста
топао и весео. Плаве црквене пресвлаке, сашиване са љубавлу од стране
новостјеничке монахиње, додале су још један зрак небеске боје и потсећања на
присуство Пресвете Богородице у Њеном новом храму.
 |
| Храм Успења Пресвете Богородице у изградњи |
Богослужење у част Пресвете
Богородице, било је изузетно мирно и молитвено, уједно тужно и радосно. На све
присутне вернике спустио се осећај да стоје међу тужним апостолима и пријатељима
Господњим, при последњем испраћају Пресвете Мајке Божије, док Син Њен, уз
певање и весеље ангела, узима Њену пречисту душу у Његово наручје и носи је у
слави на Небо. Заиста, такво осећање није сан, него реалност, јер на Светој
Литургији сама Небеса се отварају и ми учествујемо у Небеском животу и слављу.
 |
| Величанствена скромност |
У беседи, уважени гост Њгово Преосвештенство, Г.Г.
Акакије Утешитељевски потресно је описао тај величаствени и предивни догађај,
када је Мајка Божија предала Њеном Божанском Сину, Своју пречисту душу. Он је
такође потсетио све присутне да Њено девојачко тело, пошто је било храм Другог
Лица Свете Тројице, није подлегло трулежи, него је, као што и приличи таквој
незамисливој Светости васкрсло и поново се сјединило са Њеном душом, као што ће бити са свим људима на другом
доласку Господњем, на Страшном Суду. Такво Свето биће, које је потпуно победило
своју грешну људски природу (овде је напоменуо, Г.Г. Акакије, и то како је
прогрешна и понижавајућа за Мајку Божију, римокатоличка јерес која говори да је
Она, Пресвета Богородица, рођена без грешне људске природе), до те мере, да чак
достигне толику светост да буде достојна да прими Самог Оваплоћеног Бога у Своју утробу, а колико је на висинима близу
Бога, толико јесте и међу нама као најближа, наша вечита и најсилнија Заступница,
и као таквој треба непрстано да се молитвено обраћамо.
 |
| Божанствена Литургија |
 |
| Беседа |
На крају свете Литургије, где су се скоро сви присутни
верници Причестили Пречистом Крвљу и Телом Христовим, Г.Г. Акакије је осветио
славски колач и жито Г.Г. Нектарија и братије. След тога сви заједно су поделили
богату трпезу љубави - спремљену од братије Коштунића и богољубивих сестара
парахијанки - уз здравице и живе
разговоре. Сви присутни уживали су изузетно Аврамовско гостољубље Пресвећеног Владике Нектарија и манастирске братије. После благодарне молитве, кафе и слаткиша, сви су наставали да
проводе време, до краја тог сунчаног дана у разним заједичким созерцањима, што
је радосно прешло у певање богомољачких и родољубивих песама, док залазак сунца
није нежно упутио свакога да полако пође свом дому, укрепљени и утешени после
такавог благодатног дана, као један мали летњи Васкрс.
 |
| Христос посреди нас! |
Нема коментара:
Постави коментар