Саопштење Архијерејског Савета СИПЦ поводом безаконог процеса

 

СРПСКА ИСТИНСКИ ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА

Архијерејски Савет

Оданије Воздвижења Часног Крста, 21. септембар / 4. октобар

Саопштење Архијерејског Савета Српске Истински Православне Цркве поводом безаконог процеса против Његовог Преосвештенства владике Акакија

Синод Грчке Истински Православне Цркве недавно је објавио следећу одлуку, као једну од тачака њиховог заседања 2/15. септембра 2020: „Случај оца Акакија Станковића из Србије је одложен по тражењу оптуженог, с обзиром да није у могућности да дође како због затварања граница проузрокованог ширењем вируса тако и због сопствених здравствених проблема како сам тврди.“

Садржај ове одлуке је сам по себи бесмислен, а читав процес канонски нелегитиман.

ДА ЛИ ЈЕ СРПСКА ИПЦ ПРИНЕЛА ПРЕД ГРЧКОМ ИПЦ ПОКАЈАЊЕ ЗА РАСКОЛ И ДА ЛИ ЈЕ СРПСКА ИПЦ КРОЗ ПОКАЈАЊЕ ТРАЖИЛА ДА ЈЕ ГРЧКА ИПЦ ПРИМИ У СВОЈУ ЈУРИСДИКЦИЈУ?

Поводом, од стране неколицине, погрешног тумачења  „Молбе за успостављање канонског општењаизмеђу Српске и Грчке ИПЦ“ упућене од стране српских архијереја светом Синоду Грчке ИПЦ у октобру прошле године (1/16. октобар 2015.), сматрамо за потребно да појаснимо како саму Молбу тако и наш став поводом свега тога. Наиме, међу одређеним круговима људи како у земљи тако и у иностранству постоји тврдња да смо ми српски архијереји принели Грчкој ИПЦ покајање за учињени раскол и наводно тражимо да нас Грчка ИПЦ прими назад у своју јурисдикцију. Већ сам наслов Молбе одговара на два питања постављена у самом наслову овога текста. Из наслова се јасно види да једна помесна црква покреће иницијативу за улазак у општење са другом помесном црквом. Док у самом тексту Молбе ни у једном контексту није поменута реч раскол.

Извештај са путовања у Русију епископа Акакија секретару Синода Грчке ИПЦ митрополиту Фотију

Секретару Светог Синода његовом високопреосвештенству  митрополиту Фотију Димитријадском

Ваше високопреосвештенство благословите,

Јављам вам се са мога путовања у Француску и Шпанију. Писмо пишем успут на телефону па тражим опроштај због евентуалне конфузности написаног.
Моје путовање у Русију, тј. посета архијереја РИПЦ и РАПЦ била је више информативног карактера и као такву могу је оценити као успешна. На првом месту мене је у разговору са њима интересовао њихов став према јединству самих руских јурисдикција међусобно.

МОЛБА ЗА УСПОСТАВЉАЊЕ КАНОНСКОГ ОПШТЕЊА ИЗМЕЂУ СРПСКЕ И ГРЧКЕ ИПЦ

Свештеном Синоду Јеладске Истински Православне Цркве

МОЛБА ЗА УСПОСТАВЉАЊЕ КАНОНСКОГ ОПШТЕЊА

Ваше блаженство, ваша восокопреосвештенства и преосвештенства, архијереји свете помесне Јеладске Цркве.

Покренути заповешћу Господњом да је јединство и љубав међу Његовим ученицима једна од главних потврда истинске верности Њему и Његовој божанској вољи, ревнујући за испуњење заповести о јединству Цркве, смирено вам се обраћамо са молбом да заједнички учинимо све што можемо како би се у славу Божију између наших сестринских цркава успоставило канонско јединство.

Дугујемо вам неизмерну благодарност зато што сте нам, на самом почетку свештене борбе за препород Православља међу Српским христоименитим православним народом, пружили братску помоћ рукополагањем канонског истински православног свештенства за потребе Српске помесне Цркве, која је због пада патријаршијске јерархије у јерес екуменизма остала без канонског епископата и свештенства.

ДА ЛИ ЈЕ У ОДНОСУ НА ГРКЕ СИПЦ РАСКОЛНИЧКА?

Владимир Мос

Да ли је Српска Истинита Православна Црква расколничка?

(Анализа Окружне посланице Грчке ИПЦ, од 9/22. августа 2011)

Догађаји у вези са хиротонијом српског владике Акакија од стране руских истински православних епископа у августу 2011. године су комплексни, а њихова канонска процена компликована. Разлог за ово је једноставан: корпус православних канона и закона, који је садржан у Крмчији и као такав састављен још пре дванаест векова, није предвидео стварање нових аутокефалних Цркава, а још мање обнављање и васкрсавање аутокефалних Цркава након њиховог пада у јерес. Ипак, верујем да се у светим канонима, у делима светих Отаца и у Црквеној историји, могу наћи  ваљани докази који потврђују да је хиротонија епископа Акакија пуноважна, а осуда њега као „расколника“ од стране Грчке Истински Православне Цркве – незаконита. Међутим, пошто још увек има доста оних који верују да је владика Акакије расколник, сврха овог чланка је да поново размотри тај спор, сад када се, барем се надамо, слегла прашина после сукоба 2011. године. Као оквир ове расправе предлажем анализу Енциклике објављене 9/22. августа 2011. и потписану од стране архијереја Грчке Истински Православне Цркве, предвођене архиепископом Калиником Атинским.

Посланица је насловљена: „Свештеном клиру и пуноти верних Цркве  Истинитих Православних Хришћана Србије...“ Овај податак је сам по себи од највећег значаја, због тога што се цела дебата која се последњих година водила између оца Акакија и његових присталица са једне стране, и архиепископа Калиника и његових присталица са друге, све време управо и вртела око питања: да ли Српска Истински Православна Црква заиста постоји, паралелно и независно од других Истински Православних Цркава као што су Руска и Грчка? Или српски Истински Православни Хришћани припадају Грчкој Истински Православној Цркви, само што живе на територији Србије? Чињеница да се посланица обраћа „свештеном клиру и пуноти верних Цркве Истинитих Православних Хришћана Србије“ може да значи само то да потписници прихватају да Српска Истински Православна Црква заиста постоји независно од  Грчке Цркве. Наравно, потписници се нису обраћали епископу Акакију и његовим следбеницима (неколико стотина људи), него малој групи (око педесетак људи) његових опонената и непријатеља у Србији, али верујућима сабраним око владике Акакија признато је основно начело: да независна, аутокефална Српска Црква постоји таква у Истинском Православљу, једино је препирка око тога која група верника чини ту Цркву...
Да ли потписници ове Енциклике искрено верују у то? Скоро сигурно – не. Јер и пре и после хиротоније, архиепископ Калиник и његове присталице тврдили су управо супротно. Недавно је један од водећих Грка рекао да пре 1995. године, када је отац Акакије дошао у Србију са Свете Горе, у Србији није било ни једног Истински Православног Хришћанина, тако да ни аутокефалност Српске Цркве није више постојала. Србија је сада „мисионарска територија“ тврдио је он, баш као мисионарска подручја западне Европе и северне Америке...
На тврдњу да је Србија сада „мисионарска територија“ коју Грци морају поново да просвете светлошћу Јеванђеља, владика Акакије је одговорио: „Ми се питамо с којим правом они то тврде, чак и да прихватимо апсурд да су Грци изнова просветили Српски народ? Који се то грчки мисионар трудио на винограду Српске Цркве последњих 15 година? Ко је од Грка међу Србима и за Србе направио и један корак? Ко је трпео понижења од стране Београдске патријаршије? Знамо да једанаест година нико од стране Синода Грчке ИПЦ није посетио страдајући верни народ у Србији! Економска помоћ из Грчке – о којој се такође на сав глас прича и која се наводи као један од аргумената зашто смо ми Срби зависни од Грка и немамо право да изађемо испод њихове административне управе – у контексту услова у којима живи Српска ИПЦ заиста није била велика. У том обиму она је стизала и из других јурисдикција, па чак и од појединаца из Светског Православља. И невољно се поставља питање: зар су Грци Српску Цркву помагали само зато да би била под њиховом влашћу? Државна новокалендарска Грчка црква непрестано финансијски помаже Београдску патријаршију, па патријаршија није потчињена Грчкој архиепископији. Зар је то мерило да ли нека црква треба да се помаже или не?“

САВИНДАН НА МУЧЕНИЧКОМ УТЕШИТЕЉЕВУ

Празник светог оца нашег Саве торжествено је прослављен на мученичком Утешитељеву.

Погледајте на сајту Утешитељева како је празник прослављен уз богату фото галерију.

УТЕШИТЕЉЕВО - Савиндан 2013.

ДВА ТУЖНА ДОГОЂАЈА

На овај наш највећи српски празник, поред радосне прославе Савиндана на Утешитељеву, не можемо да не споменемо и два, по нашем мишљењу, тужна догађаја која су обележила овај дан – тужна јер се тичу наше браће православних Срба антиекумениста, који се труде да очувају свето Православље. Наиме, нека наша браћа из Србије и Аустралије прихватила су да им на Савиндан началствују Грчки епископи, који овде у Србији, и у једном Српском манастиру у Аустралији, нису били присутни као представници равноправне сестринске Цркве, него као они који полако али сигурно преузимају црквену власт над наивном и неупућеном србадијом. Зашто ово сматрамо тужним догађајем? Зато што је највеће постигнуће светог оца нашег Саве управо независност Српске Цркве у односу на Грке, која подразумева народну Српску Цркву.

РЕФЕРАТ ВЛАДИКЕ ГЕРМОГЕНА (РИПЦ)

Извештај Синоду РИПЦ

Епископа Гермогена, Председника Синодске комисије за дијалог са различитим деловима ИПЦ и РПЦЗ

о резултатима сусрета са Бл. Архиепископом Калиником и представницима Синода ГИПЦ до кога је дошло 12. августа 2011. године у манастиру Светих Архангела (Коринт, Грчка)

и предлог закључака по питању актуелне помоћи Српској ИПЦ у обнови српског епископата

Грчка страна је нашу делегацију примила 11. августа. Пошто нас је дочекао, епископ Фотије нам је на путу за Коринт понудио могућност да у Мегари посетимо гроб блажене успомене новопрестављеног Архиепископа Хризостома Атинског и Грчког, и да узнесемо наше молитве Господу како за упокојење душе владике Хризостома, тако и за његово молитвено заступништво у делу уједињења Истински Православних Цркава Грчке, Русије и Србије. Као што се сећамо, Архиепископ Хризостом је био искрени присталица уједињења наших Цркава и веома је желео да до тога дође за његовог живота, а такође је, према сведочанству Архијереја ГИПЦ, оставио свој благослов за ово дело.

Блажени Архиепископ Калиник нас је дочекао у свом манастиру увече истог дана и топло нас поздравио. Био је то дан спомена његовог небеског покровитеља Св. муч. Калиника па је читав дан примао честитке архијереја, свештенства и мирјана, и зато тога дана није било могућности за разговор. Но и поред тога, његово Блаженство нас је довео у храм Светих Архангела и, отворивши Царске двери, позвао нас је да се поклонимо Часној трпези. Одређено је да до сусрета и разговора са грчким Архијерејима дође сутрадан ујутро.

Током разговора са Блаж. Архиеп. Калиником с грчке стране присутни су били још и Архиепископ Хризостом Атички, Епископ Фотије, секретари Синода и преводилац. С наше стране је поред мене у разговору учествовао и протопрезвитер Виктор (Мелехов). Ради сведочења о позицији СИПЦ и одлукама које су они донели на учешће у разговору био је позван и схи-јеромонах Акакије (Станковић). Уз сагласност свих страна вођен је записник разговора.

ЕПИСКОПСКА ПОСЛАНИЦА Клиру, монаштву и свој верној деци Српске ИПЦ

АРХИПАСТИРСКА ПОСЛАНИЦА

АКАКИЈЕ,

милошћу Божијом

истински-православни епископ

Ресавско-шумадијски

Клиру, монаштву и свој верној деци Српске ИПЦ

У вези са новонасталом ситуацијом у Србији, поводом природне и канонске обнове независног епископата Српске ИПЦ, као и неканонског мешања Грчке Цркве на историјском канонском простору јурисдикције Српске Цркве, сматрам за свој архипастирски дуг да одлучно подигнем глас против следећих дела јерархије Грчке ИПЦ:

НИ ГРЦИ НИ РУСИ

Владимир Мос

НИ ГРЦИ НИ РУСИ

На празник Светог првомученика Стефана, заштитника српског краљевског дома Немањића, 2/15. августа 2011. године, јеросхимонах Акакије (Станковић) хиротонисан је у манастиру Лесна у Француској за Епископа Ресавско-шумадијског од стране архијереја Руске Истински Православне Цркве предвођене Архиепископом омским и сибирским Тихоном. Овај радосни догађај, пун директне и симболичке важности за будућност Истински Православне Цркве широм света, изазвао је, као што се и могло предвидети, љутите примедбе чланова Истинске Православне Цркве Грчке, под чијим је привременим старањем била Српска Истински Православна Црква. Канонским питањима изазваним одлуком коју су донели Срби – да се за ову хиротонију обрате Руској Цркви – био је посвећен претходни чланак овог аутора и овде та питања неће бити детаљно разматрана. Довољно је рећи да је, по мишљењу аутора овог чланка, хиротонија била потпуно у складу са канонима и уједно животно неопходна за опстанак,  стабилност и развој Српске Истински Православне Цркве. Но, очигледно је да је ова хиротонија повредила осећања националиста из Грчке Цркве, пружајући им изговор да пресеку преговоре о јединству са Руском Истински Православном Црквом. Стога би можда било корисно да покушамо да овај догађај ставимо у контекст новије, али и не тако недавне историје православног црквеног национализма.

СРПСКА ЦРКВА, СРПСКИ НАРОД, ИСТИНСКО ПРАВОСЛАВЉЕ И ГРЦИ

Радујемо се сада радошћу великом јер је Српској Цркви коначно обновљен епископат. Од стране канонске јерархије Руске Истински Православне Цркве рукоположен је српски владика – Акакије, епископ Ресавско-шумадијски. Епископи Руске ИПЦ су једини законски наследници некада славне Руске Заграничне Цркве – Цркве тако блиске нашем српском народу. Браћа Руси су у најтежим тренуцима пружили безусловну помоћ српској браћи. Када кажемо безусловну, мислимо на то да они немају ни најмању претензију да се административно мешају у територију Српске Цркве, тј. њену организацију и њен унутрашњи препород. Њихова истинска братска помоћ састоји се у давању основних ствари неопходних за препород Српске Цркве, од којих је најважнија – обнављање српског епископата. Све остало је само братска подршка у контексту добрих односа две помесне Цркве, при чему је такође веома важна саветодавна помоћ по питањима црквене администрације, богослужбеног поретка и уопште опита црквене организације.

ХИРОТОНИЈА СРПСКОГ ЕПИСКОПА У ЛЕСНИ

Владика Акакије испред главног конака Лесненског манастира

ВЕЛИКИ ДАН У ЛЕСНИНСКОМ МАНАСТИРУ

(2/15. август 2011. Пренос моштију

св. првомученика и архиђакона Стефана)

Три су значајна догађаја омеђила развој Истинског Православља у Србији: први се одиграо пре петнаестак година, када су се тројица светогорских монаха Срба са вером изабрали пут Истинског Православља; други се збио пре осам година, када је читаво сестринско манастира Стјеник решило да ради љубави према Истини напусти Београдску Патријаршију и придружи се Истински Православнима; до трећега је дошло данас, када су у историјском руском Леснинском манастиру Истински Православни Хришћани Србије после дугих настојања коначно добили свог изабраног епископа.

Но, да пођемо редом. Шта је заправо Истинско Православље и по чему се оно разликује од официјелног, званичног Православља које се понекад назива још и "Светским Православљем"? Одговор гласи: као што је термин "православни хришћанин" настао у давној прошлости да би се направила разлике у односу на оне који су се такође називали хришћанима, али су напустили изворно хришћанско исповедање вере и црквену праксу, тако је сада термином "истински православан" направљена разлика у односу на оне православне хришћане који су својим исповедањем вере и животом одступили од изворног предања православног хришћанства.

МОЛБА упућена Светом Синоду Руске ИПЦ

БРАТСКА МОЛБА

Светом Архијерејском Синоду Руске Истински Православне Цркве

Ваше Високопреосвештенство, Ваша преосвештенства свети Архијереји Руске Истински Православне Цркве,

Ми истински православни хришћани Србије Вам се обраћамо за помоћ у вези обнављана канонског епископата у нашој многострадалној отаџбини Србији. Као што знате после Другог Светског рата и комунистичког преврата, јерархија Српске Цркве пала је у отпадништво сергијанизма и свејерес екуменизма. Средином деведесетих у Србији се појавио покрет Истински Православних Хришћана предвођених јеромонахом Акакијем који су се за првобитну помоћ обратили Грчком Старокалендарском Синоду којим је председавао блажене успомене Архиепископ Хризостом. Од стране Грчке ИПЦ нама је пружена помоћ у рукополагању свештенства и снабдевања антимисима и Св. Миром. Већ током првих година било нам је јасно да Грчки епископ који је удаљен од нас хиљаду километара не може управљати животом Српске Цркве. Преко једне деценије нико од Грчких епископа нас није посетио. Већ тада смо од Грчког Синода тражили да се за Србију рукоположи Српски епископ. Но, свеједно Грчки епископи су на та наша тражења остајали непокретни. Стање у Србији се услед тога из године у годину погоршавало, а мисија истинског православља је била спречена чињеницом да Српски народ не може прихватити да Србијом и Српском Црквом управља Грчки епископ. Шта више, прекидање општења са званичном Српском црквом и присаједињење истинском православљу се тумачило као прелазак из Српске у Грчку Цркву. Нажалост, такве претпоставке данас се потврђују неодговорним изјавама самих Грка.

Сада већ званични став Грчких Архијереја да ми немамо никаквих додирних тачака са Српском Црквом и да њихова помоћ, нама указана, подразумева наше присаједињење Грчкој Цркви као и то да је канонска територија јурисдикције Српске помесне Цркве сада њихово мисионарско подручје за нас србе је апсолутно неприхватљиво.

Услед такве ситуације и неспремности Грчких Архијереја да нам изађу у сусрет ми Вам се обраћамо:

Надајући се да ће те разумети у каквој се тешкој ситуацији налази мало стадо Истински Православних Хришћана Србије, смирено тражимо од Вас да нам за потребе Српске Истински Православне Цркве рукоположите у чин епископа назначеног за Србију од наше стране предложеног кандидата, зачетника Истинског Православља у Србији јеромонаха Акакија (Станковића) који је већ више од једне деценије предложен од наше стране као кандидат за епископа Српске ИПЦ. 

Управни Одбор СИПЦ

(Кога састављају клирици, парохије и манастири који се више од једне деценије боре за добијање епископа за Српску ИПЦ):

(следе потписи) 

Потписи свештенослужитеља:

Јеромаонах Акакије Станковић

Јеромонах Нектарије Иванковић

Јереј Стефан Николић

Потписи представника парохија и манастира:

Београдска парохија

Новосадска парохија

Нишка парохија

Манастир Светих Методија и Кирила

Манастир Нови Стјеник

Излазак српских свештенослужитеља, парохија и манастира Српске ИПЦ испод привремене административне управе Синода Грчке ИПЦ

ЗВАНИЧНО ОБАВЕШТЕЊЕ

Управног Одбора Српске ИПЦ упућено св. Синоду Грчке ИПЦ под председавањем Његовог Блаженства г.г. Калиника Архиепископа Атинског и целе Јеладе

23\5 август 2011.

Ваше Блаженство, Ваша Високопреосвештенства и преосвештенства,

У име Управног Одбора Српске Истински-Православне Цркве, желимо да Вас обавестимо о саборно донетој одлуци да се обнови независни аутокефални статус наше Свете Српске Истински-Православне Цркве. Изражавајући дубоку захвалност Свештеном Синоду Цркве Истински Православних Хришћана Грчке за привремено духовно старање над српском истински православном паством током последњих петнаистак година, Управни Одбор СИПЦ је закључио да црквени живот сада од нас захтева предузимање одлучнијих мера ради обнове целовите канонске структуре Истинске Српске Цркве и излазак испод привремене административне управе Синода Цркве ИПХ Грчке под председавањем Његовог Блаженства г. г. Калиника Архиепископа Атинског и целе Грчке. 

Доносећи тако важну и одговорну одлуку за даљи развитак истинског православља у Србији, Српска Црква не прекида братско јединство и општење са Грчком Црквом, него само обнавља свој историјски црквено-канонски статус аутокефалне помесне Цркве српског народа. Излазећи испод привремене административне управе Грчког Синода, Српска Истински Православна Црква се нада да ће братско јединство са Црквом Истински Православних Хришћана Грчке бити очувано како нам је Спаситељ заповедио, у духу мира, братства и љубави, као што је било и у прошлости узајамних односа међу братским помесним цркавама Грчке и Србије.

Саопштавајући о одлуци донетој на састанку Управног Одбора Српске Истински-Православне Цркве, желимо такође да појаснимо да оваква наша одлука није донета брзоплето, него је последица веома дугог лошег и нерешеног стања у Србији иако смо већ неколико пута покушавали да Вам то предочимо, тражећи од вас, у вези наше ситуације, корените промене.  Основни проблем је дугогодишње неприродно стање за које се чак и у канонима не може наћи покриће, стање управљања целом облашћу Србије, тј. некадашње Помесне Српске Цркве са велике удаљености и то од стране епископа друге помесне Цркве. Нећемо овде помињати све детаље као што је изостанак посете надлежног привременог Грчког егзарха одређеног за Србију у трајању више од једне деценије али ћемо Вас подсетити да је једна овако велика и веома перспективна црквена област услед таквих околности заиста доживела велики штету. Иако смо од ваше свете Цркве примили основну прву помоћ за почетак наше борбе препорода Српске Цркве који је условљен мисијом Истинског Православља, већ после неколико година могло се јасно увидети да се опстанак црквеног живота и наведене мисије у Србији не може одржати ако центар административне црквене власти остане у Грчкој у рукама грчких епископа. Сви ми смо својевремено били верници Српске Цркве чија јерархија је услед несрећних околности пала у отпадништво сергијанизма и свејерес екуменизма. Услед тога, ми смо са званичном Српском црквом прекинули општење и потражили помоћ од Вас. У том контесту треба нагласити да се ми као истински православно свештенство, монаштво и верни народ осећамо моралним и законским наследницима Српске помесне Цркве, а самим тим и српским клирицима јер се подразумевало да се ми Вашом руком рукополажемо као свештеници Српске Цркве за служење потребема препорода Српске помесне Цркве. Ваша помоћ у рукоположењима нас свештеника није била и не може бити сидро којим ће Грчка Црква наш мали борбени бродић, који је због рата по нужди од ње затражио основну помоћ укотвити у сред битке под грчком заставом, без сопственог кормилара, без наде да ће се икада винути путем верног служења и војевања за сопствену отаџбину, под управом сопственог кормилара и под сопственом заставом. Не једном смо апеловали да Србији треба њен сопствени епископ – Србин који ће постојано пребивати са својом паством и активно учествовати у црквено - мисионарском животу Српске Цркве. Прошле су године, стање се све више погоршава и ми до сада нисмо видели Вашу спремност на корените промене везане за решење конкретног и за нас суштински важног проблема који се тиче нас Срба и наше помесне Цркве. Почетком ове године послали смо Вам званични меморандум у коме смо још једном смирено затражили да се појасни, тј. прецизира однос између наше две помесне Цркве и да у истини и љубави, уз узајамно усаглашавање око тог питања, дођемо до договора о нашем будућем саживљењу и садејствовању у сагласности са канонима и вековним предањем Православне Цркве. У том меморандуму смо поново изнели нашу тешку ситуацију и потребу да се досадашњи Ваш став и однос према Србији и Српској Цркви промени.  Поред изношења очигледних проблема закључили смо следећим речима: „Наша намера је од почетка била да примимо непходну, али привремену помоћ у тешкој ситуацији обудовелости Српске Цркве. Привремена помоћ се преобратила, ако не намерно, онда по инерцији, у очигледно непроменљиво неправилно стање, за које решење није понуђено нити су границе постављене, а то стање је у директној супротности са Црквеном мисијом спасавања душа. Хитно је да се осмисли јасан, обавезујући план који ће за СИПЦ обезбедити Њен епископат и Њену Црквену организацију, а који ће отпочети одмах.“ Као одговор на наш меморандум послали сте неке услове које или не можемо испунити или су за нас неприхватљиви. Конкретно решење

Published with Blogger-droid v1.7.4

КАНОНИ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ - Удова епархија

СВЕТИ ОСМИ ПОМЕСНИ САБОР КАРТАГЕНСКИ

Правило 74

О томе, да епископ који је постављен за привременог управитеља једне удове цркве, не смије заузимати пријесто те цркве

Исто се тако установљује, да никаквоме епископу не буде допуштено заузимати онај престо, при коме је за привременог управитеља  стављен, под изговором или старања о народу или какве поникле распре, него мора настојати, да за годину дана нарочитога му епископа стави; а ако противу овога поступи, пошто година истече, нека се други управитељ изабере.

(Ап. 36, IV васељ 25; трул. 35)

ТУМАЧЕЊЕ

Удовом црквом управљао је у опће клир дотичне цркве, док се не би нови епископ поставио (ап. 36., IV вас. 25., трул. 35) Али ако би се показало, да у некој удовој цркви клир није кадар да добри ред уздржи, или да се у народу јављају странке у погледу кандидата за епископску катедру, те немири услијед тога владају, тада је митрополит слао у ту удову цркву ког оближњег епископа, да привремену управу том црквом преузме и да ред и мир у њој уздржава док се стални епископ не постави. Оваквог епископа, коме би привремено управа у некој удовој цркви била повјерена, правило ово зове меситис. Али догађало се, да су ти епископи, који су имали да љубав међу народом уздржавају и да поспјеше избор новог епископа, сами ради својих личних интереса подупирали неред и свађе потхрањивали само ради тога, да би дуже црква без свог сталног епископа била, те и они би дуже могли да службу управитеља ту врше. Да се таквој злоупотреби на пут стане, картагенски оци забрањују да један епископ остане управитељем неке удове цркве више од годину дана, и ако за то време он није успио уредити све што треба, да нови епископ постављен буде, правило наређује, да се тај епископ има уклонити од управе и нови управитељ да се изабере.


Правила Православне Цркве са тумачењима (други том), епископ Никодим Милаш, Нови Сад 1896. (стр. 210)

КАНОНИ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ - Право давности

ТРЕЋИ ВАСЕЉЕНСКИ САБОР

Правило 8

(Правила Православне Цркве с тумачењима, Никодим епископ Далматински, књига прва, стр. 300, Нови Сад 1895)

Најбогољубазнији саепископ Ригин и другови му, најбогољубазнији епископи кипарске епархије, Зинон и Евагрије, пријавили су нови чин, који се уводи противу црквених установа и противу правила светих апостола, и који повређује опћу слободу. Обзиром на то, и пошто зло потребује јаки лијек, да још веће шкоде не нанесе, а особито, кад ни старога обичаја није било, да антиохијски епископ рукополаже у Кипру, као што нам то и писмено и усмено доказаше најпобожнији људи, који на свети сабор дођоше, то, нека предстојници светих цркава кипарских имају потпуну и неоспориву власт, сходно правилима светих отаца и староме обичају, сами по себи постављати најпобожније епископе. А ово исто нека важи и за друге области, и за све епархије, да никакав од најбогољубазнијих епископа не заузимље другу епархију, која није била одавна и од самога почетка под његовом или његових предшественика руком; а ако је који заузео другу епархију и насилно је себи присвојио, нека је поврати, да се не вријеђају правила отаца, да се под изликом свештене службе не поткрађује гордост свјетске власти, и да нерасудно не изгубимо по мало ону слободу, коју нам је даровао својом крвљу Господ наш Исус Христос, ослободилац свију људи. Према томе, овај свети и васељенски сабор установљује, да свакој појединој епархији очувана буду чиста и неповређена права, која од самог почетка и одавна ужива, сходно обичају од стране утврђеноме. Ради свога обезбјеђења пак сваки митрополит има право узети пријепис овога, што је закључено. А ако ко предложи какву установу, која војује против овога, што је одређено, сав свети и васељенски сабор наређује, да такова установа без сваке ваљаности буде.

Грчки протекторат у Србији или препорођена Српска Црква (ИПЦ)?

Greek protectorate in Serbia or the regenerated Serbian Church (TOC)?  (English)

Јеромонах Акакије

Свашта се тврди и пише ових дана. Србе као и увек прати неслога. Неки Срби, авај,  тврде да су Грчки старокалендарци направили неку нову "српску цркву" која нема везе са Светосавском Српском Црквом јер је она, замислите УГАШЕНА падом српске јерархије у јерес екуменизма.  Та новоформирана „српска црква“ фактички и не постоји јер у званичним документима светог Синода Грчке ИПЦ Србија је уписана као црквена административна област Грчког егзархата Западне и Источне Европе. Апологете Србије као неуобличеног грчког протектората тврде да смо ми клирици и верници у апсолутној зависности од Грчких епископа пошто немамо никаквих додирних тачака са историјском Српском помесном Светосавском Црквом. На такав начин се врши саблажњавање и застрашивање верног народа и из тога се јасно види колико је за Србију штетно досадашње, за нас привремено, епископовање над Србијом Грчких епископа.

КАНОНСКИ ИЛИ НЕКАНОНСКИ?

CANONICAL or NOT? (English Version)

Услед актуелних црквених дешавања која се тичу дугогодишњег неразумевања Грчке ИПЦ у односу на потребе Српске ИПЦ, у вези њеног препорода, као и са друге стране, разумевања Руске ИПЦ и њене спремности да безусловно помогне Српској ИПЦ постоје опречне реакције како у Србији тако и у иностранству. Неки у овим дешавањима виде нарушавање канона, а неки апсолутну легитимност поступка Српских клирика, монаштва и верног народа који као друга засебна помесна Црква, тј. Српска Црква у односу на Грчку ИПЦ имају право на самоопредељење. У пар редака, редакција блога СрбинИП изнеће свој став по овом питању:

Руска ИПЦ изнела свој званичан став по питању савременог црквено - канонског стања СИПЦ и евентуалне помоћи у вези њеног препорода. (English version available)

Архијерејски Синод РИПЦ са делегацијом СИПЦ, Одеса 2011.

Делегација СИПЦ састављена од јеромонаха Акакија и чтеца Уроша Манчића посетила је редовно заседање свештеног Синода Руске ИПЦ (од 19 до 24 Јуна по грађанском календару) које се у ово време традиционално одржава у Одеси, Украјина. У недељу Свих Светих заседање је започето у одеском храму Св. Праведног Јована Кронштадског саборним саслуживањем Руских Архијереја. На заседању су били присутни сви Архијереји РИПЦ осим Владике Стефана Трентонског који је у вези питања Српске Цркве послао своје мишљење писменим путем. Такође, у заседању св. Синода узели су учешће Протопрезвитер Виктор Мелехов и чтечеви Виталије Шумило, и у својству госта, Владимир Мос. Током целог заседања св. Синода РИПЦ у просторији је била присутна и Благоухајућа, чудотворна икона Мајке Божије, копија мироточиве Монтреалске Портаитисе. У понедељак је започео радни део заседања на коме су одмах примљени представници Српске ИПЦ. Делегација СИПЦ је од Архијереја РИПЦ затражила званичан став по питању савременог црквено - канонског стања СИПЦ и евентуалне помоћи у вези њеног препорода. Детаљно је разматрана историја помесне Српске Цркве до и после сергијанског, тачније германовског отпадништва и свејереси екуменизма као и савремени положај Српске ИПЦ и проблеми везани са њеним препородом и напредком. После целодневних разговора који су се продужили и на следећи дан Св. Синод РИПЦ донео је следећу одлуку:

РУСКА ИСТИНСКИ ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА

АРХИЈЕРЕЈСКИ СИНОД

8/21. јуна 2011.

Спомен Св. Теодора Стратилата

Извод из Протокола

Архијерејског Синода РИПЦ

од 7/20. јуна 2011.

Одговор Грчке ИПЦ на меморандум српског свештенства

Answer to the memorandum of the Serbian Clergy

ПРЕВОД НА СРПСКИ:

Јеромонасима Акакију (Станковићу), Нектарију (Иванковићу) и презвитеру Стефану Николићу, монасима и верним Истински Православним Хришћанима у Србији

У Атини 3/16-6-2011

Љубљена децо Истинске Цркве Христове,

као што вам је познато 5/18. фебруара у просторијама Светог Синода одржан је састанак српског свештенства Цркве ИПХ уз учешће Његовог блаженства Архиепископа Атинског Калиника,

ДОКУМЕНТ: Званични захтев свештеника Српске Истините Православне Цркве

Formal Request from the Clergy of the Serbian True Orthodox Church to the Synod of the Church of the Genuine Orthodox Christians of Greece for a Clarification of the Relationship Between Our Two Churches 

Редакција блога СрбинИП објављује званични документ који је средином месеца фебруара предат од стране дела свештенства СИПЦ Грчкој ИПЦ, тј. њеном Првојерарху г. г. Калинику. Документ који је преведен на енглески и грчки језик адресиран је на Св. Синод Грчке ИПЦ и носи назив: „Званични  захтев свештеника Српске Истините Православне Цркве, Синоду Цркве Истинитих Православних Хришћана Грчке, за разјашњење односа између наших двеју Цркава“. Документ је предат у синодским просторијама у центру Атине (трг Канигос) после састанка свештенства СИПЦ са Првојерархом, Његовим Блаженством Архиепископом Калиником. Састанку су присуствовали и двојица архијереја Грчке ИПЦ Високопреосвећени Хризостом митрополит Атички и Преосвећени владика Фотије епископ Маратонски, секретар Св. Синда Грчке ИПЦ. Српско свештенство су представљали јеромонаси Акакије и Нектарије и јереј Стефан Николић. Одсутан је био само јереј Атанасије Крстић. У својству преводиоца присуствовали су јеромонах Аверкије (србин који живи и служи у манастиру св. Теодора Студита код села Атикија,Коринтске области) и монах из Србије (из околине Ваљева) о. Јосиф Микић. Састанак није донео конкретна решења дугогодишњих проблема, а који су углавном повезани са односом Грчке ИПЦ према Српској ИПЦ, тј. непризнавања помесности и самосталности Српске ИПЦ и дугогодишњег лошег и неканонског управљања грчког егзарха на јурисдикцијској територији обудовеле Српске ИПЦ.