Приказивање постова са ознаком Патријарх - мученик св. Варнава. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Патријарх - мученик св. Варнава. Прикажи све постове

понедељак, 7. мај 2012.

Чудесно пронађени портрет св. Варнаве српског, патријарха - мученика


Овај портрет оца нашег свештеномученика Варнаве обретен je у Београду чудесним образом. Пронађен је бачен на улици уз неки отпад, старудије и шут. Пронашао га је чтец Урош Манчић који наводи да је на необјашњив, чудесан начин са прилично великог растојања, у пролазу, његов поглед био привучен овим портретом између мноштва старих бачених ствари. Иначе, портрет је рађен ретком техником веома финог уметничког ретуширања фотографије темперама на картону. Са обзиром на то он има и уметничку вредност. Урађен је почетком тридесетих година у време када је св. Варнава већ постао Српски Патријарх јер је млад, а на њему су бели клобук и зелена архијерејска мандија - знамења Српског Патријарха. На полеђини портрета изшврљане су увреде светитељу Божијем очито од стране безбожних комуниста јер су уз подругљиве натписе нацртане петокраке. Ови натписи на полеђини очигледно нису исписани новијег датума него носе жалосни печат безбожног, комунистичког периода историје наше многострадалне отаџбине. Чудесно обретени портрет патријарха - мученика Варнаве уручен је његовом преосвештенству Владики Акакију. 
Ово чудесно обретење портрета може се сматрати и првим малим али очигледним чудом, тачније светитељевом подршком покренутој иницијативи за канонизацију, тј. прибројавању од стране Српске ИПЦ св. патријарха Варнаве збору светих свештеномученика.

Фотографија овог чудесно обретеног портрета коју овде на нашем блогу ексклузивно објављујемо претрпела је неке незнатне фото-шоп корекције уклањања мноштва мањих механичких оштећења, додавања натписа и оквира. 
Свети Варнаво моли Бога за нас!

петак, 27. април 2012.

Свештеномученик Николај жички о свештеномученику Варнави патријарху Српском



ПОСЛАНИЦА


Епископа Николаја Жичког поводом шестомесечног парастоса

блаженопочившем Патријарху Српском Варнави (+1937)

Данас се навршава шест месеци откако се једна књига затворила а друга отворила; затворила - књига земаљског века нашег родољубивог Патријарха Варнаве, отворила - књига гоњења и страдања православне народне цркве у Југославији. Ове две књиге остаће нераздвојне на век века; поколење наше оставиће их обе у аманет поколењу будућем као јаку поуку и оштру опомену. Поука ће гласити: Духовна и морална снага народа јача је од бруталне физичке силе једне, ма које олигархије. Оштра опомена гласиће: Не удри брата за рачун туђина; не понижавај мајку за хатар маћехе. Јер ће те стићи Божја освета и народна клетва.

уторак, 27. март 2012.

Свети оче Варнаво моли Бога за нас!


Скица за икону свештеномученика Варнаве

Као епископ Српске ИПЦ, епархије Ресавско-шумадијске, позивам верни народ Светосавске Цркве и уопште све православне хришћане да подигнемо из заборава светлу и свету успомену на српског патријарха-мученика  Варнаву (Росића).
Исповеднички живот и дело патријарха Варнаве су још за живота, а и непосредно по његовој мученичкој кончини, заслужено уздизани на светитељски пиједестал великог борца за Православље, православни монархизам и словенофилство, због великих заслуга и неуморне борбе не само за Српску Цркву и Светосавље, тј. Српско Православље, него и за Руску исповеденичку емиграцију. Но, након Другог светског рата

среда, 21. март 2012.

ГОДИШЊИЦА МУЧЕНИЧКЕ СМРТИ ПАТРИЈАРХА СРПСКОГ ВАРНАВЕ


Поводом 75-е годишњице (1937-2012) мученичке смрти
приснопамјатног Патријарха Српског Варнаве редакција блога СрбинИП објављује беседу оца Јустина Поповића коју је он изговорио на прву годишњицу исповедничке смрти патријарха-мученика
Патријарх Варнава - свенародни човек

Годишњица смрти Блаженопочившег Патријарха Варнаве у ствари је годишњица његове бесмртности. Јер је својом смрћу он постао бесмртан. Величина православних великана темељи се не еванђелском парадоксу: бесмртности не бива без смрти. Без смрти за Христову истину и правду. А смрт за Христову истину и правду чини човека бесмртним и у овом свету који оставља и у оном у који улази. Човек може многим путевима у овом свету јурити за бесмртношћу, али је само један пут који води у стварну бесмртност, то је: смрт за Христа. Она чини човека бесмртним и у овом свету који напушта и у оном у који улази. Уколико невидљива рука времена буде више година одмицала наш живот од дана смрти таквога човека, утолико ће он бити све бесмртнији и бесмртнији.