КОРОНА-19 И ПРОГОН ЦРКВЕ

Српска Истински Православна Црква

Свети Архијерејски Савет

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ

Корона-19 и прогон цркве,

упутства клиру и верном народу

Пета недеља Вел. поста

Утешитељево, 23. март / 5. април 2020.

"Безакоње је све оно што је против Бога, без Бога, ван Бога.

Безаконик је онај који то безакоње прогласи за свој закон."

Архимандрит Јустин Поповић, Догматика, том III

O Корона-19 вирусу

Вирус корона-19 није ништа опаснији, од уобичајене епидемије сезонског грипа са којим се наш народ и цео свет, годинама уназад, већ сретао и од њега, у већем или мањем броју обољевао и умирао. Проглашење корона-19 опасном карантинском високо смртоносном пандемијом није ништа друго него, путем манипулација статистикама, и програмираних тестова на позитивне резултате плански преувеличана прича, коју оркестрирано шири светско здравство, корумпирани политичари и главнотоковска средства масовног информисања којима диригује светска закулиса ради антихристовског подјармљивања целог човечанства.

У тренутку писања ових редова, скоро половина целокупне људске популације присилно је натерана у изолацију.  Штавише, глобална економија је заустављена јер је већина влада наредила обуставу готово свих послова. То је довело до тога да су милиони људи изгубили свој  посао. Никада до сада у историји нисмо видели такве далекосежне и свеобухватне мере које се спроводе широм човечанства. Само за пар недеља, могућност билиона људи да се слободно крећу, зарађују за живот и уживају у слободи испољавања својих верских убеђења, потпуно је ишчезла.

Корона-19 је омогућила „тестирање“ различитих диктаторских мера које потпуно одговарају дугорочним плановима да се друштво на глобалном нивоу истовремено заплаши, изолује, подјарми, одвоји од Цркве, осиромаши и деморализује – стварајући тако савршену подлогу за његово преобликовање које би одговарало одавно зацртаним плановима антихристовске светске закулисе. Наравно, ови планови су деценијама уназад, корак по корак, спровођени у дело, помоћу жестоке индоктринације светске популације путем средстава масовне комуникације, док је под изговором борбе против тероризма у свет полагано увођен високо-технолошки надзор глобалне полицијске државе.

Ако овај глобални затвор потраје неколико недеља, свет би могао да се опорави и поврати на неку врсту нормалног живота. Међутим, ако ово потраје месецима, како то најављују СЗО и политичари широм света, ударац на човечанство ће попримити библијско-апокалиптичне размере.

Кључно оружје у спровођењу корона-19 агенде свакако представљају глобалистичка средства масовног информисања. Сви медији 24 сата дневно, седам дана недељно, до изнемоглости извештавају о корони. Све друге вести и теме уклоњене су из јавног дискурса.

Свако вече нације широм света ишчекују извештаје црне хронике о броју умрлих и заражених људи, који као наручени један за другим утерују људима страх у кости. Свакодневно цело човечанство у страху прати ове извештаје, знајући да њихова слобода и животи зависе искључиво од ових бројки које власти свако вече на конференцији за новинаре објављују. Ако бројке расту притвор се наставља, а репресивни апарат се још снажније стеже.

Пошто укарантињено становништво непрестано бива изложено застрашујућим вестима, ниво страха расте те на такав начин ствара идеалну подлогу за беспоговорно прихватање драконских полицијских мера, до те мере да застрашени конформисти траже од владе да се жестоко обрачуна са свим „непослушним елементима” друштва. Неретко су на мети денунцирања црква и свештенство.
   

Претња смртоносном пандемијом савршен је изговор за увођење драконских мера од стране државе. Границе су затворене. Међународни, међуградски и градски саобраћај је заустављен. Забрањена су окупљања људи, старијим од 65 година уведен је тотални кућни притвор. Уводе се ограничени полицијски часови, са константном претњом о увођењу перманентног 24-часовног полицијског режима.

Ове мере забране окупљања, делимичног или тоталног кућног притвора уз сталне претње још агресивнијим мерама, драконским новчаним казнама, затворима, концетрационим логорима, гробљима, италијанским сценаријем масовног помора, створиле су атмосферу незапамћеног страха и параноје.

Корона-19 широм је отворила врата високо-технолошком надзору на нивоу никад виђеном до сада. Прате се трансакције кредитних картица, локације паметних телефона, под контролом је целокупни видео надзор као и комуникација међу људима да би се направио сиситем који прати особе које су потврђено заражене. Као резултат овога, састављене су мапе које људима показују колико су се приближили зараженима. На улицама дронови снимају и опомињу људе да носе маске. Дигитални бар кодови на апликацији телефона прате кретање и показују здравствено стање поједиинца. Помоћу мобилних телефона и специјалних наруквица проверава се дисциплина оних који су смештени у кућни карантин и помно се прате њихови контакти са другим особама.

Све ове мере изазивају забринутост у вези са евентуалном употребом таквих ванредних могућности власти након што се пандемија укине. Тешко је поверовати да ће светска закулиса, која жуди за проширењем своје власти и контроле над човечанством ради остварења своје антихристовске агенде, бити вољна да свет врати у нормалу. Период после короне води човечанство ка ништа мање забрињавајућој стварности – глобалној рецесији и економској кризи незапамћених размера, које свакако иду на руку онима који хоће да над целим светом заведу антихристовски нови светски поредак.

Ванредно стање као изговор за покретање прогона на цркву

Ми, архијереји Српске ИПЦ оштро осуђујемо суспензију слободе окупљања ради несметаног обављања и похађања верских обреда, а све под видом ванредних мера уведених од стране власти републике Србије ради сузбијања наводне смртоносне епидемије грипа.

Сматрамо да држава, у време ванредног стања, не сме ометати богослужбену и светотајинску делатност цркве, макар онолико колико неометано делују државне институције од виталног значаја за функционисање државе. Ако непрекинута делатност скупштине, владе, разних министарстава, штабова за ванредне ситуације, војске, полиције, ватрогасно-спасилачких и јединица цивилне заштите, Црвеног крста и осталих привредних и правних лица и удружења са целокупним државним апаратом, у циљу отклањања опасности по становништво, подразумева константна окупљања више стотина људи на једном месту и њихов непрекинути и у таквим условима чак интезивирани рад и међусобни контакт, зашто се то ускраћује цркви као суштински важном чиниоцу хришћанског друштва?

Чак и секуларна држава, каква је данас, на жалост, република Србија, због своје вековне дубоке укорењености у хришћанској вери, не сме допустити да се Црква и верни народ као важни конститутивни чиниоци српске државе третирају на пуко рационалистички начин. Ако је држава та која се брине за телесну сигурност, телесно здравље и материјално благостање нације, цркви се не може ускратити брига за њено духовно здравље.

Непримерене мере спречавања верника да присуствују богослужењу, светогрдни притисак да Црква измени начин причешћивања као наводни извор заразе или да потпуно суспендује причешћивање, затварање црквених врата за највећи хришћански празник Васкрсења Христова – само откривају богоборну природу секуларне власти.

За нас хришћане секуларни хуманизам, којим безбожне власти правдају затварање цркава,  велика је лаж, нарочито ако се спроводи упоредо са прогоном цркве, јер истинско човекољубље не може постојати без прожетости Христом као јединим Човекољупцем, уједно и јединим правим извором и надахнитељем сваког човекољубља по Богу. Пошто знамо да је Бог човека створио по Своме лику и подобију, а пошто сваки лик нужно претпоставља сличност са прволиком, присуство лика Божијег у човеку сведочи о његовој превасходно духовној природи. Спроводити мере бриге за телесно здравље људи, а истовремено тим истим људима присилно ускраћивати бригу за њихово духовно здравље, представља демонско лицемерје.

Стога, владине мере које суспендују вековима непрекинут црквени живот, светотајинску праксу Цркве и њену саборност кроз присилно раздвајање верног народа од Цркве, сматрамо почетком отвореног прогона. На основу свега овога и многог другог свакојаког антихришћанског безакоња, као што је на пример њихова приврженост содомској пошасти, владу републике Србије, сада већ јавно, проглашавамо антихришћанском. Иако се наша црквена заједница до сада већ држала става да световне власти од авнојевске револуције до данас на богослужењима не помињемо, од сада ћемо изостављање ових молитава на богослужењима преиначити у молитвене јектеније за избављење од безбожних власти.

Као приврженици православног монархизма, на актуелни републикански, уставно-парламентарни поредак гледамо као на по наш народ непријатељски и штетан наметнути политички систем. Без обзира на то, у одбрану нашег става дајемо себи за право да се позовемо на највиши државно-правни акт, Устав Републике Србије. Члан 202 у ставу 4 недвоисмислено прописује да мере које се предузимају током ванредног стања, а представљају одступање од људских права зајемчених  Уставом,  ни у ком случају нису дозвољене у погледу права зајемчених чланом 43 Устава РС који се односи на слободу вероисповести.

На основу тога, уколико би власти покушале да забране богослужења, ми се таквој одлуци нећемо повиновати позивајући се на члан 202, став 4, а у вези члана 43, став 3 Устава РС.

Глобална забрана хришћанског богослужења и сурогат литургије

Забрињавајућа је и глобална антицрквена хистерија која је већ успела да под изговором сузбијања пандемије, суспендује сва богослужења широм света.

Забране деловања цркве у неким земљама попримају незамисливе размере. Под претњом затвора и драконских новчаних казни црквама је наложено да суспендују богослужења и закључају храмове. Негде је прописано да се богослужења могу одржати али без присуства верног народа. У Грчкој је уведена експлицитна забрана чак и интерног богослужења у монашким заједницама.

Ова ситуациија је изнедрила једну опасну саблазан за савремене хришћане. Наиме, проблем литургија које се под притиском власти служе без присуства верног народа, иза закључаних врата, неке црквене власти покушавају превазићи тзв. „онлајн“ сурогат литургијама, које се емитују преко средстава масовне комуникације. Да ли је ово увод у дигитализацију богослужења?

Ми оштро осуђујемо овакав вид профанације Свете Тајне Евхаристије као савремени облик обновљенства и нашу паству ограђујемо од такве саблазни, самом чињеницом да се наше литургије неће уживо емитовати.

Оваква дигитална литургија поред профанације светиње, представља и својеврстан вид дефетизма војинствујуће цркве. Уместо да верном народу објави да је отпочео прогон на цркву, и да се на основу тога верници припреме на одбрану светиње, црквене власти које ово практикују, дају својим верницима привид некаквог мира. Неки у својим проповедима иду толико далеко да својој духовној пастви говоре о некаквој духовној користи закључавања становништва. О некаквом повратку домаћој атмосфери и породичним вредностима. Све ово представља вид пацифизације верног народа како би мирно „остао код куће” и без отпора прихватио нечувену забрану богослужења.

Одвајање верног народа од Свете Литургије

Иако немоћни да зауставимо ескалацију репресивног апарата који се устремио на цркву, одлучно подижемо наш глас против владине мере онемогућавања верницима да дођу у своје храмове и узму учешће у служењу светих литургија.

Ова репресивна мера не нарушава само верску слободу, већ задире у саму суштину Свете литургије. Света Евхаристија је најважнија хришћанска Света Тајна у којој се хлеб и вино Духом Светим претварају у истинско Тело и истинску Крв Господа нашега Исуса Христа, којима се верници причешћују ради најтешњег сједињења са Христом и задобијања вечног живота: „А Исус им рече: Заиста, заиста вам кажем: ако не једете тело Сина Човјечијега и не пијете крви Његове, немате живота у себи. Који једе Моје тијело и пије Моју крв има живот вјечни; и Ја ћу га васкрснути у последњи дан" (Јов. 6:53-54).

Суштину чина служења православне литургије представља заједничка молитва хришћана, њихова сабраност у Цркви као Телу Христовом. Литургија је синергија клира и народа, где верни народ на молитвене просбе клира одговара са “амин”, а не идивидуални чин, у коме свештеник уз асистенцију професионалне певнице, без присуства народа испуњава форму служења литургије, коју ће верни народ у својим домовима јалово гледати преко малих екрана.

Православна Црква недвосмислено сведочи да нема Литургије без верног народа. То је један од основних предуслова за њено остварење. Свети оци наглашавају значај народа, његовог неизоставног и суштински важног удела у служењу литургије. Црква указују на народ као „род изабрани, царско свештенство, народ свети... народ Божји“ (1Петр. 2,9-10), као „свештену пуноћу“ која садејствује свештенству, као неизоставну очигледност у пројављивању Тајне Цркве као Тајне Саборности, онако како је то по православном учењу једино оствариво, кроз Свету Литургију.

 Забрана хришћанске Пасхе

Како најављују домаћи и глобални медији, врхунац епидемије, по предвиђању Брнабић-Кон-Вучић тријумвирата и Светске Здравствене Организације, пада баш у време хришћанске Пасхе, Васкрсења Христовог. Римокатолички васкрс ове године пада 12., а православни 19. априла по грађанском календару.

Поставља се питање зашто светска закулиса закључава сва врата хришћанских богомоља и спречава хришћане широм света да саборно (заједно са верним народом) у својим храмовима прославе највећи хришћански празник? Застрашујуће је сазнање да су чак и врата јерусалимске светиње, Гроба Господњег закључана. Историја хришћанске цркве није забележила случај да је васкршња литургија у храму Гроба Господњег поред живих, здравих и слободних патријарха, епископата и многобројног клира Јерусалимске патријаршије икада суспендована.

Све ово буди у нама злокобне слутње, да корона-19 није само орвеловски глобални социјални инжењеринг светске закулисе, него метафизички феномен који захтева потпуно другачији приступ.

Нашу пажњу нарочито је привукла званична изјава израелског министра здравља Јакова Лицмана који је најавио долазак јудејског месије (хришћански речено, антихриста) током овогодишње јудејске Пасхе (8-16. април 2020.).

На питање о томе какве су шансе Израела да остане у потпуној блокади због епидемије корона вируса, чак и за време јудејског празника Пасхе, Лицман је понудио прилично неконвенционалан одговор рекавши: „Не дај Боже! Ми се молимо и надамо да ће Машијах стићи пре овогодишње Пасхе јер се испунило време нашег искупљења. Сигуран сам да ће Машијах доћи са Пасхом и спасити нас на исти начин на који нас је Бог спасио током Изласка из Египта када смо били ослобођени. Машијах ће доћи и све нас спасити" (Breaking Israel News, 21. марта 2020.).

Постављамо неколико питања: Да ли је корона-19 само изговор за тоталну суспензију свих литургија везаних за прославу хришћанске Пасхе, светлог Васкрсења Христовог широм света? Можда јудејски месија не може да прикупи пуну снагу све док се широм света служе литургије? Можда се јудејска Пасха са Машијахом не може остварити ако се у исто време широм света евхаристијски и саборно прославља хришћанска Пасха?

Да ли је позадина короне-19 повезана са наводним доласком јудејског Машијаха, не можемо знати, али овакву варијанту анализе актуелних дешавања свакако не треба априори одбацити.

Треба имати на уму да је главни циљ сила таме у земаљском свету борба против богочовечанског Тела Христовог – Цркве и то кроз људе. Знају демонске силе да не могу победити Господа Христа, али им је допуштено да одвраћају људе од Христа-Цркве, да им се не да приступ Христу-Цркви, нити приступ Светој Литургији на којој се верни најтешње сједињују са Христом. Они знају да што више слаби Црква и што је мањи број правих хришћана, то се више гомилају и јачају силе зла.

Упутства клиру и верном народу

Нашем клиру налажемо да не прекида црквеним типиком прописана богослужења. Да се, колико је то могуће у односу на ванредне мере, настави са редовним богослужењима у парохијским храмовима, а тамо где је то онемогућено, у својим домовима катакомбним начином служења. Шта више, Свете Литургије треба служити учесталије него иначе. Верни народ наставити причешћивати непромењеним предањским начином. Речју, све Свете Тајне вршити по црквеном типику непромењено, чије време и место извршења саобразити са новонасталом ситуацијом прогона Цркве.

Верном народу поручујемо, да се не поводи за општом хистеријом и да се не информише једнострано, путем главнотоковских медија. Пратите алтернативне медије преко интернета где можете доћи до објективних и трезвених информација, како у вези са епидемијом грипа корона-19, тако и у вези са ванредним стањем у свету и Србији. Пратите званична саопштења и упутства СИПЦ на нашим званичним сајтовима и на основу њих усаглашавајте свој живот у тешким данима покренутог прогона против Цркве Христове. 

У случају да безбожне власти прошире 24-часовни полицијски режим и на остале дане, можда чак и недеље у току васкршњих празника, благовремено ћемо вас обавештавати о времену, месту и начину прославе Васкршњих празника у ситуацији тоталног прогона цркве. Неке информације које се тичу опстанка црквеног живота у условима тоталног прогона, неће бити јавно објављене, него ће се преносити интерно.

Наше саопштење завршавамо молитвом коју уводимо у свакодневни круг богослужења, у све наше храмове, а препоручујемо је и свој духовној деци као додатак домаћем молитвеном правилу:  „Спаси Господе и помилуј страдајућу земљу српску, и избави људе своје од безбожне власти, и успостави нам престол благоверних господара, краљева српских, и покори под ноге њихове сваког непријатеља и противника, да и ми у тишини њиховој тих и безметежан живот поживимо у сваком благочешћу и чистоти. Амин.“

Канцеларија Архијерејског Савета СИПЦ