У славу Божију, после пет дана
заседања, успешно је
окончан
Црквено-народни Сабор Српске Истински Православне Цркве (19.-27. октобар 2013.).
Сабору,
који
је започео молебаном, посебан печат дало је благодатно присуство
чудотворне благоухајуће иконе Мајке Божије Монтреалске.
Сваки радни дан Сабора
био је преиспуњен рефератима, дискусијама, предлозима и разматрањима. Чланови Сабора
– часни
клир и представници парохија и манастира Српске ИПЦ на челу са преосвећеним
епископом Акакијем – показали су се на висини свога задатка. Радило се вредно, трпељиво и, што је
најважније, у духу саборности. Заседања су понекад трајала и до касно у ноћ.
Усвојен је Устав Српске ИПЦ као њен највиши црквеноправни акт. Установљен је
административни поредак црквене управе: духовни, црквенодисциплински
и црквеносудски. У току заседања појавила
се
идеја о рукоположењу новог епископа за Српску ИПЦ
и изабран
је кандидат за то место. Основан је
Архијерејски Савет у чији састав тренутно улазе два епископа (Архијерејски
Савет је у оваквим ванредним условима еквивалентан Архијерејском Синоду). По
рангу црквене власти Архијерејски Савет заузима
место
одмах иза Црквено-народног Сабора (који је у овим ванредним околностима еквивалентан
Архијерејском Сабору). Усвојена је обласна административна подела двеју постојећих епархија. Саборно су дефинисане и донете вероисповедне
и еклисиолошке позиције Српске ИПЦ под називом "Омологија вере".
По питањима која су захтевала помоћ стручнијих и
опитнијих духовних лица, у заседањима
Сабора узимали су учешће архијереји и други истакнути богослови сестринске Руске ИПЦ. Најважнији
допринос уважених гостију из Руске Цркве свакако је помоћ у хиротонији новог
епископа за Српску ИПЦ, чиме је направљен још један одлучан корак ка потпуном осамостаљењу отачаствене Српске ИПЦ и самим тим ка остварењу
верности њеном светосавском наслеђу. Црквено-народни Сабор је велику пажњу посветио заузимању става по
питању прихватања у крило Истинског Православља заблуделих душа које и поред свог антиекуменизма и неслагања са отворено отпадничким курсом Београдске патријаршије и даље пребивају у општењу са њом, посредно или непосредно (под посредним општењем мисли се на
преосвећеног епископа Артемија и његове следбенике). Наиме, Црквено-народни
Сабор је донео одлуку да се они који напуштају екуменистичку и отпадничку
јерархију Београдске патријаршије и прилазе, односно враћају се, у наручје истинске Српске Светосавске Цркве, убудуће имају примати уз примену принципа црквене икономије:
лаици покајањем, а клирици чином хиротесије,
"како – по речима Првојерарха Руске Заграничне
Цркве светитеља Филарета (Вознесенског)
– од
Цркве не би били одгурнути многи".
Сабор је свечано окончан благодарственим
молебаном и дељењем икона светог Саве Српског за
успомену на учешће у овом за будућност српског Православља одиста
важном Црквено-народном Сабору.
Нема коментара:
Постави коментар