Свештеномученик Николај жички о свештеномученику Варнави патријарху Српском

ПОСЛАНИЦА

Епископа Николаја Жичког поводом шестомесечног парастоса

блаженопочившем Патријарху Српском Варнави (+1937)

Данас се навршава шест месеци откако се једна књига затворила а друга отворила; затворила - књига земаљског века нашег родољубивог Патријарха Варнаве, отворила - књига гоњења и страдања православне народне цркве у Југославији. Ове две књиге остаће нераздвојне на век века; поколење наше оставиће их обе у аманет поколењу будућем као јаку поуку и оштру опомену. Поука ће гласити: Духовна и морална снага народа јача је од бруталне физичке силе једне, ма које олигархије. Оштра опомена гласиће: Не удри брата за рачун туђина; не понижавај мајку за хатар маћехе. Јер ће те стићи Божја освета и народна клетва.

God Will Reveal Whom to Commemorate

God Will Reveal Whom to Commemorate

Statement of Hieromonk Sava, Former Cleric of the Russian Spiritual Mission of the ROCOR in Jerusalem

Until recently I hoped that I could pray to God in quiet in a peaceful place, not taking part in arguments and divisions.  “It turns out, however, that church life does not stay frozen at zero, but seethes and boils over the point of boiling” (Letter of Hieromartyr St. Joseph of Petrograd to Archimandrite Leo Yegorov). Because of this, I too must say something and not stay on the sidelines of Church life. First of all, however, I pray to Our Lord and God Jesus Christ that my poor words will not scandalize anyone.

As Bishop Agathangel (Pashkovski) does not cease to mention my unworthy name (see the official site of the Russian Church Abroad (A)), I must respond, not to him, as that would be useless, but rather to those who sincerely sorrow over my fate.

Holy Father Barnabas, Pray to God for Us!

Sketch for Icon of Hieromartyr Barnabas

As the bishop of the Resava-Shumadia eparchy of the Serbian TOC, I call upon the believing people of St. Sava’s Church and all Orthodox Christians to bring forth from the shadows the radiant and holy memory of the Serbian Patriarch-Martyr Barnabas (Rosich).

Patriarch Barnabas’ confessing life and work, already during his life, and following his martyric death, were deservedly put on a saint’s pedestal of a great fighter on behalf of Orthodoxy, Orthodox monarchy, and Slavophilism, due to his great merit and tireless battle not only for the Serbian Church and Svetosavlje, i.e. Serbian Orthodoxy, but also for the confessing Russian emigration.

PASCHAL EPISTLE 2012

Paschal Epistle

AKAKIJE

By the Mercy of God,

True Orthodox Bishop of Resava and Shumadia

To all the faithful children of St. Sava’s Serbian Church I send the most radiant and joyous ancient Christian salutation: Christ is Risen!

Every year, the Light of the Resurrection of Christ inspires us anewto persevere firmly and unwaveringly in the fight for our holy Orthodox Faith, and, at the same time, for our much suffering Serbian nation.  The triumphant celebration of the feast of the Holy Resurrection, which is preceded by the most terrible and glorious week of the holy, saving sufferings of Christ, always reminds us that without suffering and Golgotha there is no Resurrection. Every one is called to follow the path of Golgotha. To take up one’s cross and follow Christ means to have true repentance, to bring forth the fruits of repentance, so that for the love of Christ, we have to bear every suffering which happens to us, looking to Christ Himself who suffered for us sinners. The history of our much-suffering people is Golgothic.  The ideal of suffering for the sake of loyalty to Christ has always deeply permeated our people. While this blessed spirit was present in our people, we could hope for the resurrection of the earthly Church and state. Today we lack that living faith in the Cross and Resurrection which in every fateful moment gave our people hope and raised them up.

Владика Акакије честитао имендан Архиепископу Тихону (РИПЦ)

Хришћани последњих времена

Јеромонах Сава (Богдан)

ПУТ ИСПОВЕДНИКА

прича

Од оштрог успона завртело ми се у глави а потом ми је јарка светлост заслепила очи. Колико су се само пута смењивали светлост и тама, требало је одавно да се привикнем. Али ово је било нешто чудно, мада су ми кругови као и обично лебдели пред очима. "Зар је то сунчева светлост?" После толико година под земљом готово да не верујем.

Потом се зачу онај исти, једнолични глас: "Последњи пут питам: ви дакле не прихватате наш систем?" И поред сунчевих зрака, около се поново смрачило. Зашто бих уопште одговарао? Они и тако знају да је за мене боља смрт. Као и увек припремам се за најгоре: показали су ми сунце, ставиће ме на муке, а онда поново у мрак, да бих тамо, сећајући се светлости, још више патио. Слично је било и пре много година, док још нисам седео под земљом. Само што ми тада нису показивали сунце, него су доводили моје ближње, показивали ми их и говорили:

"Ево, погледај добро, јер ни ти њих више никада нећеш видети, ни они тебе, а све због твоје тврдоглаве упорности. Како си ти немилосрдан и горд! Буди смирен, па ћеш спасити и себе и друге".

Свети оче Варнаво моли Бога за нас!

Скица за икону свештеномученика Варнаве

Као епископ Српске ИПЦ, епархије Ресавско-шумадијске, позивам верни народ Светосавске Цркве и уопште све православне хришћане да подигнемо из заборава светлу и свету успомену на српског патријарха-мученика  Варнаву (Росића).

Исповеднички живот и дело патријарха Варнаве су још за живота, а и непосредно по његовој мученичкој кончини, заслужено уздизани на светитељски пиједестал великог борца за Православље, православни монархизам и словенофилство, због великих заслуга и неуморне борбе не само за Српску Цркву и Светосавље, тј. Српско Православље, него и за Руску исповеденичку емиграцију. Но, након Другог светског рата

ГОДИШЊИЦА МУЧЕНИЧКЕ СМРТИ ПАТРИЈАРХА СРПСКОГ ВАРНАВЕ

Поводом 75-е годишњице (1937-2012) мученичке смрти

приснопамјатног Патријарха Српског Варнаве редакција блога СрбинИП објављује беседу оца Јустина Поповића коју је он изговорио на прву годишњицу исповедничке смрти патријарха-мученика

Патријарх Варнава - свенародни човек

Годишњица смрти Блаженопочившег Патријарха Варнаве у ствари је годишњица његове бесмртности. Јер је својом смрћу он постао бесмртан. Величина православних великана темељи се не еванђелском парадоксу: бесмртности не бива без смрти. Без смрти за Христову истину и правду. А смрт за Христову истину и правду чини човека бесмртним и у овом свету који оставља и у оном у који улази. Човек може многим путевима у овом свету јурити за бесмртношћу, али је само један пут који води у стварну бесмртност, то је: смрт за Христа. Она чини човека бесмртним и у овом свету који напушта и у оном у који улази. Уколико невидљива рука времена буде више година одмицала наш живот од дана смрти таквога човека, утолико ће он бити све бесмртнији и бесмртнији.

Первый Собор Сербской ИПЦ

Первый Собор Сербской Истинно-Православной Церкви

Новый Стьеник – Лисинэ, Октябрь 2012г.

Программа

Участники Собора

Его Преосвященство, Епископ Акакий Ресавско-Шумадийский, созывает Собор, в котором примут участие Их Преосвященства, иерархи Русской Истинно-Православной Церкви, а также духовенство и представители приходов и монастырей Сербской Истинно-Православной Церкви.

Бог ће открити кога да помињеш

Изјава јеромонаха Саве, бившег клирика Руске духовне мисије

Руске Заграничне Цркве у Јерусалиму

Јеромонах Сава (Богдан)

Све до скора надао сам се да ћу моћи у тишини на усамљеном месту да се молим Богу, не учествујући у расправама и поделама. "Али испоставило се да црквени живот не стоји замрзнут на нули, него ври и кипи изнад тачке кључања" (Писмо свештеномученика Јосифа Петроградског архимандриту Лаву Јегорову). Стога и ја морам нешто да кажем, како не бих остао по страни од црквеног живота. Но пре свега тога, молим се Господу и Богу Исусу Христу да моје убоге речи не буду некоме на саблазан.

Пошто владика Агатангел (Пашковски) не престаје да спомиње моје недостојно име (види официјелни сајт Руске Заграничне Цркве (А)), требало би да одговорим, али не њему, јер то би било бескорисно, него онима који искрено жале због моје судбине.

КРАТКО ТУМАЧЕЊЕ АРХИЈЕРЕЈСКОГ БОГОСЛУЖЕЊА

Архијерејско богослужење симболично

представља Божански домострој спасења људског рода

као и историју земаљског Христовог живота.

Када архијереј треба да служи, онда се један од свештеника обуче и пре архијерејевог доласка, заврши проскомидију.

Када архијереј долази у цркву тада га, на западним вратима цркве, дочекује свештенство, које ће с њиме служити, ђакони и остали прислужници. Овај излазак свештенства на сусрет архијереју, (и ишчекивање његовог доласка), означава оно време и оне људе, који су жељно ишчекивали, долазак Месије.

Када, дакле, дође архијереј на западна врата црквена, прислужници га огрћу архијерејском мандијом, док га ђакон кади.

Ово огртање (а не облачење) архијереја у мандију означава, да Спаситељ није имао својих личних грехова, него да драговољно прима на себе грехове људства, које грехове и означава дугачка, тешка и онако велика архијерејска мантија.

Упокојио се Митрополит Валентин

Блаженопочивши митрополит Валентин Првојерарх Руске Православне Аутономне Цркве. Са његове десне стране Владика Теодор - његов заменик, а са леве катакомбни епископ Владика Серафим

16.  јануара лета Господњег 2012. упокојио се у Господу у својој 73 години живота Првојерарх Руске Православне Аутономне Цркве (Сајт РПАЦ) Валентин Митрополит Суздаљски и Владимирски. Руска ПАЦ уз Руску ИПЦ је једна од највећих истински  православних цркава руске традиције. Сахрана покојног Митрополита одржана је 22. јанура у крипти њиме саграђеног храма Светих Новомученика и Исповедника Руских у граду Суздаљу. Службу опела је предводио по чину најстарији архијереј РАПЦ Архиепископ Отрадњенски и Севернокавкаски Теодор иначе заменик покојног митрополита. Архиепископа Теодора су својевремено 1994. заједно рукоположили  Архиепископ Лазар (Журбенко) и епископ Валентин. Уз Архиепископа Теодора у опелу су  узели учешће и остали архијереји РПАЦ епископ Павловски управљајући парохијама РПАЦ у САД и Канади владика Андреј, Архиепископ Оренбурски и Кургански Тимотеј, епископ Сибирски Трофим, Армавирски Марко,  Суходолски Јаков, Тулски и Брјански Иринарх и Сухумски и Абхазки Серафим уз саслуживање више од 30 свештенослужитеља и четири ђакона. Сахрани је присуствовало око 300 верника.  

После упокојења и сахране блаженопочившег митрополита Валентина већ се почела помињати могућност сједињења два најкрупнија истински православна Синода: Руске ИПЦ под председавањем Архиепископа Омског и Сибирског Тихона и Руске ПАЦ под председавањем Архиепископа Отрадњенског и Севернокавкаског Теодора.

Његово Преосвештенство епископ Српске ИПЦ, владика Ресавско-шумадијски Акакије упутио је јерарсима, клиру и верном народу РПАЦ његово искрено саучешће поводом упокојења њиховог Првојерарха, митрополта Валентина.
Вечная память Владыке митрополиту Валентину!

Јубилеј часописа "РЕВНИТЕЉ" - претече нашег блога СрбинИП

РЕВНИТЕЉ

православног благочешћа

Петнаест година од изласка првог броја

15 лет журналу Истинно-православных христиан Сербии

У јануару 2012. године навршава се тачно 15 година од изласка првог РЕВНИТЕЉА – Листа истинитих православних хришћана Србије. Издавач првог броја овог легендарног катакомбног часописа била је Келија Светог Јована Шангајског на Фрушкој Гори, која је убрзо потом променила назив у Келија Светих равноапостолних Методија и Кирила, учитеља словенских.

РЕВНИТЕЉ је излазио као самиздат у форми фанзина – ручно израђене публикације која се од обичних часописа разликује по томе што је не уређују професионални новинари, што њени уредници све раде сами, што нема спонзоре и рекламе, што се умножава најчешће фотокопирањем (у Совјетском Савезу, где је КГБ контролисао све машине за фотокопирање, самиздат је умножаван прекуцавањем на писаћој машини). Фанзини су прављени тако што су делови текста куцани на писаћој машини, затим исецани, лепљени и фотокопирани.

У основи тако је рађен и РЕВНИТЕЉ, с тим да је писаћу машину заменио компјутер (стари, гломазни, са процесором 486 и касније пентиум). И овај лист је следио општу филозофију самиздата и фанзина према којој се читаоци позивају да и сами допринесу ширењу идеја за које се публикација залаже на тај начин што ће је умножавати и даље дистрибуирати. Оно што је представљало специфичност дизајна РЕВНИТЕЉА биле су илустрације које је посебно за овај часопис цртао његов уредник јеромонах Акакије, укључујући чак и неколико насловних страна.

The Zealot Of Orthodox Piety

The catacomb journal of the True Orthodox Christians of Serbia

The Zealot

Of Orthodox Piety

Fifteen Years Since the Publication of the First Edition

In January of 2012, it will be exactly fifteen years since the publication of the first Zealot – the journal of the True Orthodox Christians of Serbia. The editor of the first number of this legendary catacomb journal was the St. John of Shanghai Cell on Frushka Gora, which quickly changed its name to that of the Holy Equal-to-the-Apostles Methodius and Cyril.

The Zealot was “samizdat” (self-published) in the form of a fanzine – a handmade publication which is different from regular magazines or journals because it is not edited by professional journalists – the editors do everything themselves, because they have no sponsors or advertisements. The reproduction is mostly done by copying (in the Soviet Union, where the KGB controlled all copy machines, samizdat journals were reproduced on typewriters). Fanzines were made in this way: texts were typed on typewriters, then they were cut and pasted together, then copied. Basically, this was the method for making the Zealot also, with the one difference that computers (old, unwieldy, with a 486 processor, and later Pentium) took the place of typewriters. This newsletter followed the general samizdat/fanzine philosophy, in which the readers are invited to help spread the ideas of the publication by themselves making copies and distributing it. The Zealot was characterized by its specific design, which was illustrated with drawings done by its editor, Hieromonk Akakije, which included some front pages.

Божићна Посланица

БОЖИЋНА ПОСЛАНИЦА

+АКАКИЈЕ,

милошћу Божијом

истински-православни епископ

Ресавско-шумадијски

Свим верним чедима Светосавске Цркве

По милости Божијој дочекасмо још један радосни и утешни празник силаска на земљу Бога Слова, тј. његовог пречудесног рођења од Духа Светога и Марије Дјеве. Ради нас људи и ради нашега спасења Христос се роди, постаде тело, настани се међу нама и ми на земљи видимо Његову славу, као јединороднога од Оца, пуног благодати и истине. Сва творевина Божија радује се данас и хита да се поклони Цару који се родио, Творцу своме: Анђели му приносе појање, небо - звезду, мудраци - дарове,  пастири - побожно усхићење, земља - пећину, пустиња - јасле, а род људски Мајку Дјеву. Ми, истински православни, приносимо Богу држање истинске вере предане нам од отаца наших на челу са Светим Савом, и жртву хвале – плод усана које прослављају име Његово.

CHRISTMAS EPISTLE

CHRISTMAS EPISTLE

+AKAKIJE

By the Mercy of God

True Orthodox Bishop of Resava and Shumadiya

(SERBIAN TRUE ORTHODOX CHURCH)

To All the Faithful Children of St. Sava’s Church,

By the mercy of God, one more joyous and comforting feast of the descent of God the Word to earth, that is, of His most wondrous birth by the Holy Spirit and Virgin Mary, has arrived. For our sake and our salvation, Christ was born, took flesh, and dwelt among us, and we on earth beheld His glory, as the Only-Begotten Son of God, full of grace and truth. All God’s creation rejoices today and hastens to worship the King Who has been born, their Creator: Angels offer their singing, the sky – a star, the Magi – gifts, the shepherds – pious delight, the earth – a cave, the wilderness – the manger, and the race of man – the Virgin Mother.  And we True Orthodox offer God the preservation of the True Faith given to us by our fathers, at the head of whom is Saint Sava, and a sacrifice of thanksgiving – the fruit of lips who glorify His name.