Свети свештеномученик и исповедник
Архиепископ волколамски Теодор (Поздјејевски)
Поука на
дан свештеног Крунисања
Њихових
Царских Величанстава
(14. мај)
У једној од наших свештених књига говори се о томе да
када је син јеврејског цара Давида, Соломон, ступио на престо свога оца, он је
у том свом служењу није видео пут славе и земаљске величине, него пут великог и
тешког духовног служења људима, или тачније не људима него Самом Богу, јер
требало је да руководи народом Божијим на путу правде и духовног напредовања у
животу. Видећи како је тешко служење које му предстоји, односно свој будући
подвиг, он се обратио Богу речима: "Дај ми зато премудрости и знања како бих
полазио пред народ овај и долазио пред њега, јер ко може судити народу Твојему,
тако великом?" (2Дн.1:10).
Мислим да нећемо погрешити ако будемо рекли да и
данашњи црквено-народни празник – када се сва срца једнодушно узносе Богу у
молитви за Господара, баш у овај знаменити дан, када је Он сам, кроз молитвени
подвиг, као из руке Божије примио царство – изражава управо такав поглед на
царско служење, да оно представља велики и тешки пут духовног служења људима и
да захтева нарочиту помоћ Божију.




