среда, 3. април 2013.

Из живота СИПЦ, Велики Пост 2013.

НЕДЕЉА ПРАВОСЛАВЉА

Недеља торжества православља, Утешитељево 2013.

У прву недељу Великог Поста, названу недељом Православља, јер се сећамо славне победе (торжества)  Православне Цркве над јеретица иконоборцина, на Утешитељеву, свету Архијерејску Литургију служио је Преосвећени Епископ Ресавско-шумадијски Господин Акакије. 

четвртак, 14. март 2013.

Писмо светог Филарета о. Григорију Грабеу



Протојереју Георгију (Грабеу)
12/25. јул 1975.

Уважени Баћушка, о. Георгије!
Одавно се спремам да Вам пишем, али некако ми није полазило за руком. Но, ево – сада сам сео за машину и куцам.
Ви свакако знате да сам мислио мало да скратим предвиђено време свог боравка у Европи. Зато смо покушали да померимо повратак са 7. августа на 26. јул (сутра). Али није нам пошло за руком да добијемо бродску карту на тој линији (покушали смо и у Паризу и у Лондону, где су на крају љутито рекли да ако би нам чак и пошло за руком да добијемо карту, изгубили бисмо попуст, па би путовање коштало 800 долара више, а то је превелика сума да бисмо је занемарили).

уторак, 12. март 2013.

ДА ЛИ ЈЕ У ОДНОСУ НА ГРКЕ СИПЦ РАСКОЛНИЧКА?


Владимир Мос
Да ли је Српска Истинита Православна Црква расколничка?
(Анализа Окружне посланице Грчке ИПЦ, од 9/22. августа 2011)

Догађаји у вези са хиротонијом српског владике Акакија од стране руских истински православних епископа у августу 2011. године су комплексни, а њихова канонска процена компликована. Разлог за ово је једноставан: корпус православних канона и закона, који је садржан у Крмчији и као такав састављен још пре дванаест векова, није предвидео стварање нових аутокефалних Цркава, а још мање обнављање и васкрсавање аутокефалних Цркава након њиховог пада у јерес. Ипак, верујем да се у светим канонима, у делима светих Отаца и у Црквеној историји, могу наћи  ваљани докази који потврђују да је хиротонија епископа Акакија пуноважна, а осуда њега као „расколника“ од стране Грчке Истински Православне Цркве – незаконита. Међутим, пошто још увек има доста оних који верују да је владика Акакије расколник, сврха овог чланка је да поново размотри тај спор, сад када се, барем се надамо, слегла прашина после сукоба 2011. године. Као оквир ове расправе предлажем анализу Енциклике објављене 9/22. августа 2011. и потписану од стране архијереја Грчке Истински Православне Цркве, предвођене архиепископом Калиником Атинским.
Посланица је насловљена: „Свештеном клиру и пуноти верних Цркве  Истинитих Православних Хришћана Србије...“ Овај податак је сам по себи од највећег значаја, због тога што се цела дебата која се последњих година водила између оца Акакија и његових присталица са једне стране, и архиепископа Калиника и његових присталица са друге, све време управо и вртела око питања: да ли Српска Истински Православна Црква заиста постоји, паралелно и независно од других Истински Православних Цркава као што су Руска и Грчка? Или српски Истински Православни Хришћани припадају Грчкој Истински Православној Цркви, само што живе на територији Србије? Чињеница да се посланица обраћа „свештеном клиру и пуноти верних Цркве Истинитих Православних Хришћана Србије“ може да значи само то да потписници прихватају да Српска Истински Православна Црква заиста постоји независно од  Грчке Цркве. Наравно, потписници се нису обраћали епископу Акакију и његовим следбеницима (неколико стотина људи), него малој групи (око педесетак људи) његових опонената и непријатеља у Србији, али верујућима сабраним око владике Акакија признато је основно начело: да независна, аутокефална Српска Црква постоји таква у Истинском Православљу, једино је препирка око тога која група верника чини ту Цркву...
Да ли потписници ове Енциклике искрено верују у то? Скоро сигурно – не. Јер и пре и после хиротоније, архиепископ Калиник и његове присталице тврдили су управо супротно. Недавно је један од водећих Грка рекао да пре 1995. године, када је отац Акакије дошао у Србију са Свете Горе, у Србији није било ни једног Истински Православног Хришћанина, тако да ни аутокефалност Српске Цркве није више постојала. Србија је сада „мисионарска територија“ тврдио је он, баш као мисионарска подручја западне Европе и северне Америке...
На тврдњу да је Србија сада „мисионарска територија“ коју Грци морају поново да просвете светлошћу Јеванђеља, владика Акакије је одговорио: „Ми се питамо с којим правом они то тврде, чак и да прихватимо апсурд да су Грци изнова просветили Српски народ? Који се то грчки мисионар трудио на винограду Српске Цркве последњих 15 година? Ко је од Грка међу Србима и за Србе направио и један корак? Ко је трпео понижења од стране Београдске патријаршије? Знамо да једанаест година нико од стране Синода Грчке ИПЦ није посетио страдајући верни народ у Србији! Економска помоћ из Грчке – о којој се такође на сав глас прича и која се наводи као један од аргумената зашто смо ми Срби зависни од Грка и немамо право да изађемо испод њихове административне управе – у контексту услова у којима живи Српска ИПЦ заиста није била велика. У том обиму она је стизала и из других јурисдикција, па чак и од појединаца из Светског Православља. И невољно се поставља питање: зар су Грци Српску Цркву помагали само зато да би била под њиховом влашћу? Државна новокалендарска Грчка црква непрестано финансијски помаже Београдску патријаршију, па патријаршија није потчињена Грчкој архиепископији. Зар је то мерило да ли нека црква треба да се помаже или не?“

IS THE STOC SCHISMATIC?


IS THE SERBIAN TRUE ORTHODOX CHURCH SCHISMATIC?
An Analysis of the Greek TOC’s Encyclical of August 9/22, 2011

     The events surrounding the consecration of Bishop Akakije of Serbia by bishops of the Russian True Orthodox Church in August, 2011 are complex, and their canonical evaluation – difficult. The reason for this is simple: the body of Orthodox canon law as contained in The Rudder was completed over twelve centuries ago, and did not envisage the creation of new autocephalous Churches, still less the re-creation or resurrection of autocephalous Churches after their fall into heresy. At the same time, I believe that there is sufficient evidence to be found in the holy canons, the writings of the Holy Fathers and the history of the Church to come to the firm conclusion that the consecration of Bishop Akakije was valid, and his condemnation as a “schismatic” by the True Orthodox Church of Greece – unjust. However, there are still many who believe that Bishop Akakije is a schismatic; so the purpose of this article is to revisit this controversy now that, as we may hope, the dust has settled after the battle of 2011. As a framework for the discussion, I propose to analyse the encyclical of August 9/22, 2011 signed by all the hierarchs of the True Orthodox Church of Greece headed by Archbishop Kallinikos of Athens.[1]

понедељак, 4. март 2013.

ПОСЛАНИЦА СВЕТОГ ФИЛАРЕТА О РУСКИМ НОВОМУЧЕНИЦИМА



Посланица свим верним чедима
Руске Православне Заграничне Цркве
поводом предстојећег прослављања
Руских Новомученика (1981)[1]

"По целом свету мученици Твоји,
као пурпурном хаљином и дивном тканином,
крвљу су украсили Твоју Цркву.
Зато ти кличемо Христе Боже..."[2]

Велик је подвиг мученика.
У Светом Јеванђељу читамо позив нашег Спаситеља, Господа Исуса Христа, упућен онима који желе да буду Његови следбеници: Борите се да уђете на уска врата (Лк. 13,24). Борите се, идите путем подвига, остварујте хришћански подвиг у вашем животу. Друкчије речено – хришћанин у своме животу треба да буде подвижник.

петак, 1. март 2013.

Погубност екуменистичког пута



Отворено писмо
Његовом Високопреосвештенству Јакову
Грчком Архиепископу Северне и Јужне Америке

Ваше Високопреосвештенство,
У црквеној пракси веома много тога заснива се на преседанима.  При томе, што је на вишем положају лице које такав преседан уводи у живот, то већи значај сам тај преседан може да добије.
Услед тога акти које чине православни јерарси у својим односима са представницима других исповедања и религија имају посебан значај и, у случајевима када нарушавају вековима прихваћени поредак, не могу да нас оставне равнодушнима. Наше ћутање могло би да буде схваћено као пристајање, па би сходно томе водило у заблуду и нашу паству и инославне, који сматрају да се наша дела, а посебно наша богослужења, обављају у складу са догматима и канонима којих се држимо. Када један православни епископ допусти нешто неправилно, то може да се схвати као да је тако нешто допустиво за читаву нашу Цркву, па они који су "изван" могу да стекну лажну представу у вези са самим православним учењем. У време када се код представника различитих исповедања појављује такво интересовање за учење других, ми бисмо им на тај начин уместо хлеба давали камен.

среда, 13. фебруар 2013.

ОБРАЋАЊЕ СВ. ФИЛАРЕТА ПАТРИЈАРХУ АТИНАГОРИ (1968)



Његовој Светости, Најсветијем Атинагори I,
Архиепископу Константинопољском
и Васељенском Патријарху

Ваша Светости,
У светле дане Васкрса, кад наша света Црква празнује Празник над празницима и Славље над слављима, сви предстојатељи светих Божијих Цркава у својим васкршњим посланицама објављују пастви радост Васкрсења Христовог. Ни Ваша Светост није пропустила да то по обичају учини.
Ипак, радост Васкрсења коју је Ваша Светост објавила, помрачена је за ревнитеље Православља другом вешћу, коју сте у истој посланици изволели да објавите православном свету као "још једну радост". Ви саопштавате како сте решили да приступите сазивању Великог Сабора "са циљем обнове Цркве и успостављања јединства свих хришћанских Цркава".

субота, 9. фебруар 2013.

ОБРАЋАЊЕ СВ. ФИЛАРЕТА ПАТРИЈАРХУ АТИНАГОРИ (1965)



Обраћање његовој светости Кир Кир Атинагори
Архиепископу Константинопоља – Новог Рима
и Васељенском Патријарху

Ваша светости!

Од Светих Отаца ми смо наследили завет да се у Цркви Божијој све обавља по законитом поретку, у једномислију и сагласности са светим предањима. Ако пак неко од епископа или чак предстојатеља аутокефалних цркава чини нешто што није у складу са оним чему учи читава Црква, онда сваки њен члан може да изјави протест. Петнаесто правило Двократног Константинопољског Сабора из 861. године сматра достојнима "части која доликује православнима" оне епископе или клирике, који изађу из општења чак и са својим Патријархом, ако он свенародно проповеда јерес или отворено учи о њој у Цркви. На тај начин сви ми представљамо стражаре Црквене истине, која је увек била чувана бригом да се ништа што има општецрквени значај не чини без сагласности свих.

субота, 2. фебруар 2013.

Сумњиво Православље групe митрополита Кипријана



Неколико речи о аутору текста:
Више од педесет година протојереј Георгије Грабе (1902-1995), потоњи Епископ Вашингтонски и Флоридски Григорије, био је десна рука првојерараха Руске Заграничне Цркве Митрополита Антонија, Анастасија и Филарета.
Рођен је 1902. године у Санкт-Петербургу у Руском Царству, као син грофа Павла Николајевича Грабеа (брат генерал-лајтнанта Михаила Николајевича Грабеа, последњег Атамана Донске козачке армије и хероја Првог светског рата). Његов прадеда био је Алексеј Хомјаков.
Године 1920. Георгије је са родитељима емигрирао најпре у Цариград, а потом у Београд где је 1926. године завршио школовање на Београдском Универзитету. У то време већ је био члан редакције "Церковних ведомости", званичног часописа Руске Заграничне Цркве, као и монархистичког часописа "Глас верног поданика".
Оженио се 1925. године, имао је четворо деце. Године 1931. постао је Секретар Архијерејског Синода Руске Заграничне Цркве у Сремским Карловцима. Србију је напустио 1944. године, спасавши пред комунистима велики део архива Заграничног Синода.
Године 1945. рукоположен је за свештеника, а годину дана касније постао је протојереј. Заједно са Митрополитом Анастасијем 1951. године прелази у Њујорк (САД). За епископа је хиротонисан 1979. године.
Године 1994. писаће Митрополиту Виталију: "Био сам сведок и учесник славног периода живота Руске Заграничне Цркве, а сада с болом у срцу гледам оно што сматрам њеним неславним крајем". Упокојио се 24. септембра / 7. октобра 1995. године.
Сестра Владике Григорија била је настојатељица Леснинског манастира у Провемону (Француска), игуманија Магдалина (грофица Грабе).
Владика Григорије је још у младости показазивао изузетан таленат за административне послове, сјајно познавање канона Православне Цркве и осећај за догматска питања. Дубина његових мисли, вештина вођења борбе на неколико фронтова, ширина његових погледа, способност да предвиди догађаје и сигурно влада ситуацијом – све то га је учинило познатим и у црквеној средини и у друштву уопште. Што је посебно важно, Владика Григорије је био принципијелан човек који је сваку чињеницу и ситуацију увек процењивао са становишта црквених канона и догмата. Управо он је у много чему заслужан што се Руска Загранична Црква током пола века истицала као бастион и тврђава Истинског Православља, па су јој се за помоћ обраћали како грчки тако и руски истински-православни хришћани. Грабеа су волели, Грабеа су се плашили, поштовали су га и дрхтали су пред њим... 

Епископ Григорије Грабе
Сумњиво Православље групe митрополита Кипријана

Часопис „Православнаја Рус“, у овогодишњем броју 17, објавио је Одлуку Руске Православне Заграничне Цркве која се тиче успостављања молитвеног и евхаристијског општења са групом старокалендараца предвођених Кипријаном, Митрополитом Оропоским и Филијским.
У закључном пасусу Одлуке разјашњени су разлози који су подстакли Сабор да предузме овај корак. Међутим, ни у једној од шест тачака не спомиње се да је на Сабору из 1975. решено да се не ступа у општење ни са једном од грчких (старокалендарских) група, док се оне међусобно не уједине. Потом је Синод, већ предвођен митрополитом Виталијем, потврдио ово мудро саборско решење у пролеће 1993. године, то јест, пре само годину и по дана. Сви су свесни да се грчке групе ни на који начин не могу похвалити да су постигле јединство, а ова саборска Одлука ипак не нуди никаква објашњења за укидање пређашњег саборског решења.
Тако у Одлуци стоји: „ После разматрања и анализе свих аспеката ових питања (која се тичу историје и идеологије ове групе), Сабор Епископа сматра да је у садашње време – када се отпадништво шири и када су такозвани званични представници Православља, као што су Константинопољска и остале Патријаршије, подлегли и пригрлили позиције модерниста и екумениста – веома важно да се Истински Православни уједине, устану и супротставе издајницима Светоотачког Православља. Тим поводом Сабор епископа је одлучио:
1) Да успостави молитвено и евхаристјиско општење са грчким  старокалендарским Синодом митрополита Кипријана, као и са његовим преосвешенством епископом Фотијем Тријадичким  који је глава бугарске старокалендарске епархије...“

понедељак, 28. јануар 2013.

Беседа епископа Акакија на Савиндан 2013.



Дошло је до промене наше адресе. Уместо домена .org треба да стоји: .blogspot.com
Значи, наш блог Србин Истински Православан можете наћи на адреси: www.serbiantrueorthodox.blogspot.com
Србин Истински Православан

САВИНДАН НА МУЧЕНИЧКОМ УТЕШИТЕЉЕВУ


Празник светог оца нашег Саве торжествено је прослављен на мученичком Утешитељеву.
Погледајте на сајту Утешитељева како је празник прослављен уз богату фото галерију.
УТЕШИТЕЉЕВО - Савиндан 2013.

ДВА ТУЖНА ДОГОЂАЈА
На овај наш највећи српски празник, поред радосне прославе Савиндана на Утешитељеву, не можемо да не споменемо и два, по нашем мишљењу, тужна догађаја која су обележила овај дан – тужна јер се тичу наше браће православних Срба антиекумениста, који се труде да очувају свето Православље. Наиме, нека наша браћа из Србије и Аустралије прихватила су да им на Савиндан началствују Грчки епископи, који овде у Србији, и у једном Српском манастиру у Аустралији, нису били присутни као представници равноправне сестринске Цркве, него као они који полако али сигурно преузимају црквену власт над наивном и неупућеном србадијом. Зашто ово сматрамо тужним догађајем? Зато што је највеће постигнуће светог оца нашег Саве управо независност Српске Цркве у односу на Грке, која подразумева народну Српску Цркву.

петак, 25. јануар 2013.

Видео репортажа: НАПАД НА УТЕШИТЕЉЕВО

Званично саопштење Српске ИПЦ поводом бруталног напада на јеромонаха Максима



У Т Е Ш И Т Е Љ Е В О
Епископија Ресавско-шумадијска, Српска Истински Православна Црква
Хајдучка јаруга, Раља, Београд. E-mail: uteshiteljevo@gmail.com

Званично саопштење Српске Истински Православне Цркве
поводом бруталног напада на јеромонаха Максима

Синоћ око 21 час три особе маскиране "фантомкама" упале су на црквено имање Српске Истински Православне Цркве "Утешитељево" у Раљи крај Београда и металним шипкама претукле јероманаха Максима, поломивши му ногу и наневши друге тешке телесне повреде. Такође, маскирани нападачи су демолирали монашку колибу оца Максима и бацили молотовљев коктел на дрвену цркву која само чудом Божијим није изгорела.

Official Statement


The Paraclete
Resava-Shumadia Eparchy, Serbian True Orthodox Church
Hayduchka Jaruga, Ralja, Belgrade

Official Statement of the Serbian True Orthodox Church
 Concerning the Brutal Attack on Hieromonk Maxim

               Last night around 9 PM, three individuals wearing balaclavas burst onto the Serbian True Orthodox Church property “The Paraclete” in Ralja, near Belgrade, and beat up Hieromonk Maxim with metal rods, breaking his leg and inflicting other severe bodily wounds. The masked attackers also ransacked Fr.Maxim’s monastic hut and threw a Molotov cocktail on the wooden church, which only by a miracle of God did not burn down.

петак, 11. јануар 2013.

Божић на Утешитељеву и Крсна Слава Владике Акакија


Божић је ове године свечано прослављен на Утешитељеву и у Светокирилометодијевском манастиру Врдник, а трећи дан Божића, на дан светог Стефана Првомученика, на Лисинама, прослављена је уз Архијерејску литургију Крсна Слава преосвећеног Владике Акакија.
Редакција блога СрбинИП објављује фотографије са Божићне Архијерејске литургије на Утешитељеву и са прославе Крсне Славе Владике Акакија на Лисинама.

Владика Акакије је на литургијској беседи на светог Стефана између осталог истакао да је Свети Стефан био заштитник српске државе у доба Немањића и да су од времена Стефана Немање сви српски владари носили име СТЕФАН по светом Стефану Првомученику. Такође, напоменуо је, да је Црква св. Стефану осим празника његове мученичке смрти на трећи дан Божића, посветила још један празник: Пренос моштију из Јерусалима у Константинопољ - 2. августа. Владика је све присутне подсетио да се 2011. године у манастиру Лесни његова хиротонија у епископа обавила баш на овај дан Преноса моштију светог Стефана Првомученика. Напоменуо је, да датуми нису бирани јер је одређен датум хиротоније био три дана раније - дан свете мати Ангелине Српске. Стицајем околности датум хиротоније је ненадано промењен. Владика се ради тога захвалио Богу за такву дивну промисао да се његова хиротонија у епископа обави баш под покровитељством светог Стефана – његове Крсне Славе.

БОЖИЋ 2012. на Утешитељеву 





четвртак, 3. јануар 2013.

БОЖИЋНА ПОСЛАНИЦА 2012



АКАКИЈЕ
милошћу Божијом
истински-православни епископ
Ресавско-шумадијски

Свим верним чедима Српске Светосавске Цркве

МИР БОЖИЈИ, ХРИСТОС СЕ РОДИ!

И рече им ангео: Не бојте се;
јер вам, ево, јављам РАДОСТ ВЕЛИКУ
која ће бити свему народу. Јер вам се роди Спас,
који је Христос, Господ (Лк. 2,10,11).

Пред нама су дани Божићних празника и ми се заиста радујемо радошћу великом, јер нам се роди Спас – Христос Господ, Који је дошао на грешну земљу да нам покаже пут ка небу и да нас упути како да живимо по Његовој светој вољи. Верујућа душа не може а да се не радује овом, за земаљску историју и домострој спасења људског рода, најважнијем догађају од стварања света. Важност тог историјског догађаја признаје читав свет, јер се почетак календарског времена, тј. престанак старе ере и почетак нове ере, рачуна баш по њему. Стога је и целокупна историја људског рода подељена том временском одредницом – време се дели на период пре или после рођења Христовог.