Српска Истински Православна Црква
ВАСКРШЊА ПОСЛАНИЦА 2026. год.
Архијерејски
Савет СИПЦ
под
председавањем г. Акакија, Епископа утешитељевског
свему
клиру, монаштву и благочестивом и Богом чуваном народу православном честитамо
празник над празницима Светло Васкрсење Христово
ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ!
„Да васкрсне Бог, и да се расеју
непријатељи Његови“ (Псл. 67:1)
Васкрсење Господа нашег Исуса Христа јесте централни догађај васцелог домостроја спасења људског рода. Оно је свеобухватни одговор Божије љубави на свечовечанску трагедију грехопада, почевши од дана када је Адам, због преступа заповести, изгнан из Раја у свет пропадљивости и смрти. Све што се од тог кобног изгнанства до данас збивало у историји света, била је чежња твари за искупљењем, коју је Господ испунио Својим славним устајањем из гроба.
Христовим
силаском у ад, врата пакла су разваљена, а окови смрти покидани. Васкрсли
Господ је Својом смрћу смрт згазио, подаривши нам живот који се не завршава у
гробу, и не само то, Он није само победио телесну смрт, већ и ону духовну тако
што је уништио и саму власт ђавола над човеком, јер је речено: „Блажен је и свет онај који има удела у првом
васкрсењу, над њима друга смрт нема власти” (Отк. 20:6). Јер постоје два живота
и два умирања, тј. смрти; први живот је - због преступања божанских заповести
привремен и телесан, док је други - вечни живот, обећан светима због очувања
Божанских заповести. У складу са тим постоје и две врсте смрти: једна је
телесна и привремена, а друга она која се даје у будућности као казна за грехе,
вечна. Према томе, смисао ових речи је следећи: не треба да се плаши друге
смрти, онај ко је још овде на земљи живео у Христу Исусу и после прве (тј.
телесне) смрти изашао пред Њега ватрено верујући у Њега и облагодаћен Њиме.
Ова
победа над паклом је кључ за разумевање нашег доба. Док савремени
псеудохришћански свет, заробљен у обмане хришћанског ционизма и јудејствујућег
екуменизма, саучествује у покушају успостављања свејеврејског глобалног
земаљског царства кроз финансијску и политичку надмоћ јеврејства стварањем
великог Израела и обновом Трећег храма, ми исповедамо да је истински
Израел једино Света Православна Црква и да је једина истинска обнова храма –
Васкрсење Христовог Тела.
Према
православном учењу, Тело Христово представља истински Нови Храм који је заменио
старозаветну грађевину у Јерусалиму, што је и сам Господ потврдио речима да ће
након рушења за три дана подићи храм свога Тела (Јн. 2:19). Као место у којем
Бог заиста пребива, прослављено Тело Васкрслог Богочовека постаје нови центар
богослужења „у духу и истини“ (Јн. 4:23), док сама Црква, као Његово духовно
Тело, прераста у живи Нови Јерусалим. Свети Симеон Нови Богослов наводи: „Црква
Христова јесте Нови Јерусалим, град свети који силази с неба, од Бога...
Он је саздан од свих Светих као од живог камења и у њему пребива Бог. Тај град
јесте Тело Христово, које се кроз Духа Светога изграђује од верних свих
времена, који се сједињују са Њим у једну веру и једну љубав, постајући један
Храм и једно Тело.“
У
овој светотајинској стварности, храм више није камена грађевина, већ сам
Богочовек и заједница верних уједињена с Њим кроз Свето Причешће, што се
потврђује и у Откривењу где је Јагње Божије описано као једини и коначни храм
(Откр 21:22).
Сваки
покушај Јудеја да утврде своју пуну власт над Светом земљом и васпоставе свој
храм није ништа друго до наставак њиховог богоборства у порицању чињенице да се
Христос као Син Божији оваплотио, на крсту умро, из мртвих васкрсао и
успоставио своје вечно Царство којем неће бити краја.
Христос
је сишао у најдубље бездане ада да би разорио власт ада над целим светом, а
данас Га као победника ада видимо како поново стоји насупрот исте ове силе која
се подиже на Блиском истоку. Његово Васкрсење је јемство да је царство
антихриста већ унапред осуђено на пораз. Као што мрак нестаје пред светлошћу
зоре, тако ће и све сплетке оних који припремају цасртво лажног месије
ишчезнути пред силом Васкрслог Господа. Ми се не бојимо последњих времена,
великих ратова и страдања, велике обмане и великог отпадништва, нити земаљске
страховладе антихриста, јер смо кроз Крштење и веру у Васкрслог Христа већ
постали судеоници оне Победе над злом која је прогутала и саму смрт и сам
пакао.
На
есхатолошка дешавања у Светој земљи реагујемо као што је реаговао и свети
Кирило Јерусалимски у време претече антихриста Јулијана Отступника - ватрено се
молимо да Господ спречи завршетак есхатолошког процеса успостављања
антихристове државе Израел и обнову Соломоновог храма, знајући да би та обнова
била поновни покушај побијања Христовог пророчанства трајном изгнанству Јевреја
и о трајном уништењу храма. Као што је тада због молитава светог Кирила огањ из
земље зауставио богоборну градњу, тако се данас и ми, Истински Православни
Хришћани, молимо пред Господом за исту ствар: „Да васкрсне Бог, и да се расеју
непријатељи Његови.“
Не
плашимо се страха од јудејаца јер је и он нестао силаском Утешитеља на Свете
Апостоле. Највећу опасност за душе верних хришћана не видимо у антихришћанским
прогонима споља, већ кроз лукаву обману оних који себе називају хришћанима, па
чак и православнима. Званичне екуменистичке патријаршије, дубоко огрезле у
јерес, данас отворено практикују јудејствујући екуменизам. Екуменистичким
ласкањем, заједничким молитвама се Јудејима по синагогама, паљењем њихових
менора свећњака, ови лажни пастири се тиме непосредно одричу Христа, његове
крсне смрти, његовог васкрсења из мртвих и вазнесења с десне стране Оца. Стога,
јудејствујући хришћани своје следбенике не воде ка Христу, већ супротно, ка
антихристу.
Они
игноришу речи Светог Јована Златоустог, који је јасно сведочио да је
јеврејски народ, због неприхватања Христа проклет, чега је симбол проклињање
олистале али бесплодне смокве
(јеврејски народ је имао „лишће“: закон, пророке, спољашњу обредност,
али није донео очекивани „плод“ вере да је Месија дошао): „Да никад више не буде од тебе плода до века! И одмах усахну
смоква“ (Мт. 21:18-22 и Мр. 11:12-14, 20-25), које се десило на путу
у Јерусалим непосредно пре Његових страдања и крсне смрти (Велики Понедељак).
Такође, оци цркве тврде да је јеврејски народ заувек лишен свих Божијих
обећања, обећане земље, храма, свештенства и свога цара.
Са
гнушањем посматрамо и појаву западних „хришћанских циониста“ који предвођени
опскурним политичким фигурама попут Доналда Трампа, постају убитачно оруђе у
рукама богобораца. Ови помрачени људи спремни су да пошаљу стотине хиљада
хришћана у рат за интересе антихристове државе Израел који су дијаметрално
супротни Јеванђељу. Они верују да подржавајући Израел и изградњу Трећег храма
служе Богу, док заправо служе ђаволу.
Јеврејски богоборни дух у наше време досеже свој
врхунац. Израелски званичници више не скривају своје намере – они отворено
говоре о доласку „Месије“. Ми пак знамо да онај кога они чекају није Христос,
већ антихрист, који ће доћи да у има сатане обмане и покори све народе земље.
Свети
Иполит Римски, велики тумач пророчанстава, још у III веку је упозоравао да ће
антихрист доћи од Јевреја и да ће се зацарити у Јерусалиму, настојећи да обнови
јудејско царство (Велики Израел) како би се приказао као месија.
Такође, Свети Јефрем Сирин сведочи да ће антихрист нарочито „љубити
јеврејски народ“ јер ће они бити његова изабрана и највернија војска у рату
против Христа.
Исто
тако и блажени Теодорит Кирски подсећа да су Јевреји, одбацивши истинитог
Сина Божијег, себе учинили пријемчивим за сваку превару ђавола. Зато се данашњи
ратови и планови за Трећи храм морају разумети као повратак оног истог духа
који је викао „Распни Га!“.
Свети
Григорије Омиритски, који је у својој славној расправи са јудејским књижевником
Ерваном разобличио тврдокорност њиховог срца, јасно је сведочио да је јудејско
слепило казна за њихов добровољни рат против Бога. Он је непоколебљиво тврдио
да они, одбацивши Христа као свог Месију, више немају право на назив народа
Божијег, већ су постали народ који лута у тами, вођен демонским духом мржње
према Истини.
Исти
овај Григорије је поучавао да њихова нада у земаљску обнову јеврејске државе и
Храма није ништа друго до демонска прелест. По његовим речима, они који не
признају Васкрслог Христа за Цара, већ ишчекују земаљског владара, заправо
ишчекују самог ђавола. Зато данашња настојања екумениста да се кроз „дијалог
љубави“ помире са овим духом представљају издају оног Светоотачког исповедања
које је Свети Григорије запечатио својом победом којом су многи Јудеји из
Јудаизма прешли у Хришћанство. Ми, Истински Православни, стојимо на истом том
бедему вере, знајући да се Светлост Васкрсења и тама Јудејског богоборства не
могу помирити. Наша верност Васкрслом Христу обавезује нас на потпуно одвајање
од ове најкрајње таме, „јер какву заједницу има светлост са тамом?“ (2. Кор.
6:14).
Наоружани
Васкршњом светлошћу, знамо да се тајна безакоња данас налази у свом највишем
успону, али знамо и за могућност њеног задржавања и потискивања као на пример,
у време светог Кирила Јерусалимског. Такође знамо и за њен коначни пораз при
Другом доласку Христовом, јер као што је Васкрсли Господ Својим силаском у ад
поразио и свезао кнеза овога света, тако ће и при Другом Доласку „духом уста
Својих“ (2. Сол. 2:8) потпуно и коначно уништити сву силу сатанину и у ад
сурвати његовог помазаника антихриста као и сво њихово глобално земаљско
царство.
Стога,
браћо и сестре, док се свет превија око есхатолошког сукоба на Блиском истоку,
а богоборни дух покушава да утврди своје привремено царство на злочинима и
обмани, ми се не бојимо. Нека се паште да подигну зидови Трећег храма, нека
екуменисти пале јеврејске меноре и нека ционистички моћници кроје мапе новог
светског антихристовог поретка – све је то узалудно течење против Непобедивог.
Наш поглед је упрт у Васкрслог Господа, пред чијим лицем свака ђаволска и
земаљска сила постаје прах.
Ми,
Истински Православни, остајемо на стражи апостолске и отачке вере, свесни да је
наша победа већ извојевана у Гробу Јерусалимском. Нека се расеју сви облаци
антихристовске лажи, јер Сунце Правде већ сија. Чувајмо своје душе у чистоти, а
срца у васкршњој радости, гласно, пред свима радосно и победнички кличући:
ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ!!!
О
Васкрсу, лета Господњег 2026.
Ваши
молитвеници пред Васкрслим Господом
Епископ
утешитељевски АКАКИЈЕ
Епископ
шумадијски НЕКТАРИЈЕ
Нема коментара:
Постави коментар