Ове године је наш манастир и епископија утешитељевска
уживала у још једној радосној прослави престолног празника, Педесетнице.
Преосвећени владика Акакије Утешитељевски је началствовао
празничним богослужењем уз саслуживање преосвећеног Нектарија епископа
Шумадијског и осталог свештенства. Света архијерејска Литургија почела је
торжественим појањем молитве Светоме Духу која се на данашњи дан пева први пут
после Васкрса. Цело богослужење је пратило посебно благодатно торжество и
благољепије. Високопреподобна игуманија, мати Ефросинија водила је манастирску
певницу која је целој прослави дала посебну узвишеност духа.
Пошто је манастирски храм био преиспуњен верним народом,
многи присутни тискали су се у манастирској порти.
Након дирљивог читања празничног Јеванђеља (Јован 7:37-52),
у ком се описује како Господ обећава да ће послати Духа Светога на свакога ко у
Њега верује, владика Акакије је у својој проповеди објаснио да је стицање Духа
Светога највиши циљ хришћанског живота; да се испуњавањем јеванђелских
заповести Духом Светим одухотворимо. Као што прича о мудрим и лудим девојкама
показује, по тумачењу преподобног Серафима Саровског, да није довољно
имати само нека добра дела, попут лудих девојка, већ, угледајући се на мудре,
са великом бригом и посвећеношћу морамо стицати за кандила душа наших јелеј,
који је Дух Свети.
Заиста је велика духовска благодат осенила утешитељевски
Празник, и у славу Божију, много људи је примило Свету Тајну Причешћа.
Након свете Литургије, уследила је трпеза љубави током које
је клир упутио охрабрујуће и утешне речи вернима да не посустају у ревновању за
Христа исповедањем праве вере и правоживљем,у овим смутним временима.
Такође, велика радост за све је било присуство мноштва деце,
надежне будућности нашег многострадалног Отачаства.
Након благодарне молитве, заједничарење се наставило читавог
дана током ког је омладина, питомци новостјеничког светолазаревског кампа,
повела весело народно коло.
Дан је завршен посебном вечерњом службом на
којој клир у молитвама призива силазак Духа Светога, док сви клечећи
плету венчиће од траве, према древној традицији која датира још из Старог
Завета када су Јевреји на овај празник украшавали цркву
зеленилом.
Чак и након вечерње службе, многи верници и даље нису могли
отићи и напустити утешитељевску празничну благодатну атмосферу, па су се
вратили под шатор из ког се до касних вечерњих сати чуло певање богомољачких и
родољубивих песама.
Пресвјатаја Тројице, Боже наш, слава Тебје!
Нема коментара:
Постави коментар