недеља, 9. децембар 2012.

ПРОПОВЕД на празник Св. Филарета


Свети оче Филарете моли Бога за нас!
ПРОПОВЕД ВЛАДИКЕ АКАКИЈА НА ЛИТУРГИЈИ ПОСВЕЋЕНОЈ СВЕТИТЕЉУ ФИЛАРЕТУ
НОВОМ ИСПОВЕДНИКУ
26/9. 12. 2012.


Во имја Отца и Сина и Свјатаго Духа. Амин!

Данас, браћо и сестре, прослављамо Божијег угодника светитеља ФИЛАРЕТА, који је у овим последњим временима преиспуњеним апостасијом апокалиптичних размера засијао на духовном небу измученог и пониженог Светог Православља. Светитељ Филарет се упокојио у Господу године 1985. Његове потпуно нетрулежне мошти обретене су 1998, а од стране Руске Истински Православне Цркве канонизован је 2008. године.
Зашто је баш овај светитељ, и то руски, тако важан за нас истински православне Србе и зашто се он код нас понекад истиче, после светог Саве, у први план?
Зато, браћо и сестре, што је он наш савременик и зато што се он једини стварно, истински, по узору на велике Свете Оце, успротивио великој апостасији која је доживела своју најсилнију, може се рећи, коначну и убитачну историјску ерупцију током нашег несрећног 20. века. Његово свето дело није ограничено на Русе, оно се простире на целу васељену, без граница и нацијагде год су били и где год буду православни хришћани.

Појаснимо шта се то тачно подразумева под великом апостасијом?
Ово велико отпадништво (грчки: апостасија) помињао је, још у она древна, апостолска времена св. апостол Павле у својој посланици Солуњанима, говорећи да се Други Долазак Христов неће догодити све док се не појави отпадништво. Под „отпадништвом“ се овде подразумева, наводи у свом тумачењу Апостола блажени Аверкије Џорданвилски, велико свеопште отпадање од вере и крајњи степен изопачености људског рода. О овом великом отпадништву и сам Господ је говорио да када дође на земљу, једва да ће „наћи веру на земљи“. Ту мрачну слику отпадништва живописно показује и свети Теофан Затворник у свом тумачењу Апостола: „Јеванђеље ће бити свима познато. Али један део ће остати у неверју, а други, највећи, подлећи ће јереси, следећи учењу које није богопредано, и градећи себи своју веру, као сопствену измишљотину, иако на основу св. Писма. Мада ће се хришћанско име чути свуда, и свуда ће бити видљиви храмови и црквена чинодејства, ипак све ће то бити само привид, а унутра ће бити истинско отпадништво".
Ми сада знамо да велико отпадништво подразумева пад свих православних цркава, патријаршија и архиепископија у отпадништво сергијанизма, новокалендарски раскол и као врхунац, усвајање свејереси екуменизма. Иако су званичне, државне цркве православног Истока пале, овом отпадништву су одолеле мале групе истинских ревнитеља Светог Православља, предвођене по којим исповедничким епископом или свештеником. Те Цркве или групе прозване су Истинским Православним Црквама, односно истинским православним хришћанима.
Најважније међу њима биле су Истински Православна или катакомбна Црква Русије, Истински Православне или Старокалендарске Цркве Грчке и Румуније и наравноРуска Загранична Црква. Ипак, због жестоких и крвавих прогона покренутих са једне стране од милитантних атеиста-богобораца, а са друге стране од светског сергијанског, новокалендарског и екуменистичког псеудоправославља, и услед тога дезорганизације и чак губитка епископата истинских православних хришћана Руских катакомби и грчких ревнитеља за Отачки календар, Руска Загранична Црква,  као једина која је уживала слободу црквеног битисања на Западу, врло брзо се истакла као главни покровитељ и центар окупљања свих истински православних хришћана. За ту важну историјску улогу Руске Заграничне Цркве заслужан је управо светитељ Филарет. Захваљујући њему обновљен је епископат истински православних хришћана широм света, те је истинско православље доживело препород. Друго, он је, као носилац силне, никада поколебане, бескомпромисне православне вере, која није познавала сумњу у догмат постојања Једне једине Свете Саборне и Апостолске Цркве, био ревносни разобличитељ те ужасне и надасве погубне новојављене екуменистичке  свејереси. Његова борба против јереси екуменизма овенчана је 1983. године њеним историјским анатемисањем.
Томе историјском чину претходило је много очигледних потврда да су „православни“ екуменисти озбиљно погазили православно исповедање вере. Поред учлањења у јеретички Светски Савез Цркава и многобројних изјава које грубо потиру догмат о јединој, у Христу спасоносној, Светој Саборној и Апостолској Цркви, и заједничких молитава са разним јеретицима, као врхунац отпадништва уследило је 1965. године узајамно скидање анатема од стране „православних“ екумениста на челу са Цариградским патријархом Атинагором и Рисмког папе. Тада је свети Филарет одлучно дигао глас против овакве нечувене издаје Православља, и његове знамените "Посланице туге" као муња су одјекнуле широм света. Авај, његова упозорења нико од архијереја Светског православља није послушао, а екуменизам је све више напредовао у зловерју, те је са првобитног само хришћанског убрзо прешао на међурелигијски екуменизам. Екуменски међурелигиозни злославни спектакли ређали су се један за другим такмичећи се који ће од њих бити богохулнији. Чаша православног трпљења, тј. чекања на покајање „православних“ екумениста је преливена, а свети Филарет је предузео коначну и неопходну светоотачку меру анатемисања јереси екуменизма, јеретика екумениста и свих оних који опште са њима, тј. оних православних који себе сматрају у свему православнима, само што признају „православне“ екуменисте и опште са њима.
То је била несумњива потврда да су у праву сви они ревнитељи православног благочешћа, који су пре или касније прекинули црквено општење  са „православним“ екуменистима, уз негирање благодатности њихових светих тајни. Значи, анатема екуменизму од стране св. Филарета искристалисала је исповеднички, отачки став истински православних да се не сматра за јерес само заједничка молитва, уз признавање благодатности, са римокатолицима, протестантима или монофизитима, него се има сматрати за јерес и општење, уз признавање благодатности, са Константинопољском, Московском или Српском патријаршијом. Зато што су сви они прихватили јерес екуменизма и делом и речју, и нису више православни без обзира на то што се у обредима и обичајима не разликују од нас православних.
Другим речима, канонизација овог тако важног и драгог нам савременог светитељасповедника, и свакогодишње прослављање његове светле успомене, није само обична канонизација и обично празновање неког од светитеља него нешто много, много важније: то је потврда верности одређеном разумевању Православља – светоотачког, насупрот оном екуменистичком, јеретичком.
Готово сваки век црквене историје, нарочито у периодима где се Црква налазила у незавидном положају, давао је по неког важног светитеља који је својим животом и делом надахњивао на борбу и победу тренутне и будуће генерације православних хришћана. Несумњиво је да је светитељ Филарет дат као надахнуће и велика утеха верним чедима Цркве у овим нашим смутним временима свеотпадије од вере, морала и свих некадашњих црквено-народних вредности.
Заиста је тешко хришћанину живети у условима савременог антихришћанског устројства света, а још је теже прихватити чињеницу да су некада славне званичне државне цркве Светског православља пале, и да је Православље сишло у катакомбе, илегалу или у најбољем случају полуилегалу. Тешко нам је да прихватимо као реалност и трагични положај у којем се налази наша отаџбина: истјазавана, посрамљена, измучена и полумртва. Заиста је тешко све то прихватити. Али сама спознаја да је овај светитељ својим великим делима просијао светошћу свог живота овде, у овој долини плача – на земљи, и то у наше чемерно време, пружа нам велику наду и утеху.
Пример његовог светог живота треба све нас да надахне на три главне ствари којима је био проткан његов узвишени живот.
1. Православље: На првом месту у нашем животу треба сачувати непоколебиву верност Светом Православљу, уклањајући се од свих видова било каквог компромиса или сагласности са његовим посредним или непосредним непријатељима. Уз то, неопходно је и сведочити пред другима Свету Православну веру, а успешност тог сведочења у многоме зависи од следеће ставкеправоживља.
2. Правоживље значи да свој живот организујемо, односно устројимо, у сагласности са јеванђелским заповестима, претварајући штампане речи Светог Писма у реална дела у реалном животу: смирење, молитвеност, милостивост, целомудреност и друго.
3. Патриотизам. Никако не треба запостављати благословени патриотизам и приврженост православном самодржављу (монархији) као једином богоблагословеном друштвеном уређењу. То подразумева очување и неговање народних традиција наших предака које су нераскидиво везане за Православље, а које се у непромењеном виду требају предати будућим генерацијама.
Свака кап нашег зноја која се пролије због труда на ова три поља, повећаваће дуготрпљење Господње насупрот капима греха које, са друге стране, преливају чашу дуготрпљења Божијег. Зато је пред нама мукотрпан посао који треба неуморно да траје докле имамо даха у себи.
Ето то је порука, односно поука, данашње речи спасења, а ви браћо и сестре, на основу свега реченог покушајте да, свако према својој сили, подражава живот светитеља Филарета, уз усрдно молитвено обраћање њему, нашему надахнитељу и утешитељу: Подари нам снаге добронадежни наш пред Богом заступниче, светитељу Христов Филарете, да останемо до смрти непоколебиви у исповедању Светог Православља, а милостивог Господа Христа умоли да нам дарује опроштај грехова, омивши нас од њих покајањем, да се на тај начин удостојимо, ми недостојни, Царства Небеског славећи тамо заједно са тобом Свету Тројицу – Оца и Сина и Светога Духа у све бесконачне векове векова. Амин!

Утешитељево (Кликни!)

13 коментара:

Анониман је рекао...

Заиста укрепљујуће речи!
Свети Филарет је заиста свима јасни светионик у тами апостасије. Наш народ је имао оца Јустина и светог владику Николаја али њихови путокази у вези апостасије нису јасни, нарочито путокази оца Јустина који је једно говорио, а друго радио.


Svetovnjak је рекао...

Zaista preli putir, “anonimni”! “Danas” na liturgiji, ovoga dana, po liturgikonu i tipikonu, po Srbskom Pravoslavnom kalendaru (a ni Ruskom), se ne pominje niti “proslavlja svetitelj Filaret”! Sveti otac Justin, je bio jasan na toj temi i ocuvanju kalendarskog poretka! Jer je receno ko gresi u jednom, i najmanjem, popgresio je u svemu! A mi novi filozofi, kao “pravi-istinski Srbi”, u neobuzdanoj gordosti, sebi dajemo za nasledno pravo da “govorimo jedno a radimo drugo”! Rusi postuju Sv o. Justina i Sv Vl Nikolaja i verno sledbuju njihove prorocanske spasonosne reci, a i sam Svetitelj Filaret je to potencirao! JER JE OD NJIH I SAM DOBIO APOSTOLSKO NASLEDJE! Zar treba da glumimo neke “neo-Ruse” da bi bili “bolji” Srbski Pravoslavci-Svetosavci! Hocemo li radi administrativne skladnosti i ikonomije da se odreknemo nasih Svetitelja i Svetoga Save? Da ih sluganski zapostavljamo? Dokle ce to da ide i gde ce da stane? Recima svojim osuditi cete se!

Анониман је рекао...

Полако Световњак , чињеница је да је ава Јустин грмео против свејереси екуменизма, и да су његови уђбеници православне догматике исправни и поштовани од свију . Једноставно своје речи је требао да потврди и делима , пре свега мислим удаљавање од свејереси , у сваком случају његово време је било смутно комунисти су гонили Цркву и Он је био гоњен исто тако . Упокојио се у тоталној изолацији можда се у последњим тренуцима живота и покајао што није напустио СПЦ, неки кажу да је и прекинуо да помиње патр.Германа као комунисту. Бог зна шта се све дешавало тада. Оно што је битно за нас сада, је то да је данас ситуација у Цркви СПЦ страшна много је горе и биће још горе видећеш. Ја пратим ова дешавања у Цркви десет година и сваке године се изненадим отпадништву како прогресивно напредује. Постави себи неку границу до које ћеш да идеш. шта треба да се деси у СПЦ да би ти рекао ово је КРАЈ, напуштам јерес. Мислим да многи греше , тачније имају предубеђења да је немогуће да СПЦ падне у јерес и полазећи од те предпоставке граде своје мишљење. То је наравно погрешно није православно учење, историја Цркве нам говори о томе да су Цркве падале у јерес.

antiekumena је рекао...


Zao mi je sto si extremno ogranicen te ti se dzabe obracam. Al ne mogu precutati tvoja bulaznjenja jado svetovnjace. Ti posedujes najgoru vrsta pomracenja - revnitelja u sklopu oficijelnog ekumenistickog pravoslavlja. Ti i tebi slicni prozdirete kamilu, a cedite komarca! Licemeri! Ti svetovnjace si preko SPC u opstenju sa svim mogucim novokalendarskim raskolnicima i prokletim od strane prvog vaselj. sabora novopashalcima, a nama solis pamet da greseci u malom gresimo u svemu... Joooj...! Strasan oblik zatupelosti!
Vec su ti lepo rekli da se dani prazdnovanja svetitelje mogu pomerati.O tome govori i tipik. A ti upro ko najgori farisej da mudrujes gradeci se mudrim, ocigledno je da si poludeo.
Koji ruski postuju Justina? Postuje ga crvena bludnica sovjetska patrijarsija ogrezla u krvi novih ruskih ispovednika i mucenika.
Otac Justin je dobro govorio (a i to polovicno) dok se njegova pravoslavnost dovodi pod ozbiljan znak pitanja, a o svetosti da i ne govorimo. On je bio zagrizeni novokalendarac na delu, bez obzira sta je (u prazno) pisao, jer je bio sa njima u punom tesnom evharistijskom opstenju, a imao je i mnoga duhovna cada- grke novokalendarce kojima ni jednom recju nije napomenuo da u grckoj postoje istinski pravoslavci-starokalendarci i ako hoce da budu pravoslavni moraju prekinuti opstenje sa novokalendarskim raskolnicim koji su plus i jeretici ekumenisti. Znao je da je na tronu sv. Save postavljen titov agent -crveni pop -German; znao je da je arhijeretik, zloslavna masoncina Atinagora skinuo anateme sa nepokajanog pape; i znao je da je SPC postala ORGANSKI CLAN satanskog Svetskog saveta crkava... I sta je preduzeo osim praznih reci i jos ispraznije kritike? NISTA? Ne, bilo bi dobro da je nista. Njegova ubitacna mlakost po pitanjima vere sve ovo vreme drzi Srbiju cvrsto u okovima jeresi. Jer on je prelescenima lazni svetionik koji u mesto u tihu luku pokazuje put direktno na olujne ostre, smrtonosne hride i grebene apostasije i jeresi. Sta god pomahnitala jereticka jerarhija SPCa uradila svi prelesceni justinovi sledbenici ce tesiti jedni druge: Justin nije prekinuo opstenje, ne treba to ni mi da radimo; Justin je trpeo, moramo i mi da trpimo... itd. Vama SPC prelescenicima nije svetionik pravoslavlje, dogmati i sveti kanoni nego nekakv kumir "sveti avva Justin". Po plodovima ce te ih poznati! Pogledajmo samo njegove ucenike -plodove...Ne zna se ko je veci otpadnik. Ne pada iver daleko od klade... A ti se samo kuni u svog kumira obmanjujuci samog sebe i druge. Kukavci ugasene savesti!

antiekumena је рекао...

"Rusi postuju Sv o. Justina i Sv Vl Nikolaja i verno sledbuju njihove prorocanske spasonosne reci, a i sam Svetitelj Filaret je to potencirao! JER JE OD NJIH I SAM DOBIO APOSTOLSKO NASLEDJE!"

Lupio si i ostao ziv,svetovnjace!
Pojasni nam kako je to RZC dobila apostolsko nasledje od dobrog deke Nikolaja i Justina? Da li si ti svestan sta trabunjas?

Анониман је рекао...

SPC "revnitelji" osuđuju jeres i primaju žrtvu koju jeretici podižu. I zato tolika jarost na IPC. Ne može se dva gospodara služiti. I otud hladonća prema iph vernicima. Rušite most brate "Svetovnjače" koji je Vaš spas od jeresi. Ali vi naravno poput Nojevih savremenika smejete se lađi nasred livade. Ne verujete u potop keresi. Nije još kasno, mada raste nivo otpadije i hladnoće prema Istini

Анониман је рекао...

Помаже Бог! Брат антиекумена је потпуно у праву. Јеретичност у СПЦ је дошла до те мере да речи Свето Писма и Светих Отаца не вреде ништа. Упоредите само популарну црквену литературу са светоотачким делима. Разликују се до непрепознатљивости. Вероватно је и да су Христу савремени Јевреји резоновали да њихове вође не могу да погреше, а Истина им је била пред очима.

Анониман је рекао...

Svašta koja agresija...neverovatno, nepada mi napamet da se potpisujem ovde treba neko da mi preti...

Анониман је рекао...

Када би се завршило само на претњи било би добро , него можеш и да физички будеш оштећен. Боље се не потписуј . Шта рећи него људске страсти . Овај сајт има неке карактеристике и форума , мени се зато и допада , сигурно нетреба пуштати неке вулгарне коментаре треба сачувати пристојност. Волео би да и друга страна егзилци или борбаши за веру , омогуће читаоцима да оставе коментар . Сумњам да би било нешто мање страсти и агресивности.

Анониман је рекао...

Инспирисан неким дневно-политичким збивањима молим све истински православне Србе да упале воштанице за спасење свих утамничених. Од оних у казаматима Ватиканије (ЕУ) до оних које је председник Милошевић као банкар учинио богатим да богатство Србије не би пало у руке белосветскг олоша тзв. "страних инвеститора". Они поштени, а наши лопови? Њима сужњи, а нашим скидамо главу? О роде неразумни! Мислите ли воистину да ће богатство Карића и Мишковића бити подељено народу? Истина не може бити парциална па налазим за сходно да се морају отварати очи људима и у свери житија које нас окружује.

Анониман је рекао...

Јесте то тачно за аву Јустина али и митр. Филарет је грешио много, и он је држао новокалендарце у својим парохијама као и новопасхалце.
И вама је кумир Филарет, немате за шта друго да се "ухватите".

Анониман је рекао...

"Тада по други пут дозваше човека који је био слеп, и рекоше му:Подај славу Богу, ми знамо да је онај човек грешан. А он одговори и рече:Је ли грешан, не знам;једно знам-да ја бијах слеп, и сада видим." (Јн. 9, 24-25). Анонимна особа се исто поставља према Св. Филарету, па чак каже да је много грешио. Чим је био човек био је грешан. Али није грешио против догмата православне вере и ту је у предности над новокалендарским учитељима.Посећујући овај блог не приметих идолатријски однос Истински православних према Св. Филарету као екуменистичких верника према оцу Јустину Поповићу.

Анониман је рекао...

Da li ste vi “Srbi” koji govorite i pisete Srbskim jezikom, uopste imalo svesni sta vi to trabunjate, sta je to “istina” i kakvo i cije vam je to “Pravoslavlje” kojim se vi uzdizete i drugima promovisete??!