Светоотачка Ризница

РЕЧИ СВЕТОГ ОЦА НАШЕГ
МАРКА
АРХИЕПИСКОПА ЕФЕСКОГ
које је изговорио
пред многим својим пријатељима,
архијерејима, јеромонасима и монасима,
окупљеним око његовог самртног одра,
онога дана када се преставио Богу

На Флорентинском сабору (1438-1439) представници Источне Цркве – најистакнутији међу њима били су византијски цар Јован, патријарх Константинопољски Јосиф и митрополит Кијевски Исидор – прихватили су учење о врховној папској власти, filioque, учење о чистилишту, и другe римске догмате. Тако је успостављена Унија са Латинима коју су потписали сви православни епископи присутни на сабору, осим светог Марка Евгеника, архиепископа Ефеског. Када је чуо за светитељев одважни поступак, папа је рекао: „ако Марко није потписао, ништа нисмо постигли“. Унија је наишла на велико противљење у целом православном свету; званично је проглашена у цркви Св. Софије у Цариграду тек 1452. Следеће године су Турци заузели Цариград. Први акт новог патријарха , Генадија Схолариса, ученика св. Марка, био је укидање Уније, која, захваљујући у великој мери истрајности св. Марка, у православном народу, и поред свег труда јерархије, заправо никада није ни била прихваћена.



 Желим да вам подробно изложим моја схватања, нарочито сада, када ми се приближио крај, како бих од почетка до краја био доследан себи, и како неко не би помислио да сам говорио једно, а у мислима скривао нешто друго, због чега бих у овај смртни час морао да будем постиђен.
 Рећи ћу за патријарха, да му случајно не падне на памет да ми укаже некакву част на погребу овог мог смиреног тела, или да ми на гробницу пошаље неког од својих архијереја, или од свога клира, или уопште, било кога од оних који се са њим налазе у општењу, како би узели учешће у молитвама или стали међу наше свештенослужитеље који су ту позвани, ако би помислио да сам ја некада, можда и тајно, допуштао општење с њим. Како пак моје ћутање – онима којима моји погледи нису добро и у потпуности познати – не би дало повода да подозревају нeкакво пристајање, ја говорим и сведочим пред многим достојним људима који се овде налазе, да у потпуности и ни на који начин нећу и не прихватам општење са њим (патријархом) или са онима који су уз њега, како за овога мога живота, тако и после смрти, као што не примам ни Унију, ни латинске догмате које је он сам са својим истомишљеницима примио, и ради спровођења којих је заузео то предстојатељско место, са циљем да обори праве догмате Цркве. Потпуно сам уверен, да што сам даље од њега и њему сличних, то сам ближе Богу и свима Светима; и колико се удаљавам од њих, толико се више сједињујем са Истином и са Светим Оцима, Богословима Цркве. А такође, убеђен сам да они који се убрајају у такве, стоје далеко од Истине и Блажених учитеља Цркве. Зато кажем: као што сам током свог живота био одвојен од њих, тако се од њих одвајам и у време мога одласка, и после моје смрти – одвајам се од општења и јединства са њима, и под претњом клетве заповедам да се нико (од њих) не приближава моме погребу, нити моме гробу, а такође да се нико (од њих) не приближава да би покушао да се присаједини и да саслужује на нашим богослужењима, јер би то значило да се меша оно што се мешати не може; јер ми морамо да будемо потпуно одвојени од њих све до оног часа када ће Бог да дарује исправљање и мир Цркви Својој.