светогорски старци

Старац САВА Атонски
из келије Св. Николаја (Капсала, Света Гора Атонска)

(прeузето из грчког часописа
„Агиос Агатангелос“ за новембар-децембар 1991 год.)


Поштовани старац Отац Сава држао се става 19 главних светогорских манастира, који су, као и многи људи, сматрали да привремено треба да пристанемо на одређене уступке у питањима вере. Пошто је отац Сава живео узвишеним подвижничким животом, оци који су недавно стигли на Свету Гору – тзв. нови атонски оци – који су били у општењу са екуменистима-новокалендарцима и помињали Васељенског патријарха, често су га посећивали ради духовних савета. Они су својим следбеницима наводили старца као пример и велики ауторитет, јар ако је протест зилота који су одбијали да помињу патријарха оправдан, зар не би и о.Сава био међу њима? 
Ипак, када је Васељенски патријарх Димитрије саслуживао са Римским папом у Риму, у децембру 1987. године, отац Сава је устао – његова душа више није могла да поднесе останак у таквој отворено екуменистичкој цркви. Заједно са другим подвижницима, изразио је протест и одвојио се од осталих атонских отаца који су и даље следили 19 манастира који су и даље општили са Цариградским патријархом и новокалендарцима. Није више одлазио у цркву, ни у један од тих манастира, ни у келије и скитове које су тим манастирима били подчињени, него је прешао под омофор грчких старокалендарских епископа којима је био подчињен манастир Есфигмен.
 Они који помињу Васељенског патријарха су се узнемирили. Многи су из манастира и келија долазили старцу да би га убедили да се предомисли и врати. Али те честе и напорне посете нису постигле циљ.
На крају крајева старац је био принуђен да писмено одговори једном монаху који му је често досађивао. Тиме је одговорио и свима другима који су се својски трудили да га отргну из Православља и гурну у наручје екуменизма. У продужетку наводимо текст старчевог писма.





Келија Св. Николаја
Капсала, 13. август 1991.

Драги Оче, Благословите.
За време твоје последње посете нашој келији, пре неколико дана поновио си своју неправилну изјаву да смо ми – ван Цркве, пошто не помињемо патријарха Димитрија. Такође, рекао си и неке друге ствари, што нас је подстакло да ти напишемо следеће, како бисмо те сада потпуније поучили, јер су докази и оспоравања које смо изложили током разговора нарушли твој мир и разгневили те.
 У изрекама Отаца пустињака написано је да су авву Агатона једном приликом питали да ли је он горд, блудник и јеретик. Авва је прихватио прве две оптужбе, јер је то било корисно за његову душу, али је одбио да је јеретик, јер би та оптужба значила одвајање од Бога.1
 По твоме мишљењу (као и по мишљењу 19 светогорских манастира, осим Есфигмена, скит Пророка Илије и многих отаца зилота) ми смо у заблуди и постали смо расколници. Тешко ти је да признаш да Константинопољска патријаршија проповеда јерес, јер онда треба да признаш да си и сам у општењу са тим вуковима, а не са пастирима, и да не треба да идеш за њима, као што су заповедали сви наши Свети Оци и Сабори.
Покушаваш да одбраниш Фанар, али њихове речи и дела показују да грешиш. Узалуд се позиваш на мишљење оца Пајсија2 и других који су снисходљиви у погледу савремених околности и пристају на уступке, тј. сада користе „икономију“, а када дође време (када Димитрије уђе у општење са папом, како си рекао), тада ће се одвојити од онога што није сагласно учењу Светих Отаца и Сабора. Ипак, дубоко сте у заблуди.
 Што се тиче савета који си спомињао – старца Пајсија или твога суседа, оца Исака, или било кога другог – који полазе од тога да Димитрије „право управља речју истине“, како можеш очекивати да ћемо их прихватити за богоугодне, када су у потпуној супротности са Православним учењем? Ако се Истина издаје, зар то не треба назвати безакоњем, а не „икономијом“, уступком, усаглашавањем или попуштањем? Ти браниш своју позицију речима старца Пајсија: „Димитрија доводе у заблуду јерарси који су око њега и он због њих чини оно што иначе не би чинио“ или „ Ако престанемо да помињемо патријарха, онда ћемо бити изван Цркве!“ итд. за које се речима св. Јована Златоуста може рећи: „Све што причају су глупости и приче за малу децу.“ Њихове речи представљају плод новог богословља, које је Фанар искористио у злогласној Енциклики из 1920. године, у којој је јеретике назвао „санаследницима благодати Божје“.
Ти наводиш речи св. Златоуста о томе да чак ни мученичка крв не може да спере љагу раскола, и речи св. Игњатија Богоносца: „Да ништа не чини без епископа“. Из тога изводиш закључак, да када се одвајамо од епископа, остајемо изван Цркве.
Ипак светитељи су те истине изговорили у време када је било јасно шта је Православље и шта је Црква. Данас, када је ураган екуменистичке свејереси понео чак и изабране, на снази су друге речи истих светитеља: „Ако је твој епископ јеретик, бежи од њега, бежи, бежи као од ватре и змије“ (св. Јован Златоуст), или: „Ако твој епископ учи нечему што излази изван граница закона, онда чак и ако води целомудрен живот, ако твори знамења или пророкује, нека ти буде као вук у овчијој кожи, јер он ради на разарању душа“ (св. Игњатије Богоносац). Када би Димитрије правилно управљао речју истине, ти би био у праву када користиш ове две изреке светитеља, али овако ти користиш речи Отаца по своме укусу, како би оправдао то што следиш Димитрија, Партенија Александријског, Јакова Америчког, Стилијана Аустралијског. Зар ти нису довољне бројне изреке Светих Сабора и Отаца? Или се плашиш да те не избаце из јеретичке зборнице? Чињеница да други патријарси имају општење са Фанаром у стварности је небитна. Важно је ко следи светитеље и ко је у Истини. Партеније, Александријски патријарх, рекао је да он Мухамеда сматра за апостола који се трудио ради Царства Божијег. Партеније је изрекао и друга богохуљења, која су ти позната. Нема потребе да пишем о јереси Јакова (Кукузиса) Америчког и Стилијана (Харкинакиса) Аустралијског. А ти си са њима у општењу као да правилно управљају речју истине! Ко осуђује Јакова? А Партенија? Можда Вартоломејева комисија која већ две године истражује да ли је Стилијан јеретик или не? Зар не схваташ да они неће да подигну оптужбу? 
Фанар је делегацији у којој су била тројица светогорских игумана обећао да ће бити исправљена изјава патријарха Димитрија дата штампи о примању причешћа од латина, да ће Стилијан бити смењен са места председника Комисије за богословски дијалог, итд. Да ли је то данас учињено? Или ти верујеш да ми немамо ни одговорности, ни кривицу, и да ћемо да остајемо у општењу зато што старац Пајсије бестидно говори да Димитријеве изјаве и дела не противрече нашем учењу и не нарушавају истину?
 Историја се понавља. Св. Теодор Студит, св. Максим Исповедник и многи други хришћани нису следили јерархију која је у различита времена проповедала јерес, па су зато од те јерархије били називани расколницима. Без обзира на то што је св. Герасим Јордански био чудотворац и што му је служио дивљи лав, он је једно време пребивао у заблуди, водећи за собом хиљаде палестинских монаха, и није примао Четврти Васељенски Сабор све док на крају св. Евтимије Велики није исправио његову заблуду, те се он покајао.
 Ти питаш: „Може ли погрешити старац Пајсије и 79 епископа Државне Цркве Грчке?“ Хоћеш да их Господ натера да Га исповедају? На иконоборачком сабору за време цара Копронима читамо једнодушну изјаву 338 присутних епископа: „Живео цар! Иконе су – идоли, и треба да буду уништене или постављене тако високо да их не буде могуће целивати.“ А теби је тешко да поверујеш да 79 епископа може да буде у заблуди данас, када их је у оно време толико могло бити у заблуди? Данас монаси желе митре, игуманска жезла, и при томе само формално исповедају веру, тј. улажу некакав протест, али не престају да помињу патријарха, и прихватају све новине у исповедању које уводи Димитрије, Јаков, Партеније и слични. Св. Теодор Студит је међутим писао, да је позив монаха – да не трпи ни најмање новине у Благовести Христовој!
Димитрије се није на празник причестио у Риму, да би избегао непријатељску реакцију „конзервативаца“, али се тамо у Риму ипак потписао испод учења по коме латини имају благодат Светих Тајни Цркве. То није довољно? Када су то у време ширења јереси светитељи и хришћани поступали тако као ти, који настављаш да помињеш Димитрија? Који пример можеш да пронађеш у историји па да кажеш да га следиш? Да си ти син светих (тј. да подражаваш и следиш свете), „творио би дела Авраамова“, како каже Еванђеље. У време патријарха Веке атонски оци престали су да га помињу, без обзира на то што он није био осуђен на сабору, и тако су остали непоколебиво верни светоотачким заповестима (да нема општења са оним ко је отпао од Православне вере), те им је Христос даровао мученичке венце. Када је реч о онима који су саслуживали са латиномислећим патријархом Веком, њихова се тела до данас, као што је познато, нису распала, него остају надута и смрдљива, као поучан пример за све.
 Говорио си нам да ако Димитрије не пође на исповест да ви се покајао због свега што је учинио, биће осуђен на вечно проклетство. Ти дакле признајеш да следиш човека који се прредаје проклетству због својих дела. То што проклиње самога себе (и то за дела вере, а не за личне грехе) значи, да он твори дела ђавола. Ти дакле признајеш да си повезан са ђаволом.
Да ли говориш озбиљно, оче, или се шалиш? Ако се Атинагора „покајао“ и исповедио свој грех пред смрт, хоће ли се спасити? 1Покажи ми макар и једно светоотачко сведочанство које би потврђивало да и даље припада Цркви онај ко проповеда јерес, „кротки и тихи, глава Православља, Димитрије“. Освећује ли нас послушање јерархији која не управља право речју истине? Ако већ нећеш да признаш да манастир Есфигмен и многи други оци зилоти заслужују почаст по 15 канону Двократног сабора2, онда макар ћути и не богохули да су они разбојници и изван Цркве. Ти заборављаш завет св. Марка Евгеника Ефеског, који чак није желео да латиномислећи присуствују његовој сахрани3. 
Прво проучи, а онда причај. Према твоме мишљењу и св. Марко Ефески и св. Максим Исповедник и читав збор других светитеља, који нису имали општење са јеретицима, налазили су се изван Цркве?!
Видиш ли куда води твоје „ново богословље?“ Ко би могао и да помисли да ће неки атонски оци као своју библију држати књигу „Две крајности“ оца Епифанија Теодоропулоса? Ти саветујеш да се протествује онако како препоручује та књига (стр. 19,20): „свештени канони данас нису примењиви јер им недостаје љубав.“ Њен аутор такође каже да Атинагора „поседује демонску љубав“. Без обзира на то, он и даље остаје у општењу са оним ко „поседује демонску љубав.“ Запрепашћујућа „доследност“!
Нешто слично видели смо када је представник манастира Григоријата замолио да се у одлуке Свештеног Кинота унесе, да ако главни секретар буде послан у Аустралију, он тамо не треба да служи. Секретар на крају није отишао, али је о. Василије, игуман Ставрониките, игноришући одлуку свих других манастира, послао о. Тихона као „испомоћ“ Архиепископу Стилијаносу. Када се о. Тихон вратио, био је послан на празник у келију Буразери. Тамо је прдставник манастира Григоријата (о. Атанасије) саслуживао са о. Тихоном и осталима. Сваки коментар је излишан.
Отац Епифаније Теодоропулос је заћутао када су пре 20 година оповргли његову заблуду (прелест). А ти са таквим небогословским ставовима хоћеш да оправдаш своје општење са патријарсима који проповедају јерес „откривене главе“ и који имају демонску љубав према јеретицима, док истовремено прогоне истински православне и тако постају исти као патријарх Века, цар Копроним и њима слични. Када им певате многољетствије или их помињете, ви им не помажете да схвате да иду злим путем. Али ако бисте прекинули општење са њима, можда би они тада осетили грижу савести и почели да траже истину? Ваша одговорност за ћутање – које је св. Григорије Палама назвао трећом врстом атеизма – расте из дана у дан, без обзира на ваше такозване протесте. Када су у време патријарка Веке латини дошли овамо да би верне присилили на унију, наша Владичица, Пречиста Мајка Божија, Покровитељка Атоса, Сама је рекла: „Приближили су се Моји непријатељи и непријатељи Мога Сина“.
 Прошле године, када је наследник Веке, Димитрије („глава Православља“) дошао на Атос, видео је да је читаво полуострво покривено црнином после двонедељних пожара.4 Ко има уши, нека чује глас Пречисте Мајке Божије.
 Никодим Светогорац учи у своме тумачењу посланица апостола Павла: „ Ако игуман или епископ греши у питањима вере, тј. ако верује у јеретичка и богохулна учења, бежи од њега, чак и ако би био анђео са неба“.


старац Сава
монах који не монахује, али је православан