Историјат

РУСКИ ЛЕСНЕНСКИ ЖЕНСКИ МАНАСТИР

Провемон, Француска

Историјат Лесненског манастира је тесно везан са историјом Лесниске чудотворне иконе Пресвете Богородице. Икона је нађена на чудесан начин, на празник Воздвижења часног Крста Господњег 14. септембра 1683. године. Икону је нашао пастир из села Лесна, Белског округа, Гроденске губерније, у густом шипражју на дрвету крушке, окружена јарким сијањем. Веома мало времена је света икона била код овога пастира, пошто је од њега одузима пољски властодржац – католик. Убрзо су га постигле несреће, те је био принуђен да светињу преда православној цркви села Букович, близу Лесне, где се она надаље и налазила ради свеопштег поклоњења православних. Када се слава о чудотворној икони Божије Макле проширила по свој околини, католичко свештенство је решило да је искористи за ширење католичанства међу православнима. Они су 1686.на силу одузели икону од православних житеља села Букович и сместили је у Лесненски римо – католички самостан који је основан почетком 18. века Лесинска чудотворна икона Божије Мајке враћена Православној Цркви. Икона је урезана на тамно – црвеном овалном камену. Од иконе је произишло мноштво чудеса. Познато је више од 500 сведочанстава чудотворења. Празновање Лесненске иконе Божије Матере врши се 8/21 септембра и на дан Свете Тројице. Данас се чудотворна икона постојано налази у Француској, у Лесненком женском манастиру у Провемону. Првобитна Лесненска обитељ основана је 1885. године заузимањем православног архиепископа Варшаског Леонтија. Прва игуманија је дошла у Лесну из Москве са пет сестара. 1889 године то сестринство је примљено у општежитељни женски манастир и имало је своје метохе у Петрограду, Холми, Варшави и Јалти. Сестре су се бавиле васпитавањем деца и обитељ је постала центар православља у тим периферним територијама Руске империје. Царска породица је два пута посетила Лесненску обитељ, Манастир су у своје време руководили преподобни Амвросије оптински и св. Праведни Јован Кронштатски . У време 1. Светског рата 1915. године сестринство је евакуисано дубоко у Русији – свих 500 монахиња и више од 600 васпитаница. После богоборног преврата 1927. на позив тадашњег архиепископа Анастасија Грибановског сестринство је прешло у Кишиневску епархију (Молдавија), а потом у краљевину Југославију, у манастир Хопово на Фрушкој Гори. Крајем 2. Светског рата када се Руска Загранична Црква, заједно са Белом емиграцијом повлачила пред надолазећом Црвеном армијом, целокупно сестринство је прешло у Француску (прво у Фрук, а потом у Провемон), где живе и данас. Овај манастир је један од најпознатијих и највећих манастира Руске Заграничне Цркве. У њему су одржавани Сабори Руске Заграничне цркве. Лесненску обитељ су често посећивали св. Јован Шангајски чудотворац, св. Филарет Вознесенски (манастир Лесна је био његова летња резиденција) као и други епископи Руске Заграничне Цркве. Иначе, манастир Лесна је познат и по специфичном четворогласном руском појању Лесненских монахиња, које ту традицију појања верно преносе са генерације на генерацију.

                                            Леснинска игуманија матушка Макрина 

На дан Преполовљења 19.04./02.05. 2007. манастир Лесна је прешао под архијерејски омофор Руске Истински Православне Цркве под председавањем архиепископа Тихона. После уније Руске Заграничне Цркве са Московском Патријаршијом сестринство на челу са игуманијом Макрином је прекинуло општење са митрополитом Лавром. Тражећи јурисдикцију најближу по духу ревнитељској традицији Руске Заграничне Цркве обратиле су се првојерарху РПЦИ архиепископу Тихону да их прими у својству ставропигијалног манастира, што подразумева да се манастир подчињава самом њему – првојерарху РПЦИ.

     Данашња игуманија Макрина са светим Филаретом (Вознесенским)