Документи

ЛАЖНИ САВЕЗ 
Унија са монофизитима

Документ Грчке Истините Православне Цркве датиран јула 1991 год. односи се на пројаву данас владајућег духовног настројења званог –nothings-metters-but-„unity“ – јeдинство по сваку цену. Доле наведени одломци представљају праву оптужницу против онога што се назива „светским Православљем“ и истовремено сведочанство чврсте позиције  непоколебиве мањине у Грчкој. 
 28. септембра 1990. године у граду Шамбези (Chambesy) у Швајцарској потписан је споразум између православних и монофизита.
Све аутокефалне Православне Цркве и све Патријаршије, осим Јерусалимске, ставиле су своје потписе испод овог документа.
 Овај документ је коначно производ „Теолошког дијалога“ православних и монофизита. Његов основни закључак је да - нема догматских разлика које деле православне и монофизите(...)
 ...Часопис официјелне Грчке Цркве „Ecclesiastical Truth“ од 16. новембра 1990 г. објавио је: „потпуно општење између Цркава (Православне и Монофизитске) је близу.“ Осим тога, либерално настројени Патријарх Александријски Партеније, познат по својим чудним идејама о Мухамеду, изјавио је да су православци и копти – монофизити већ једна Црква!(...)
 Православни и монофизити су се у Шамбезију већ договорили да „сада јасно схватају како обе породице (мисли се на православне и монофизите) одувек имају тачно сачувано истинску Православну Христолошку Веру и непрекинуту прејемственост апостолске традиције...“
 (...) Да ли је могуће прихватити, како сматрају представници 21 Патријаршије и Аутокефалне Цркве, да су петнаест векова православни и монофизити имали истоветну Христолошку Веру, када су истовремено од стране четири Васељенска Сабора монофизити проглашени за јеретике? Зар су ти Васељенски Сабори погрешили? Зар су свети Оци који су на њима учествовали били у заблуди и неправедни у односу према монофизитима? Зар ни један од 630 Отаца Четвртог Васељенског Сабора, или 165 – Петог, или 227 – Шестог, или 367 – Седмог, није схватао оно што данас схватају екуменисти – православни у Шамбезију – то да монофизити нису јеретици. Значи да је 1389 светих Отаца било у заблуди, док је 21 представник обновљеног Православља у праву. Или ми не верујемо да је Дух Свети просветио свете Оце? Или одричемо Божанско надахнуће Светих Сабора? Или ћамо бити толико дрски да устврдимо како света Ефимија, која је чудом потврдила одређење вере Четвртог Васељенског Сабора, није правилно разумела „Православље“ монофизита јер није разумела њихов језик?
 Православни и монофизити су се сложили да „обе породице прихватају прва три Васељенска Сабора...“ (Али) Православна Црква прихвата седам Васељенских Сабора. У Шамбезију су православни делегати на захтев монофизита допустили признавање прва три, а остале су одложили у страну, сматрајући их делом само Халкидонског Православља. Јер је за монофизите који су били проглашени јеретицима и анатемисани на тим Саборима природно да их не примају. Но да ли је допустиво да људи који себе називају православнима, ма колико модернистички били настројени, који се представљају као јерарси и богослови, ограничавају Васељенске Саборе на само три? Како је то могуће? Како су потписали тако грубо издајнички споразум? На крају крајева, они који су потписали Фераро-Фирентинску лажну унију покајали су се и објавили: „Нека наше руке буду одсечене“, па су се одрекли лажног савеза(...)
 Можемо се само ужасавати издаје оних који су потписали споразум у Шамбезију. Јеретици анатемисани на четири Васељенска Сабора прихваћени су као „свети“ и „Оци“ обновљене Цркве... Који то? – Диоскор, на пример, кога је Четврти Васељенски сабор предао анатеми ради његове сагласности са јеретицима Евтихијем (...) и свима осталима, против кога Православна Црква оглашава Анатему на сваку Недељу Православља... Православни модернисти сада могу да их прослављају у својим црквама, да им сликају иконе и пале свеће пред њима, молећи опроштај зато што су их наши Свети Оци неправедно прогласили јеретицима...
 Нека знају сви који су потписали споразум у Шамбезију да се од сада више не могу називати православнима јер су ступили у општење са јересју монофизитизма.
 Они који су потписали споразум у Шамбезију нису иступали као самостална лица, већ као представници својих цркава и њихове су Цркве прихватиле споразум у Шамбезију(...)
 Зато разобличавамо тај лажни савез који су у Шамбезију закључили представници Аутокефалних Цркава и Патријаршија, палих тако после 1500 година у јерес монофизитизма... и осуђујемо га као јеретички. Позивамо сваког верног православног хришћанина доведеног до краја издајничким споразумом у Шамбезију, да учини избор између Православља и Монофизитства.
 Онај ко хоће да остане православан, да остане уд тела Христовог –Цркве, треба без одлагања да прекине сваки однос и општење са јеретичким и монофизитствујућим црквеним пастирима, који су потписали и прихватили споразум у Шамбезију. Сви који остану равнодушни, или ћуте и постају савезници оних који подражавају споразум из Шамбезија, самим тим примају монофизитство и погрешна учења „отаца“: Диоскора, Севера, Тимотеја и других јеретика. Такви подпадају под анатеме четири Васељенска Сабора. Они су – изван Цркве, изван спасења и очекује их удео јеретика.
 Ми смо рекли.
 Нека сваки верни православац понесе одговорност пред Богом и људима. „Стојмо смерно, стојмо са страхом!“

Архиепископ Атински Хризостом II
и још 15 других јерараха
Грчке Истините Православне Цркве