СРПСКА ИСТИНСКИ ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА
БОЖИЋНА ПОСЛАНИЦА 2025.
Архијерејски Савет СИПЦ
под председавањем г. Акакија, Епископа утешитељевског
свему клиру, монаштву и благочестивом и Богом чуваном народу православном
честитамо велики и радосни празник Рођења Христовог:
МИР БОЖИЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ!
"Слава на висинама Богу, и на земљи мир,
међу људима добра воља." (Лк. 2:14)
Богољубива браћо у Христу и верна чеда Православља!
Слава Богу и мир људима! Ове две речи откривају нам велику тајну побожности, тајну дела искупљења рода људског кроз оваплоћење Бога: „Бог се јави у телу“ (1. Тим. 3:16). Сва Божанска савршенства, моћ, мудрост, доброта, правда данас се јављају у најјаснијем светлу. Исус Христос се рађа да би помирио свет са Својим Оцем, одајући Богу славу коју је ђаво кроз грех, покушао да Му украде; рађа се да би водио борбу са грехом и победио га, свезао ђавола, покорио тело духу и сјединио људске воље међусобно и са вољом Божјом; стога, анђели су достојно и праведно запевали ову песму истинске радости: Слава Богу! Мир људима! Слава Богу, који узвраћа праштањем! Мир људима, послушнима учењу и благодати Спаситеља.
Данас, док мислено стојимо пред јаслама Богомладенца у Витлејемској пећини, читавом васионом одјекује ова анђеоска песма која вековима крепи човечанство: „Слава на висини Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља!“ Овај небески славослов објављује радост коју је свет изгубио још у рају када је човек, заведен од старе змије која се зове ђаво и сатана (Отк. 12:9), окренуо леђа свом Творцу и тиме од себе одагнао мир Божији.
Рођењем Онога Кога је још пророк Исаија најављивао као Кнеза мира (Ис. 9:6) заиста је донело земљи свеобухватни, свестрани мир – мир савести, мир са Богом и умирење свих пагубних немира људске душе. Међутим, Господ нам поручује: „Мир Свој дајем вам; не дајем вам га као што свет даје“ (Јн. 14, 27). Овим речима Спаситељ прави јасну разлику између истинског, духовног мира и пролазног, варљивог спокојства овога света. А то значи да у овом привременом и метежном животу, у материјалним стварима немојте тражити покој јер га у стварима овога века никада нећете наћи. Може ли душа наћи истинску утеху у тобожњем миру којега свет даје, у пролазном богатству, у телесним насладама или грешним похотама? Сви ови предмети само производе непрестану мучнину и немир.
Само Господ Својом благодаћу може истински успокојити душу, дајући јој мир који превазилази сваки ум (Фил. 4:7) – мир који је толико снажан да хришћанин, чак и када трпи невоље од људи и демона, све их сматра за ништа. Тај неовоземаљски мир је дар који Бог даје онима који Га љубе свом душом. Зато нам Господ изнова поручује: „У Мени мир имајте. У свету ћете имати жалост; али не бојте се, Ја победих свет“ (Јн. 16:33).
Немојте никада заборавити да мир Божији и мир светски нису исто. Мир Божији заснован је на истини и правди (Пс. 111:7-8), а мир светски на лажи. Јер како каже свети Григорије Богослов, постоји спасонисни рат и најпогубнији мир. Треба љубити само овај добар мир, који има добар циљ и сједињује са Богом. А када се ради о очигледној богопротивности, онда пре треба пристати на огањ и мач, без обзира на захтеве времена и власти (не само светских него и духовних), и уопште на све, само да се не прими зли квасац јереси и безбожности и да не дође до зближавања са зараженима.
Иако на земљу долази као Кнез мира, Спаситељ наглашава да није дошао да донесе мир на земљу, него мач (Мт. 10:34). Овај Христов мач је реч вере, жива и делотворна, која одсеца свако зло од добра: Јер се, каже Златоусти, само тако и може успоставити мир Божији, када се оно што је заражено болешћу одсеца, када се оно што је непријатељско одваја. Само је на тај начин могуће да се небо сједини са земљом. Јер и лекар тада спасава остале делове тела, када од њих одсеца неизлечиви уд. Смисао је да се лажни мир који подржава или толерише зло одбаци како би се сачувало духовно здравље.
Христовим доласком на земљу отпочео је овај добар рат да би се прекинуо рђав мир. „Добар рат“ овде не значи физичко насиље (иако је некада неопходно супротставити се злу и у физичком силом), већ духовни рат, неопходно раздвајање истине од лажи и праведности од греха чији је главни циљ прекид „рђавог мира“ који подразумева толеранцију безакоња, равнодушност према злу и релативизацију истине, а све под лажним изговором „ради мира“. Само тада, када са исуканим мачем Христовим војујемо против ђавола и његових слугу, ми се налазимо у миру са Богом.Ово јеванђелско учење визуелно је представљено на фресци у српском манастиру Високи Дечани у, на целом свету јединственом, изображењу Христа Пантократора који у својој десници држи мач.
То је мач наше љубави према Христу који нас, својом непобедивом силом, одваја од оних који нас одвајају од побожности. Господ је послао овај „добар раздор“ на земљу како би раскинуо „зло јединство“. С тим у вези, хришћани се никада не смеју саглашавати са злом или са њим правити компромисе под маском лажног - антихристовог мира. Апостол нас јасно опомиње: „Не упрежите се у исти јарам са неверницима; јер шта има праведност са безакоњем; или какву заједницу има светлост са тамом? А какву сагласност има Христос са Велијаром?“ (2. Кор. 6, 14-15).
Пророк Јеремија нас опомиње на оне који „лече ране народа мојега олако, говорећи: мир, мир; а мира нема“ (Јер. 6, 14). Ова самообмана нарочито је присутна у наше апокалиптично време. Из дана у дан гледамо оне који презиру истину и не маре за спасење како стално понављају: „Мир је и сигурност!“ (1. Сол. 5, 3). Живећи само за овај свет умирују се у својим мислима, варујући се да су темељи њиховог благостања чврсти. Управо тада, када самообманути буду гајили своје светске наде, изненада ће ударити страшна погибија – свепрождирућа несрећа од које нема спаса. Апостол Павле описује тај тренутак као јављање са неба Господа у сили анђелској и пламеном огњу, који ће донети вечну муку онима који се нису покорили Јеванђељу (2. Сол. 1:7-9), то јест, онима који нису примили љубав истине (2. Сол. 2:10).
Браћо и сестре, Божић нас позива на свету ревност. Да не смемо остати по страни и равнодушно се односити према појавама зла у свету, нарочито када се ствар тиче славе Божије, наше свете вере и Цркве. Ту треба да будемо потпуно непомирљиви, не смемо пристајати ни на какве лукаве компромисе, нити на формално помирење или било какво друго пристајање на зло. Својим личним непријатељима, по заповести Христовој треба да праштамо све, али између непријатеља Божијих и нас, мира не може бити! Не дозволимо да нас завара лажни мир на коме се гради савремена вавилонска кула велике апостасије, а где у ставрности царује апостасија која навлачи гнев Божији. Прихватимо реч Божију која је „оштрија од свакога двосеклога мача, и продире све до разделе душе и духа... и суди намере и помисли срца“ (Јевр. 4:12) и без оклевања мачем љубави Христове посецимо све пријатељске везе и сваки контакт са слугама скородолазећег антихриста и који је у савременом свету већ многе привукао себи уз помоћ лукавих парола „свеопштег мира“ и „благостања“.
Нека нас рођени од Дјеве Спаситељ научи да истински мир почиње у срцу које је одсекло од себе таму и прихватило светлост истине. Нека Витлејемска звезда обасја наше путеве и подари нам снагу да увек стојимо на страни Христове истине, бежећи од сваке сагласности са ђаволском лажи.
Мир Божији, Христос се роди!
Утешитељево, о Божићу 2025. године
Ваши молитвеници пред Витлејемским Богомладенцем,
+Епископ утешитељевски АКАКИЈЕ
+Епископ шумадијски НЕКТАРИЈЕ
Нема коментара:
Постави коментар