Место на којем све престаје, а почиње
љубав.
Место на којем се све заборавља, а једино вапај Пресветој Богородици уздиже.
Место у срцу Шумадије, које куца
непостидно, неодступно и непоколебиво.
Место на којем свака твар хвали
Господа.
Место спокоја и чврсте вере.
Место које негује, држи и шири срж и
смисао нашег постојања: Истинско православље.
Место, на којем, када стигнеш, не схваташ шта те је обузело: да ли умилење, страхопоштовање, понизност или захвалност.
Верници из небројено многих крајева наше
земље и иностранства су похрлили ка њему, да се напоје са извора воде живе!
И ми, смо се запутили, раном зором,
уским, брдовитим и непроходним путевима, праћени капима кише, хладноћом и
облацима у намери да прославимо празник Успења Пресвете Богородице и честитамо
манастирску славу.
И, сви ми, као стопљени у једно
молитвено биће, смо дочекани топлином, добродошлицом, гостопримством и обасјани
зрацима усрђа.
Сви смо осетили исту јачину благодати
и човекољубља.
Сви смо доживели велику срећу и бескрајну
радост.
Сви смо проширили душе, да би све то прихватили и пригрлили.
Ово, је био, дан посебног,
тожерственог славља. А, исто тако, као и сваки други, у уобичајеном,
подвижничком животу: молитвен и радан. Исти, који се подразумева и понавља,
непрекидно, упорно и изнова, дуги низ година, из дана у дан и из ноћи у ноћ,
устима и трудовима два заветована монаха
од којих је један Владика Шумадијски.
Само њихова одана ревност, беспрекорна
посвећеност, тешки и скривени подвизи су умилостивили Мајку Божију да излије
Своју благодат и на нас – недостојне ходочаснике и да нас удостоји Свог
присуства кроз литургијско служење, појање и причешћивање.
Велика, добровољна одрицања, доприносе великом, непроцењивом и неизмерном богатству, које не можемо да видимо и опишемо, али можемо да се њиме окористимо кратким боравком у манастиру. Свако ко је дошао није жалио свој допринос, ангажовање и дарове поради незнатног тренутка обитавања и учешћа у предукусу вечности. Поред, телесних обличја, који нису од овога света, смо назрели плодове Мајчинске љубави, које Она дарује својим изабраницима. Та несебична и искрена љубав Пресвете Богородице, која у потпуности пребива у Њеним чедима, који обитавају у скромности, је толика да се прелила и излила на све нас и потпуно нас занела.
И сада, када напуштамо молитвено
сабрање и заједничарење, и док тама покрива и надвладава све пролазно, из мира
који смо понели црпимо снагу да се нашим немоћним молитвама, приклоњеним
коленима и подигнутим рукама обратимо Богу и заиштемо да нас не презре, већ
услиши и :
Оцу Зосими и Преосвећеном Владики
Нектарију одржи добро здравље, вољу, побожности и крепост и подари многаја
љета, да би смо се поново опет удостојавали оваквог јединственог момента да
гледамо и сведочимо како Господ љуби и чува оне који су му одани, посвећени и
верни и обдарује непостидним благословима.
На спасење и живот вечни да буде празник
и слава нашим домаћинима и заступницима пред престолом Господњим.
Попадија Марија
Нема коментара:
Постави коментар