Пуно је званих, ал’ је мало одабраних.
Мало одабраних се тог пролећног јутра, баш у цик зоре,
одасвуд,
слило верних пут Петровградске парохије.
Слава Богу, па сам се и ја удостојила тог похода.
Велика радост се разгори у срцу на дан празничног јутра.
Празнично, славско и благословено јутро празника
Благовести.
Милина улази у душу одасвуд. Од срдачног и свечаног
дочека драгих домаћина, од погледа на уређен храм, од лепоте драгих лица.
Сви почаствовани што присуствују оваквом заједништву.
Једним духом сједињени, око једне чаше збратимљени.
Једним срцем се величала и славила Пресвета Богородица.
Једним срцем се тог јутра примала блага вест.
Једним срцем се тог јутра хвалио домострој спасења.
Једним срцем се тог јутра осећало усхићење.
Подједнако и код домаћина и код гостију.
Можда мирис тамјана, пламен свећа, појање певнице,
молитве свештенослужитеља, садејство верних је дозвало небо земљи. Можда смо се
ми приближили небу. Благодат празника.
Вероватно јака жеља Петровградске парохије на челу са оцем Зораном да угоде Пресветој Богородици. Велики труд да славу достојно прославе. Воља да угоде
својим гостима.
У свему је одисала благочестивост, пожртвованост,
беспрекорност, силина вере.
А оно што надвладава све је љубав,
која је и усмерила живот Пресвете Богородице,
и нас покренула и надахнула на њено давање и примање.
Попадија Марија
Нема коментара:
Постави коментар