уторак, 26. јул 2011.

Грчки протекторат у Србији или препорођена Српска Црква (ИПЦ)?

Greek protectorate in Serbia or the regenerated Serbian Church (TOC)?  (English)

Јеромонах Акакије
Свашта се тврди и пише ових дана. Србе као и увек прати неслога. Неки Срби, авај,  тврде да су Грчки старокалендарци направили неку нову "српску цркву" која нема везе са Светосавском Српском Црквом јер је она, замислите УГАШЕНА падом српске јерархије у јерес екуменизма.  Та новоформирана „српска црква“ фактички и не постоји јер у званичним документима светог Синода Грчке ИПЦ Србија је уписана као црквена административна област Грчког егзархата Западне и Источне Европе. Апологете Србије као неуобличеног грчког протектората тврде да смо ми клирици и верници у апсолутној зависности од Грчких епископа пошто немамо никаквих додирних тачака са историјском Српском помесном Светосавском Црквом. На такав начин се врши саблажњавање и застрашивање верног народа и из тога се јасно види колико је за Србију штетно досадашње, за нас привремено, епископовање над Србијом Грчких епископа.
 Шта рећи, ја не сматрам да припадам и служим тој некаквој новооснованој од стране Грчке ИПЦ „српској цркви“ која нема везе са историјском Светосавском Црквом, а која чак за јерархију Грчке ИПЦ званично и не постоји . Сви ми смо били и остали верници Светосавске Српске Цркве чија је јерархија пала у отпадништво сергијанизма и свејерес екуменизма. Када сам првобитно прекинуо општење са екуменистичком јерархијом и затражио помоћ од грчких старокалендараца, тај чин није никада сматран негирањем историјске Српске Цркве и стварањем неке нове географске цркве - грчког протектората у Србији. Тврдња да је Српска Црква ишчезла и да услед тога мора поново, тј. из почетка да се успоставља из темеља као грчка мисија међу абориџинима или афричким племенима велики је и нечувени апсурд. Пад јерархије у Српској Цркви траје тек нешто више од пола века. Тај период је толико кратак да постоје живи верници Српске Цркве крштени и причешћивани у време док је она још увек била канонска и православна, а који нису општили са јеретицима. Такође, има доста клирика, монахујућих и лаика из редова званичне цркве антиекумениста и традиционалиста који нису далеко од тога да прихвате Истинско Православље , а за које би таква поставка ствари била апсолутно неприхватљива, а самим тим и Истинско Православље што је и разумљиво.  Такви ставови на жалост, нису новост, Смедеревска парохија заступа и шири такве ставове већ више година. Интересантно је да се чак ни сами Грци (барем не званично и отворено) не придржавају таквих ставова али Срби, ко зна из каквих побуда, исфабриковаше  овог својеврсног црквеног франкештајна кога фанатично бране и представљају га као једину канонско- здраву опцију за спасење Српског народа. За ту сврху се користи и моменат застрашивања расколом пошто се наводно од Грчких епископа не тражи канонски отпуст при некаквом умишљеном преласку из Грчке у Руску ИПЦ. О каквом расколу може бити реч ако српски свештеници затраже помоћ од канонске Руске ИПЦ? Какав се то канонски отпуст помиње и где то прелазе Српски свештеници да би од Грчких епископа тражили канонски отпуст? Српски свештеници рукоположени од Грчке ИПЦ у виду помоћи сестринске Цркве сестринској Српској ИПЦ нису клирици Грчке ИПЦ, то је јасно и то никада нико није оспоравао. Они су рукоположени за Србију, живе у Србији и служе потребама Српске ИПЦ. Они не прелазе другој помесној Цркви него остају ту где јесу у својој матичној Српској ИПЦ. Дакле, српски свештеници не напуштају Грку Цркву јер нису рукоположени за Грчку Цркву и не прелазе Руској Цркви како то неки желе да представе. У осталом Руска ИПЦ на тако нешто и не пристаје она искључиво жели да помогне Српској ИПЦ да стане на своје сопствене ноге. Истина, ми Српски свештеници се формално налазимо под привременом  административном управом св. Синода Грчке ИПЦ али само до оног тренутка док Србија не добије свог сопственог епископа. Добијање канонског истински православног Српског епископа за Србију је од суштинске важности за нашу будућност и услед незаинтересованости Грчке ИПЦ да нам изађе у сусрет ми смо се и обратили за помоћ Руској ИПЦ. Како смо рекли, круже нека злокобна говоркања да се тим чином прави раскол. Као одговор на страх од раскола - као греха, како то нарочито истичу апологете грчког протектората у Србији, који ни мученичка крв неће опрати подсећам их да се замисле над грчким старокалендарцима чија је историја - историја међусобних раскола. Сам данашњи Првојерарх Грчке ИПЦ постао је преко ноћи епископ када су епископи Калист и Антоније направили школски пример раскола са својим православним Првојерархом Архиепископом Авксентијем... Ово наводећи неоспоравам каноничност саме Грчке ИПЦ и њеног епископата него подсећам да се њихов трновит пут до садашњег релативно стабилног стања састојао из мноштва, у светлу каноничности, сумњивих ситуација које се наравно од свих нас данас прихватају као оправдане и валидне. Апологете грчког протектората у Србији све ове грчке неправилности и не помињу, а терају мак на конац када смо ми Срби у питању. Да би сами себе облатили, тј. своју Српску Цркву, а свој грчки протекторат оправдали потребно им је да утврде да је не слагање са таквим новопеченим ставовима о новооснованој цркви, тачније грчком безличном егзархату на канонској територији Српске Цркве и борба за Светосавску Српску Цркву РАСКОЛ. Раскол са ким? Могућност да изађемо испод административне управе Грчког Синода и да прихватимо помоћ коју безусловно нуди Србији Руска ИПЦ није и не може бити раскол. Пошто се не слажемо са стањем у Србији које диктирају Грци и апологете грчког протектората у Србији, а као клирици и верници оне историјске Српске Светосавске Цркве ми имамо апсолутно право на самоопредељење у контексту наставка борбе за препород истински православне Српске Цркве. И на крају закључујемо, да се никоме, ко се осећа чланом те од стране Грчке ИПЦ новоосноване „српске цркве“ која како смо видели званично и није Српска Црква него Грчки егзархат Западне и Источне Европе, не оспорава право да то буде и остане, а време ће показати колико је та опција здрава и канонски оправдана.  Узгред, морална одговорност пред Српским народом и небеском Србијом, особа које заступају и бране овакве ставове јесте и биће велика. 

31 коментар:

Анониман је рекао...

У вас небыло ничего.
Свещенство небыло.
Греки вам дали все.
Если была Сербская Церква, почему вы не пошли туда?
Почему греки?
Где это ваша светосавская церков?
Где она?
Покажте мне.
Вы Духа Светаго хулите.
Понимаете?
Когда о архиепископе говорите просто как "Калиник".
Он не просто "Калиник".
И ГОХ не просто одна из многих, а Единственная сейчась в мире Одна Соборна и Апостолска Церква.
Церква никогда не делилас на светосавской, павлианской или другой.
Она всегда была и останется Христовой.

Анониман је рекао...

Najnovije vesti!!!
Pojavile se nove senzacionalne teorije medju vernicima SIPC da ona ni ne postoji!!!
Navodno su grci ponovo pokrstili srpski narod i da je time grcka crkva preuzela Srbiju i ona se pita ko smo i sta smo.
Takve tvrdnje se potvrdjuju kanonima i ubedjivanjem da je srpska crkva nestala i da su svi iz nistavila prisli grcima koji su ih prosvetlili.Svi SIPC vernici koji su okrenuti rusima optuzuju se za raskol koga ni mucenicka krv nece oprati!!!
Pozvan je po hitnom postupku i arhiepiskop Kalinik,da rascini sve zagovornike ruskog raskola.
Glavni glasnogovornici te nove teorije i branitelji kanonskog poretka su zborasi Milija i Mrkaja.

Ko ih nezna skupo bi ih platio!!!:)

Анониман је рекао...

У праву је отац Акакије када ово чудо назва црквеним франкештајном. Треба да се деси подела да се коначно рашчисти ситуација у Србији. Опција са грцима је мучна и тешко коме прихватљива, а СИПЦ са епископом србином раме уз раме са русима тихоновцима улива топлу наду и поверење. Ставови грчких приврженика у Србији јасно говоре о њима самима, ма колико се они фарисејски крили иза закона и канона. Њиховим философирањима, интелектуалним акробацијама и поигравањима црквом и здравом логиком нема краја. Када сам се упознавала са историјом грчких старокалендараца после првих информација морала сам да попијем бруфен. Толико о грцима који са висине нас словене гледе, а које неки болесни елементи фаворизују у сред Србије. Нека филтрирање започне па ком опанци, ком обојци!

Сестра ДУШАН(ни)ка

Анониман је рекао...

U anonimnom komentary na ruskom se kaze ako su Srbi imali crkvu zasto su isli kod Grka. Po istoj logici mozemo da pitamo ako su grci imali crkvu zasto su isli kod Rusa da im rukopoloze vladiku i ako crkva nije Svetosavska ni Pavlova zasto Grci nisu ostali u Ruskoj Crkvi nego su obnovili svoju Grcku Crkvu koja sada odjednom postaje nekakva Univerzalna Crkva kojoj svi treba da pripadaju.

serbiantrueorthodox је рекао...

Начин примања којег се у том тренутку држала Грчка ИПЦ - исправљање неправилног крштења прекрштавање се користи као доказ да ми нисмо верници Српске Цркве него Грчке.

Треба знати да су се први Срби (међу њимаио. Акакије) ПРИСАЈЕДИНИЛИ Истинском Православљу (а не пришли Грчкој ИПЦ!!!) само ПОКАЈАЊЕМ, без миропомазања и без прекрштавања. А то стога, што тада Грчка ИПЦ није имала јасно одређен начин примања. У већини случајева сви који су тада улазили у општење са Грчком ИПЦ примани су или миропомазањем или покајањем, а готово никада прекрштавањем. На инсистирање самих Срба, над њима је извршена исправка неправилног крштења, тј. комплетан чин крштења и миропомазања иако су већ пола године били у Истинском Православљу и на Светој Гори се причешћивали истинским Тајнама у манастиру Есфигмен. Било би интересантно овде навести пример јеромонаха Јована Василевског (Бугарина) који је ушао у општење са Грчком ИПЦ и у њој постао свештенослужитељ као обливанац (јер тада у Грчкој нико није покретао питање правилног крштења). Касније, када је, опет он самоиницијативно покренуо питање његовог крштења, Синод Грчке ИПЦ је решио да га непрекрштава. Дакле, навођење крштења обављеног над Србима од стране Грка у недвосмисленом смислу УЛАСКА У ОПШТЕЊЕ или ПРИСАЈЕДИЊЕЊА Истинском Православљу као крунског доказа да су тим чином Срби присаједињени Грчкој Цркви и да они више немају право да се називају верницима Српске, него искључиво Грчке Цркве је благо речено безобразни апсурд!

Анониман је рекао...

znachi grchki episkopi mogu samo da rukopolazu kao pomoc van svoe teritorije, pa onda ti klirici mogu sta god hoce da rade. E ni je valjda? On ko te rukopolozio ima pravo i da te rascini ako ti narushavas kanone Crkve u ovom sluchaju bunt protiv svoje crkvene vlasti.Vi kad hocete "mi smo SIPC" ,a ponekad i "misija manastira Esfigmen"! A Mos kde ode napravi skandal pa dalje...Vreme pokazuje i pokazace ko je ko.

serbiantrueorthodox је рекао...

Наравно да не. У контексту озбиљних проблема ТРАЖИ се арбитража сестринске Цркве.

О каквом бунту против "своје" црквене власти је реч? Наша јерархија може бити само канонска и законита српска јерархија. Тражење помоћи од друге помесне Цркве није бунт против ПРИВРЕМЕНЕ административне управе сестринске Грчке цркве, него реализација онога чему се тежи од самог почетка. Браћа грци за то немају слуха и нико им то не замера.

Анониман је рекао...

ДАНАЈСКА ПОМОЋ

Бојим се да помоћ коју су вам грци дали није далеко од дара којим су даривали храбре тројанце.

"Не верујте коњу, Тројанци! Шта год да је, плашим се Данајаца кад дарове носе." Ове речи је изговорио Лаокоон у Вергилијевој Енеиди. Од тога је настала савремена пословица. "Чувај се Данајаца (тј. Грка) и кад дарове носе."

Анониман је рекао...

kad dobiete episkope kanonskim putem,od kanonskih episkopa onda ce te biti SIPC, a do tada vasi kanonski episkopi su oni koi su vas rukopolozili. Laz je da grci nece da rukopolaze episkope za Srbiju, oni smatraju da o.Akakije ne zasluzuje poverenje, sto otac Akakije i dokazuje ovakvim ponasanjem.Kad bude kandidata ili kad o.Akakije dokaze da stvarno moze da to ponese oni ce da ga rukopolaze. Oni su ti koi posmatraju i koi imaju odgovornost kao episkopi za stanje i preporod srpske pravoslavne crkve, a ne neki klirik koi hoce da postane episkop po svaku cenu.o.Akakije je harizmaticna licnost i moze da povuce ljude sa sobom, al to ne znaci da ne moze da ih odvoji od Crkve.

serbiantrueorthodox је рекао...

Донекле сте у праву. Грчки Архијереји виде у о. Акакију јаку личност која неће пристати (и не пристаје) на то да предаје право (јер то нема нико право)грчким епископима да владају канонском територијом историјске Српске Цркве. Наравно, они ако и буду принуђени да тако нешто ураде бираће неког ко им је доказано послушан, подређен и сервилан (нпр. о. Аверкије, Јосиф...) Али то неће бити српски епископ који се бори за интересе и добро свога стада и Српске Цркве, него грчки сателит-епископ.

Анониман је рекао...

Vi svi na vl.Kalinika? al dal bi vi rukopolozili o.Akakija da ja kod vas dolazilo srskih klirika, monaha, i mirskih koji se zale na o.Akakija, bez da ulazimo sad u to ko je kriv a ko je prav? Ako grci vole nekog to su SRBI i oni ni najmanje ne pretenduju na kanonsku teritorijuu srpske crkve i daj Bog da vi to uvidite i sve da se resi lubavly i smirenjem.

serbiantrueorthodox је рекао...

То је погрешна логика и то није разлог уздржаности Грка према оцу Акакију. Клевете се бацају на свакога, нарочито на клирике. На Владику Калиника постоје ужасне клевете међу грцима. И колико знамо од недавно на младе епископе. Саблазни су то велике али ако се не докажу НИШТА СУ!

Анониман је рекао...

Svaki koji je imalo nepristrastan slozice se da se je vladika Kalinik u odnosu na Srbiju drzao uglavnom jednoga principa:ZAVADI PA VLADAJ.

Анониман је рекао...

ПАР РЕЧИ О ГРЧКОЈ ЦРКВИ

Грчка православна Црква стекла је самосталност у току устанка народа у Грчкој у времену 1821-1829.у борби против Отоманске империје(након 4 века ропства под Турцимa).Грчки устаници су 1821. у Епидаурусу одржали црквенонародни сабор и одлучили да се Црква у Грчкој самостално организује и уреди своје односе са Цариградском Патријаршијом.Грчка је 3.02.1930.призната за независну државу-краљевину.Грци су самоиницијативно прогласили аутокефалију 23 јула 1833.и тиме направили раскол Цариградска патријаршија је тек 1850.године признала такву аутокефалију.Други раскол у Грчкој православној Црви догодио се 1923.год. у вези увођења новог,григоријанског,каледара. Део Цркве који је остао веран старом,јулијанском,календару назвао се „СТАРОКАЛЕНДАРЦИМ“или“ИСТИНИТИ ПРАВОСЛАВНИ ХРИШЋАНИ ГРЧКЕ“.Међу старокалендарцима догодио се расцеп 1937.: Синод Матеје Брестенског и Синод Хрзостома Флоринејски.Следбеници Хризостома Флоринца остали су без епископа јер сам Хризостом није хтео никога да рукополаже,те су од без знања СинодаРЗЦ на сумњив незаконит начин добили епископа у чијој је хиротонији учествовао и један новокалендарац.Касније,када је ту флоринејскуструју под Архиепископом Авксентијем признао свети Филарет и СинодРЗЦ она је почела да јача.Убрзо се десио још један велики раскол- познат по имену Калисто-Антонијева шизма у коме је неканонски рукоположен садашњи архиепископ.Тада су уследила међусобна рашчињења.Затим је следила серија мањих подела које су старокалендарски покрет потпуно дезинтегрисале. 1995.се десио последњи велики раскол који је преостали ГОХ буквално располутио на пола.Потом,да би се попунила рупа Синод Хризостома Кјусија рукоположио је пет нових младих епископа.Од тада до сада Синод којим данас управља арх.Калиник Сарандопулос уз мале потресе,држи се прилично стабиллно.

Анониман је рекао...

Vi smatrate da je SIPC autokefalna iako nema cak nijednog episkopa??? To nema nikakve veze sa kanonima vec samo sa crkvenom politikom. Drugo, ovu RIPC u Rusiji zovu lazarevska grana po njenom osnivacu, i ona nema nikakve veze sa onom istorijskom pomoci koju je Zagranicna crkva ukazala Grcima. To je u nasem narodu poznato kao kicenje tudjim perjem!

serbiantrueorthodox је рекао...

Схиархиепископ Лазар је све до свог блаженог упокојења био легитими члан Синода Руске Заграничне Цркве. Изабран за епископа и рукоположен у време светог Филарета. У време превирања и раскола у РЗЦ он је остао веран ревнитељској традицији РЗЦ заједно са Владиком Вењамином који је и данас жив. Владика Вењамин је иначе једини живи законски и канонски архијереј Руске Заграничне Цркве који није прихватио унију са МП и који се одрекао Кипријана! Значи, он јесте члан оне Руске Заграничне Цркве пре уније са МП.

Priest Siluan је рекао...

I find very right the Father Akakije`s clarification about this important question for the the true and canonical Serbian Orthodox Church, and it is very interesting that some people in GOC are forgetting their own story and their own past.

Анониман је рекао...

Arhiepiskop Lazar je bio covek sklon raznim zaokretima i raskolima. Recimo, jos 1994. godine je objavio novu jurisdikciju koja je "majka crkva" i prema kojoj je Zagranicna u potcinjenom polozaju! Prosto neverovatne ambicije! Nije tacno da je bio legitimni clan sinoda Zagranicne crkve sve do svoje smrti. Mitropolit Vitalije je vise puta javno objasnio da RIPC nema nikakve veze sa Zagranicnom crkvom i da ga u RIPC pominju na sluzbama protivno njegovoj volji.

serbiantrueorthodox је рекао...

Нису то никакве амбиције нити било шта лоше. Архиеп. Лазар као и сви епископи РЗЦ у Русији су били против тога да њима у Русији диригује Синод из Њујорка. Тражили су неку врсту аутономије. А у самом уставу РЗЦ стоји да када Русија буде била слободна и када буде имала своје руске епископе да тада престаје да постоји . Камо среће да је тако и урађено, а да се Синод преселио из Њујорка у Русију. Што се тиче оснивања РИПЦ то је сасвим нормално. Ненормално је постојање Заграничне Цркве у Русију. Иначе, Митрополит Виталије је пред крај живота као сенилна особа био лутак у рукама Мансонвилаца који нису хтели да се подчине јединим законским епископима Лазару и Вењамину. Они су њиме манипулисали.

Анониман је рекао...

Vasa ocena delatnosti arhiepiskopa Lazara nije u skladu cak ni sa njegovim misljenjem. Arhiepiskop Lazar je 1996. godine prineo pokajanje za svoja dotadasnja delovanja.

serbiantrueorthodox је рекао...

Наравно, јер би га рашчинили као Валентина. Није руским архијерејима било лако са Синод којим су већ почели да владају Лавр и Марко, а митрополит Виталије је био слаба личност која је трпела све па је на крају чак прихватио да се пензионише и да преда Првојераршки престо либералном Лавру. Тежак је то период био и требало је то све пребродити. Лазар и Вењамин су у том смислу били заиста Архијереји на свом месту! На висини свог задатка! Није случајно што су они остали ЈЕДИНИ легитимни епископи РЗЦ.

Анониман је рекао...

U knjizi o cudotvornoj mirotocivoj ikoni Majke Bozije Montralskoj se govori o jednom cudu koje se desilo Bratu Josifu cuvaru ikone. Brat Josif je naslikao kopiju ikone i zeleo je da je posalje vernicima u Rusiji ali nije mogao da odluci kome da posalje ikonu. U noci Augusta 30/ Septembra 12, 1993, u viziji mu se javio njegov duhovni otac Vladika Leontije Cileanski u svetlosti odenut u vladicanske odezde i sa krstom. Vladika mu je rekao da ikona treba da bude poverena stubu Crkve Arhiepiskopu Lazaru.
Mislim da se ta ikona i danas nalazi u hramu RIPC u Odesi.

serbiantrueorthodox је рекао...

Да, то је тачно. Благоухајућа икона се налази у Одеси код оца Поликарпа који је чувар ове новојављене светиње која чини чуда. Иначе, говорка се да је у РИПЦ и нестала Монтреалска мироточива икона али да Пресвета још увек неда да се то обелодани.

Анониман је рекао...

Prevod jucerasnjeg komentara o. Siluana sa engleskog:
Smatram da je sasvim tačno objašnjenje koje o.Akakije daje o ovom važnom pitanju za Istinsku i kanonsku Srpsku Pravoslavnu Crkvu, i veoma je interesantno da neki ljudi u Grckoj Crkvi zaboravljaju svoju sopstvenu pricu i svoju sopstvenu proslost.

Анониман је рекао...

Умом не понять.
"Только сербская церков ест церков."
Вы себя слышаете? Что вы говорите?
"Наша јерархија може бити само канонска и законита српска јерархија." (serbiantrueorthodox)

Анониман је рекао...

Sveti Jovan Zlatousti nas uci da onaj pastir koji nije spreman na rascinjenje nije dostojan (istinit) da bude pastir. Kalkulanstko pravoslavlje gde nesto danas nije, a sutra jeste, i gde se "pokajanje" svodi na crkvenu politiku u zavisnosti od dnevnog proracuna, ne vodi ka Istini. Bilo bi mnogo lose ako ovu stvar prebacite na teren "posmrtnih objava", "javljanja" i slicno jer bi to u ovoj prelomnoj situaciji moglo da lici na svasta. Rusi su mnogo skloni takvim potezima i naveo bih jedan primer (ne ulazim u opravdanost vec ovde sluzi kao odlicna ilustracija takve ruske sklonosti). Petar I Aleksejevic Romanov je posle artiljerijskih gubitaka kod Narve bio prinudjen da dobija bronzu iz svih izvora ukljucujuci i crkvena zvona. U mnogim crkvama odjednom su pocele da placu ikone zbog tog postupka. Car je izdao ukaz o tome da ako ubuduce negde ikone zaplacu mirom, tamo ce zadnjice monaha zaplakati krvlju. Tada se desilo zaprepascujuci cudesan dogadjaj, ikone u svim manastirima su odjedanput prestale da mirotoce! Jasno je da vi idete i to je vasa sloboda izbora. I za vas, a i za druge bi bilo dobro da sa vama idu samo oni koji su srcem uz vas, a ne zbog propagande. Ako ne bude tako, vrlo brzo cete imati i treci razlaz, i ko zna koji dalje.

serbiantrueorthodox је рекао...

"Наша јерархија може бити само канонска и законита српска јерархија."

Ово је истина у контексту временског периода привремене административне управе епископа друге помесне цркве на канонској територији једне помесне Цркве која је остала без своје јерархије. Дакле, привремена административна управа је канонски оправдана само ако је привремена. Значи, пренебрегавање и продуживање у недоглед привремене управе туђе помесне цркве не може се сматрати канонским и законитим стањем.

serbiantrueorthodox је рекао...

"Bilo bi mnogo lose ako ovu stvar prebacite na teren "posmrtnih objava", "javljanja" i slicno jer bi to u ovoj prelomnoj situaciji moglo da lici na svasta."

Замерка на месту. Слажемо се.

АНА ХРИШЋАНКА је рекао...

Сматрам да нисам позвана, нити да тумачим каноне, нити водим поликтику цркве - посебно не на овај рекла-казала начин, али искрено потресена садашњом ситуацијом и реакцијама, као и коментарима... слободна сам да се огласим и подсетим на нешто што сви врло добро знају, бар они који не затварају очи, срце и ум пред истином:

Истинска вера данашњег човека у Христа, слично вери Светог Саве, требало би да буде залога његове оданости и љубави прво своме народу, а онда и осталим народима. Ако неко мисли да му је пут вере претежак може поћи и обратним путем путем темељног упознавања прошлости и свога народа и ликова који су осветљавали пут народу, приближавајући га вери и Христу. Оно чиме се највише можемо поносити у прошлости носило је печат Христа који је на почетку наше историје сав прожео Светог Саву. Православље и Светосавље, кад год се држало свог праузора Исуса Христа, никада није било, нити је могло да буде, политичка идеологија, поготово не као фанатизована верска идеологија са жаром мисионарског ширења вере силом. Увек, и у прошлости и у садашњости, када се напуштао, из ових или оних разлога, праузор понашања, Христ, и Светосавље и Православље, претварало се у идеологију и тада уносило опасан неред и у души људи као и у њихово понашање. Као управо и сада, када смо сведоци превирања, неразумевања и раскола у православној цркви, са посебним аспектом на стање у Срспкој Истинској Православној Цркви. Што свакако није добро ни за Србију, а ни за српски народ.
И зато је отац Јустин Поповић у праву када је још 1935. године писао:

"Дивно је бити Расков потомак по народности, али је стидно не бити његов потомак по јеванђеском револуционарству".

Да ли је после овог потребно, било шта рећи...или се још позвати и на Христове речи:

"Сваки који чује мене, чује истину!"

Анониман је рекао...

Браћо моја,Помаже Бог.Моје је мишљење да би требали да се држимо јединства,јер ако је Бог хтео да утемељи Православље у Србији,то нам је вероватно и показао избором Српскога Владике Акакија.Без обзира шта и како,немојте се цепати,јер сада долази време пресудно за спасење наших душа који тражимо Цркву истинску и долазимо из Екумениѕма.Ионако смо још ровити и много тога не разумемо,тако да то на нас оставља лош утисак.Загрлимо једни друге и Господа ради,а не нас ради,претрпимо у циљу утемељења и приласка верних из СПЦ.Зато руке горе и са осмехом на лицима уз помоћ Бога немојте се цепати,јер сте изгледа заборавили како је кад видиш да си у јереси,па тражиш Цркву да те од тога излечи и ране да ти вида.Химна љубави у срца наша и тако ће нас Бог устројити да се не цепамо,јер сви смо Христови и за све нас Он пострада.Мислим да треба послушати глас изнутра,глас Благодати и окупити се око новог Српског Владике.

MIIIX VITALIS је рекао...

Treba da se odvoji Ulje od Vode.
Istinski Pravoslavni Starokalendarci od Katolickog Ekumenistickog Kazana. Bog Vas blagoslovio, bolje 10 dobrih nego 1000 izdajnika. Zivelo Pravoslavlje Ic Xc NIKA ^j^