среда, 20. јул 2011.

КАНОНСКИ ИЛИ НЕКАНОНСКИ?

CANONICAL or NOT? (English Version)

Услед актуелних црквених дешавања која се тичу дугогодишњег неразумевања Грчке ИПЦ у односу на потребе Српске ИПЦ, у вези њеног препорода, као и са друге стране, разумевања Руске ИПЦ и њене спремности да безусловно помогне Српској ИПЦ постоје опречне реакције како у Србији тако и у иностранству. Неки у овим дешавањима виде нарушавање канона, а неки апсолутну легитимност поступка Српских клирика, монаштва и верног народа који као друга засебна помесна Црква, тј. Српска Црква у односу на Грчку ИПЦ имају право на самоопредељење. У пар редака, редакција блога СрбинИП изнеће свој став по овом питању:

   
Србија, Српска Црква и верна чеда Српске Цркве имају своје потребе и боре се за своју Српску Цркву. У почетку су затражили помоћ од сестринске Грчке Цркве ни не слутећи да ће Грци пројавити своје претензије на туђу црквену територију у коју се по канонима не смеју мешати без позива. Тачно је да су позвани да помогну, али САМО ДА ПОМОГНУ, а не и да самовољно преузму апсолутну власт и контролу у границама туђе црквене области јер је то безакони акт! Борци за Српску Цркву, када су схватили где води и докле их је довела оваква делатност Грчке Цркве и када су много пута затражили да се овакво неприродно и неканонско стање промени и када на њихове захтеве нису добили позитиван одговор, обратили су се за помоћ другој помесној Цркви - РИПЦ.
Срби немају никакву обавезу према Грцима (осим моралну, тј. захвалност која ће увек постојати) као што ни Грци немају, никакву обавезу према Русима који су им помогли у обнављању епископата и то је јасно. Прича о томе да ли је обраћање за помоћ другој помесној Цркви од стране Срба, који никако не могу бити убројани у клирике и чланове Грчке Цркве, канонски или неканонски акт, беспредметна је. Грчки епископи који су пружили руку помоћи  никако не могу бити законски архијереји Српске Цркве и да се на основу тога тако понашају. Од самог почетка је јасно дефинисан статус грка у Србији – ПРИВРЕМЕНА ПОМОЋ, и то до тренутка када Срби добију свог епископа. Клирици (рукоположени за потребе Српске Цркве) са монаштвом и верницима који се боре за препород Српске Цркве имају право на самоопредељење и морално и канонски јер су чланови једне засебне помесне Цркве. Грчка Архиепископија се не може наметнути као мајка - Црква Српској Цркви као што је то у древности била Цариградска Патријаршија. У осталом, због оваквог понашања Грка, Срби су изгубили жељу да од њих уопште траже и добију епископа јер ко зна шта би тек таква врста помоћи за собом повлачила.

Узгред, добијање Српског епископа не значи то, да самим тим Српска ИПЦ постаје аутоматски аутокефална. Не, апсолутно не, јер црквена самосталност подразумева најмање 3 – 4 епископа, тј. могућност да сама себи произведе новог епископа. Али свакако да од тог тренутка она улази у озбиљан процес актуелизације потенцијалне самосталности (аутокефалности). Веома важан моменат је тај који ће канонски Истински Православни Синод стајати иза (изнад) тог епископа, тј. са каквим намерама: са претензијама на Србију или без њих. Од те веома важне ставке свакако зависи будући развој СИПЦ. 

27 коментара:

Анониман је рекао...

Помаже Бог!

Кратко и јасно!
Искрено се надам да ће бар неким "гркофилима" након овог текста бити много јасније неке ствари и да ће нестати њихов "страх" да СИПЦ не направи раскол.

др

Грешни Милоје II је рекао...

Ово је испит на коме ће се показати под шта Грци подразумевају српске зилоте? Да ли у њима препознају србе- светосавце- вернике српске Цркве или у њима виде само своје грчке вернике друге националности и то ван грчке?

Анониман је рекао...

Pomaze Bog.Sve je ovo lepo napisano,ali nema nabrojanih kanona koji porvrdjuju bilo sta u postavljenom tekstu.A drugo nema ni kanona koji dokazuju da neka crkva posle njenog nestanka u vreme Germana,a koja se ponovo stvara moze da se naziva autokefalnom.

о.Стефан је рекао...

Мислим да је јасно да СИПЦ незауствљиво корача ка своме првом епископу. Што пре српски народ остави екуменизам и препозна СИПЦ као своју Цркву, пре ће СИПЦ бити аутокефална са довољним бројем епископа. Можда се деси чудо да и сами епископи iy СПЦ (ту рачунам и епископа Артемија), који себе називају православним и боре се против екуменизма у СПЦ , коначно поступе исправно прекину ефхаристиску заједницу са јеретицима и расколницима (новокалендарцима) и помогну своме народу . Свака опција артемизма по принципу „ да СПЦ је у јереси, али није безблагодатна“, мада екуменизам не постоји од е. Артемија, већ постоји 50 година у Србији а већ скоро па 100 година у свету.... Ако се будемо делили и свађали бићемо мали и као Црква и као појединци...Србији требају и матејити и артемијевци и посматрачи неопредељени, сви под један Христов крст, под Истински Православну Цркву Србије. Која је у породици и духовној вези са РПЗЦ док је била на исповедничком курсу, преко Синода грчких старокалендараца и Синода руских катакомбника. Србија као везивно ткиво два народа јер РПЗЦ се родила у Сремским Карловцима, и СПЦ је давала миро грчим старокалендарцима када нису имали епископа. Лично им је миро давао св. владика Николај. Тако браћо клирици, лаици, верни људи...размислимо о будућности Србије.

Анониман је рекао...

Бог ти помогао братко мој и све нас радошћу србског епископата обрадовао.

Страха од зла раскола нема тамо где има Страха Божијег на расуђивању по Богу изниклог, јер од потоњег не остане места за први.

Смућивања нема тамо где има трезвеноумља и подвига Христа ради, јер будно око ума, сваки насртај смутње и жалости одбија молитвеним мачем богочежње.

Нек је благословен молитвама Пресвете Приснодјеве Марије и свих србских и хришћанских сасуда Духа Светога, и писац овог текста и сви његови читаоци.

Амин!

вв

АНА ХРИШЋАНКА је рекао...

НАПРЕД И ХРАБРО!
Крајње је време да се предузме нешто у вези опстанка и развоја Српске Истинске Православне Цркве и истраје непоколебљиво до краја у овој не тако лакој борби. У борби за православну веру, за наш народ и НАШУ цркву, за наше спасење и спасење будућег поколења.
Јер како, иначе, да повратимо оно што смо одавно изгубили. "Духовни потенцијал" СИПЦ (да употребим израз једног верника) има снаге и енергије за такав подухват. Да као мала али одабрана заједница ојачано и храбно стане у одбрану истинског православља и заједно избори за спасење вере, цркве и отаџбине.
Верујем да ће Господ услишити молитве нас верних хришћана - припадника Цркве, који бодре и подржавају свештени клир.

Анониман је рекао...

СИПЦ броји данас Новосадску, Београдску и Нишку парохију. Врднички, Новостјенички и однедавно мушки манастир код Коштунића.Ту је и много верних који нису у градовима парохија већ живе у Чачку, Крагујевцу, Панчеву...
Грчка инсталација у Србији је парохија у Смедереву. Уствари тамо је најмање смедереваца, више се може рећи да је ту свако ко не мисли да Србија може да буде аутономна. Другим речима ту су србски грци. Многи су били "духовна чада" о. Акакија. Ја би пре рекао саветници о. Акакија у одређеном тренутку а понајмање духовна чада. када је о. Акакије побегао од таквих саветника и савета, изродила се "невидљива борба" између бивших саветника који се боре за Грчку доминацију у Србији и осталога дела СИПЦ који сигурно плови ка аутономији. Оно што "саветници" не разумеју и што их стално вара, није у амбициозности о. Акакија, већ у благословености да оно што нам је Бог дао не одбацујемо. Критике да је о. Акакије горд и шта све већ му се приписује мислим да је само рефлексија самих "саветника". Праштајте. Да сви будемо једно и да смирено измолимо од Господа помирење завађене браће "саветника" и њиховога духовног оца Акакија.

serbiantrueorthodox је рекао...

У многим и премногим канонима је речено да епископ не сме да заузима туђу епископију,него свако да остане остане у својим границама. Канони су по том питању недвосмислени јер утврђују да је сваки поглавар помесне цркве, (у нашем случају Архиепископ Атински) дужан да само у својим пределима влада и да се не усуди да отима од других области које се нису из почетка налазиле под његовом влашћу, а опште је познато да Србија никада није била под влашћу Атинске Архиепископије... Заиста би доста места требало да се цитирају сви ови канони.
Руска Загранична Црква када је својевремено помагала Грчку Цркву хиротонишући им епископе није ушла у овакво нарушавање канона претендујући да искористи лошу ситуацију у сестринској удовствујућој цркви и да преузме власт и контролу над њом, а и да је хтела волели би да видимо те грке који би пристали да им руси буду епископи и да руководе њиховом црквом... :)

Анониман је рекао...

Znaci mora da se veruje i to je tako?

serbiantrueorthodox је рекао...

У припреми су наводи канона (уз делове тумачења) који се односе на дату тему.

Анониман је рекао...

како можете да упоређујете случај РЗЦ и ГОХ 60ти година са данашњом ситуациом у Србију? Ко је икад био Клирик у Србију да нису Грци стабили руке на њих? ГОХ је имао не само СВОЈЕ Свештенство него и Епископе. Као сто Артемиевци имају свог Епископа,и да дође до хиротоније други Епископа Артемиевци би били убек звани и признати као клирики СПЦ у свету и нико неби могао да се меша у послове те званичне Цркве,пошто су имали већ своју самосталност.А ИПХС су се РОДИЛИ код ГОХа де су сви Крштени и добили нова имена,и десе сад налазе испод Православног Епископа који правилно дели реч истине.Ви имате Свету Литургију што је најважњије на свету а шта вам више него тога треба. Губите симпатије целог Истинског Православног Света сваки дан више и више, понашањје и тон писма више подсећају на Албанске тероросте на Свету Земљу Косова и незахвалне отимаће него Свето Савски Христов род. Ко би урадио та дела што је ГОХ ућнио за Србски верни народ? Ко би икад примио обићне Монахе,рукополошио их и онда послао без икакву одговорност и послушност да служе у другу земљу?
То НЕПОСТОЈИ да се десило у 20-том веку.Ја вам желим све најбоље али лично мислим да ни Руси после свега овог нечу да се мешају.

Priest Siluan је рекао...

Who are anyone to deprive the Serbians (or any historical Local Church) from their just and old right to be independent?

ROCOR Bishops did not do with Greeks... And it is interesting that in that time it was not did with the ROCOR Synodal approval, but through the good will and on grounds of conscience of Archbishop Seraphim of Chicago (first) and Archbishop Leonty of Chile (later)

Анониман је рекао...

Gde je sada nas dicni o.Slavisa Lekic?Nije valda da se i on pogrcio?
Canadian Serbs

Огњен Андулајевић Нови Сад је рекао...

Немој брате тако , па баш зато што су Грци имали своје епископе Руси нису морали да им рукополажу све свештенике а ни епископе или можда мислиш да је Блаженопочивши Хризостом Кјусис требао да каже- море знаш шта Срби кад наговорите неколико епископа да се правилно крсти онда дођите-, или шта већ, о чему ти у ствари причаш који албанци које Косово, мени звучи као да си рекао да смо ми грчка православна Црква то би једноставно било само острашћено с твоје стране без икаквог аргумента...дај нешто озбиљније па да полемишемо овако... је без везе

serbiantrueorthodox је рекао...

Анонимна особа каже:
"Ко је икад био Клирик у Србију да нису Грци стабили руке на њих?"
Наравно да нико не оспорава почетну помоћ Грчке ИПЦ за препород Српске ИПЦ. То је историјска чињеница коју нико никада неће заборавити. Проблем је настао касније када се увидело да Грци, тачније Владика Калиник спроводи своју власт на територији Србије без пастирске бриге о пастви обудовеле Српске Цркве и без саветовања са Српским клиром.
"ГОХ је имао не само СВОЈЕ Свештенство него и Епископе."
Ако је ГОХ имао своје епископе кога су то онда Руси рукоположили?

"Као сто Артемиевци имају свог Епископа,и да дође до хиротоније други Епископа Артемиевци би били убек звани и признати као клирики СПЦ у свету и нико неби могао да се меша у послове те званичне Цркве,пошто су имали већ своју самосталност.А ИПХС су се РОДИЛИ код ГОХа де су сви Крштени и добили нова имена,и десе сад налазе испод Православног Епископа који правилно дели реч истине." Значи, помоћ пружена од стране Грка по вама подразумева и обавезује све Србе да буду Грци под Грчком Црквом и Грчким епикопима?!? Хвала Вам на таквој ултиматној помоћи. Постојале су бојазни да Грци тако нешто могу да ураде пружајући ту врсту помоћи али тада то нико није веровао. Сада када слушамо овако страшна убеђивања попут вашег господине анонимне све више смо убеђени да су страхови били на месту и да на такав начин сарадње и помоћи није требало пристајати. Но, свака грешка се може исправити, па и ова.

"Ви имате Свету Литургију што је најважњије на свету а шта вам више него тога треба." Имао је свету литургију и наш отац свети Сава па се борио за самосталност Српске Цркве од Грка. Тако исто и остали наши оци који су се борили за самосталну Српску Цркву на коју су Грци током историје много пута посегнули.

"Губите симпатије целог Истинског Православног Света сваки дан више и више, понашањје и тон писма више подсећају на Албанске тероросте на Свету Земљу Косова и незахвалне отимаће него Свето Савски Христов род." Губимо симпатије оних који су Србију видели као огранак Грчке Цркве и оних који маштају о препороду не оне праве, древне Ромеје - Византије него неке нове грчке, националистичке која претендује да све подчини себи попут данашњег Вартоломеја истанбулског. А што се тиче нашег тона он је плод огорчености на грчки хладнокрвни став према нашој тешкој ситуацији. А ове увреде поређења са албанцима ћемо вам опростити ко год дасте. Са таквим ставовима шта ви знате шта је света земља Косовска и Светосавски Христов род?

"Ко би урадио та дела што је ГОХ ућнио за Србски верни народ? Ко би икад примио обићне Монахе,рукополошио их и онда послао без икакву одговорност и послушност да служе у другу земљу?" Свако би то урадио по својој православној савести као што је то увек у историји и рађено али без тајних планова да на такав начин покушава да освоји туђу Црквену област. И нису никога они послали него се дотични монах сам из Грчке вратио у не у неку другу земљу,него у своју отаџбину Србију да служи своме народу. Тај монах (не монаси) се 15 година бори као лав за Српску Цркву, а од "свог" грчког владике који првих 11 година није ни посетио Србију и Српску паству, доживљавао је сметње и рушење, како самог његовог ауторитета пред верницима, тако и ниподаштавање заслуга и очигледних плодова његовог рада. Учинио је све да се поверење међу Србима поколеба, двоструким причама и благословима како би Србе посвађао и онда завладао.

"То НЕПОСТОЈИ да се десило у 20-том веку.Ја вам желим све најбоље али лично мислим да ни Руси после свега овог нечу да се мешају." Заиста, у праву сте када кажете да се тако нешто ретко може наћи у црквено - историјским аналима двадесетог века.
Хвала вам на вашим жељама али по свему ономе што сте рекли желите нам све најгоре,а не најбоље. А што се тиче Руса, Руси су на срећу Руси, такви су били такви ће и остати - наша браћа!

Пантелија је рекао...

Овај анонимни ми личи на једног американца који се игром случаја нашао као и ми у ГОХу. Он се нада да ће га Грци посветити за епископа. Па у том контексту и жару амбициозности сада је већи грк од грка, а у стварности то није. Ја га добро познајем и готово сам убеђен да је то он. Али реалност је другачија. Пошто су у Грчку USA митрополију примили већ двојицу американаца епископа из HOCNAe од његовог епископства нема ништа, тј. грци неће пасти на памет да сами рукоположе још једног епископа не-грка, тако да може слободно да се опусти и отвори своје срце према нама и Русима.

Пантелија је рекао...

Уз то он чак планира да прави у Америци мини копију Аја Софије како би се додворио грцима.

Анониман је рекао...

Ама људи оставите више на миру српски народ и Србију. Хвала вам на туторству и маните се више да вас неби стигло кајање. Шта ви знате о Светом Косову...? Свети Саво, свети царе Лазаре и сви српски свети заштитите и молитвама вашим Творцу испросите духовни напредак за српски народ и Српску Истински Православну Цркву.

Анониман је рекао...

Шта мисли овај човек да је Србија Африка и да грци из незнабоштва долазе нас да просвете. Нису ни корака направили нити какав труд везан за мисију истинског православља у Србији. Ми смо православни, али када смо сазнали да се налазимо под неканонском и екуменистичком јерархијом обратили смо се њима за помоћ као чланови Српске Цркве. Ни у сну нико није помишљао да тражење помоћи то што овај анонимни говори подразумева. Камо среће да смо се одма русима обратили не би сада с грцима копља ломили и објашњавали да је бело бело и црно црно! И још каже да нам жели све најбоље... а пореди нас православне србе са албанцима!?! Ееее Боже, сохрани нас од оваквих брижника!
Момчило

Анониман је рекао...

Поручио бих браћи Грцима: "Туне пријасте, туне дадите!"

Тумачење: Забадава сте добили хиротоноје грчких епископа од Руса, забадава и дајте Србима! А ако не можете да дате, прихватите без љутње да им то дају исти они који су и вама дали! Поштено!

ИПХ Сербин

Анониман је рекао...

Vi se odvajate od vaše matice. Školski primer raskola. Čak ste toliko slepi da nećete da pitate ni za kanonski otpust. Grčke hirotonije, krštenja... Ljudi neće poći za vama. Kako možete bez naroda da uveravate ruse da ste vi naši predstavnici. Naš predstavnik je Arhiepiskop Kalinik.

serbiantrueorthodox је рекао...

Интересантно! Од самог почетка Атинска Архиепископија - Црква ГОХ Грчке је пружила руку помоћи Србима у делу препорода Српске Цркве кроз Истинско Православље. Они нису основали неку нову Српску Цркву под протекторатом Грчке Цркве. Таква тврдња је апсурд! Ми смо сви били верници Српске Цркве која услед жалосних околности ево већ више од пола века пребива у јереси сергијанизма и екуменизма. Ми смо прекинули општење са екуменистима и потражили помоћ од друге помесне Цркве која опет преко Руске Заграничне Цркве има канонско апостолско прејемство и право управља речију Христове истине. Преко једне деценије се тражи од грка да се прекине неканонско и неприродно управљање грчких епископа са велике раздаљине над облашћу канонских граница помесне Српске Цркве. Они за те наше захтеве из неких разлога немају слуха и разумавања. Три свештенослужитеља верна и истрајна у борби за Српску Цркву потражили су помоћ од друге помесне Цркве, такође канонске - Руске ИПЦ. Што се тиче канонског отпуста, он се тражи када неки клирик прелази из епархије у епархију једне те исте помесне цркве, а у веома ретким случајевима из једне у другу помесну цркву, но, ту се подразумева да су те две помесне цркве у међусобном општењу. У овом случају то није случај, а са друге стране нико од ове тројице свештенослужитеља не сматра себе клириком грчке цркве па да би од ње тражио отпуст да пређе некој другој помесној цркви. Сва тројица клирика не прелазе НИГДЕ, тј. ни у једну помесну цркву него остају ту где јесу, тј. у Српској ИПЦ за коју су и рукоположени од стране грка. Од Руске ИПЦ се само тражи и добија помоћ исто онако као што су некада ти исти руси дали помоћ грцима рукополажући им канонског епископа за Грчку ИПЦ. Узгред, мислим да ни сами грци сличне ствари не тврде али међу србима се на жалост увек неко нађе ко ће о туђем све најбоље, а о нашем све најгоре. Три свештенослужитеља представљају само оне вернике Српске ИПЦ који се са њиховим ставовима слажу и који их прате.

Анониман је рекао...

Pravilo 119.
O tome, da niko ne može tražiti od episkopa jednu област, коју је он од јереси ослободио и за три је године њом управљао.
Исто се тако установљује, да, ако је ко, послије издања ових закона, обратио једно мјесто католичанскоме јединству и тијем је мјестом за три године управљао, нити је ико свога права на исто истицао, од таквога већ нико не може тога мјеста да тражи, тјем мање пак, ако је за три године постао епископ, који је могао своје право истицати, а међу тијем није га истицао; није ли пак такав епископ остојао, нека тражењу не пријечи , што је то мјесто у матици било уведено; али кад упражњено једно мјесто добије свога епископа, онономе ће бити слободно потражити то мјесто за вријеме од три године, почињући од тога наиме дана. На исти начин, ако се једсн епископ из Донатове странке обрати католичанској цркви , при одређивању времена, нека не пријечи што се у матицу увело , него нека се рачуна три године од онога дана, када се обратио, пак нека слободно тражи сва мјеста, која држи да његовоме пријестолу припадају.

Анониман је рекао...

Cestitam vam 90.000 citanja za godinu dana!!!

serbiantrueorthodox је рекао...

Молим Вас наведите којег Сабора је то правило?

Анониман је рекао...

Prevod komentara svestenika Siluana od 20. jula (sa engleskog):

Ko ima pravo da lisi Srbe (ili bilo koju istorijsku pomesnu Crkvu) njenog zakonitog i drevnog prava na samostalnost?
Episkopi Ruske Zagranicne Crkve nisu imali nista sa Grcima... A interesantno je da to (pruzanje pomoci Grcima kroz rukopolaganje episkopa) u ono vreme nije ucinjeno sa odobrenjem Sinoda Ruske Zagranicne Crkve, nego dobrom voljom i po savesti Arhiepiskopa Serafim Cikaskog (prvo) i Arhiepiskopa Leontija Cileanskog (posle).

Slobodan је рекао...

Da nam Gospod svima bude na pomoci, da se opredelimo na pravi i jedinstveni put spasenja, a ne pogibije i obmane necastivoga.
Zamolio bih moderatore ili ostale... da nam objasne; ko to moze da ima pravo da se zove "istinski" naslednik Srbske Pravsolavne Crkve" i pod kojim uslovima moze da se naimenmuje "nova" Srbska Crkva. Sta je crkva, sta sacinjava crkvu i pod kojim uslovima moze da se naziva "Svetom Sabornom Apostolskom Crkvom", po ustanovljenim tipicima, tradiciji i principima "Pravoslavnih" kanona.