четвртак, 24. децембар 2009.

Осврт на актуелно стање у СИПЦ

Јеромонах Акакије
ОСВРТ НА ПРОБЛЕМ ЛОШЕГ СТАЊА У КОЈЕМ СЕ НАЛАЗИ СИПЦ И ПРЕДЛОГ ЊЕГОВОГ РЕШЕЊА


Осврнимо се на канонско и статусно стање у којем наша Српска Истински Православна Црква пребива већ 13 пуних година. Почнимо од основног принципа дефинисаности СИПЦ као Црквене структуре која једина на територији Србије верно чува јасно зацртану позицију Истинског Православља које је услед трагичне апостасије свеукупности православних Цркава у 20. веку, преузело свети барјак борбе за веру над екуменизмом савладаним палим црквеним јерархијама. Српске црквене јурисдикцијске границе, Српске помесне Цркве, историјски су црквено признате и данас, када у Србији нема законитих и канонских епископа који чувају веру Православну, и надамо се да то нико не спори.

После Другог светског рата Српска Црква је рапидно почела да пропада у бездан савременог отпадништва оличеног у сергијанизму и екуменизму, да би тачку на своју каноничност и православност ставила отвореном екуменистичком делатношћу безаконо изабраног псеудо патријарха Германа. Свака борба, изнутра - о. Јустин Ћелијски, и споља - епископ Николај Жички, није суштински уродила плодом да се курс Српске Цркве промени ка бољем. Удео Српске Цркве је на жалост био исти као и свих тадашњих православних помесних цркава – дубоки пад у свејерес екуменизма. Средином деведесетих буди се и код нас у Србији Истинско Православље, истина много касније него у свим осталим традиционално православним земљама. Истинско Православље у Србији добија своју ноту озбиљности и каноничности посредством и уз помоћ Грчке Истински Православне Цркве. Грчка ИПЦ је недвосмислено не једном изјављивала да даје руку помоћи сестринској Српској Цркви, те је јасно да Грчка ИПЦ поштује помесност наше Цркве. Од тада до сада је прошла више од једна деценија. У току овог временског периода показало се да однос Грчке ИПЦ није грађен на реалним и црквено суштинским потребама Српске ИПЦ, нити је био руковођен неким минимумом испуњавања канонских одредби када је у питању црквена област која је остала без епископа, већ је препуштен случају, а касније личним проценама једног епископа – митрополита Калиника Коринтског. За тих 13 година овај надлежни епископ коме је од Синода додељена територија Србије, да је надзире и да се брине о њој, посетио је Српски клир и паству само два пута (други пут у веома чудним околностима скоро приватне ненајављене посете). Нећемо на овом месту наводити мноштво негативних последица које су проистекле из оваквог односа епископа према клиру и пастви али свакако нећемо прећутати да су последице многобројне и несагледиве. Другачије не може ни бити јер је немогуће надгледати и управљати са неком црквеном облашћу са раздаљине од преко 1000км. Наравно, такво стање се могло толерисати првих пар година као привремено решење али чињенице нам говоре да је то стање остало непромењено више од једне деценије, што је недопустиво. Српска паства на челу са клиром је не једном апеловала светом Синоду Грчке ИПЦ да је то једноставно не одрживо и чак је писана званична молба светом Синоду да се такво стање прекрати доделом другог активнијег епископа, посвећеног свом високом позиву. Свети Синод Грчке ИПЦ се оглушио на ту молбу, али уз благи бољитак, пошто су решили да нас повремено обилази било који други епископ који има воље и слободног времена да посећује Србију. Тај епископ је игром случаја постао владика Фотије Маратонски. Ствари су се тако наизглед промениле, али никако не суштински. Владика Фотије је почео да нас посећује довољно често (два до три пута годишње). Али то није никако било решење проблема него више некакав компромис који се из ко зна којих разлога, немогућства договора светог Синода са митрополитом Калиником преломио преко нас. Тако да данас епископ Фотије у Србију долази у својству помагача, не као законити епископ који посећује своју територију. Иако, после доста посета, упознат са људима, стањем, ситуацијом, проблемима и потребама он као епископ ни за најмању ствар нема епископску власт да донесе било какву одлуку, исто тако, ни за најмање епископско чинодејство на територији Србије, што је више него трагично. За све мора да се пита митрополит Калиник који, авај нема реалне додирне тачке са ситуацијом у Србији и који је заиста суштински не познаје. И поред свега тога такво неприродно стање се наставља. Неки га равнодушно примају као нормално, неки га чак бране, а од никога гласа протеста, па и најмање критике.


Упоредимо овакво тренутно стање са црквено историјском праксом уз осврт на каноне који се односе на ову тему.

Осврнимо се уназад, у време када је Дух Свети кроз свете Оце устројавао Свету Апостолску Цркву кроз каноне догматског карактера, али и кроз каноне који обезбеђују поредак у Цркви. Црквена позитивна пракса је кроз свештену црквену историју показала да су прве организоване црквене области и општине које су обавезно поседовале сталност епископа и свештенства, биле нека врста духовних породица, које су се непрестано препорађале и увек подмлађивале, а у којима је епископ био као ОТАЦ, а остала свештена лица његови помоћници који су у тим духовним породицама, својом свештеном делатношћу утврђивали и развијали, и делом и речју, хришћанску побожност. Ова сталност свештенства била је изазвана практичном коришћу саме цркве, јер делатност једног епископа, а исто тако и његових помоћника у црквеној служби могла је да да стварну корист само када је у дотичној цркви епископ познавао свој народ, и када је народ познавао свог епископа. „Свака црквена област тј. епархија се оснива“, примећује познати каноничар и византолог, као и преводилац Номоканона светога Саве, Др Миодраг Петровић, “са циљем да има свог епископа и паству вођену њиме догматски и управно. Да би верски живот и црквени поредак једне епархије били на висини, неопходно је стално присуство надлежног епископа, испољено не само кроз администрацију него и кроз настојање да лично упућује своју паству у црквеност. То је један од основних разлога што су епископије у древној Цркви биле релативно мале, јер епископ полаже рачуне за сваку поверену му душу. Данас у Православљу, понегде, постоје тако велике епархије да надлежног епископа ретко виде и црквене општине, а камоли сваки верник. Постоји и нешто овако: упражњеном епархијом управља се администрирањем из друге епархије, и то на неодређено време, за шта у црквеним канонима нема оправдања. Такав начин управљања најсигурније води духовном слабљењу верника и гашењу црквене области“. Но, чак и администрирање неком црквеном облашћу подразумева редовне посете упражњеној епархији од стране епископа коме је та упражњена епархија поверена на старање. Прижељкивање од стране неких појединаца остајања наше Цркве у оваквом, у односу на каноне, ненормалном стању, показује њихову нецрквеност и крајњу безосећајност за општу добробит целе наше Српске Цркве, засновану на заслепљености неким личним интересима који се претстављају под видом ревновања за добробит Цркве.
Шта нам је чинити? Како да у оваквим условима ипак, колико толико одржимо ситуацију под контролом? Како одржати јединство у заиста тешким условима када ми заиста за све ово време не искусисмо живот са епископом као суштинском главом, а не као до сада са формалним епископом који се налази негде тамо? Како неговати међусобну љубав при веома реалној могућности скорог пораста броја свештенослужитеља, монашких обитељи, парохија и верног народа? Како? Јединствени одговор на ово питање је: Јерархија, по словенски Свјашченоначалије или ти у преводу на српски: свештеновласт или чак власт над свештеницима. Јерарх, архипастир или епископ (значење ове треће речи је онај који надзире - надзорник) је онај део црквене пуноће, црквене Хијерархије без кога Црква не може да одоли нападима вукова који непрестано вребају да распуде словесно стадо Христово. Ко може да усагласи неусаглашене свештенике? Ко има власт од Бога да свештенство тј. пастире води путем Христовим, да их опомиње, добре похвали, лоше казни, непокорне покори и на крају крајева недостојне рашчини? Ко има власт од Бога да суди и пресуђује како свештенству, тако и верном народу. Само архипастир - епископ и то епископ који са лица места познаје своје стадо и кога стадо познаје. Само са таквим ОЦЕМ, са таквим НАЧАЛИЈЕМ - влашћу могу се, ако не потпуно искоренити, онда са великом ефикасношћу смирити и свести на минимум: сукоби, страсти, интриге, клеветања, непокорности, самовоље као и остале негативне појаве које се услед дејства духовних вукова - демона могу појавити међу словесним стадом Христовим или чак његовим пастирима - свештеницима.

Ако смо далеко од добијања за Србију сталног српског епископа, не смемо се помирити са тренутном ненормалном ситуацијом која нас може одвести на потпуну странпутицу чији је крај нејединство и коначни раздор стада, монаштва и свештенства. Без јединства у епископу нема истинског и неразрушивог јединства свештенства и верног народа, а без честог присуства и живог контакта пастве и пастира са Архипастирем - епископом, нема ни тог благословеног јединства у епископу. У предању Цркве је познато да је сва паства учествовала у избору епископа, и да је он обично из месног клира био биран тј, паства је познавала свог епископа и епископ своју паству, осим тога, свеза једне Цркве са својим епископом представљала се најтешњом, као брачна између епископа и Цркве, те се по смрти њеног епископа та Црква називала удовом. На основу тога се може закључити колико је тесна и непосредна била свеза између епископа и његове Цркве и како се светом и неразлучном иста та веза сматрала да се чак епископима канонима строго забрањивало да напуштају своје, чак и под изговором црквене користи, и прелазе у друге Цркве тј. епархије. То потврђује пример постојања упражњене епархије, епархије без епископа или удове епархије која је свештеним канонима допуштана само у временском периоду од три месеца. Канони оправдавају продужење тог канонског рока само при веома озбиљним околностима, као што је окупација града, односно епархије, од незнабожаца, што је престављало реалну препреку да се епископ постави и живи у дотичној области. Например, у 25-том канону Халкидонског сабора читамо следеће: „О томе да не треба дуго да буде удова епископија, него до три месеца, више од тога само по великој потреби, у противном, кажњава се онај који врши хиротонију...“. Дуго је и предуго, наша Српска Црква удова. Дуго је и предуго наша духовна породица, наша отачаствена Црква без истинског оца (више од пола века). Дуго и предуго смо лишени те свете, тесне и непосредне свезе истински православног епископа и Истински Православне Српске Цркве - честог, живог контакта свештенства, монаштва и верног народа са својим надлежним епископом и такво стање надаље не може донети никакав напредак, него напротив само велику штету и ране од којих неке можда нећемо моћи никад ни да исцелимо.

Шта чинити да се овакво стање промени?
Или се помирити са таквим стањем као и са свим трагичним догађајима везаним за нашу отаџбину и Цркву и показати се као пасивни посматрач или не преостаје ништа друго осим опет, тражити од светог Синода смену митрополита Калиника у корист владике Фотија који се показао као веома заинтересован да помогне Српску Цркву барем до времена када она буде имала свог рођеног Српског епископа. Равнодушност, пасивност и малаксалост су приметни код свих нас, зато са вером у Бога устанимо и учинимо све да у СИПЦ дође до реалног напретка. Не смемо препустити случају или Грчкој незаинтересованости будућност Српске Цркве. Сваком од нас је дато време у којем треба да дела, можда ће убрзо доћи људи савеснији и озбиљнији који ће све много брже покренути на бољитак Српске Цркве.  

53 коментара:

Анониман је рекао...

Pomaze Bog. Oce Akakije pogresne ucitelje imas i na pogresnom si putu. Daj Boze da te Gospod pomiluje da ti se otvore duhovne oci i da se vratis na previ put molitvama Presvete nase Vladicice Bogorodice i svih svetih

Unknown је рекао...

Благодарим оче на овом поштеном и јасном писму. Свакако да ћу стати уз раме свакога ко домронамерно размишља и у интересу СИПЦ- Искрено бих волео да пребродимо поделе и заједно пожелимо да у Србију дође епископ који ће нас научии како да живимо у међусобној слози и миру. Ко може бити против тога. Ја сам на жалост високопреосвећеног митрополита уистину видео само два пута. А мени као свештенику било би потребније да са њим имам отворену комуникацују ради савета било мени било у случајевима пастве која ми је поверена. Надам се да нико не види у вашем писму ништа друго него бригу за Србију и србски народ у целини. Мислим да уистину немамо будућност ако не будемо имали епископа који ће долазити, без обзира на сад отвоене границе. Јер нити пара а нити воље да се ваде нови документи. Све у свему треба нам разумевање свих парохија. Надам се томе. Јереј Стефан,парох верника Београда и Поморавља по благослову високопреосвећеног митрополита Калиника.

nevažeći је рекао...

ОБАВЕШТЕЊЕ РЕДАКЦИЈЕ

Анонимна сестра је послала преко коментара приватну критику о. Акакију, за коју је рекла да се не објави. Молимо анонимну сестру да све сличне коментаре и критике упути на Email адресе (јереј Стефан и чтец Урош) редакције које су постављене на блогу. Преко мејла ће бити прослеђене о. Акакију, а он ће бити у могућности да на такав начин и одговори на вашу пошту.

Хвала.

Анониман је рекао...

Христос посреди нас браћо и сестре. Јавлјам се поводом првог коментара којег је поставила анонимна особа. Прочитао сам текст јеромонаха Акакија и потом тај коментар који ме је поразио. Питам, на основу чега анонимна особа шаље тако тешке речи аутору текста непоткрепљујући ни једном једином реченицом своју оштру критику? Молим редакцију да убудуће акве бизарне коментаре не објављују. Такве неаргументоване критике непоткрепљене неким црквено-канонским аргументима су заиста зло оваплоћено у празне (злобне) речи. Хвала вам на разумевању.

Дејан је рекао...

Помаже Бог о.Акакије!
Благословите!

Тачно све оно што ми је у глави,и како ја гледам на проблем наше СИПЦ,ти си оче изнео у овом писму.
Апсолутно те подржавам у твом не задовољству (не)бригом нашег надлежног епископа-митрополита г.Калиника и сасвим оправданом бојазни за постепено,али сигурно раслабљиваље верног народа у Србији,самим тиме и гашењем(лаганим "изумирањем")парохија и можда као прва од последица могућност раскола унутар саме СИПЦ,међу њеним парохијама.И на саму помисао да би тако нешто могло да се деси(раскол),многи дижу глас против тога и говоре да је све "у реду",а ситуација "на терену" и чињенично стање говоре другачије.Очигледно је да парохије(а),не довољно "сарађују" по питањима која су од суштинског интереса и значаја за СИПЦ,а ако могу да приметим до сада став једне наше парохије(смедеревске) је и био да се нема право улазити у њихове одлуке и ставове(као да је питање аутокефалности једне помесне цркве,а не само једне обичне парохије),који коче и заустављају напредак СИПЦ.
Отворено постављам два питања: 1.Да ли то можда неко нема храбрости да отворено призна да раскол постоји?
2.Зашто да већина трпи због мањине?
Ова питања сам поставио у контексту следећег,што желим да кажем и предложим,а то је:
-колико год искрена била намера да се иде пред Синод са молбом да се,цитирам:"тражити од светог Синода смену митрополита Калиника у корист владике Фотија који се показао као веома заинтересован да помогне Српску Цркву барем до времена када она буде имала свог рођеног Српског епископа" крај цитата,мислим да ће унапред бити осуђена на неуспех,јер ће верујем и предпостављам уследити "контра молба"(познат сценарио).
По питањима става и захтева наше СИПЦ,морамо бити много одлучнији,одважнији,храбрији,мудрији,истрајнији,...и назовите како год хоћете,јер ако сами себе не ценимо,други нас сигурно неће ценити.Сви наши захтеви(за добијањем српскога епископа),су сасвим канонски оправдани,јер ми не тражимо ништа зашта немамо право,јер ми "као црква" нисмо изгубили аутокефалност коју нам је "даровао" и изборио се за њу наш Свети Сава.Према томе,ако нема довољно "мајчинске" љубави и бриге
од наше сестринске ГОХ,ми имамо пуно право(не постоји канонска сметња и препрека) да затражимо од РИПЦ да нас прими под њихов омофор,без прекидања молитвеног општења са ГОХ,јер искрено верујем да ће топла и срдачна словенска браћа имате више разумевања за нас.
Оче Акакије,верујем да ће се због овог твог писма-става,за који опет тврдим имаш моју подршку(колико год она била мала и не важна),на тебе сручити "дрвље и камење",што исто очекујем и ја.
Буди истрајан у својој борби,јер ти си заиста једини који може,и мора да издржи и поведе СИПЦ напред,колико год то изгледала "немогућа мисија".
Љубљена браћо и сестре у Христу,опростите ми и праштајте свима.Оно што је било у мени имао сам потребу да изнесем,ма како то сад изгледало "тврдо и оштро".
Помјаните,мене најгорег од свих.
Дејан Р.

Анониман је рекао...

Помаже Бог браћо и сестре,и хвала оче Акакије на овом лепом и детаљном осврту на тренутну ситуацију у нашој СИПЦ. Ситуација у којој се налазимо је тешка.Моје лично мњење везано за ситуацију у којој се налазимо, везано је за поједине вернике који немају довољно знања које се односи на црквену Јерархију. Неким верницима је постало нормално да Владика не посећује парохије , манастире и верни народ. Посета владике Калиника који нас је посетио свега два пута за 14 година , сматра се као неки историски догађај , који требамо да упишемо у уџбенике. Као да то није његова обавеза , повезана са Архијерејским чином и влашћу која му је од Бога дата. Плашим се браћо и сетре да овако без владике који не посећује паству не постанемо блиски Руским расколницима Безпоповцима ,Старообредцима.

Анониман је рекао...

U ovom pismu, hteli mi priznati ili ne sam autor sve reke zgrce u svoje korito, tj. jasno je da on hoce da bude episkop.
Bolje bi bilo da se vratite u krilo SPC odakle ste i otpali a mjaka vasa vas uvek ocekuje.
pozdrav

Анониман је рекао...

Mir bre vise domu ovome!
Dobrodetelj a ne nadmudrivanje.
Dokle vise strancarenja?
Ide Bozic -lopta na zemlju.
Uzivajte malo u lepoti hriscanstva.
Nema posle popravnog.
Bog s nama i andjeli sveti+

Unknown је рекао...

Опростите браћо и сестре којим језиком треба рећи да нико овде нико не предлаже оца Акакија за епископа. Акакијофобичари нека се смире. Ако није јасно нама је потребан епископ који ће се бавити нама и нашим проблемима као и нашем напредку. ми познајемо епископа Фотија. Он је секретар синода и једнодушан је са Синодом ГОХ-а. Ако треба саслушаћемо и друге предлоге. Ја не разумем толико не расположење према свештенику који је први донео реч истине у Србију. Дакле није реч о оцу Акакију него о ЕПИСКОПУ!!! А тај епископ се зове Фотије. Дакле нико неће, на жалост, рукоположити ни о. Акакија нити било кога другог. Дајмо мало да се саберемо. Пожелимо Србији боље дане. Ова писма читају и знатижељници као и они који се наслађују нашом муком, верујући да ће тако излечити себе од јереси или какве друге прелести. Ајмо браћо да будемо браћа! Треба нам епископ. Четрнест година браћо, само две посете. једна најављена једна у строгој тајности. Па ако ви не верујете о. Акакију који је све подигао што постоји у Србији, како да верујемо некоме кога не видесмо 14 година. размислите мало. Решење је компромис.

Чтец Урош је рекао...

Апсолутно се слажем да актуелно стање у СИПЦ није задовољавајуће. Једним делом носимо сами кривицу, а другим делом велику одговорност за овакву ситуацију сноси наш надлежни епископ,Високопреосвећени Митрополит Калиник. Влашћу датом му од Бога и са Благословом св. Синода он се прихватио пастирске обавезе, да надгледа и руководи сестринску Српску Цркву (по његовим речима) до добијања Српског епископа.Иако смо ми на управном одбору СИПЦ,већинским гласањем донели одлуку да нам св. Синод додели другог млађег Владику,који би могао чешће да нас посећује и решава на лицу места наше проблеме,то се није десило.Наш мирски свештеник је поднео Синоду потписе верних да Митрполит остане на тој функцији.То је учињено тајно,без обавештавања управног одбора,који је управљајуће тело наше Српске Цркве, по благослову самог Митрополита Калиника. Сматрам,као сведок тих догађаја, да је на потписнике те молбе вршен утицај, разним касетама и клеветама, за које не постоји никакав аргумент ни доказ. Лично не сумњам у добре намере високопреосвећеног Митрополита Калиника, али због његовог лошег здравља и година, мислим да не може да одговори захтевима пастирске службе у Србији, и да би требало то да препусти неком млађем и агилнијем Епископу, како то канони и налажу.

36 правило Св.Апостола:"Ако један Епископ, када је већ постављен, неће да се прими службе и старања о повереном му народу, нека се одлучи док се не прими".

У тумачењу овог правила стоји: "Да ко је примио обавезу пастировања мора и безусловно да је изврши.Неће ли да је изврши он се подвргава одлучењу,и лишен је свештенодејства док се не прими те обавезе. Претња је велике казне, да би добро размислио да ли да се прима неке службе коју не може из слабо оправданих разлога да изврши".

Такође је у нашој Српској Цркви више пута грубо нарушавана Црквена дисциплина,од стране свештенства и мирјана. И поред слања више молби и факсова у Грчку да се то реши нисмо наилазили на Митрополитов одговор. А канони су и у том случају стриктни: 37.правило 1.васељенски сабор,тумачење: "Сваки Епископ је самосталан у епархији док се не појави питање вере,Црквене дисциплине,или било које ствари која излази из обичног Црквеног устрјства".

Из горе приложеног мислим да би било потпуно нормално поднети Синоду молбу да се додели други Епископ,који ће имати више снаге и енергије да реши све наше проблеме који се годинама нагомилавају. Нека би Господ просветио све нас да творимо вољу Његову!

Огњен НС је рекао...

''Мир бре више'' ко што рече анонимни Србин, ми без стиснутих шака и 'бре' не можемо ни добар дан више да кажемо...Ми се налазимо у борби за наше спасење и спасење наше Свете Српске Цркве, а личне прозивке против о. Акакија или било кога другог су једноставно нормалне колико год бесмислене биле. ''По делима ће те их познати...''

Анониман је рекао...

Pomaze Bog.Blagoslovi o .Akakije.Braco i sestre stvarno razmislite gde smo i sta smo bez episkopa i da se vec jednom slozimo u nesto,a ne podmecati noge jedni drugima.Nama treba episkop i to hitno.

Анониман је рекао...

Pomaze Bog svima! Brate Urose cudo bi bilo veliko kad se ti ne bi slozio sa o. Akakijem. Vi zajedno disete isto mislite kao da ste blizanci. Sto se tice situacije u Srbiji sami smo krivi za to a ne vl.Kalinik.Sta ce on da nam uradi? O.Akakije je jednom vec bio na putu kod matejevaca kad se naljutio na vladiku. Sad bi to isto uradio samo ne kod matejevaca vec kod tihonovaca. Mi treba da budemo samokriticni i da se ponasamo po Bogu a ne da se ponasamo kao kabadahije i onda da dajemo drugom krivicu. Vladika Fotije je dolazio u Srbiju po blagoslovu mitropolita Kalinika a mi se ipak nismo ponasali kako treba. Znaci radicemo kako hocemo dok ne dobijemo svoju volju jel? Vernici imaju pravo da se ne slazu sa crkvenim odborom jer a taj nas odbor zahteva da mu se povinujemo i radimo kako on hoce a ako ne onda drvlje i kamenje i osoba se odbacuje jer nema isto misljenje. Molim se da nam Gospod pomogne i da ostanemo na pravom putu pod rukovodstvom naseg pastira Kalinika!

nevažeći је рекао...

Помаже Бог свима. Овај коментар је одговор анонимној особи која се обратила чтецу Урошу.
Наравно, због наших грехова смо сви криви за све.
Али тврдити како надлежни епископ који десет година није посетио своју паству и који је само уносио велике смутње дуплим међусобно опречним причама, није крив је заиста више него поразно.

Отац Акакије је у тренутку када се појавио проблем са Матејевцима са благословом надлежног епископа отишао je у њихов главни манастир св. Преображења и тамо разговарао са игуманом Стефаном, од њих добио одговарајућу документацију, како би могао да се суочи са матејевским проблемом тек насталим у Србији. Тада није постојала никаква „љутња на владику“ како наводи анонимна особа. Када су у питању Матејевци, о. Акакије није закључио ни једног тренутка да су они канонични напротив, када се упознао са њиховим екстремним ставовима и веома дрском намештању историје, тј. отвореном обмањивању, on је још више устрожио став према њима и једино чему се надао је да ће нека здравија струја матејеваца одбацити досадашња бесмислена баснословља и да ће се сјединити са канонском ИПЦ Грчке. Тако да то поређење са данашњом иницијативом око РИПЦ не стоји. РИПЦ је канонска и има непрекинуто Апостолско прејемство од РЗЦ које никада није доведено под сумњу, а са тиме се слаже и велика већина грчких епископа.

Канонска правила која се тичу односа епископа са својом паством су јасна. И протести против неканоничког стања код нас нису никако плод брзоплетости или борбе за „испуњење своје воље“ јер је наша Црква у таквом стању преко једне деценије.

Што се тиче Црквеног Одбора он је основан са благословом надлежног епископа, а свака парохија је изабрала своје заступнике који узимају учешће у одлукама Одбора као његови чланови. Одлука да се тражи смена владике Калиника је била већинска и потпуно поткрепљена канонима и црквеним предањем као и историјом те је као таква требала од свих да се испоштује. Тада о. Атанасије на своју руку притиче веома ниској пропаганди ширења некаквих касета и скупља потписе свог окружења и самоиницијативно, на своју руку, кршећи саборност и одлуку Одбора носи своју контра молбу у којој стоји да владика Калиник треба да остане као надлежни епископ без и једног аргумента основаног на канонима или црквеном предању. Па зар то није самовоља и ширење смутње зарад неких својих личних интереса? Владика Калиник ту игру здушно прихвата и утиче на Синод да се првобитна Саборна молба Управног Одбора одбаци. Тада је и дошло до озбиљне поделе међу нашим верницима.
И на крају како може бити „прави пут“ под пастиром који не испуњава канонске одредбе донешене св. Духом и како може неко да моли Бога да се ненормално и неканонско веома штетно стање које је зауставило прогрес наше отачаствене Цркве настави?
Заиста се треба свакako запитати ко и због чега пропагира такве ставове koje oвде презентују анонимне особе?
У сваком случају добро је чути и овакве ставове јер се расправама може доћи до здравог заједничког става.

Редакција блога СИП

Анониман је рекао...

Pomsze Bog.
Jedna mala ispravka: u 36 pravilu sv.Apostola pise:Ako novopostavljeni episkop ne pouci pastvu zbog lenjosti da se odluci dok se ne popravi a ako narod ne prima episkopa da se odluce svestenici jer ne poucise nepokorni narod!
Vladika je poucavao i poucava vernike zadnjih 30 godina.Mi u Srbiji nismo jedina njegova pastva. A svi oni koji su bili u Grcku znaju kako ih je vladika primio a sam o.Akakije zna koliko je ljudi on i ekonomski pomogao. Kao sto vidite ne treba da se menja episkop vec jereji ukoliko pod hitno ne pouce narod. Ati brate anonimni gde trazis hleba preko pogace? Od kuda ti to da nemamo vladiku? To ti nije na spasenje. Andjeli s vama!

Анониман је рекао...

Pomaze Bog! Nije mimjasno zasto celo vreme podvlacite da smo srbska srbska Crkva, kad smo mi parohija GOH-a u Srbiji? I vidim da se svi slazu da vladika treba da dolazi u Srbiju a niko ne pita koliko puta i kada su zadnji put njegovi jereji iz Srbije bili kod svog vladike na ispovest i pricescivanje i kod koga se oni ispovedaju?

Анониман је рекао...

pomaze Bog svima. (izvinjavan se unapred na latinici)

vidim da se raspravlja o novom episkopu? pa imamo mi u srbiji episkope koji ne podrzavaju ekumenizam, ne znam zasto njima ne bismo bili poslusni???

revnostan sam u veri, sto se tice i postova, molitava itd... ali ne shvatam o cemu se ovde radi? da li je ovo deo vernika spc? ili je ovo neka nova organizacija?

Анониман је рекао...

Обраћам се анонимној особи која наводи 36. Ап. правило. Па зар о. Акакије у свом тексту није био јасан? Да ли сте ви анонимна особо уопште прочитали текст о коме сада овде коментаришемо? Епископ о коме је реч не да не борави са својом паством и свештеницима постојано, како би било нормално, него управља овом облашћу са удаљености од 1000 км. Као странац који не познаје наш језик, нити ми његов, а да не говоримо да је за 13 година само једном обишао своју паству и то у трајању од два дана, посетивши само један манастир и једну парохију. Друга посета је била готово приватна и тајна што је скандалозно. Молим анонимну особу да обрати пажњу на веома аргументован текст о. Акакија који је веома јасно објаснио колико значи и колико је суштински важан присни, постојани однос епископа са паством и клиром. Ово што Грци практикују са нама је непојмљиво и нечувено, а још много горе је то што неки верници у Србији такво стање здушно штите и ватрено подржавају из ко зна којих разлога. Сви верници, а како чујем и клирици (без изузетка) који су били у Коринту код владике Калиника чекали су на пријем по недељу дана због разговора од пола сата који је у већини случајева био испрекидан владикиним тоњењем у сан, а да не говоримо да је у време нашег чекања примао на десетине грка како мирјана тако и монаха и свештенства. Могло би ту још штошта да се наведе, али сада није реч о личности владике Калиника и његовим личним врлинама или слабостима него искључиво о његовом вишегодишњем противканонском и веома лошем односу према својој пастви и клиру које се не може оправдати, како анонимна особа безуспешно то покушава, некаквим празним оптужбама да Србски свештеници не поучавају народ и да су они криви за све. Шта треба да поучавају Србски народ? Да је овакав однос епископа према пастви исправан? Тада би лагали јер се не може наћи ни једно оправдање за такве поступке епископа. Зато молим анонимну особу да престане са испразним и неаргументованим коментарима којима покушава да одбрани неке своје личне интересе који засигурно немају везе са Црквом. Поздрав свима.

Unknown је рекао...

Помаже Бог оци, браћо и сестре.
Јако ми је драго што имамо дијалог на овом блогу. Значи можемо да разговарамо. Одмах на почету објаснићу да се о. Акакије редовно исповеда владици Фотију, који му је увек доступан а ја ( јереј Стефан) и јм. Нектарије се исповедамо код нашег духовника о. Акакија.
Морам рећи да никада нигде ни један грк, а наручито високопреосвећени митрополит Калиник није рекао да смо ми парохија ГОХ-а. Напротив на скоро редовна питања од стране смедревских верника митрополит је потврђивао да смо ми Српска црква, као што и јесмо. И не видим никакву могућност да будемо грчка парохија јер нити служимо на грчком језику нити носимо грчке капе нити имамо икакво обележје грчке парохија као што то имају други који се тако евидентирају. Ми смо удова Црква, без српског епископа. И мајка Црква, милошћу Божијом напаја нас из извора који је у Грчкој док ми не ојачамо и не добијемо своју хјерархију. Ми не знамо када ће се то десити( Српски епископ) а до тада ми смо у послушању грчким епископима. Што не значи да смо грчка парохија. Него само слушамо своје надлежне епископе који својим омофором и светим благословом помажу Србији.. И зато инсистирамо да епископ буде овде са нам , а владика Фотије или неки други млађи епископ јако би значио Србији. Бар не би био камен спотицања као наш митрополит који jeдноставно не обавља своју дужност. Али и ту има замка. испада да ја који жели епископа у Србији не волим митрополита Калиника. на жалост многих који то хоће да инсталирају до једноставно није тачно. Ја нити га тако много волим као они који га познају иду у Грчку и исповедају се код њега, нити га мрзим. ја га једноставно не познајем, јер сам га само два пута у животу видео. Хвала му за благослове клира у Србији и разумевање, али то је мало. Премало. Ако даш некоме пастирску службу и заборавиш га, није ли то тешко за пастира који треба у сваком тренутку савет епископа. Да не говорим да само еп. Фотије говори енглески језик, па је могућност комуникације ипак повећана.

nevažeći је рекао...

Помаже Бог. Покренуо се разговор о потреби промене вл. Калиника. Неки учесници ове полемике су изричито против тога. Ипак, ко шта мислио на ту тему, једно је сигурно, да паства и клир без епископа не могу опстати и на такав начин постају лак плен духовним вуковима – демонима, тј. стадо се брзо распуди, по речима Јеванђеља. Илузорно је говорити да епископ управља неком облашћу са удаљености од 1000км, а да исту редовно не посећује и то на тако дугачак временски период. Исти тај епископ неда, из неразумљивих разлога, да његову обавезу преузме други агилнији и активнији епископ. Одлазак у Коринт за свештенство из Србије је било је веома тешко. На првом месту добијање визе је било доста компликовано, пошто је амбасада тражила потврду од СПЦ, тако да су не једном били одбијани. Да не говоримо о трошковима пута у условима потпуне беспарице. Сада се појављује други још озбиљнији проблем, без обзира што су визе за Грчку укинуте. Проблем је тај да то наводно укидање виза подразумева примање пасоша са чипом за кога је мало вероватно могуће да ће га ико од српског свештенства примити. Уз све то највећи недостатак целог овог изложеног проблема је реално непознавање ситуације, клира и пастве услед редовног не пребивања епископа на лицу места. Таква ситуација је СИПЦ нанела највећу штету. Епископ се руководио једностраним информацијама појединаца или група, без могућности да буде упознат са реалном ситуацијом и мишљењем друге стране, пошто је био Док је други проблем у целој овој ситуацији стварао веома чудни начин деловања у комуникацији дотичног епископа, где је говорио разним особама потпуно опречне информације
У смислу онога ко шта жели да чује. Такав начин је давао појединцима или групама осећање исправности ставова истих, а конфронтација заједно са конфузијом је све више расла. Требало је доста времена да се то открије. Постоје многобројни сведоци који су на својој кожи окусили двоструке благослове или двоструку владикину подршку међусобно опречних супростављених ставова. Такав чудан начин рада владике Калиника у многоме је уназадио и отежао напредак СИПЦ. Уз то постепено је стварана потпуна анархија у редовима нашег клира. Сваки клирик је могао да злоупотреби наведену ситуацију добијајући од владике било какав благослов који је могао бити супротан и неусаглашен са осталим клиром и Управним Одбором. На крају крајева владика као неупознат са реалном ситуацијом на терену у СИПЦ нанео је велику штету са таквом делатношћу потпомажући злонамерне и стварајући зону потпуне анархије која је била покривена (заштићена) његовим благословом.

Анониман је рекао...

Анониман коментатор је рекао...

„Pomaze Bog! Nije mimjasno zasto celo vreme podvlacite da smo srbska srbska Crkva, kad smo mi parohija GOH-a u Srbiji? I vidim da se svi slazu da vladika treba da dolazi u Srbiju a niko ne pita koliko puta i kada su zadnji put njegovi jereji iz Srbije bili kod svog vladike na ispovest i pricescivanje i kod koga se oni ispovedaju?“

Ето докле људи иду далеко, толико далеко да негирају да ми верници Срби истински православни који смо се одвојили од екуменске СПЦ нисмо чеда св. Саве и Српске Цркве већ да смо се (не дај Боже) погрчили. Толико ти људи мрзе срозавају нашу Цркву да је нису удостојили назвати је барем „Грчка епископија“ него иду толико далеко да све нас назову „parohija GOH-a u Srbiji“. Па то је срамота! Лепо је закључио јереј Стефан Николић: „И не видим никакву могућност да будемо грчка парохија јер нити служимо на грчком језику нити носимо грчке капе нити имамо икакво обележје грчке парохије као што то имају други који се тако евидентирају.“ Такви гркофилски ставови савим јасно говоре о каквим је ту људима реч и на шта су све спремни да дођу до неких својих смо њима познатих циљева. Још горе је то ако је истина шта каже о. Стефан да Грци никада тако нешто нису тврдили нити су то тражили од нас.То је катасрофа! Толико се Срба на челу са св. Савом борило да се ослободимо утицаја и власти Грка над Српском Црквом, сетимо се само периода фанариота када се по Србији служило на грчком и када су нам постављали за епископе Грке... Шта рећи?

И откуда ова бесмислена питања која на веома сплеткарошки начин обавезују наше Српске свештенике да иду сваки час код Грка на исповест и причест? На ком језику би се они исопповедили грчком епископу или би можда изнајмили преводиоца? Све ово је веома скандалозно и скрће ову озбиљну тему у бизарни ћорсокак.

Недостојни верник СИПЦ

Чтец Урош је рекао...

Анониман:

Vernici imaju pravo da se ne slazu sa crkvenim odborom jer a taj nas odbor zahteva da mu se povinujemo i radimo kako on hoce a ako ne onda drvlje i kamenje i osoba se odbacuje jer nema isto misljenje.

Приликом прве посете Високопреосвећеног Калиника,он је сам рекао и благословио,да управи одбор у Србији има власт "Синода",и да ако се појави проблем који одбор не може да реши,онда се обраћамо Њему.Јереј Атанасије је сам противно одлуци,коју је већински донео управни одбор, поднео контра молбу да Преосвећени Калиник остане урављајући Епископ.Иако је половина његових чланова гласало за промену.Митрополит је мени лично рекао,да му је Јереј Атанасије рекао,да су у одбору све "Акакијеви људи",што је апсолутно нетачно,јер је Јереј сам бирао шест његових чланова,и то само неколико месеци пре тога,о чему постоји писмени доказ.

Анониман:.

Pomsze Bog.
Jedna mala ispravka: u 36 pravilu sv.Apostola pise:Ako novopostavljeni episkop ne pouci pastvu zbog lenjosti da se odluci dok se ne popravi a ako narod ne prima episkopa da se odluce svestenici jer ne poucise nepokorni narod!
Vladika je poucavao i poucava vernike zadnjih 30 godina.Mi u Srbiji nismo jedina njegova pastva. A svi oni koji su bili u Grcku znaju kako ih je vladika primio a sam o.Akakije zna koliko je ljudi on i ekonomski pomogao. Kao sto vidite ne treba da se menja episkop vec jereji ukoliko pod hitno ne pouce narod. Ati brate anonimni gde trazis hleba preko pogace? Od kuda ti to da nemamo vladiku? To ti nije na spasenje. Andjeli s vama!

Проучи мало боље 36.правило Апостола и његово тумачење,Епископу је запрећена казна,не само ако не поучи паству,него и ако се не стара о пастви.Када смо ишли у Грчку да молими Архиепископа да нам пошаље било кога Владику,да нас посети после десет година,он је ударио шаком у сто и рекао:"Калиник мора да вас посети,у задњих неколико година,био је три пута у Америци,мора доћи и код вас".На жалост то се није десило,тАКО ДА ЈЕ Преосвећени Фотије поред свих својих обавеза,дошао у прву посету Србији.Што се тиче примања и разговора,на њих се чека данима(неки и по више недеља) што може да посведочи и сам Јереј Атанасије.То је једини канонски,и потпуно оправдани разлог зашто ми тражимо промену епископа,који ће бити са својом паством,поучавати је и решавати све проблеме на лицу места,дајући благослове под којима ће морати сви да се смире.

После свих ових преписки и коментара поставља се питање:

1.Ако је Акакије влстољубив,ако све ради на своју руку,и не тржи благослов од Митрополита за било какво деловање, а Митрополит му све то толерише и не прекоравага,Зашто Акакије тржи његову смену,када у оваквом хаосу може апсолутно да спроводи своју вољу?

2.И зашто они који поштују све благослове(које сами траже од Митрополита,према својој ситуацији која им одговара,а нико их не проверава да ли је заиста тако)траже да се Епископ не промени,обмањујући паству у Србији,да све раде по благослову,хоће да се ништа не решава у Србији,међу својом браћом и народом,неко тамо негде 1000км далеко,где свако може да каже шта хоће,да клевеће,оптужује,притом не дајући прилику другој страни,да пред Митрополитом каже своју причу,коју би Митрополит саслушао, и дао коначни суд,ту пред верним народом,где би били кажњени они за чије клевете и оптужбе не постоје докази и аргументи,како то канони и налажу?

Дејан је рекао...

Коментар на коментаре анонимуса:

1.Тужно,јадно и жалосно.Па нико нема храбрости да се потпише,па што не ставите ко сте и шта сте,па да лепо поразговарамо "очи у очи",да заиста решимо проблеме који постоје,да изнесемо чињенице и аргументе,па да видимо ко је у праву,јер не можемо бити и једни и други у праву и истини,или се можда Ви господо и госпође"анонимуси" руководите оном да смо сви ми "по мало у истини"
2.Па из сваке Ваше речи и реченице избија мржња,гнев и злоба.Нека Ван је Бог на помоћи.Ви сте озбиљно задојени и неко вам пуни главу.
Увек сам за разговор и сматрам да се не заташкавањем и "не окретањем главе" од проблема може доћи до каквог таквог решења,међутим после читања оваквих текстова бојим се да је ствар измакла контроли и да нам помоћи нема.
3.Ми смо заиста СРБСКА Истински Православна Црква,а не Грчка како Ви то кажете и прижељкујете,а ако Вам се не свиђа има она народна "ПУТУЈ ИГУМАНЕ НЕ БРИНИ СЕ ЗА МАНАСТИР"
Нека нам је Господ свима у помоћи.
Владичице Богородице помози нам и спаси нас.

Анониман је рекао...

Мени ово јако поштено изгледа, што брат Урош збори!?

Анониман је рекао...

Pomaze Bog braco i sestre.Oci blagoslovite.Otac Stefan je u pravu,neko ovde da li radi zlobe ili radi necega drugog hoce da nametne temu da ne volimo Kalinika tj. da mi koji trazimo da nas cesce posecuje episkop,a ako ne moze da prepusti nekom drugom episkopu ko to moze i hoce ili daj Boze da dobijemo naseg,imamo licno nesto protiv njega.I to ko radi neka mu je na cast.A sto se tice o. Akakija,za njega dela govore.Jedna od dela njegovih sto je doneo Pravoslavlje posle nekoliko decenija u Srbiju i obnovio nasu Svetu Crkvu.Pa zato molim vas nemojte da budete zlobni.A sto se tice za putovanje u Grcku,voleo bih zaista da odem tamo,ali nemam mogucnosti,a zelje imam.Tako verujem i 90% brace i sestara.Mislim da nam treba episkop koji ce cesce biti snama ovde u Srbiji.Izvinjavam se ako sam nekog uvredio,nije mi bila namera.Gospode pomozi nam da izadjemo iz ove teske situacije.Vas brat u Hristu Georgije.

Unknown је рекао...

Помаже Бог!
Сва наша браћа" бунтовници" били су присни пријатељи у почетку са о. Акакијем. Ширењем Цркве о. Акакије, по речима саме те браће, није им поклањао довољно "љубави и пажње" што је проузроковало бунт а касније и рат против тог човека. Искрено ја познајем та бивша чада о. Акакија и не могу рећи да су то лоши људи. Али да имају девијантно понашање према оцу и свима који и данас верују њему ( јер отац је све зрелији и више воли Србију и више чини мада је болестан и то га једним делом спутава) имају. И сад та борба бивших чада који су по својој првој оцени занемарени, сада су и духовнији и искренији и паметнији а да не кажем колико су одани епископу. Што наравно није случај ако је о. Акакије у питању, наравно по оцени те наше браће и њихових ревносних супруга. О. Акакије је прво осуђиван да је тврд у ставовима, повучен и да га нема међу људима а затим да је превише са мирским људима и попустљив. Ми, како ме је један у личној преписки брат назвао " зомбији" о. Акакија нити маримо за љубав, јединство а ако причамо о епископу ми смо бунтовници и "зли момци" који пошто пото желе само о. Акакија да виде за епископа.
То није једноставно тачно. Најпростије речено ми хоћемо епископа који се интересује за нас. Коме је стало до нас.Који својим поступцима даје обиље доказа да нас воли. Да брине о нама и нашем миру и миру наше Цркве. То за ове године није био вп. митрополит Калиник.Ни једна посланица, очинско писмо, снимљена реч, телефонски позив, очинска критика. Само благослове за све и за сва. Имамо колико јереја и јм толико и аутономија. међусобни контакти равни нули. Зовем о. Атанасија на славу, не жели да дође. Није крив. Нема поверења у мене. И плаши се шта ће га дочекати на мојој слави. Апсолутно смо неповерљиви и разједињени. Јако би ми било драго да је позив прихваћен, али има времена. Ниједна пастирска посланица епископа да се смиримо, да причамо, да будемо једно. Али ја ћу себи дозволити да мало гледам у будућност. На жалост оних који се хране овим текстовима и ликују, било злобних који припадају нашој Цркви, било залудним матејевцима, било верницима СПЦ-а који своје стање у јереси лече нашом неслогом, бићу слободан да кажем ПОБЕДИЋЕМО!!! Кад то кажем мислим на све без разлике. Свима који воле Цркву ма какав став данас да имају обећавам да може бити само боље у Србији. Али верујмо и молимо се. Без Божијег благослова ништа не може да се деси. Будимо добра чеда Цркве Христове! Браћо и сестре, свети оци већ сад желим рећи свима у Цркви и онима ван ње :
МИР БОЖИЈИ ХРИСТОС СЕ РОДИ!
ВАИСТИНУ СЕ РОДИ, РАДУЈТЕ СЕ!
Јереј Стефан

Анониман је рекао...
Аутор је уклонио коментар.
Анониман је рекао...

Pomoz Bog!
Biti cu sveden kao haiku i jasan kao smrt.
-Situacija nije sjajna i trebalo bi se njome ozbiljno pozabaviti - ali ne ovako javno, svima citljivo i jos nekanonski, neprimereno i bezobzirno (prvenstveno mislim na skandalozna obracanja Episkopima i nizem kliru). Ovo su interne stvari nase Crkve i kad se vec komunicira tastaturom -neka se diskutuje na yahoo groups ili bilo gde drugde incognito - ali i tada hriscanski, u strahu Bozijem.

-Licno jesam za "reformu" ali rasterecenu od zloupotreba naravno . I sam sam licno predlozio Mitr. Kaliniku da se povuce sa pozicije nadleznog Ep. za Srbiju a zarad efikasnijeg funkcionisanja same Crkve. Bio sam nedvosmisleno jasan rekavsi da posto trenutno ni Njemu a ni Ep. Fotiju nije naklonjena vecina srbske pastve, najbezbolnije a samim tim i najproduktivnije resenje (po mome misljenju) bi bilo da neko treci preuzme upravljacku palicu. I danas stojim pri ovom svom stavu.

-Ukoliko dodje do jedinstva "Grka" i "Rusa" i ukoliko potom od strane svih vernih u Srbiji bude donesena odluka da se ostane uz "Grke" ili da se ide pod "Ruse" (a iskljucivo zarad kvalitetnijeg funkcionisanja Crkve u Srbiji) i ako tu nasu odluku aminuju napismeno OBA Sinoda - ja cu se prikloniti ciste i mirne savesti toj Sabornoj odluci Crkve

- Ukoliko pak do jedinstva za sada ne dodje, boriti se za resenje naseg problema samo i iskljucivo kanonskim putem i samo i iskljucivo u okviru jerarhije kojoj trenutno pripadamo -dakle grcke jerarhije- jer bi svaki drugaciji potez imao nesagledive posledice po iovako narusen (nasom krivicom) ugled Istinske Crkve

-Jeromonah Akakije i sam zna da bi Njegovo eventualno episkopovanje podelilo ljude u Crkvi i zato i sam ne vidi sebe u toj delikatnoj i preodgovornoj ulozi. Uloga episkopa je da pastvu objedinjuje i okuplja a ne da je, cak i bez svoje aktivne krivice - deli. Fakticko stanje je da je Jm Akakije kontroverzna licnost (i najomiljenija i najomrazenija) koja kod ljudi najredje izaziva stanje ravnodusnosti. Buduci srbski episkop treba da bude covek rasterecen bilo kakvih euforicnih odnosa ljudi prema njemu.

- Duzni jesmo da svetlost Istine sirimo bez srama i straha ali to niukom slucaju ne znaci da nismo duzni da sebe lisavamo sektaskog, nesuvislog i tipicno preobracenickog nastupa u takozvanom misionarenju.
Isuvise nas je kostala ova kapsula kojom smo odrzavali u zivotu strasnu ekumenisticku azdaju.
Kostala nas je odvracanja i otpadanja ljudi od Crkve.

Dakle, ukoliko neko zeli da pomogne sebi - neka pomogne Crkvi svojim neucestvovanjem u Njenom kanonskom funkcionisanju. Samo tako cemo - liseni devijantnog laicistickog protestantskog obrasca - uspeti da Apostolima danasnjice (Arhijerejima Crkve) budemo mudro, u Duhu Svetom vodjeni ka vecnoj Zemlji naseg spasenja.

Pozdrav od Lazara (munZe konza!)

Бјели вук је рекао...

Мислим да ово није мјесто гдје би се требала водити ( ако би се опште и требала водити ) оваква расправа..."прљав веш" се не износи напоље да га сви гледају ( расколници, јеретици, слаби, недобронамерни, добронамерни...) јер врло лако може да саблазни друге и шта се уопште кога тиче какве проблеме имамо ми и како ћемо их решавати...Блогови и Сајтови првенствено служе за рекламу а не за дебату и расправу за то су људи измислили ФОРУМЕ. Овим по ко зна који пут доказујемо колико смо наивни и колико несмо на висини задатка, колико немамо осјећај за друге и колико смо затворени у свој мали свијет Истинских Православних сујета, лудила и врзиног кола које краја нема...Жао ми је браћо али ништа научили нијесмо ни послије толико година или превише мало, питам се по чему се ми то разликујемо од екумениста или чак безбожника ? А морали би се разликовати макар мало...Поздрав од вашег брата , Сергија палог

nevažeći је рекао...

Oвај блог није званична интернет страница наше Цркве као што то и пише у заглављу странице. Иза њега стоји група верника као и неки клирици који су и поставили ову интернет страницу, на првом месту као информативно – едукативни блог који се бави и актуелним проблемима цркве. На овом блогу је намерно остављена опција постављања коментара на сваки текст како би читаоци живо комуницирали и размењивали мишљења на разне теме, а у неким случајевима улазили и у полемике. Актуелни проблеми нису никако „прљав веш“ него заиста реални проблеми са којима се суочавамо и које покушавамо решити. Сви ми који уређујемо овај блог трудимо се да тема о којој се коментарише увек на крају објективним аргументима буде решена и да се изведе на чистац, тј. да се покаже сам корен проблема и начин његовог решавања.
Изношење реалних проблема по нашем мишљењу није „изношење прљавог веша“ него реалност наше ситуације са којом треба да буду упознати наши верници као и потенционални верници, а што се тиче недобронамерних они и без овога увек налазе у свему саблазан и разлог за опструирање. Због свега тога мислимо да ову праксу остављања коментара и отворених полемика треба наставити.

nevažeći је рекао...

„(...)
Dakle, ukoliko neko zeli da pomogne sebi - neka pomogne Crkvi svojim neucestvovanjem u Njenom kanonskom funkcionisanju. Samo tako cemo - liseni devijantnog laicistickog protestantskog obrasca - uspeti da Apostolima danasnjice (Arhijerejima Crkve) budemo mudro, u Duhu Svetom vodjeni ka vecnoj Zemlji naseg spasenja.

Pozdrav od Lazara (munZe konza!)“

Не слажемо се са горе цитираним закључком брата Лазара. То је послушност (безусловно поверење)без расуђивања у њеном најнегативнијем примеру. Чак и велики Лествичник упозорава да треба имати ПРОНИЦЉИВОСТ и РАЗБОРИТОСТ. Треба просудити, каже он, да не бисмо допали у руке морнара уместо крманоша, болесника уместо лекара, страсника уместо бестрасника, и како се, уместо у пристаништу, не бисмо нашли на пучини, те претрпели бродолом. Отац Акакије је лепо поставио ситуацију у нашој Цркви која захтева неодложне промене јер услед деловања митрополита Калиника ми смо заиста све даље пристаништу, а пучина нас вуче ка коначном бродолому. Речи којима је иницијативу за промену веома лошег и штетног стања од стране наших свештеника и верника, брат Лазар описао као: „devijantni laicisticki protestantski obrazac“ заиста су девијантне и скандалозне. А цео став брата Лазара изгубио је озбиљност и кредибилитет шатровачким натписом у загради поред његовог потписа који значи: Земун закон! (munZe konza!). Заиста, крајње неозбиљно и инфатилно.

Бјели вук је рекао...

Ма знам ја да се ништа неће промјенити тиме што ћу ја или неко други упутити неку добронамерну критику,предлог или шта друго слично јер кад се то није десило од 2002 ( кад смо имали велику шансу и "ветар у леђа" ) са свим мојим покушајима и покушајима других "неблагочестивих" тешко да ће се десити баш сад када смо "забетонирани" и ушанчени у дубеке бразде заорани. Али што рекох, рекох истине ради и савјести моје израњаване...Какве везе уопште има шта пише у заглављу и да ли је ово званични или незванични блог ИСПЦ ако ово може да чита цијела Србија па и шире ? Гдје је ту расуђивање ? Зар се о суштинским проблемима разглаба ЈАВНО преко интернета ? Драга моја браћо сваки би вам Србски домаћин знао казати шта је то "изношење прљавог веша" али ви ето не знате. Понављам, ово није мјесто за изношење проблема УНУТАР СВЕТЕ ЦРКВЕ. То сте требали организовати сабор да се гледамо у очи као права браћа а не овдје да ми неки анонимуси и острашћени клановци бистре политику и то још пред очима цијеле Србске јавности. Смеју нам се расколници и јеретици а људи који истинољубиво траже Христа и цркву не вјерују шта читају и многи од њих збуњено врте главом не знајући куд и како даље...вјерујте ми ја причам са људима и чујем шта ми кажу...Зато вам и рекох , гдје вам се дену осјећај за друге и дали ишта друго видимо осим наших малих и ситних сујета и лудила...Ко ће нама икад прићи са оваквим расуђивањем оних који одлучују и који воде СВЕТУ ЦРКВУ ? И ово мало шаке јада што је остало зар не видите да ће и то паклени гавранови позобати а ми ћемо и даље уперивати прстом једни на друге...ако има проблема а итекако их има зашто О. Акакије није позвао вернике на сабор ИСПЦ или више мањих сабора ? Ни једно питање није решено у цркви а тиче се живота цркве а само је један покушај сабора одржан на Авали , био...То показује колико смо спремни да се суочимо са критикама и решавањем проблема на једини прави начин а не овако...ЗАПАМТИТЕ , ГОСПОД И НЕБЕСКА СРБИЈА НАМ МОГУ ОПРОСТИТИ СЛАБОСТИ АЛИ НАМ НИКАД НЕЋЕ ОПРОСТИТИ ЛЕЊОСТИ, АЉКАВОСТИ И АНАРХИЧНОСТИ КОЈА ЈЕ И ОСНОВНА ЦРТА НАШЕГ НАРАШТАЈА

Анониман је рекао...

Mislim da bi se Vladici Kaliniku prvo trebalo zahvaliti na svemu dobrom sto je ucinio za istinsko pravoslavlje u Srbiji a potom lepo zamoliti da svoje mesto jednostavno ustupi mladjem,i zdravijem Episkopu uz svu ljubav i postovanje.To ne sme da lici na prisilnu smenu zbog nezadovoljstva njegovim upravljanjem.

Анониман је рекао...

Pomozi Bog bratije i sestre!
Naprotiv,ja sam odusevljen ovakvim polemikama koje nikako ne vidim kao prljav ves.Bilo bi licemerno sakrivati ovakve probleme koji nisu nesto neuobicajeno za zivot crkve.To su normalna zivotna iskusenja koja treba zajednickim snagama prevazici.Iskrenost je ta koja privlaci a ne maske i sladunjave reklame sa sektaskih pamfleta.Pa i sam Gospod nije o putu spasenja pricao slatkorecivim reklamama nego je rekao otvoreno za tesni, mukotrpni i trnovit put kojim ide vrlo mali broj ljudi.Zato najiskrenije podrzavam redakciju ovog bloga i savetujem da se neobaziru na kritike Bijelog Vuka koji sve gleda kroz politiku pa cak i rad Crkve hoce da svede na rad politicke partije koje obecavaju med i mleko a od tih obecanja na kraju ne bude nista.
Veoma sam zadovoljan uredjenjem bloga i njegovom sadrzinom.

Pozdrav svima!
nedostojni rab Boziji N.

Unknown је рекао...

Каже не износи прљав веш, а онда фљус по блогу.Овај блог и јесте некакав тип вешераја. Трудимо се да избелимо запрљано и помиримо посвађано.

Бјели вук је рекао...

Ма опуштено , само ви уживајте и како каже , анонимни брат ( сад су нам и браћа анонимна ) не придодајите значају моје коментаре...то и јесте тај дух секташења, кланова и шаптанија...који је изјео цркву и довео у ову ситуацију у којој и јесте...сјетимо се, анонимних писама која се шаљу у Грчку, анонимних клевета , анонимних парламентараца који немају паметнија посла у животу него да трачају по блоговима и "боре" се по форумима и господине анонимни "Н" за твоју информацију , ОВО И ЈЕСТЕ ПИТАЊЕ ПОЛИТИКЕ ЦРКВЕ ТЈ. ОРГАНИЗАЦИЈЕ И ВОЂЕЊА А ПОЛИТИКА И ЈЕСТЕ ТО, НАУКА О УПРАВЉАЊУ...а за Ресавског одговор...Коментарима ти управо указујем колико је НЕ ПАМЕТНО трачати о виталним интересима цркве овако јавно , међутим потпуно ми је јасно да се ништа неће промјенити ни у твом личном нити на општем , курсу осим ако се не деси неко ЧУДО БОЖИЈЕ !

Сергије Мркаја пали

Бјели вук је рекао...

Размислите мало, да ли би вам било драга да сјутра у неким новинама изађе натпис " Акакије вођа не зна се коме " или " Поделе у зилотима"...МИСЛИТЕ О ТОМЕ

nevažeći је рекао...

Помаже Бог брате Срђане (бијели вуче),
Говорите о штетности „НЕ ПАМЕТНОГ“ изношења у јавност полемика о виталним интересима цркве овако јавно, а са друге стране, у Вашим личним коментарима уз не малу дозу личне повређености, доста тога и сами обелодањујете како би доказали своју исправност. Толико о праведним и мудрим ставовима или саветима које заступате, нападајући и ниподаштавајући па чак донекле и вређајући уредништво блога само зато што наш начин рада није у сагласности са Вашим личним ставовима. Уредништво блога не сматра, како смо већ раније навели, да су овакве полемике на теме актуелних црквених проблема штетне. Не видимо никакву штету или анти – рекламу у изношењу неких горућих актуелних проблема пред наше вернике и симпатизере – потенционалне вернике, дајући им при томе могућност да, кроз постављање коментара, искажу своје мишљење по датом проблему. Изнесене проблеме никако и ни у ком случају не видимо као „прљав веш“, како сте их ви назвали. Проблеми са којима се сусрећемо у реалном животу наше црквене заједнице уобичајени су у времену земаљског биствовања Воинствујуће Цркве и они нису никаква срамота, а најмање „прљав веш“. Наша црквена заједница се сусреће са крупним проблемима које је у датом тексту изнео јеромонах Акакије. На првом месту је, као што нам је познато, дугогодишњи проблем неимања главе – епископа, тј. управне власти и очинског пастирствовања над словесним стадом Богомспасавајуће пастве СИПЦ који постојано пребива са својом паством. Такво дугогодишње стање није могло да остави лоше последице. Пошто се временом од стране Грка и наших гркофила потпуно обезвредило било какво локално црквено - управно тело у Србији, а дати проблеми и даље постоје, а са њима и неизоставна потреба да се почне са радом за њихово превазилажење и решавање било је крајње време да тај рад неко коначно покрене. Овим текстом јеромонах Акакије је поново покренуо иницијативу за решавање тих проблема и потпуно је природно да се уз помоћ коментара изнесу разна мишљења на ту тему као зачетак обавезе свих нас да се наведени проблеми реше.
А што се тиче Ваше инсинуације о натпису у новинама: " Акакије вођа не зна се коме ", можемо само рећи да је такво ваше навођење на ту мисао потпуно бесмислено јер о. Акакије, осим што је једно време био изабран за председника Управног одбора СИПЦ, није званично вршио никакву управну функцију која би се могла поистоветити са „вођом“. Стога не видимо зашто би се новине бавиле темом на коју ви навигавате. Ваше друго инсинуирање о „подели међу зилотима“, можемо назвати Вашом хипотезом, пошто подела у најнегативнијем смислу не постоји. Постоји само подела или сукоб мишљења, што је за сваку заједницу људи, мање више, уобичајено. Тако да Ви уствари од уобичајених проблема правите сензацију „прљавог веша“ која заиста код неупућених може изазвати ефекат саблазни и анти – рекламе за које оптужујете редакцију овог блога.

Редакција блога СИП

Бјели вук је рекао...

моје ријечи не допиру до ваших душа нити моје слово потиче вашу позорност ,то тако јер ви размишљате емоцијама и тако и доносите суд о овоме или ономе а ја покушавам да рационално сагледавам ситуацију јер сматрам да је то једини начин да се буде објективан...како год , готово све сте схватили погрешно и наопако али као што већ рекох , ја то због своје савјести и истине ради...једнога дана ће се све сазнати и свачији траг показати па и мој... Наставићу своју борбу за добробит СВЕТЕ ЦРКВЕ а и ви радите како знате и умијете па нека нам је Господ у помоћи...нијесам ни увријеђен нити сам кога вријеђао а самим тим што сте то и написали докезујете да сте сами повријеђени и да вам емоције нијесу под контролом...знате ли разлику између , добронамерне и злонамерне критике ? знате ли разлику између , имања свога става , образа и карактера и гордости , сујете и параноје ? Знате ли разлику између транспарентности и републиканизма са једне стране и отворености и искрености са друге ? Постоји ли нешто што треба да остане тајна и да ли сте чули да чак и ИСТИНА може да саблазни ако се некаже на прави начин у право време и на правом мјесту ? МИСЛИТЕ О ТОМЕ !

Сергије Мркаја пали

nevažeći је рекао...

Подвајања међу члановима Цркве су пратећа појава кроз читаву њену историју и многима су на корист. У то нас уверава апостол Павле речима: “Јер треба и подвајања да буде међу вама, да се покаже који су постојани међу вама” (1. Кор 11, 19).

Бјели вук је рекао...

Подвајања јесу пратећа појава и неминовност баш као и саблазни али саблазни морају доћи ...као што је писано "...али тешко оном преко кога долазе..." Јасно је да је ситуација тешка и ко то уопште и спори али да ли је паметно овако БЕЗ САБОРА и потпуно у духу демократије тј. транспарентно , излагати и износити пред људе које то може само додатно збунити па и немали број њих и саблазнити ( јер само мени се јавило неколико њих управо са таквим последицама конзумирања наших унутрашњих ствари и проблема...овде особа са мало осећаја нема проблем да схвати шта пишем и због чега...јер управо због тих људи који су ми се обратили узнемирени и реагујем на ову и овако постављену тему...понављам једино САБОР ИСТИНСКЕ СРБСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ИМА КОМПЕНТЕНЦИЈУ И АУТОРИТЕТ ДА УСПЕШНО РЕШАВА СВЕ ПРОБЛЕМЕ ЦРКВЕ ПА И ОВЕ...ЗАШТО СЕ ДАКЛЕ НЕИНСИСТИРА И ЧАК НИКО ВИШЕ И НЕ ГОВОРИ О САБОРУ И ЗАШТО ЈЕ ТО ПОСТАЛА ТАБУ ТЕМА ?

nevažeći је рекао...

Разни људи – разне ћуди. Некоме је то саблазан, а некоме није. Што се тиче Сабора, њега нико до сада није оспоравао нити га није прижељкивао. Напротив, постоје многе иницијативе о сазивању Сабора у којем би учествовао сав клир као и представници манастира и парохија. Значи, доста се о томе говори и Сабор нипошто није табу тема. Сабор могу да сазову клирици који треба да га и организују. Ипак, већ дуже време се то неостварује. Зашто? Вероватно због проблема о којем овде причамо. Наиме, овде код нас, после доста покушаја не постоји управно тело које би руководило животом наше Цркве. Све се свело на спонтане и самоиницијативне активности клирика и пастве. Зато треба разговарати о сазивању Сабора у што скорије време.

Бјели вук је рекао...

Разни људи - разне ћуди АЛИ О СЛАБИМА је овдје ријеч о "стученим трскама" које се овако додатно газе и саблажњавају а НИШТА ама баш НИШТА се неће ријешити овим путем...Зашто О Акакије не тражи благослов од синода за сазивање ВЕЛИКОГ САБОРА ? И по благослову владике ко сме а да се не појави од клирика ?

nevažeći је рекао...

Слажемо се да проблем може да се реши једино саборном одлуком, али овакве полемике могу да се сматрају као предсаборске дискусије. Иако, незваничне могу доста тога да припомогну при обавештавању верника о текућим актуелним проблемима као и о подељеним мишљењима унутар наше заједнице како би се на крају ипак дошло до разумног и трезвеног решења. Уз то биће природно да саборну одлуку, било каква она била, сви не прихвате и да се деси поновљени сценарио подношења Синоду опречне одлуке која није у сагласности са саборном што би било крајње депримирајуће.

Бјели вук је рекао...

НЕ , на овај начин се само уноси додатна смутња и ремети оно мало мира јер се полемике неводе преко интернета и блогова него како доличи Хришћанима ОЧИ У ОЧИ...а овако се СЛАБИ у вери одбијају и саблажњују а ви ЈАКИ упадате у немире и не смирења...а непријатељ се обавештава о нашем стању и прикупља информације да би лакше водио рат против нас , ето то се на овај начин постиже...

Бјели вук је рекао...

Понављам питање јер нијесам добио одговор, дакле...Зашто О Акакије не тражи благослов од синода за сазивање ВЕЛИКОГ САБОРА ? И по благослову владике ко сме а да се не појави од клирика ?

Бјели вук је рекао...

Понављам питање јер нијесам добио одговор, дакле...Зашто О Акакије не тражи благослов од синода за сазивање ВЕЛИКОГ САБОРА ? И по благослову владике ко сме а да се не појави од клирика ?

nevažeći је рекао...

Брате Срђане помаже Бог,

Црквено - народни сабор сазива Управни Одбор СИПЦ који тренутно није активан, тачније од тренутка када је његов ауторитет, као управног тела наше заједнице, озбиљно уздрман самоинициативном акцијом о. Атанасија.
Значи, треба прво да се обнови рад У.О. и на његову иницијативу сазвати Црквено - народни сабор.
То је одговор на твоје питање брате, које ти упућујемо на основу нашег мишљења.

Редакција блога СИП

Бјели вук је рекао...

дакле то што не функционише фамозни "УПРАВНИ ОДБОР" спречава О. Акакија или неког другог клирика ИСПЦ да затражи благослов надлежног епископа или врши инисијативу у том правцу или све своје снаге усмери у том правцу пошто је сасвим очигледно и то се сви слажемо да се другачије ова проблематика не може ријешити...? А ја мислим да то не може и не смије бити разлог за ничију пасивност и да никакво не постојање УО неможе све нас оправдати нити нас може разрешити од историјске одговорности коју носимо пред самим Христом и цијелим нашим народом...ако је то дакле, разлог што се није тражио благослов за сазивање САБОРА како је онда могуће да се ми овде бавимо тако важним и битним стварима без дозоле УО ( који не постоји ) ? Долазимо до апсурда да кад се треба сазвати САБОР тј. тражити благослов за његово сазивање онда се то правда немањем УО а кад се по кулуарима јавно износи све из живота цркве без икаквог осјећаја за тренутак и без обзира на негативне последице које проистичу из таквог несмотреног деловања , тада није битно што не постоји УО...апсурдно драга браћо...

nevažeći је рекао...

Брате Срђане,
Као што смо већ наводили овај блог није званични јавни орган СИПЦ. Овај блог је постављен у ихформативно - едукативне - мисионарске сврхе и као такав постоји. Изношење различитих мишљења и разне полемике које се воде на неке теме у опцијама за коментаре имају такође информативно – едукативну функцију. Изношење проблема и расправа у циљу њиховог решавања не може имати негативну конотацију јер и вернике, као и клирике тиште исти проблеми које не смемо гурати под тепих, правећи се пред другима као савршени. Текући, уобичајени проблеми са којима се Црква среће овде на земљи, које сте ви неумесно назвали „прљав веш“ нису и не могу бити нека посебна црквена тајна. Зашто би тако постављали ствари? Па и сами апостоли су се разилазили у својим мишљењима и чак су се љутили једни на друге. Читамо у Делима Апостолским: „...Тако наста љутња, те се они раздвојише. (Дел.15,38-39)“ или „Кад изађе Петар у Јерусалим препираху се са њим...(Дел.11,2)“ или „А кад настаде распра, и не мало препирање...(Дел.15,2) итд. По вама се ето и у светом Јеванђељу износи „прљав веш“ јер да су Духоносни оци тако размишљали сакрили би ове детаље од јавности, тј. ти делови би временом били одстрањени из јеванђеља. Али оставимо сада ово. Што се тиче питања о Управном Одбору ми можемо само рећи да не постоји проблем по питању његовог сазивања, него у валидности ауторитета - њега као привременог управног тела код нас у Србији. Његове Саборне одлуке су ништавне, пошто сваки појединац у Коринту може да их ревидира. Суштина нашег проблема лежи у томе и то је узрок нашег застоја или чак уназађења.

Бјели вук је рекао...

Брате Срђане,
Као што смо већ наводили овај блог није званични јавни орган СИПЦ. Овај блог је постављен у ихформативно - едукативне - мисионарске сврхе и као такав постоји. Изношење различитих мишљења и разне полемике које се воде на неке теме у опцијама за коментаре имају такође информативно – едукативну функцију. Изношење проблема и расправа у циљу њиховог решавања не може имати негативну конотацију јер и вернике, као и клирике тиште исти проблеми које не смемо гурати под тепих, правећи се пред другима као савршени. Текући, уобичајени проблеми са којима се Црква среће овде на земљи, које сте ви неумесно назвали „прљав веш“ нису и не могу бити нека посебна црквена тајна. Зашто би тако постављали ствари?


Идемо испочетка , ви у клин а ја у плочу !
Какве везе има што нисте блогу дали име да је ЗВАНИЧНИ кад је то свакако ваша жеља и чињеница да ово све може да чита било ко јавно и транспарентно ? Дакле он врши ту фунцију јер је јавно гласило без обзира дали и како га ви назвали то је чиста демагогија...

Кажете "МИ" га назвали , "неумесно"
? Који то ми кад се ја јасно потписујем овде ( и то као један од ретких међу силним анонимусима ) и пишем у своје име а нисам баш толико велик да би ми се персирало...? Значи НЕУМЕСНА је моја добронамерна критика а није НЕУМЕСНО то што ви јавно износите све на увид свакоме и то селективно и тотално неопрезно и да не кажем шта све још...? Е па свака част и на здравље вам расуђивање...

Ово је доказ онога што сам и цело време говорио , СВЕ СЕ СМЕ САМО СЕ НЕСМЕ КРИТИКОВАТИ ЈЕР ЈЕ ТО ОДМАХ НЕУМЕСНО ПА ЧАК И АКО ЈЕ ИЗ НАЈБОЉЕ НАМЕРЕ...тешко нама...нек нам је Бог у помоћ јер нам нико други и неможе помоћи само неко велико чудо Божије...амин Господе

Анониман је рекао...

Помаже Бог браћо,мој је предлог да станете сви једнодушно пред Бога на молитву(молебан),да одредите неки можда пост ван поста,наравну све уз благослов и да молимо Господа да се смилује и да нам пошаље Епископа у Србији.Амин Боже дај!
Праштајте.

Анониман је рекао...

Pomaze Bog odgovaram na komentar anonimnog o pogresnim uciteljima o Akakiju i kazem sledece.Vernik sam od malih nogu ucen veri u manastiru koji mi je bio u blizini .Ucen o sv.Ocima i iz njihovih djela da ih nenabrajam sad I nasao sam da sve sto pise o ovom slucaju SPC podudara se sa istim sv Otackim knjigama koje izdaju razne njihove episkopije i tu vise nema sta da se kaze Sugerisem da ovi sto komentarisu baziraju se na sv Oce i jevandjelje kako bi diskusija bila teoloska a ne na prekore bez osnova koje su strane pravoslavlju.Sve kanone je pogazila SPC i pljunula na ucenje sv Otaca crkve koliko ja znam i zbog toga licno ja i moj dom i porodica vise neidu u crkvu i zabranio sam parohu da dolazi mi u kucu jer je rimljanain a ja necu da budem to tj sektas Nisam ni krsten kako o Akakije kaze da treba a o tome i pisu sv Oci i nas savremenik sv.Nikolaj Zicki kojim se kunu u SPC i to jasno pise u Katahizisu ali nevrjedi pojedinima ili oni vec sebi traze mjesto u antihristovoj druzini nezanm ali ce se viudjeti ubrzo Maran Ata