ХИРОТОНИЈА СРПСКОГ ЕПИСКОПА У ЛЕСНИ

Владика Акакије испред главног конака Лесненског манастира

ВЕЛИКИ ДАН У ЛЕСНИНСКОМ МАНАСТИРУ

(2/15. август 2011. Пренос моштију

св. првомученика и архиђакона Стефана)

Три су значајна догађаја омеђила развој Истинског Православља у Србији: први се одиграо пре петнаестак година, када су се тројица светогорских монаха Срба са вером изабрали пут Истинског Православља; други се збио пре осам година, када је читаво сестринско манастира Стјеник решило да ради љубави према Истини напусти Београдску Патријаршију и придружи се Истински Православнима; до трећега је дошло данас, када су у историјском руском Леснинском манастиру Истински Православни Хришћани Србије после дугих настојања коначно добили свог изабраног епископа.

Но, да пођемо редом. Шта је заправо Истинско Православље и по чему се оно разликује од официјелног, званичног Православља које се понекад назива још и "Светским Православљем"? Одговор гласи: као што је термин "православни хришћанин" настао у давној прошлости да би се направила разлике у односу на оне који су се такође називали хришћанима, али су напустили изворно хришћанско исповедање вере и црквену праксу, тако је сада термином "истински православан" направљена разлика у односу на оне православне хришћане који су својим исповедањем вере и животом одступили од изворног предања православног хришћанства.

МОЛБА упућена Светом Синоду Руске ИПЦ

БРАТСКА МОЛБА

Светом Архијерејском Синоду Руске Истински Православне Цркве

Ваше Високопреосвештенство, Ваша преосвештенства свети Архијереји Руске Истински Православне Цркве,

Ми истински православни хришћани Србије Вам се обраћамо за помоћ у вези обнављана канонског епископата у нашој многострадалној отаџбини Србији. Као што знате после Другог Светског рата и комунистичког преврата, јерархија Српске Цркве пала је у отпадништво сергијанизма и свејерес екуменизма. Средином деведесетих у Србији се појавио покрет Истински Православних Хришћана предвођених јеромонахом Акакијем који су се за првобитну помоћ обратили Грчком Старокалендарском Синоду којим је председавао блажене успомене Архиепископ Хризостом. Од стране Грчке ИПЦ нама је пружена помоћ у рукополагању свештенства и снабдевања антимисима и Св. Миром. Већ током првих година било нам је јасно да Грчки епископ који је удаљен од нас хиљаду километара не може управљати животом Српске Цркве. Преко једне деценије нико од Грчких епископа нас није посетио. Већ тада смо од Грчког Синода тражили да се за Србију рукоположи Српски епископ. Но, свеједно Грчки епископи су на та наша тражења остајали непокретни. Стање у Србији се услед тога из године у годину погоршавало, а мисија истинског православља је била спречена чињеницом да Српски народ не може прихватити да Србијом и Српском Црквом управља Грчки епископ. Шта више, прекидање општења са званичном Српском црквом и присаједињење истинском православљу се тумачило као прелазак из Српске у Грчку Цркву. Нажалост, такве претпоставке данас се потврђују неодговорним изјавама самих Грка.

Сада већ званични став Грчких Архијереја да ми немамо никаквих додирних тачака са Српском Црквом и да њихова помоћ, нама указана, подразумева наше присаједињење Грчкој Цркви као и то да је канонска територија јурисдикције Српске помесне Цркве сада њихово мисионарско подручје за нас србе је апсолутно неприхватљиво.

Услед такве ситуације и неспремности Грчких Архијереја да нам изађу у сусрет ми Вам се обраћамо:

Надајући се да ће те разумети у каквој се тешкој ситуацији налази мало стадо Истински Православних Хришћана Србије, смирено тражимо од Вас да нам за потребе Српске Истински Православне Цркве рукоположите у чин епископа назначеног за Србију од наше стране предложеног кандидата, зачетника Истинског Православља у Србији јеромонаха Акакија (Станковића) који је већ више од једне деценије предложен од наше стране као кандидат за епископа Српске ИПЦ. 

Управни Одбор СИПЦ

(Кога састављају клирици, парохије и манастири који се више од једне деценије боре за добијање епископа за Српску ИПЦ):

(следе потписи) 

Потписи свештенослужитеља:

Јеромаонах Акакије Станковић

Јеромонах Нектарије Иванковић

Јереј Стефан Николић

Потписи представника парохија и манастира:

Београдска парохија

Новосадска парохија

Нишка парохија

Манастир Светих Методија и Кирила

Манастир Нови Стјеник

Излазак српских свештенослужитеља, парохија и манастира Српске ИПЦ испод привремене административне управе Синода Грчке ИПЦ

ЗВАНИЧНО ОБАВЕШТЕЊЕ

Управног Одбора Српске ИПЦ упућено св. Синоду Грчке ИПЦ под председавањем Његовог Блаженства г.г. Калиника Архиепископа Атинског и целе Јеладе

23\5 август 2011.

Ваше Блаженство, Ваша Високопреосвештенства и преосвештенства,

У име Управног Одбора Српске Истински-Православне Цркве, желимо да Вас обавестимо о саборно донетој одлуци да се обнови независни аутокефални статус наше Свете Српске Истински-Православне Цркве. Изражавајући дубоку захвалност Свештеном Синоду Цркве Истински Православних Хришћана Грчке за привремено духовно старање над српском истински православном паством током последњих петнаистак година, Управни Одбор СИПЦ је закључио да црквени живот сада од нас захтева предузимање одлучнијих мера ради обнове целовите канонске структуре Истинске Српске Цркве и излазак испод привремене административне управе Синода Цркве ИПХ Грчке под председавањем Његовог Блаженства г. г. Калиника Архиепископа Атинског и целе Грчке. 

Доносећи тако важну и одговорну одлуку за даљи развитак истинског православља у Србији, Српска Црква не прекида братско јединство и општење са Грчком Црквом, него само обнавља свој историјски црквено-канонски статус аутокефалне помесне Цркве српског народа. Излазећи испод привремене административне управе Грчког Синода, Српска Истински Православна Црква се нада да ће братско јединство са Црквом Истински Православних Хришћана Грчке бити очувано како нам је Спаситељ заповедио, у духу мира, братства и љубави, као што је било и у прошлости узајамних односа међу братским помесним цркавама Грчке и Србије.

Саопштавајући о одлуци донетој на састанку Управног Одбора Српске Истински-Православне Цркве, желимо такође да појаснимо да оваква наша одлука није донета брзоплето, него је последица веома дугог лошег и нерешеног стања у Србији иако смо већ неколико пута покушавали да Вам то предочимо, тражећи од вас, у вези наше ситуације, корените промене.  Основни проблем је дугогодишње неприродно стање за које се чак и у канонима не може наћи покриће, стање управљања целом облашћу Србије, тј. некадашње Помесне Српске Цркве са велике удаљености и то од стране епископа друге помесне Цркве. Нећемо овде помињати све детаље као што је изостанак посете надлежног привременог Грчког егзарха одређеног за Србију у трајању више од једне деценије али ћемо Вас подсетити да је једна овако велика и веома перспективна црквена област услед таквих околности заиста доживела велики штету. Иако смо од ваше свете Цркве примили основну прву помоћ за почетак наше борбе препорода Српске Цркве који је условљен мисијом Истинског Православља, већ после неколико година могло се јасно увидети да се опстанак црквеног живота и наведене мисије у Србији не може одржати ако центар административне црквене власти остане у Грчкој у рукама грчких епископа. Сви ми смо својевремено били верници Српске Цркве чија јерархија је услед несрећних околности пала у отпадништво сергијанизма и свејерес екуменизма. Услед тога, ми смо са званичном Српском црквом прекинули општење и потражили помоћ од Вас. У том контесту треба нагласити да се ми као истински православно свештенство, монаштво и верни народ осећамо моралним и законским наследницима Српске помесне Цркве, а самим тим и српским клирицима јер се подразумевало да се ми Вашом руком рукополажемо као свештеници Српске Цркве за служење потребема препорода Српске помесне Цркве. Ваша помоћ у рукоположењима нас свештеника није била и не може бити сидро којим ће Грчка Црква наш мали борбени бродић, који је због рата по нужди од ње затражио основну помоћ укотвити у сред битке под грчком заставом, без сопственог кормилара, без наде да ће се икада винути путем верног служења и војевања за сопствену отаџбину, под управом сопственог кормилара и под сопственом заставом. Не једном смо апеловали да Србији треба њен сопствени епископ – Србин који ће постојано пребивати са својом паством и активно учествовати у црквено - мисионарском животу Српске Цркве. Прошле су године, стање се све више погоршава и ми до сада нисмо видели Вашу спремност на корените промене везане за решење конкретног и за нас суштински важног проблема који се тиче нас Срба и наше помесне Цркве. Почетком ове године послали смо Вам званични меморандум у коме смо још једном смирено затражили да се појасни, тј. прецизира однос између наше две помесне Цркве и да у истини и љубави, уз узајамно усаглашавање око тог питања, дођемо до договора о нашем будућем саживљењу и садејствовању у сагласности са канонима и вековним предањем Православне Цркве. У том меморандуму смо поново изнели нашу тешку ситуацију и потребу да се досадашњи Ваш став и однос према Србији и Српској Цркви промени.  Поред изношења очигледних проблема закључили смо следећим речима: „Наша намера је од почетка била да примимо непходну, али привремену помоћ у тешкој ситуацији обудовелости Српске Цркве. Привремена помоћ се преобратила, ако не намерно, онда по инерцији, у очигледно непроменљиво неправилно стање, за које решење није понуђено нити су границе постављене, а то стање је у директној супротности са Црквеном мисијом спасавања душа. Хитно је да се осмисли јасан, обавезујући план који ће за СИПЦ обезбедити Њен епископат и Њену Црквену организацију, а који ће отпочети одмах.“ Као одговор на наш меморандум послали сте неке услове које или не можемо испунити или су за нас неприхватљиви. Конкретно решење

Published with Blogger-droid v1.7.4

КАНОНИ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ - Удова епархија

СВЕТИ ОСМИ ПОМЕСНИ САБОР КАРТАГЕНСКИ

Правило 74

О томе, да епископ који је постављен за привременог управитеља једне удове цркве, не смије заузимати пријесто те цркве

Исто се тако установљује, да никаквоме епископу не буде допуштено заузимати онај престо, при коме је за привременог управитеља  стављен, под изговором или старања о народу или какве поникле распре, него мора настојати, да за годину дана нарочитога му епископа стави; а ако противу овога поступи, пошто година истече, нека се други управитељ изабере.

(Ап. 36, IV васељ 25; трул. 35)

ТУМАЧЕЊЕ

Удовом црквом управљао је у опће клир дотичне цркве, док се не би нови епископ поставио (ап. 36., IV вас. 25., трул. 35) Али ако би се показало, да у некој удовој цркви клир није кадар да добри ред уздржи, или да се у народу јављају странке у погледу кандидата за епископску катедру, те немири услијед тога владају, тада је митрополит слао у ту удову цркву ког оближњег епископа, да привремену управу том црквом преузме и да ред и мир у њој уздржава док се стални епископ не постави. Оваквог епископа, коме би привремено управа у некој удовој цркви била повјерена, правило ово зове меситис. Али догађало се, да су ти епископи, који су имали да љубав међу народом уздржавају и да поспјеше избор новог епископа, сами ради својих личних интереса подупирали неред и свађе потхрањивали само ради тога, да би дуже црква без свог сталног епископа била, те и они би дуже могли да службу управитеља ту врше. Да се таквој злоупотреби на пут стане, картагенски оци забрањују да један епископ остане управитељем неке удове цркве више од годину дана, и ако за то време он није успио уредити све што треба, да нови епископ постављен буде, правило наређује, да се тај епископ има уклонити од управе и нови управитељ да се изабере.


Правила Православне Цркве са тумачењима (други том), епископ Никодим Милаш, Нови Сад 1896. (стр. 210)

КАНОНИ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ - Право давности

ТРЕЋИ ВАСЕЉЕНСКИ САБОР

Правило 8

(Правила Православне Цркве с тумачењима, Никодим епископ Далматински, књига прва, стр. 300, Нови Сад 1895)

Најбогољубазнији саепископ Ригин и другови му, најбогољубазнији епископи кипарске епархије, Зинон и Евагрије, пријавили су нови чин, који се уводи противу црквених установа и противу правила светих апостола, и који повређује опћу слободу. Обзиром на то, и пошто зло потребује јаки лијек, да још веће шкоде не нанесе, а особито, кад ни старога обичаја није било, да антиохијски епископ рукополаже у Кипру, као што нам то и писмено и усмено доказаше најпобожнији људи, који на свети сабор дођоше, то, нека предстојници светих цркава кипарских имају потпуну и неоспориву власт, сходно правилима светих отаца и староме обичају, сами по себи постављати најпобожније епископе. А ово исто нека важи и за друге области, и за све епархије, да никакав од најбогољубазнијих епископа не заузимље другу епархију, која није била одавна и од самога почетка под његовом или његових предшественика руком; а ако је који заузео другу епархију и насилно је себи присвојио, нека је поврати, да се не вријеђају правила отаца, да се под изликом свештене службе не поткрађује гордост свјетске власти, и да нерасудно не изгубимо по мало ону слободу, коју нам је даровао својом крвљу Господ наш Исус Христос, ослободилац свију људи. Према томе, овај свети и васељенски сабор установљује, да свакој појединој епархији очувана буду чиста и неповређена права, која од самог почетка и одавна ужива, сходно обичају од стране утврђеноме. Ради свога обезбјеђења пак сваки митрополит има право узети пријепис овога, што је закључено. А ако ко предложи какву установу, која војује против овога, што је одређено, сав свети и васељенски сабор наређује, да такова установа без сваке ваљаности буде.

СТАТИСТИКА

Статистика прегледа блога СрбинИП по земљама у периоду од месец дана (27.06.2011. – 26.07.2011.)
Укупно 8,067

Грчки протекторат у Србији или препорођена Српска Црква (ИПЦ)?

Greek protectorate in Serbia or the regenerated Serbian Church (TOC)?  (English)

Јеромонах Акакије

Свашта се тврди и пише ових дана. Србе као и увек прати неслога. Неки Срби, авај,  тврде да су Грчки старокалендарци направили неку нову "српску цркву" која нема везе са Светосавском Српском Црквом јер је она, замислите УГАШЕНА падом српске јерархије у јерес екуменизма.  Та новоформирана „српска црква“ фактички и не постоји јер у званичним документима светог Синода Грчке ИПЦ Србија је уписана као црквена административна област Грчког егзархата Западне и Источне Европе. Апологете Србије као неуобличеног грчког протектората тврде да смо ми клирици и верници у апсолутној зависности од Грчких епископа пошто немамо никаквих додирних тачака са историјском Српском помесном Светосавском Црквом. На такав начин се врши саблажњавање и застрашивање верног народа и из тога се јасно види колико је за Србију штетно досадашње, за нас привремено, епископовање над Србијом Грчких епископа.

КАНОНСКИ ИЛИ НЕКАНОНСКИ?

CANONICAL or NOT? (English Version)

Услед актуелних црквених дешавања која се тичу дугогодишњег неразумевања Грчке ИПЦ у односу на потребе Српске ИПЦ, у вези њеног препорода, као и са друге стране, разумевања Руске ИПЦ и њене спремности да безусловно помогне Српској ИПЦ постоје опречне реакције како у Србији тако и у иностранству. Неки у овим дешавањима виде нарушавање канона, а неки апсолутну легитимност поступка Српских клирика, монаштва и верног народа који као друга засебна помесна Црква, тј. Српска Црква у односу на Грчку ИПЦ имају право на самоопредељење. У пар редака, редакција блога СрбинИП изнеће свој став по овом питању:

Реакције на актуелна црквена збивања: Портал-Credo

Протојереј Алексеј Лебедев

Да ли је Рус Србину брат заувек?

Русский сербу брат навек? 
(Русский)

Are the Russians the Serbs' Friends Forever? 
In the Context of the True Orthodox Church

(English)

Међународно деловање руских Истински Православних Цркава (које се налазе изван јурисдикције Московске патријаршије) обично је ограничено на руске парохије које постоје у земљама расејања. Активност мисија међу обраћеницима[1] коју је у протеклих 10 година показивала РПАЦ ту је из разумљивих разлога успорена, па је вођство у овом погледу прешло је на Руску Истински Православну Цркву, која по броју парохија у иностранству сада заузима прво место међу остацима и "крхотинама" Руске Заграничне Цркве.

О ЈЕДИНСТВУ РУСКЕ И СРПСКЕ ИСТИНСКИ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ (Владимир Мос)

ENGLISH VERSION AVAILABLE

ON THE UNITY OF THE RUSSIAN AND SERBIAN TOCs (Written by Vladimir Moss)

Савремена историја почиње 19. јула / 1. августа 1914. године, на празник Светог Серафима Саровског, када је цар Николај II увео своје царство у рат са Немачком и Аустријом како би одбранио православну Србију која је била неправедно оптужена са саучесништво у убиству надвојводе Фердинанда Аустријског. Цар је знао да његове армије нису спремне за рат, те да би тај рат лако могао да доведе до револуције и пада православног Царства. Упркос томе, определио се за узвишени и самопожртвовани чин, потпуно стран политичком прагматизму, препустивши Божанском Промислу да одбрани и награди његов поступак надахнут хришћанском братском љубављу.

Готово сто година прошло је од тог дана – век који је донео невиђени слом Православног Хришћанства широм света. За Првим светским ратом уследила је Руска револуција која је била праћена геноцидом над руским и српским народом у периоду од 1918. до 1945. године, а затим су се појавиле јереси екуменизма, сергијанства и дарвинизма које су исповедање истините вере свеле на мали остатак Истински Православних Цркава међу којима има мало јединства, те је стога и њихов утицај на свет који их окружује веома ограничен. Ипак, кроз свеопшту таму пробио се зрачак светлости: могућност успостављања општења између Истински Православних Цркава Русије и Србије.

Руска ИПЦ изнела свој званичан став по питању савременог црквено - канонског стања СИПЦ и евентуалне помоћи у вези њеног препорода. (English version available)

Архијерејски Синод РИПЦ са делегацијом СИПЦ, Одеса 2011.

Делегација СИПЦ састављена од јеромонаха Акакија и чтеца Уроша Манчића посетила је редовно заседање свештеног Синода Руске ИПЦ (од 19 до 24 Јуна по грађанском календару) које се у ово време традиционално одржава у Одеси, Украјина. У недељу Свих Светих заседање је започето у одеском храму Св. Праведног Јована Кронштадског саборним саслуживањем Руских Архијереја. На заседању су били присутни сви Архијереји РИПЦ осим Владике Стефана Трентонског који је у вези питања Српске Цркве послао своје мишљење писменим путем. Такође, у заседању св. Синода узели су учешће Протопрезвитер Виктор Мелехов и чтечеви Виталије Шумило, и у својству госта, Владимир Мос. Током целог заседања св. Синода РИПЦ у просторији је била присутна и Благоухајућа, чудотворна икона Мајке Божије, копија мироточиве Монтреалске Портаитисе. У понедељак је започео радни део заседања на коме су одмах примљени представници Српске ИПЦ. Делегација СИПЦ је од Архијереја РИПЦ затражила званичан став по питању савременог црквено - канонског стања СИПЦ и евентуалне помоћи у вези њеног препорода. Детаљно је разматрана историја помесне Српске Цркве до и после сергијанског, тачније германовског отпадништва и свејереси екуменизма као и савремени положај Српске ИПЦ и проблеми везани са њеним препородом и напредком. После целодневних разговора који су се продужили и на следећи дан Св. Синод РИПЦ донео је следећу одлуку:

РУСКА ИСТИНСКИ ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА

АРХИЈЕРЕЈСКИ СИНОД

8/21. јуна 2011.

Спомен Св. Теодора Стратилата

Извод из Протокола

Архијерејског Синода РИПЦ

од 7/20. јуна 2011.

Одговор Грчке ИПЦ на меморандум српског свештенства

Answer to the memorandum of the Serbian Clergy

ПРЕВОД НА СРПСКИ:

Јеромонасима Акакију (Станковићу), Нектарију (Иванковићу) и презвитеру Стефану Николићу, монасима и верним Истински Православним Хришћанима у Србији

У Атини 3/16-6-2011

Љубљена децо Истинске Цркве Христове,

као што вам је познато 5/18. фебруара у просторијама Светог Синода одржан је састанак српског свештенства Цркве ИПХ уз учешће Његовог блаженства Архиепископа Атинског Калиника,

ЕТНОФИЛЕТИЗАМ

Нови приступ Грчко-Бугарском расколу 1872. године

Из историје је познато како је црквени Сабор у Константинопољу из 1872. године одлучио Бугарску цркву и свечано осудио још једну нову јерес, названу етнофилетизам – као тежњу да се Црква потчини националном, племенском принципу.

За ову јерес оптужени су тобоже Бугари.

Поменуто питање је специјалистима за бугарску историју интересантно из најмање два разлога:

1)  због времена: година 1872. представља врхунац бугарског ослободилачког покрета;

2)  због предмета: одлучење је прогласила иста она Константинопољска патријаршија која је неких хиљаду година радније послала у бугарске области двојицу словенских апостола, свете Кирила и Методија, да светлошћу Јеванђеља и православном вером просвете све словенске народе како више не би чамили у мраку незнабоштва.

Питање које ћемо поставити у вези са овим догађајима је следеће: није ли тај исти етнофилетизам, за који су Грци оптуживали Бугаре као за најгору јерес, кад су га се придржавали сами Грци, представљао за њих чисто Православље?

ПРВА ПРОСЛАВА ДУХОВДАНА НА УТЕШИТЕЉЕВУ

Празник Педесетнице ове године први пут је прослављен на црквеном имању Утешитељево. Припреме су трајале неколико дана: кошења ливаде, малих интервенција багером, склапања великог шатора и осталих детаља везаних за реализацију прославе празника Педесетнице. За ту прилику су разапети мали шатори у којима су ноћили сви трудбеници. Предводник ове групе трудбеника био је јереј Стефан који је све време припрема заједно са трудбеницима боравио на Утешитељеву. Осим два кишна дана временске прилике биле су наклоњене успешном извођењу ових радова.

Прослава Духовдана 2011.

ПРОСЛАВА ПРАЗНИКА ПЕДЕСЕТНИЦЕ НА НОВОМ ЦРКВЕНОМ ИМАЊУ – „УТЕШИТЕЉЕВО“

Обавештавамо све вернике, пријатеље и симпатизере Српске Истински Православне Цркве да ће се у недељу 12. јуна (грађански календар) на новом црквеном имању код села Раља (Авала, Београд), у организацији српског истински православног манастира Нови Стјеник, одржати свечана прослава празника Педесетнице – Духовдана, Силаска Светог Духа на Апостоле. Овај празник биће уједно и слава храма који ће, ако Бог да, у неко догледно време бити саграђен на овом имању. Имање „Утешитељево“ замишљено је као духовни и административни центар Српске Истински Православне Цркве и седиште будућег Српског епископа. Име „Утешитељево“ дато је у част Духа Светога Бога – Утешитеља (грч. Параклитос). Прослава празника започиње празничним вечерњем у суботу у 19.00. Док у недељу ујутро јутарња започиње у 7.00, а литургија око 9.30.

Упутство како аутомобилом доћи из правца Београда

Из живота наше Српске Истински Православне Цркве

ДВЕ МАЈСКЕ СЛАВЕ

Ове године у мају месецу (по отачком календару) свечано су прослављене две славе - манастирска и парохијска. Домаћини слава били су Кирилометодијевски манастир на Фрушкој Гори и парохија св. Константина и Јелене у Нишу. Обе славе прослављене су торжествено у славској атмосфери кроз празнично богослужење, освећење славског кољива и колача и трпезу љубави.

Слава Кирилометодијевског манастира, фотографије:

Беседа о. Стефана