The Anticipated Attack Due to the Controversial Decision on the Canonization of Bishop Germogen by the RTOC

Today (23 December 2010) the Serbian Orthodox Church (SOC) - Australia & New Zealand published an ill-intentioned, albeit somewhat justified, article criticizing the supposed canonization by the RTOC of Russian Archbishop Germogen (Maximov) from the Second World War who was bestially tortured and shot by the Yugoslavian Communists after the occupation of Zagreb. Archbishop Germogen, at the time of the so-called Independent State of Croatia, a genocidal state creation under the protection of Nazi Germany, was appointed head – “Metropolitan” – of a pseudo-church organization, the “Croatian Orthodox Church.” During the second half of the month of October of this present year, in the Ukrainian city of Odessa, the Synod of the Russian TOC held its customary synod session. Among others, at this Sobor was brought forward the decision to add to the canon of Russian new martyrs and confessors several clergy at the head of which was Archbishop Germogen, who was tortured and in the end killed by the Yugoslavian communists in 1945. [SEE LINK] The act of canonization itself has not yet been accomplished, rather only the resolution was brought forward which would of course precede the deed. When he read the news of this, Hieromonk Akakije immediately, without hesitation, sent out letters addressed to: the First Hierarch of the Russian TOC, His Eminence Archbishop Tikhon, the address of the hierarchical synod of the RTOC, and the address “catacomb.org.” After this letter, which is published below, a correspondence followed which resulted in the stopping of this entire case until the first possible official Synodal refutation and the annulment of the controversial Synodal decision by the Archiepiscopal RTOC.

Едукативни видео поводом јеврејског празника Хануке - ПОЖАР ХАНУКЕ

Ханука је ТАЛМУДСКИ ПРАЗНИК (а никако не Старозаветни како то многи мисле) који се вештачки намеће свим традиционално хришћанским народима и земљама као пандам Божићу. Ханука слави борбену победу јевреја и масакр својих непријатеља, а Божић слави рођење Бога, мир на земљи и међу људима добру вољу. Ханука свећњаке намећу свима следбеници екстремне интернационалне месијанске ционистичке организације "Хабад Лубович" где су хришћани принуђени да се понижавају јавно палећи јеврејски свећњаг - симбол анти - хришћанског Талмуда. Овај филм је посвећен тој теми.
Аутори овог видеа никако нису антисемити, али јесу антијудаисти, у том смислу што су противници религије засноване на Талмуду, религије која је љуто и отворено антихришћанска у својим основним веровањима (Било би крајње неумесно и богохулно овде цитирати наводе из Талмуда како би се показала његова антихришћанска природа). У том смислу и сви Апостоли и Оци и мученици били су антијудаисти, а такав мора да буде и сваки свесно верујући православни Србин.

ХАНУКЕ: Анти - Божић (English version available)

            Последња епизода, у срамној екуменистичкој каријери Српске патријаршије, је узимање учешћа патријарха Иринеја у прослави Хануке у београдској синагоги. Овакви отпадниички поступци догађају се тако често да су сви већ навикли на њих: Одговор простих чланова званичне цркве на ово је: „Кога је брига?“ Са овим кобним „Кога је брига?“ долази губитак благодати, и као последица тога смрт душе кроз равнодушност према Истини Христовој, која и јесте суштина овог „патријарховог“ поступка.

ОДЛУКА о стављању ван снаге Акта о канонизацији

Кликни на слику за оригинални текст ОДЛУКЕ!

На сајту „Церковная Жизнь“, званичном органу Синода Руске Истински Православне Цркве данас је објављена ОДЛУКА Архијерејског Синода

Руске Истински Православне Цркве о стављању ван снаге Акта о прибрајању свештеномученика архиепископа Гермогена (Максимова).

Уз одлуку је објављено и опширно објашњење разлога који су подстакли покретање иницијативе за спорну канонизацију Архиепископа Гермогена.

Редакција блога СрбинИП објављује превод ових документа.

ОЧЕКИВАНИ НАПАД ПОВОДОМ СПОРНЕ ОДЛУКЕ О КАНОНИЗАЦИЈИ АРХИЕП. ГЕРМОГЕНА ОД СТРАНЕ РИПЦ

Сајт СПЦ - Аустралије и Новог Зеланда (Кликни на слику да видиш текст!)

Данас је на званичном сајту Српске Православне Цркве – Аустралије и Новог Зеланда објављен текст који оштро, може се чак рећи и са правом, али надасве злонамерно критикује решење Архијерејског Синода РИПЦ (кога називају сектом) о наводној канонизацији руског архијереја из периода Другог светског рата - Архиепископа Гермогена (Максимова) кога су по заузимању Загреба зверски мучили и стрељали југословенски комунисти. Архиепископ Гермоген је у време ткз. Независне Државе Хрватске, геноцидне државне творевине под   протекторатом Нацистичке Немачке, био постављен за поглавара - „Митрополита“ исполитизоване псеудо црквене организације ткз. Хрватске Православне Цркве. Током друге половине месеца октобра, текуће године у украјинском граду Одеси одржано је редовно заседање Архијерејског Синода Руске Истински Православне Цркве. Између осталих, на овоме Сабору је донешена одлука  да се присаједине сабору Руских Новомученика и Исповедника неколико руских клирика на челу са Архиепископом Гермогеном, мучених и на крају побијених од стране југословенских комуниста 1945. године. (Погледај) На самоме делу канонизација још није реализована него је само донешена одлука која обавезно претходи таквом чину. Када је прочитао ову вест јеромонах Акакије је одмах без оклевања упутио протесно писмо адресирано на: Првојерарха РИПЦ, Његово Високопреосвештенство Архиепископа Тихона; на адресу Свештеног Синода РИПЦ и на адресу сајта „catacomb.org“. После овога писма које у наставку објављујемо уследила је међусобна преписка која је резултирала стопирањем целог овога случаја до прве могућности могућег Саборног оповргнућа и поништења спорне Синодске одлуке од стране Архијереја РИПЦ.

Критика поводом видеа који је објављен на нашем блогу

Поводом видеа који је објављен на нашем блогу уследила је веома оштра критика кипријановског владике Авксентија, епископа фотичког, иначе главног актера поменутог видеа.

Превод критичког текста објављеног на блогу Remnant ROCOR:


Одвратни покушај да се обесвети свети догађај

http://serbiantrueorthodox.blogspot.com/2010/11/blog-post_24.html

Егзархату, клирицима и вернима

од владике Авксентија

Авксентије
из Калифорније
Кипријановски епископ,
заступник нове,
супротне предању и
Светим оцима
"еклисиологије отпора"

Нека вас Господ благослови.

Линк изнад (на српском) послат ми је овог јутра од секретара светог Синода, његовог преосвештенства владике Климента. Блог „Српске Истините Православне Цркве“ на коме се појавио овај филм, иако не тврди да је званични јурисдикцијски блог, садржи много линкова Грчке Истините Православне Цркве (под митрополитом Калиником) којој припадају и неке парохије у Србији, такође и знатан број чланака Владимира Моса, који је исто члан ГИПЦ, а чији су погледи веома добро познати у православним круговима.

Овај видео је снимљен на дан славе парохије светог Архангела Михаила у Торонту, где сам служио Литургију са оцем Акакијем, игуманом нашег манастира, свештеником те парохије и још једним свештеником из наше друге парохије у Канади.

Манастир Есфигмен и даље чврсто одолева нехумани прогон од стране екумениста

Текст који прати овај YouTube видео:
Најновије вести!
Васељенски патријарх - екумениста Вартоломеј, жели есфигменске монахе што пре да избаци са Свете Горе јер се оштро противе намери да се убрза екуменски дијалог и оствари јединство са Ватиканом. Православни монаси - ревнитељи (зилоти) присиљени су да кријумчаре храну и лекове и да свакодневно пробијају обруч полиције и обалске страже чији је циљ да их присили да напусте манастир Есфигмен. Откако је блокада почела, умрло је 18 монаха, који због такве ситуације и недостатка лекова нису имали адекватну лекарску негу. Све то се пред нашим очима данас, дешава у савременој демократској држави - чланици Европске Уније и то је више него нехумано!
Побољшање односа римокатолика и православаца значи да ће притисак на побуњенике из Есфигмена расти, како би се у манастир довело неко послушније братство.

Амерички грк Џон Ригас оптужује грчку владу:
"Шокантно је да грчка влада, у време финансијске кризе, баца паре грчких пореских обвезника како би финансирала патроле полиције и обалске страже око манастира Есфигмен. Све што монаси желе је да их пусте да се на миру моле Богу."

Ово је прича "BBC News" новинара Малколма Брабанта.
Месеца новембра, године спасења 2010.

Овај видео прилог је за српску јавност преуређен трудом сарадника блога www.serbiantrueorthodox.blogspot.com

РАСКОЛ У СПЦ: ЈЕДНА ЕПАРХИЈА – ДВА САЈТА

Кликни за званични сајт Рашко - Призренске епархије (Патријаршија)

Кликни за званични сајт Рашко - Призренске епархије (Артемије)

Недавно се у интернет јавности појавио нови црквени сајт под називом „Званична интернет презентација / Епархија Рашко - Призренска и Косовско – Метохијска“ под веб адресом: http://www.eparhija-prizren.org/ уз напомену:  „Са благословом Епископа рашко – призренског и косовско – метохијског Г.Г. Др Артемија“. Од раније је већ постојао сајт са веома сличним називом и веб адресом:  „Епархија Рашко – Призренска и Косовско – Метохијска – званична интернет презентација - http://www.eparhija-prizren.com“. Интересантно је и то да оба ова сајта на себи имају обележје – грб Српске Православне Цркве.

Постојање оваква, готово индентична два сајта једне епархије која се налази у јурисдикцији Српске Православне Цркве и како се може сазнати из њихових садржаја, који се међусобно не признају, а уз то оба сајта се представљају као припадници Српске Православне Цркве, заиста је више него збуњујуће. Оваква појава званично и недвосмислено потврђује већ познату констатацију да је унутар Српске Православне Цркве настао раскол, тј. СПЦ се поделила на СПЦ (Патријаршија) и СПЦ (Артемије).

ЖИТИЈЕ И СТРАДАЊЕ СВЕТЕ НОВОМУЧЕНИЦЕ ЕКАТЕРИНЕ УБИЈЕНЕ РАДИ ЗАШТИТЕ ОТАЧКОГ КАЛЕНДАРА У ГРЧКОЈ

Икона св. Екатерине, цртеж о. Акакија

МУЧЕНИЧКА КРВ

                Новомученица Екатерина рођена је у месту Мандра у атичкој области 1900. године, од сиромашних али благочестивих родитеља Иоана и Марије Пепа. Од четворо деце породице Пепа она је била најмлађа. Сви су је знали као раздрагану и вредну девојку, увек спремну да родитељима помогне око кућних послова.

                Када је напунила 22 године, удала се за мештанина Константина Рути, коме је родила двоје деце, Ирину и Ристу. Године 1924. Грчка Црква је као први акт делатног екуменизма прешла на нови календар. Међу грчким народом је дошло до поделе на оне који су прихватили промену црквеног календара и који су пошли за расколничком јерархијом званичне Грчке цркве и на оне који су остали верни отачком предању. Благочестива породица Рути од самог почетка је стала на страну свештене борбе и исповедништва за отачки календар.

Видео који упозорава на опасност Кипријанизма

Текст који прати овај YouTube видео:
Владика Артемије је рашчињен. Он и његови следбеници нису још увек заузели јасне позиције њиховог даљњег црквеног деловања. Постоји реална опасност да он крене путем Кипријанизма. Неколико српских парохија и клирика (из расејања) раније су већ кренули тим путем. Поред о. Драгана Сарачевића из Аустралије видимо сада и о. Жарка Гавриловића у том табору. Следбеници владике Артемија оглашавали су се негативно о овој појави као например јеромонах Наум: "Ако је истина да су поменуте особе прешле грчким старокалендарцима онда ја јавно молим и Десанку и Драгана да се врате у крило Српске Православне Цркве." Надамо се да владика Артемије тим путем неће кренути јер је то пут опаснији од широког пута Светског екуменистичког православља.

Шта је то Кипријанизам?
Ко су Кипријановци?
Зашто су они опасни?

Прочитајте на блогу Србин Истински Православан на веб адреси: www.serbiantrueorthodox.blogspot.com


НАПОМЕНА:
У видеу је допуштена грешка по питању имена јер кипријановски епископ од кога о. Жарко узима благослов није Хризостом Етнашки него Авксентије Фотички.

Владика Артемије и Истинско Православље (English version available)

Владимир Мос

(English version)

Вести да је Синод официјалне Српске цркве забранио служење епископу Артемију, бившем архипастиру за Косово и Метохију, природно су дочекане са добродошлицом од стране Истинских Православних Хришћана. Владика Артемије је већ неколико година главни критичар екуменистичког, модерног курса којим плови официјална Српска црква. Недавно је био кажњен од стране јеретичке патријаршије тако што је уклоњен из своје епархије, Косова, где је пустио дубоко корење. Сад изгледа да је дошло до потпуног раскида са патријаршијом. Но, да ли је заиста тако?

Јерес екуменизма бесни већ скоро сто година, њену отпадничку природу препознали су многи, а Српска црква је члан крајње отпадничког Светског Савеза Цркава још од 1960. године. Ипак, само мали број антиекумениста је направио потпуни прелаз из јереси у Истинско Православље. Питање је: зашто?

Да ли је на помолу појава српског Диомида?

Уз све наше наде да ће Србе повести богоугодним путем спасења, преласком у Истинско Православље, Владика Артемије својим поступцима и изјавама све више личи на руског црквеног дисидента епископа  Диомида. Епископ РПЦ владика Диомид успротивио се својевремено црквеним властима  званичне РПЦ – Московске патријаршије и основао нову цркву – СПС – „Свети Правитељствујушчи Синод“. Упоређујући ток догађаја везаних за Диомида и Артемија долазимо до закључка да су веома слични. Обојица су веома омиљени у народу као антиекуменистички епископи традиционалисти и конзервативци, верни националним идејама. Наиме, владика Диомид се успротивио црквеној политици РПЦ  упућујући јој веома оштре критике. Између осталог позвао је патријарха Алкексеја и цео Синод РПЦ да се покају због апостасије. У јуну месецу 2008. године од стране РПЦ под председавањем патријарха Алексеја био је смењен  са своје Анадирске и Чукотске епархије и одређена му је привремена забрана свештенослужења.  Он се тој одлуци није подчинио, настављајући да служи, на богослужењима је помињао патријарха Алексеја, а убрзо потом само упражњено место Московског патријаршијског престола. После 2 -3 месеца био рашчињен. По своме рашчињењу   једнолично је рукоположио из свог блиског окружења пар епископа и потом основао своју цркву. Иако су му у почетку многи из Русије и иностранства давали подршку, данас њега не признаје ни једна православна црква.  У круговима блиским Синоду РПЦ говорило се и о његовом коначном одлучењу од цркве. Покрет епископа Диомида називају „Чукотским расколом“, „Безнадежним православљем“, „Диомидством“, а социолошко - црквени експерти називају овај феномен: „Православно -  фундаменталистичком формом социјалног протеста“. Случај "Диомид" је 2008. године био у јеку црквене јавности како Руске тако и интернационалне. Данас се о њему ретко шта чује, а број присталица се из дана у дан смањује.


Коментар редакције блога СИП 

Коментар Истински Православног свештеника о „афери Артемије“ (English version available)

Отац Стивен Ален

(English version)
Добро се сећам када је 1990. епископ Артемије заједно са оцем Савом Дечанским и многим следбеницима саставио јавно  саопштење против свејереси екуменизма. То је било „повлачење линије по песку“. Tада је свима са здравом савешћу било очигледно да ће ако одустане погазити своју савест и да ће свесно и јавно пасти у јаму општења са јереси коју је сам изабрао. Управо се то и десило. На овај начин он се сурвао са моралног врха – смело је исповедио веру и био на рубу прекида општења са јеретицима – на оно што је данас: жалосна фигура без идентитета, ни врућ (тј. исповедник Вере), ни хладан (тј. размажени, еврократски, псеудо-епископ, као остали из Српске патријаршије), него млак, са нејасном и конфузном еклисиологијом, узалуд се трудећи да остане на неком црквеном положају.

Владика Артемије је урадио оно што један антиекумениста НЕ СМЕ да уради: Он је препознао екуменисте… и онда је остао са њима у општењу! То је крајњи екуменизам: да антиекумениста саслужује са екуменистима! То је најпотпунији тријумф екуменизма који се могао замислити – он тако тријумфује као универзални, разарајући, ментални и духовни отров, који неком демонском, фаталном привлачношћу присиљава чак и антиекуменисте да се моле са екуменистима, на тај начин јасно и прецизно исповедајући оно што екуменисти уче: није важно у шта верујеш докле год се молимо заједно.  

Пошто је урадио оно што један исповедник Вере НЕ СМЕ  да уради – препознао јеретике и онда остао у  општењу с њима – епископ Артемије је погазио своју савест, онеспособио се за доношење добрих одлука, завео верне и оштетио темељ истинске Вере.

Да ли ће он сада, годинама касније, имати моралне бистрине да увиди своје грешке и поништи их? Данас, овде и сада, хоће ли ће имати храбрости и чистоте ума и душе да каже: „Јавно исповедам да је требало ДАВНО да прекинем општење са патријаршијом, зато што је ЈЕРЕТИЧКА! Јавно исповедам да је требало да ступим у Истинско Православље пре много година, и сада намеравам да урадим тако“? Помолимо се да тако буде, због његовог спасења, и душа многих!

Priest Steven Allen

Church of St Spyridon  (GOC)

Detroit, Michigan

Свети Царе мучениче Николаје моли Бога за народ Српски и Цркву Православну!

Актуелности - кулминација случаја "Артемије" (English version available)

Епископ СПЦ владика Артемије
Коју и чију битку бије?

Данашње информације (види) о Владики Артемију који је, и поред ранијих обећања да неће чинити раскол, отпочео отворено да се супротставља Београдској патријаршији, донекле мењају  поглед на случај  „Артемије“.  Сада је више него очигледно да ће се раскол у СПЦ  неизоставно десити, и то није тако лоше. Поставља се врло важно питање који су разлози извођења таквог маневра? Да ли је владику Артемија на то подстакла искључиво Света Ревност борбе за очување вере Православне или нешто друго? Ако би му Београдска патријаршија и поред свега што се десило вратила његову епархију, да ли би се он, у томе случају опет вратио у послушност истој?

STATUS QUO по питању надлежног епископа - егзарха за Србију

Обавештавамо наше читаоце да је одлуком Свештеног Синода Грчке ИПЦ од 12/25 октобра 2010. као надлежни епископ – егзарх за Србију, у својству мјестобљуститеља (привременог заменика), остављен Владика Калиник – Архиепископ Атински и целе Јеладе. Ова званична информација може се пронаћи на сајту Грчке ИПЦ на овој вези:  Εκκλησία Γ.Ο.Χ. Ελλάδος (последња тачка -  Ἐξαρχία Εὐρώπης ).

У наслову овог Синодског решења стоји да су одређени нови мјестобљуститељи удова епархија (подразумева се Грчких).

РЕАГОВАЊА ПОВОДОМ ИЗБОРА НОВОГ ПРВОЈЕРАХА ГРЧКЕ ИПЦ (English version available)

јеромонах Акакије

НЕКОЛИКО МИСЛИ О ИЗБОРУ

НОВОГ АРХИЕПИСКОПА ГРЧКЕ 

ИСТИНСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

(English version)

Којим правцем ће тећи ток Грчке ИПЦ са њеним новим поглаваром Архиепископом Калиником можемо само да нагађамо. Иако Првојерарх нема аутократску власт као први међу једнакима, он свакако има доста велики утицај на курс којим се креће лађа једне помесне Цркве. 

Нови Првојерарх је познат као акриволог са доста израженим цртама матејевске искључивости. Због тога је доста пута, као опозиција званичном курсу кога се држао његов приснопамјатни претходник, улазио у сукоб и са самим Синодом.

КАНОНИЗАЦИЈА ПРЕПОДОБНЕ ЕКАТЕРИНЕ ЛЕСНИНСКЕ

У Француској у Руском Истински Православном манастиру Лесна (РИПЦ) канонизована је основатељница и прва игуманија Леснинског манастира – Преподобна Екатерина Леснинска. Канонизација се одиграла 9 и 10 октобра 2010. уз присуство многобројних ходочасника из целог света. Торжествену службу предводила су три Руска Архијереја: Председавајући Светим Синодом Руске ИПЦ господин Тихон, Архиепископ Вењамин и епископ Гермоген са многобројним клиром из Русије као и Руског заграничија. На канонизацији је била присутна и званична делегација Српске ИПЦ:  јеромонах Акакије и Настојатељница Новостјеничког манастира мати Ефросинија са две монахиње са њима је дошло и неколико ходочасника из Србије. Пошто је новопрослављена преподобна мати Екатерина била обновитељница монаштва у Србији у периоду пре Другог светског рата, нарочито је важно истаћи да је у време подизања иконе преподобне, наша мати Ефросинија заједно са још две Руске игуманије, узела учешће у томе чину као представница Српског монаштва.

У Лесни је вођен разговор у вези успостављања пуне евхаристијске заједнице трију сестринских Истински Православних Црква Грчке, Русије, и Србије између о. Акакија и Руских Архијереја о новонасталој ситуацији смене Првојерарха Грчке ИПЦ због недавног упокојења приснопамјатног Хризостома II који је био ватрени поборник успостављања јединства између Грчке и Руске ИПЦ. Новоизабрани Првојерарх Грчке ИПЦ Блажењејши Калиник важи за противника сједињења на равноправним основама заснованим на Помесности двеју Цркава и због тога ће тај процес бити озбиљно доведен под знак питања.

Отац Акакије је по повратку из Лесне поручио свим верницима СИПЦ да је Српска Црква овим чином добила нову молитвеницу и заступницу пред Богом и да се у том контексту што скорије по Србији рашири молитвено поштовање новопрослављене светитељке у манастирима, парохијама као и у домовима  верника СИПЦ: да се умноже и поделе њена житија, иконе и акатисти као и да се почне долазити у манастир Хопово на молитвено поклоњење њеним часним нетрулежним моштима.

Преподобна мати наша Екатерино моли Бога за нас! 

Погледајте нешто више о овом догађају:

Стјеничанка.Блогспот

ПорталКредо.Ру    

СЕЋАЊЕ - из фото архива СИПЦ

Манастир Панахранту - Мегара 2000. године. С'лева на десно: Митрополит Хризостом Атички и Виотијски, јеромонах Акакије (СИПЦ) и Приснопамјатни ХРИЗОСТОМ II Архиепископ Атински и целе Јеладе

ВИДЕО - Сахрана Првојерарха Грчке ИПЦ ХРИЗОСТОМА II

ДАНАС ИЗАБРАН НОВИ ПРВОЈЕРАХ ГРЧКЕ ИПЦ

Новоизабрани Првојерарх Грчке ИПЦ његово Блаженство г. г. Калиник Архиепископ Атински и целе Јеладе

На данашњем заседању Свештеног Синода Грчке Истински Православне Цркве изабран је њен нови Првојерарх његово високопреосвештенство митрополит Ахајски и целог Пелопонеза г. Калиник.

Редакција блога СИП честита новоизабраном Првојерарху Грчке ИПЦ са молитвеним жељама да му Господ да духовну снагу и свако здравље за тако одговорно место и да као Првојерарх и председавајући Синодом Грчке ИПЦ право управља речју Христове истине.

На многаја љета Владико! Ис пола ети Деспота!

Како незванично сазнајемо настројење комплетног епископата које је учествовало у избору новог Првојерарха је било једнодушно у томе да се из поштовања изабере неко од старијих епископа. Најстарији по хиротонији архијереј и по очекивањима многих  сигурни наследник Архиепископског трона, његово високопреосвештенство г. Акакије митрополит Дијавлијски због старости и лошег здраственог стања одрекао се своје кандидатуре. Митрополит Еврипски и Евијски г. Јустин се такође налази у поодмаклим годинама и лошем здравственом стању, те су као једини старији кандидати остали само митрополити Максим Солунски и Димитријадски и Калиник Ахајски и целог Пелопонеза.


Од једанаесточланог бирачког тела састављеног од епископа Грчке ИПЦ 8 је гласало за Митрополита Калиника, а 3 за Митрополита Максима.


Устоличење новог Архиепископа одржаће се 17. октобра (по грађанском календару) у Катедралном храму Атинске Архиепископије светог Атанасија Великог у Атини - Неа Филаделфиа.

Екуменизам - уместо љубави ка болесном и стремљења за његово исцељење појављује се љубав ка његовој самој болести

Одломак из књиге Александра Каломироса "THE TOUCHSTONE" 

(Chios, 1976.)

До почетка нашег достојног дивљења века, Православни су веровали у Православље, инославни у своју јерес, безбожници у свој атеизам и сваки се трудио да убеди другога да он поседује истину! Људи су веровали у истину и борили су се за њу – па чак и они, који нису знали Истину. Страшна апостасија данашње епохе уопште није проузрокована тиме што се наш свет испунио јеретицима и безбожницима, који без обзира на њихову бројност, у благочестивим људима могу само да утврде веру. Апостасија има свој корен у томе што су данас људи престали да верују у Истину, престали су веровати да Истина постоји и да треба да чинимо напоре ради борбе за Њу. Јеретик убеђен у своју јерес данас је већ постао реткост, а такође и безбожници идеалисти, убеђени у свој атеизам – што је благословена појава за нашу епоху мада се то чини чудним. Савремени људи изгубили су сваку увереност у било шта. За њих је све релативно, све је стављено под сумњу и неодређеност. За њих нема ништа за шта би требало да се боре, шта би требало да штите, осим њиховог сопственог благостања у овом пролазном животу. У таквом свету безбожник или убеђени јеретик – је као острво живота у сред океана смрти, зато што њихова убеђеност сведочи о стремљењу ка истини, и мада је та њихова убеђеност неразумна, нејасна и страсна, она при свему томе показује да још увек нису срушени сви мостови који, повезују душу са Богом, који и јесте сама Иситина, мада људи то и не знају и не признају.

            И тако, људи нашег века верују само у сопствено благостање. За такво благостање неопходан је миран јавни живот, те је такође неопходна сарадња да би се обезбедили материјалним благима. Да би се то остварило у животу, све границе треба да буду порушене, све религије треба да се уједине, а такође и све идеологије и сви народи. Све што може да буде разлог за ратове, борбе, противречења у ставовима и мислима – треба да ишчезне. Политика „сажитељства“, идеја уједињене Европе, масонски синкретизам,[1] екуменизам, очекивање свесветске државе – све су то изрази неутољивог стремљења човека ка таквом благостању које ништа не би могло да наруши.

            Учење екуменизма састоји се у томе, да Истине нема нигде. Оно је уништење надања, која су одвајкада живела у срцима људи. Оно је одрицање Истине и њена замена човечијим и људским Истинама и уступцима које треба да чине једни другима ради опште користи.

            Екуменизам је последња и најлукавија замка, коју је ђаво припремио човечанству. Он је најопаснији и најподмуклији напад на Цркву Христову. Он је отров, који парализује душу и чини је неспособном да верује, неспособном да види светлост, неспособном чак да има жудњу ка Истини. Он помрачује смисао Православља и уместо љубави ка болесном и стремљења за његово исцељење појављује се љубав ка његовој самој болести. Уместо љубави према јеретику – љубав према његовој јереси.

---

[1] Синкретизам је грчка реч, која у преводу на српски значи „подобан Криту“. У древности Крићане је карактерисало то да су се у време опасности уједињавали, остављајући по страни све политичке и религиозне несугласице. У данашње време реч „синкретизам“ употребљава се ради означавања безразличне помешаности противречних и неусагласивих, религија, концепција, идеологија, појмова схватања.

Осврт на црквено - авантуристичке списе - Матејевштина

СМИРЕЊЕ ПОД ОПШТУ ИКОНОМИЈУ (1)

(Чланак је преузет из часописа Ревнитељ Православног Благочешћа, бр. 24. Васкрс 2006.)

Тако и ви: споља се показујете људима праведни, а изнутра сте пуни лицемерја и безакоња.(Мт. 23,28)

УВОД

Оснивач Матејевске фракције,
 еп. Матеј Карпатакис

Пред наше читаоце износимо неколико појашњења у вези са еклисиолошким позицијама Истински Православних из периода после увођења новог календара у Грчку Цркву (1924). Будући да смо упознати са, не само грчко – локалним, проблемом који је, као што ћемо видети, решен крајем шесдесетих и седамдесетих година, ми не можемо да не жалимо због, од стране наше браће старокалендараца, даљег упорствовања у раздељењу и непрестаног тражења труња у очима већ давно упокојених, а неких од Бога чак и прослављених архијереја-исповедника. Жалостимо се и стога што се тај несрећни вирус раздора, партијашења и бесконачних расправа и доказивања о исправности једне и неисправности друге групе преноси из Грчке у многонапаћену и духовно измождену Србију у којој је тек од скора заживело Истинско Православље. Поборници таквог „партијског православља“ у почетку готово  увек из безазлених истинољубивих и искрених разлога крећу у авантуру тражења „чисте“ или „канонски идеалне“ црквене јурисдикције, коју је после дугог трагања ипак не налазе онако чистом како су је они замислили. Не нашавши тражено, они се саблажњавају на јерархију и падају у две крајности: леву - враћање у официјално, светско екуменистичко православље, или десну – непризнавање никаквог епископата. Постоји и трећа варијанта ове прелести, изазване услед недостатка расуђивања. Ова трећа група „ревнитеља“, као што смо рекли, не нашавши Истинско Православље чисто и идеално онакво како су они очекивали да га нађу, почиње сама да конструише мозаик историје трудећи се да састављени каменчићи буду што је могуће ближе у доследности са св. канонима и неретко ту комбинују (у њима жељеном контексту) и цитате из Св. Писма, слично разним секташима.

КРАТКА БИОГРАФИЈА АРХИЕПИСКОПА ХРИЗОСТОМА II

Првојерарх Грчке Истински Православне Цркве, Архиепископ Атински и Целе Грчке, Његово Блаженство, Хризостом II (чије је светско име Атанасије Киусис). Рођен је од благочестивих родитеља Константина и Сирме 08. октобра 1920. године, у селу Ертрес, Мегарске области (познатом као Криекуки) где је одрастао. Нешто касније живео је са својим родитељима у граду Лаврији. Као ученик често је обилазио многе цркве и манастире, и на крају веома заволео византијско појање. Врло често за време великих православних празника он је путовао из Лаврије у Ертрес да би појао у сеоском храму, где су се православни старокалендарци сакупљали ради Божанствене службе, понекад чак и без присуства свештеника (зато што су старокалендарски свештеници у то време били малобројни у поређењу са потребама парохија). Завршио је средњу школу са седамнаест година.

Последњи земаљски дани Његовог Блаженства Архиепископа Грчке ИПЦ Господина ХРИЗОСТОМА II

Приснопамјатни Владика Хризостом упокојио се у својој деведесетој години живота. Господ му је унапред открио кончину земних дана и он је до последњег даха већ као деведесетогодишњак био виталан, активан и бистрог ума. До последњег дана је као Првојерарх руководио Грчку Истински Православну Цркву, сестринство манастира Панахранду као и многобројна духовна чеда и на два дана пред манастирску славу блажено се упокојио у Господу.

Часна је пред господом смрт преподобних Његових!

Овде доносимо кратки опис његових последњих овоземаљских дана који потврђују његово блажено представљење у Господу! Вјечнаја памјат приснопамјатном Владики и оцу нашем Хризостому! 

Среда 2/15 септембра 2010.

Заједно са манaстирским јеромонахом оцем Кирилом и једном монахињом лично је обишао морску обалу у околини Мегаре како би пронашли погодно место за крштење једне Рускиње која је дошла да буде искушеница у манaстиру Панахранду. Враћајући се у манастир рекао је:

Обавештење у вези новонастале ситуације

Обавештавамо вас да ће у року од четрдесет дана бити изабран на заседањима Свештеног Синода нови Првојерарх Грчке Истински Православне Цркве. 


Одређено је да се до коначног избора новог Архиепископа на свим богослужењима привремено помиње као мјестобљуститељ Архиепископског трона његово Високопреосвештенство Господин МАКСИМ митрополит Солунски и Димитријадски.


Молимо све вернике да се моле за упокојење Приснопамјатног Архиепископа Хризостома као и за избор новог Провојераха Грчке Истински Православне Цркве под чијим Архијерејским омофором се привремено налази наша Српска Истински Православна Црква. 

УПОКОЈИО СЕ У ГОСПОДУ АРХИЕПИСКОП ГРЧКЕ ИПЦ ХРИЗОСТОМ II

Обавештавамо вас са дубоком жалошћу да се у недељу 19. септембра (по грађанском календару) у миру упокојио у Господу Првојерарх Грчке Истински Православне Цркве Његово Блаженство ХРИЗОСТОМ (Киусис), Архиепископ Атински и целе Јеладе.

Сахрана је одржана у његовом манастиру Панахранду – Мегара и то баш на дан славе манастира – Рођење Пресвете Богородице одмах после празничног јутрења и литургије. Сахрани су присуствовали сви епископи Грчке ИПЦ , мноштво свештеника и велики број монаштва и верног народа. У овом дирљивом и свечаном испраћају приснопамјатног Архиепископа Хризостома узели су учешће и представници Српске ИПЦ – јеромонах Акакије и јереј Стефан Николић као и неколико наших монаха и верника.

За нас Српске Истински Православне Хришћане приснопамјатни Архиепископ Хризостом је веома важна личност јер је он као Првојерарх Грчке ИПЦ са очинском, а уједно и братском љубављу благословио обнову Истинског Православља у Србији.

Ускоро ће на нашем блогу СИП бити објављена биографија приснопамјатног Архиепископа Хризостома као и утисци са сахране уз веома интересантне, боље рећи, чудесне детаље његовог блаженог упокојења.

ВЈЕЧНАЈА ПАМЈАТ приснопамјатном Архиепископу Хризостому Првојерарху Грчке Истински Православне Цркве!

Нека његове молитве буду са нама!   


ЕКСКЛУЗИВНЕ ФОТОГРАФИЈЕ СА САХРАНЕ:

Нови блог - БОРБЕНО ПРАВОСЛАВЉЕ

На празник свечасног Успења Пресвете Владичице наше Богородице пуштен је у етар нови блог под називом БОРБЕНО ПРАВОСЛАВЉЕ - www.militantorthodoxy.blogspot.com 


Блог БОРБЕНО ПРАВОСЛАВЉЕ је подлистак нашег блога СрбинИстинскиПравославан и његов тематски садржај ће се бавити више "гласним" размишљањем и изношењем утисака православних хришћана старог кова - традиционалиста оданих Свештеном Отачком Предању, ревнитеља православног благочешћа о разним токовима и актуелностима везаним за одбрану православља и велику апостасију свејереси екуменизма.


Блог БОРБЕНО ПРАВОСЛАВЉЕ ће говорити, трубити и указивати на време у коме живимо и у каквој тешкој ситуацији се налази наше Свето Православље. Господ нека нас спасе од наступајућег зла које незадрживо покушава да потпуно уништи Свето Православље, коначно га протерујући у скривену пустињу спасења где имаше место припремљено од Бога (Откр. 12)



Топло препоручујемо свим читаоцима нашег блога СИП и наш блог - подлистак БОРБЕНО ПРАВОСЛАВЉЕ.

Актуелности из Истинског Православља широм света

Протојереј Константин Фјодоров

Од редакције блога СИП: Пре неких месец дан на интернету се појавио реферат, наводно припреман за Сабор једног дела распаднуте Руске Заграничне Цркве (оних који нису пратили унију са екуменистичком и сергијанском Московском Патријаршијом), познатијег као Мансонвилски Синод који предводи епископ Владимир (Целишчев). Као аутор реферата наводи се, тј. потписан је протојереј Константин Фјодоров иначе историјска личност РЗЦ - свештеник који је цео свој живот посветио служењу Истинском Православљу и Руској Заграничној Цркви. Баћушка Константин је био веома близак светитељу Филарету Вознесенском кога је пред само блажено упокојење лично причестио. Баћушка Константин се пре скоро једне децениј  из Америке преселио у Русију где и сада живи и служи у граду Костроми. Његов ауторитет и име је злоупотребио његово бивше духовно чедо Роман Павлов који је својевремено напустио РЗЦ и прикључио се Суздаљском Синод, а на крају завршио код Грчких екстремних старокалендараца познатих као Матејевци. Тај исти Роман који је у међувремену постао матејевски свештеник је у ствари истински аутор наводног реферата написаног у духу зилотског екстремизма и изразите пристрасности својој црквеној партији која оштро прелази границе објективности, тако својственог Матејевцима. У реферату се величају матејевци као једина исправна опција, док се са друге стране реферат обрушава већ добро познатим матејевским конструкцијама на  Истински Православну Цркву Грчке. И све то не би било толико страшно да у место себе као матејевца није потписао свог бившег духовника о. Константина Фјодорова. Реферат лажно и злонамерно потписан са именом о. Константина постављен је на интернет и на тај начин је изазвао велики немир међу Истински Православном јавношћу. Сви који познају о. Константина су већ после читања првих пасуса могли закључити да ово није дело о. Константина. Е-мејлови су стизали о. Константину из целог света где су Истински Православни са неверицом питали да ли је истина да је он заиста аутор и потписник тако специфичног текста својственог само загриженим матејевцима. Отац Константин је био веома изненађен и повређен поступком свог бившег духовног чеда – о. Романа и убрзо по томе је написао демант у коме јавно каже: “ја нисам аутор реферата и реферат није написан у мом духу“.  Између осталог он наводи да када се пре неколико година разговарало о писању таквог реферата његов основни циљ је био како да се уједине сви Истински Православни – Руси, Грци и други народи у заједничку борбу против злих духова и свих одступника од истине. Са Божијом помоћи то се може и десити. Верујем да светитељ Филарет и сви Небожитељи то исто желе. Изворни текст овог подметнутог реферата можете наћи на Руском религиозном сајту ПОРТАЛ КРЕДО. У наставку доносимо текст чтеца Владимира Моса који је написан као одговор о. Роману Павлову. Може бити интересантно да демант о. Константина до дан данас на поменутом сајту није објављен.    

У ОДБРАНУ ИСТИНСКИ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ГРЧКЕ

Против напада Оца Романа Павлова

Владимир Мос

Пишући под именом Протојереја Константина Фјодорова, али без његове дозволе(1), Отац Роман Павлов је објавио клеветнички напад у духу грчких Матејевских расколника на Истинску Православну Цркву Грчке коју предводи Архиепископ Атински Хризостом (Кјусис) - такозване „Флоринце“.  Желећи да прикаже Истинску Православну Цркву као екуменистичку или као полу - екуменистичке јеретике и расколнике, отац Роман ставља у исти кош ову групу истинских исповедника са  групом познатом као „Синод Супротстављених“ или Кипријановци, испуштајући потпуно да појасни да су Кипријановци створили раскол  одвајајући се од Истински Православне Цркве  1984. године на основу исповедања вере које је Истински Православна Црква званично и формално одбацила.  Шта више, Отац Роман напада упокојеног првог јерарха Истински Православне Цркве, Митрополита Хризостома Флоринског (+1955), при томе искривљујући неке важне чињенице, а неке потпуно игноришући.   Кроз врло пажљиво обликовану историју, он покушава да извуче закључак да његов сопствени Руски Синод, избегавајући грешке РЗЦ-а у односима са новокалендарцима и Флоринцима,  треба да уђе у општење са Матејевском Црквом Грчке и Кипра.

Али, погледајмо какве су стварне чињенице...

РЕФЕРАТ НА ТЕМУ ОБЈЕДИЊЕЊА (Истинске) РЗЦ

Септембар 2009. са уједињујућег сабора Грчке и Руске ИПЦ
Први слева протојереј Виктор Мелехов као званични члан делегације РИПЦ

УЈЕДИЊЕЊЕ РАЗДВОЈЕНИХ ДЕЛОВА НЕКАДА ЈЕДИНСТВЕНЕ

РУСКЕ ЗАГРАНИЧНЕ ЦРКВЕ

Протојереј Виктор Мелехов

мај 2010

по благослову Синода епископа

Руске Истински Православне Цркве

Недавно је  више чланака и писама објављених  и ширених путем интернета адресовано на различите делове Руске Цркве (тј. онe који се не слажу са Московском Патријаршијом и недавно јој прикљученом РЗЦ под Митрополитом Иларионом).  У тим писмима и чланцима се апелује на дотичне групе да се уједине у јединствено тело јерарха и верних. Поједини аутори су били критички настројени према  епископима ових различитих јурисдикција, оптужујући их за личне амбиције, мане, па чак и фанатизам и екстремизам.  Други су кривили неке јерархе  да су, због њихових строгих Православних ставова и тумачења, довели целу ствар у пат-позицију…