четвртак, 23. децембар 2010.

ОЧЕКИВАНИ НАПАД ПОВОДОМ СПОРНЕ ОДЛУКЕ О КАНОНИЗАЦИЈИ АРХИЕП. ГЕРМОГЕНА ОД СТРАНЕ РИПЦ

Сајт СПЦ - Аустралије и Новог Зеланда (Кликни на слику да видиш текст!)
Данас је на званичном сајту Српске Православне Цркве – Аустралије и Новог Зеланда објављен текст који оштро, може се чак рећи и са правом, али надасве злонамерно критикује решење Архијерејског Синода РИПЦ (кога називају сектом) о наводној канонизацији руског архијереја из периода Другог светског рата - Архиепископа Гермогена (Максимова) кога су по заузимању Загреба зверски мучили и стрељали југословенски комунисти. Архиепископ Гермоген је у време ткз. Независне Државе Хрватске, геноцидне државне творевине под   протекторатом Нацистичке Немачке, био постављен за поглавара - „Митрополита“ исполитизоване псеудо црквене организације ткз. Хрватске Православне Цркве. Током друге половине месеца октобра, текуће године у украјинском граду Одеси одржано је редовно заседање Архијерејског Синода Руске Истински Православне Цркве. Између осталих, на овоме Сабору је донешена одлука  да се присаједине сабору Руских Новомученика и Исповедника неколико руских клирика на челу са Архиепископом Гермогеном, мучених и на крају побијених од стране југословенских комуниста 1945. године. (Погледај) На самоме делу канонизација још није реализована него је само донешена одлука која обавезно претходи таквом чину. Када је прочитао ову вест јеромонах Акакије је одмах без оклевања упутио протесно писмо адресирано на: Првојерарха РИПЦ, Његово Високопреосвештенство Архиепископа Тихона; на адресу Свештеног Синода РИПЦ и на адресу сајта „catacomb.org“. После овога писма које у наставку објављујемо уследила је међусобна преписка која је резултирала стопирањем целог овога случаја до прве могућности могућег Саборног оповргнућа и поништења спорне Синодске одлуке од стране Архијереја РИПЦ.
Иницијатива у вези ове канонизациј у Руској Заграничној Цркви провлачила се много деценија уназад  јер су одређени кругови Руских емиграната сматрали прихватање поглаварства над ткз. ХПЦ од стране Архиепископа Гермогена великим моралним подвигом и пожртвованошћу за Србски народ. По њима, Архиепископ Гермоген се прихватио тако незахвалне и срамотне улоге само ради искрене помоћи Србима који су били на рубу истребљења, тј. спасавања њиховог голог живота, нешто попут ђенерала Милана Недића. Делатност Архиепископа Гермогена је, по њиховим тврдњама и уродила плодом јер су многи православни срби помоћу ткз. ХПЦ (у очима хрвата православне цркве на коју не врши утицај Србија) спашени сигурне и неизбежне смрти. Наравно, јерарси РИПЦ не признају ткз. ХПЦ него гледају на њу само као пролазну епизоду – средство, која је у тешким ратним временима вршила мисију спасавања српског народа од усташког погрома.  Горе наведени ставови донекле објашњавају којим разлозима је била надахнута ова спорна Синодска одлука.

Наравно, било је и за очекивати да ће овај случај званична СПЦ искористити за напад на Српске православне вернике из Аустралије који су бежећи од екуменизма СПЦ привремено сместили под окриље РИПЦ. Уз то ово су искористили како би напали и нашу СИПЦ.  Цела ствар јесте саблажњива али јерарси РИПЦ нису ни најмање на овај акт били покренути љубављу према усташама (обратите пажњу на изразито злонамерни наслов текста објављеног на сајту СПЦ: „...прослављају усташе...“) или љубављу ка некаквој ХПЦ. Далеко од тога! Истина, не промишљено и без стварних увида у целокупну слику и спорне моменте целог тог случаја, без свесности да ће таквим, иако добронамерним чином, дубоко повредити национална осећања нас Срба, брзоплето су донели одлуку о канонизацији. Искрено се надамо да ће ова одлука бити у што скорије време повучена и да до саме канонизације неће никада доћи. Мислимо да би ова канонизација, чак и да је (пред Богом) оправдана, донела Цркви више штете него користи нарочито по питању међусобних односа Српске и Руске ИПЦ. У сваком случају једно је сигурно, став СИПЦ по овоме питању остаће непоколебив: Канонизацију, тј. званично прибројавање сабору Руских сештеномученика Архиепископа Гермогена (Максимова) неће никада признати. Редакција блога СИП срдачно захваљује оцу Акакију на муњевитој реакцији и покретању хитног поступка оповргавања ове спорне канонизације.


У наставку објављујемо писмо јеромонаха Акакија:



17/30 октобар 2010. на св. пророка Осију


СМИРЕНИ ГЛАС ПРОТЕСТА ПОВОДОМ СПОРНЕ КАНОНИЗАЦИЈЕ

Високопреосвећеном Тихону,
Архиепископу Омском и Сибирском,
Првојерарху РИПЦ

Многомилостиви Архипастиру и Владико благословите ме грешног,

Нећу да Вас узнемиравам али сам својом савешћу принуђен рећи да сам био веома непријатно изненађен када сам сазнао да је РИПЦ прибројала сабору Светих, тј. канонизовала архиепископа Гермогена (Максимова).

Наиме, на интернет сајту „Церковнија Вједомости“ прочитали смо извештај о раду и одлукама редовног заседања Архијерејског Синода РИПЦ (октобар 2010.) где се између осталог налази и следећа ставка: „Архијерејски Синод је прибројао Сабору Новомученика и Исповедника Руских архиепископа Гермогена (Максимова), протојереја Серафима Купачевског, протођакона Алексија Борисова и оних који су заједно са њима пострадали, стрељаних од стране југословенских комуниста.“  

Иако овај сајт није званични орган Синода РИПЦ, ка информацијама објављеним на њему односимо се са пуним поверењем. 

Морам Вас упознати са неколико веома важних чињеница у вези, канонизације за коју сам уверен да је неправедна и да је у питању пропуст и сигурно ненамерна грешка.
Архиепископ Гермоген (Максимов) је у Независној Држави Хрватској, у време најстрашнијих крвавих погрома православних Срба и Српске Православне Цркве, учествовао у стварању неканонске црквене организације „Хрватске православне цркве“. Уз то, он је прихватио да постане њен први поглавар. Овде морамо напоменути да је у то време Српска Православна Црква била јединствена канонска Црква на територији од стране окупационе власти новоустановљене квислиншке Хрватске државе.
Тај његов грех није само канонски него и морални, грех против хришћанске љубави, грех против браће Срба и сестринске Српске Цркве. Такозвана „Хрватска православна црква“ била је осмишљена злочинцем Павелићем као оруђе потпуног уништења Српске Православне Цркве и православних срба јер осим Срба у Хрватској нису постајале друге националности православне вере.
Немачке власти које су овај пројект свим силама погурале, неколико пута су покушале да утичу на Првојерарха Руске Заграничне Цркве приснопамјатног Митрополита Анастасија да он призна владику Гермогена и да са њега скине забрану свештенослужења али оданост Поглавара РЗЦ Српској Православној Цркви била је много јача од притисака окупационих власти. Руска Загранична Црква је у то време окарактерисала делатност архиепископа Гермогена као удар на Српску Православну Цркву и то после тога како је Српска Црква великодушно примила под своје покровитељство  Руске епископе Карловачког Синода. 

РИПЦ је прибројала збору Светих Руског јерарха кога РЗЦ није сматрала њеним канонским архијерејем и који је на срамоту целе Руске Цркве учествовао у тако срамотном чину стварања „Хрватске православне цркве“. Оснивање „ХПЦ“ је несумњиво био непријатељски акт уперен против Српске Цркве који јој је нанео велику штету за време Другог светског рата када су Хрвати окрвављеним рукама Павелићевих усташа зверски поубијали скоро милион православних Срба.
Архиепископ Гермоген је и поред упозорења и забрана Синода РЗЦ и Српске Патријаршије безаконо и властољубиво прихватио срамну улогу поглавара ове псеудоцрквене и исполитизоване творевине са титулом: „Митрополит Загребачки и целе Хрватске“, јавно приневши заклетву верности Павелићу и геноцидној Хрватској држави. Таквим актом он је отео готово целу имовину Српске Православне Цркве на територији НДХ.
„Хрватска православна црква“ је била новокалендарска и отворено анти – српска. Она је свакодневно величала Павелића и Хрватску геноцидну државу („њихове радости - наше радости“, а највећа радост НДХ била је истребљење Срба), извргавала руглу Српско Светосавље (култ Светога Саве Српског) и критиковала  негативну улогу  Српске Православне Цркве на просторима Хрватске како у прошлости тако и у садашњости.
Самозваног митрополита Гермогена, канонски непризнатог поглавара такозване „Хрватске православне цркве“ који је то постао уз помоћ крвожедног злочинца Павелића који је ту цркву основао на мучењима и прогонима Српске Православне Цркве, приснопамјатни Митрополит РЗЦ Анастасије 6. јуна 1942. год. искључио је из састава Синода и јерархије РЗЦ уз казну забране свештенослужења.
Његова канонизација од стране РИПЦ за нас Србе је једноставно велика саблазан.
Како тај чин објаснити и оправдати? Тиме да је мученички пострадао од безбожних југословенских комуниста? Па зар нису и стотине, ако не и хиљаде сергијанаца такође мученички пострадали од стране совјетских комуниста, па због тога ипак нису убројани у Новомученике и Исповеднике Руске? Како је свештени Синод РИПЦ непромишљено и брзоплето, без детаљнијег истраживања и консултација донео такву неправедну одлуку о канонизацији крајње сумњивог јерарха који на крају крајева, како сазнајемо и није припадао јерархији РЗЦ?
Архијерејски Сабор РЗЦ је 7. Марта 1956. год. по крајњој икономији дозволио да се архиепископу Гермогену одслужи опело уз следећу констатацију: „Иако је архиепископ Гермоген и учинио тешки грех пред Црквом, отпавши од Руске Цркве и створио неканонску црквену организацију, он ипак није у потпуности отпао од Православља, а свој грех је делимично искупио мученичком смрћу. Због тога не видимо препреке да се архиепископу Гермогену одслужи парастос, али без велике помпезности.“
Како је могуће таквог јерарха, коме се уз икономију једва допустило опело, подићи у ранг светих?
Ја знам да је све ово што говорим можда по мало и непријатно али Вас коленопреклоно молим, ради добрих односа међу нашим двема Црквама оповргните, повуците и поништите објављену канонизација.

Са надом да ће ово искушење братском љубављу и разумевањем бити превазиђено,

Смирено целивајући Вашу Архијерејску десницу,
Јеромонах Акакије             

14 коментара:

Боривоје је рекао...

Хвала оче Акакије, овога уопште нисам био свестан.

Јереј Стефан Николић је рекао...

"А ви сте тело Христово и удови појединачно" (1 Кор.12,27)
Ове речи могу најбоље осликати моја осећања у вези ове за мене нове и узнемирујуће информације. Благодарећи Богу и стражењу оца Акакија над паством СИПЦ која му је од Бога поверена благословом сестринске ГИПЦ, лукави није успео да завади браћу и није успео у намери да посејано семе у виду канонизације АРХИЕП. ГЕРМОГЕНА никне и донесе зао плод раздора и раздвајања СИПЦ и нама миле и у Христу љубљене РИПЦ. Не улазећи у историску личност архиеп. Гермогена, ослањајући се на историју коју су писали само комунисти ипак сматрам да је канонизација овог епископа непримерена и непотребна и само може донети огорченост срба. Такву огорченост би србска данашња Београдска патријаршија радо искористила и направила одличан отров да потрује и завади србе ,који увиђају слепило екумениста, са својом Црквом (СИПЦ) којој све више верују јер Истина се не може сакрити сјајем обмана.Велику благодарност имам и према синоду РИПЦ која је саслишавши аргументе јеросхимонаха Акакија Станковића са очинском љубављу и смирено одбацила своју предходну одлуку о канонизацији и поклонила своје срце још једном србском народу који зна да памти и када га неко увреди (мада смо познати да праштамо брже него што неко опрост затражи) али више памти када му неко добро и љубав учини.
па радујмо се свети оци, епископи, клиру и верна паство Христова јер још једном поломисмо рогове нашег непријатеља!!! Екуменистима остаје пирова победа да форсирају нешто што је било и што је већ иза нас. Нека је најблаженијем архиепископу Тихону, свим руским епископима, верном народу и нашем оци Акакију као и нма самима на спасење победа и да радосно дочекамо БОЖИЋ СА УСКЛИКОМ МИР БОЖИЈИ ХРИСТОС СЕ РОДИ!!!
Хвала ти љубљени Боже што чуваш мало стадо Истино православних хришћана широм васељене.

serbiantrueorthodox је рекао...

РЕВИЗИЈА

Редакција блога СИП прати сва ова дешавања у вези спорне канонизације од самога почетка, тј. од времана када је на сајту РИПЦ - catacomb.org - објављена ова информација као једна од одлука редовног октобарског заседања Архијерејског Синода РИПЦ. Јеромонах Акакије је све ово време био у живој преписци са Њ.В. Владиком Тихоном. Велику подршку у вези протеста поводом ове спорне одлуке о. Акакије је добио из Леснинског манастира од монахиње Ефросиније Молчанове. Руски Архијереји на челу са Владиком Тихоном на основу протеста оца Акакија, који је реаговао у име целе СИПЦ, врло брзо су донели одлуку о ревизији спорне канонизације Архиепископа Гермогена (Максимова). Ускоро очекујемо да стигне и званични синодски документ РИПЦ о повлачењу одлуке о канонизацији уз опширно објашњење разлога, историјских података и иницијативе групе заграничних верника из Канаде који су подстакли доношење наведене одлуке.

Ову прилику користимо да тражимо извињење од анонимне особе која је слала неколико коментара везаних за догађај спорне канонизације Архиепископа Гермогена (Максимова), а које ми нисмо хтели да објавимо из оправданих разлога неузнемиравања јавности пре времена и чекања да се спорна ситуација разјасни и разбистри. Надамо се да ће анонимна особа ово извињење прихватити са разумевањем.

Редакција блога СрбинИП

Грешни Милоје II је рекао...

Заиста велико искушење. Ко би реко да ће браћа Руси тако нешто да нам ураде. Једва чекам да прочитам разлоге који су их навели да тако нешто ураде. Хвала редакцији и оцу Акакију на непоколебивом ставу неуморне борбе за веру и нашу отачаствену Србску Цркву.

Момчило је рекао...

Невјероватно је да Гермогена уздигну до Св. Јована Шангајског (Србина Максимовића).Постоје и фотографије Гермогена са поглавником Павелићем испред олтара те њихове цркве. Вјерујем да ће истина о овоме изаћи на свјетлост дана, да се екуменистима неће оставити простора да ликују.
Али авај, исти они који изливају толико жучи на РИПЦ су из календара избрисали 700 000 Новомученика Јасеновачких и Глинских зарад историјског загрљаја са Папим у коме ће бити све здружено, а душе самотне јер међуистина не постоји, само истина и лаж. Избрисани, као да су људи кокоши.
Воистину је стисло са свих страна."Да је брата неђе у туђини, да пожали ка да би помога" (Његош)
Апелујем на све Србе у расијању, вјерољубе и родољубе да пошаљу дарове женском манастиру Лесна у Француској.
Приближава се велики Празник Рожденства Христова. Желим вам све што и сами од Бога пожељели. Дочекајте га и прославите у миру духовном и здрављу тјелесном уз радосни поздрав ХРИСТОС СЕ РОДИ!

Грешни Милоје II је рекао...

РИПЦ јесте погрешила што је уопште прихватила такву иницијативу и ушла у процес канонизације која засигурно није на месту ма шта да се наводи као оправдање за такав неразумни поступак. Ако ће они ту одлуку повући, јер како сам разумео до канонизације није још ни дошло, онда је све у реду, Бог нека прости!
За разлику од гордих и недодирљивих СПЦ владика они су се за своју погрешну одлуку покајали и повукли је (надам се да је то тако), а да ли се икада десило да су СПЦ епископи признали неку своју мању или већу грешку и исправили је јавно пред свим народом Божијим? Не, никада! Тако нешто не може ни да се замисли. Али називати РИПЦ сектом је више него без - образно и богохулно, а ако ћемо тако, онда је секта СПЦ и њени кардинални екуменисти - брадати кардинали који се поклањају католичком псеудо свецу, истинском србомрзсцу и још истинскијем непријатељу православља Алојзију!

Момчило је рекао...

Брате Милоје, од неких Руса сам чуо да је све то Гермоген учинио под присилом а у добробит очувања Српског народа. Такав вид добробити је велика лаж и видјели смо како нас је очувао, а могуће је да је у питању била присила Павелићевих усташа."Страх човјеку образ каља често", каже Његош, па је по слабости људској Гермоген и могао да изда Цркву и посече руку која га је хлебом хранила и прихватила, али потезати питање његове канонизације изазива у души сваког Србина неки тупи бол који се не да ријечима описати.

Ilija је рекао...

Синоћ слушам на радио станици ''Беседа'', епархије бачке - 'Секта тзв РИПЦ канонизовала митрополита ХПЦ Гермогена који сарађивао са усташама...' Невероватно је да они ћуте о Истинском православљу сво време и онда одједанпут излазе у етар са најсвежијим информавијам и препуни отрова. Али хајде да видимо да ли ће објавити да до канонизације није нити ће доћи...

serbiantrueorthodox је рекао...

Постоје неколико верзија ставова везаних за личност и делатност Гермогена Максимова, од најнегативнијих до најпозитивнијих. Велика већина људи има о њему крајње негативни став што је разумљиво јер било каква сарадња са озлоглашеним Усташким режимом за време Другог светског рата не може другачије бити протумачена. Са друге стране постоје и оправдања његовог поступка нарочито у одређеним круговима чланова Руске Заграничне Цркве који су Гермогена сматрали за свештеномученика. РИПЦ је подлегла притисцима баш тих људи и непромишљено ушла у целу ову причу изазвавши тиме револт Срба како припадника СИПЦ тако и припадника званичне СПЦ. Бурна реакција Срба није била усамљена, сличан протест упутили су и многи клирици и верници РИПЦ-а. Мора се признати да је иницијатива канонизације Архиепископа Гермогена тешка увреда и повређивање најдубљих националних осећања свих Срба били они истински православни или чланови званичне СПЦ.
Протесно писмо оца Акакија многи су прокоментарисали као престрого и преоштро док ми мислимо да је та оштрина потпуно на месту и да је тон писма у многоме утицао на ревизију спорне одлуке. Иначе, отац Акакије се лавовски борио од тренутка објављивања, па све до данас када је одлука јавно и званично повучена.
СПЦ медији су искористили ову не малу грешку РИПЦ, што је сасвим нормално и разумљиво. У медијском рату који се води између црквених табора, нарочито у време раскола у самој СПЦ, и постојања опасности да се неки верници саблажњени догађајима у СПЦ одлуче на прелазак у Истинско Православље, овакве грешке противничке конкуренције се не пропуштају што је како смо већ рекли разумљиво и на то не треба обраћати пуно пажње. Шта је ту је, грешка је направљена, а убрзо потом и исправљена. Мрља од оваквог поступка РИПЦ дуго неће моћи да се скине без обзира на јучерашњу одлуку о стављању ван снаге Акта о канонизацији. Но, не клонимо духом воинствујућа Црква на земљи и састављена је од људи који су склони грешкама и све док има жеље да се грешке исправљају добро је, а када некопостојано греши и не исправља се тада то онда никако не иде на добро. Господе, дај нам снаге да увек спознамо своје грешке, смиримо се и покушамо да их исправимо.

Редакција блога СрбинИП

Боривоје је рекао...

Па мени се чини да је њихов синод повукао одлуку не због нових информације него да не би увредила СИПЦ и (или)о Акакија али да још увек остају при своме мишљењу и ставу и чак мисле да је Гермоген чувао и очувао чистоту православља у хратској тако пише, о чему се ту ради, да ли је стопирана за стално или само на привремено ова одлука...?

serbiantrueorthodox је рекао...

Када спомињу очување чистоте православље под тим неподразумевају ткз. ХПЦ него саму спорну личност Гермогена који је направио озбиљан канонски преступ згрешивши на неки начин и морално у односу на Србе и Српску Цркву "ради виших циљева" али није нарушио православно исповедање вере. О. Акакије спомиње у своме писму да је ткз. ХПЦ била новокалендарска те се на тај начин изводи закључак да је и сам Гермоген био новокалендарац.На основу тога о. Акакије је алудирао да се и његова чистота исповедања вере доводи под знак питања. Но, и на ову примедбу се може гледати са снисхођењем јер Руска Загранична Црква тада још није заузела строг став по питању новог календара и новокалендараца. У сваком случају објашњење које је објављено уз повлачење целог овога случаја више наводи разлоге због чега су се они уопште на тако нешто одлучили него што се бави и даљим упорствовањем у наведеним разлозима јер се текст објашњења завршава следећим речима: "То су разлози...", "Тиме је мотивисана...".

Vasilios је рекао...

Помаже Бог,
Да ли може по канонима Православне Цркве одлука о канониѕацији да се опоѕове?

serbiantrueorthodox је рекао...

Све може да се опозове, ако је у питању била грешка. У овом случају опозвана је само одлука о канонизацији јер се сам чин канонизације није ни десио.
Такве ствари су нормалне у животу цркве. Нама у Србији се то чини вероватно чудно пошто послератна (германовска) СПЦ никада ниједну погрешну одлуку није опозвала.

Vasilios Mistakis је рекао...

Blagodarim na odgovoru.Nijesam znao da se sami cin kanonizacije nije ni desio.Niko nije bezgresan i ponekad je i dobro da se pogrijesi da bi svi shvatili Gospodnji domostroj koji nije dosao da zove pravednike...Ljudi zaboravljaju da je hristijanski put put ozdravljenja covjeka i da na tome putu obavezno biva i gresaka i padova.Oni koji traze dlaku u jajetu nikada ne polaze od samih sebe.A ako zvanicna SPC vec trazi dlaku u jajetu sta cemo onda sa kanonizacijom Mitropolita Cetinjskog g-dina Joanikija Lipovca koji je sa Italijanima proglasio "Neovisnu Crnu Goru" na Petrovdan 1941.godine?
Da nas sve Gospod pomiluje i umudri