понедељак, 20. децембар 2010.

Критика поводом видеа који је објављен на нашем блогу

Поводом видеа који је објављен на нашем блогу уследила је веома оштра критика кипријановског владике Авксентија, епископа фотичког, иначе главног актера поменутог видеа.
Превод критичког текста објављеног на блогу Remnant ROCOR:


Одвратни покушај да се обесвети свети догађај


Егзархату, клирицима и вернима
од владике Авксентија

Авксентије
из Калифорније
Кипријановски епископ,
заступник нове,
супротне предању и
Светим оцима
"еклисиологије отпора"
Нека вас Господ благослови.
Линк изнад (на српском) послат ми је овог јутра од секретара светог Синода, његовог преосвештенства владике Климента. Блог „Српске Истините Православне Цркве“ на коме се појавио овај филм, иако не тврди да је званични јурисдикцијски блог, садржи много линкова Грчке Истините Православне Цркве (под митрополитом Калиником) којој припадају и неке парохије у Србији, такође и знатан број чланака Владимира Моса, који је исто члан ГИПЦ, а чији су погледи веома добро познати у православним круговима.

Овај видео је снимљен на дан славе парохије светог Архангела Михаила у Торонту, где сам служио Литургију са оцем Акакијем, игуманом нашег манастира, свештеником те парохије и још једним свештеником из наше друге парохије у Канади.

Ова парохија у Торонту са још неким парохијама у Аустралији је недавно напустила јурисдикцију српске Патријаршије, због неслагања са њиховим нарастајућим екуменизмом. Понудили смо им уточиште, похваљујући њихову верност Правосалавној Вери и охрабрујући их да се одупру са чврстином али и у духу учтивости и умерености.

Овај видео је изгледа пао у руке неких људи, који су очигледно, дајући груб и увредљив наслов „Опасност од кипријанизма“ (мислећи на нашег болесног митрополита Кипријана), са врло непријатним коментарима и чланцима о нашој цркви, ако су и присуствовали предивној Литургији, били су тамо свакако не са умереним и цивилизованим намерама.

Најважнија тачка филма је моје поздраваљање са неколико српских свештеника који не припадају нашој јурисдикцији, а били су у посети да би честитали вернима Славу. Ови свештеници су били пуни поштовања и показали су ниво пристојног понашања који стоји у оштрој супротности са понашањем особе или особа које су искористиле прилику преко филма да се испљују по нашој Цркви, са коментарима пуним мржње, на већ поменутом блогу.

Овај видео, по мом скромном мишљењу, као и већина материјала на овом блогу, изражава екстреман поглед на Православље који се не слаже са уздржаним и на неки начин тихим отпором, који ми спроводимо у овкиру Црквених Канона, веома се трудећи да избегнемо личне увреде и вулгарно изражавање о онима за које сматрамо да греше.

Налазим да је овај непозван упад у унутрашњи живот једне од наших парохија, од стране овог блога, неподесан и може донети само неслогу. Нарочито зато што је парохија у Торонту на суђењу због имовине, јер су се одвојили од Српске Патријаршије. Овакве делатности које узрокују раздељења, не чине много за напредак одговорног светоотачког отпора.

Овакви екстремни елементи у Цркви су учинили много да посеју конфузију, зловољу и такмичарски дух УНУТАР покрета отпора, што је једноставно контрапродуктивно. Они су такође изазвали збуњеност међу вернима који су већ саблажњени са разним екуменистичким испадима и канонским преступима, против којих смо и ми. У име одбране Вере, они су је оскрнавили.

Није чудо што је митрополит Калист (Калистос Вер), бивши оксфордски лектор, екумениста и архијереј екуменистичке, Константинопољске патријаршије, коментаришући страшну конфузију и раздељеност међу Грчким старокалендарцима, написао следеће о нама, у есеју који се налази у колекцији „Мањине у Грчкој“ (London: Hurst & Company 2002) од професора Ричарда Клога, са универзитета Св. Антонија, Оксфорд.

„Међу постојећим старокалендарским јурисдикцијама, она која најдиректније прати традицију митрополита Хризостома Флоринског (оснивача старокалендарског покрета у Грчкој) је група предвођена митрополитом Кипријаном Оропоским, са седиштем у Филијском манастиру (манастир св. Кипријана и Јустине) у Атици. Њихов огранак у севереној Америци под архиепископом Хризостомом Етнашким је објавио теолошку публикацију солидне вредности. Филијска група, која је у заједници са РЦЗ(1), константно одбија да осуди новокалендарске свете тајне као безблагодатне. Као контраст овоме, многи ако не и сви старокалендарци, сада се држе „матејевског“ (мисли се на Матеја епископа Брестенског) погледа, осуде светих тајни „матичних“ Правосалвних Цркава као безблагодатних. Тако је „матејевско“ мишљење, кога се у почетку држао само мали број старокалендараца полако постало мишљење већине“ (стр.17).

Свакако ово није написано зато што ми имамо неку посебну Благодат, или смо „православнији“ од других, ово је написано зато што се ми трудимо да одржимо уравнотежен, промишљен, искрен и цивилизован положај у Цркви, надајући се да ће наше „подизање зида“ између нас и оних који греше, и друге привући у отпор. Ми не радимо да би повећали бројност у нашим редовима, или да би се уздигли изнад оних који греше, него да би изазвали забринутост због девијација у светском Православљу данас, надајући се да ћемо једног дана привући нашу браћу и сестре назад у свето Предање и тако обновити Православну заједницу у Истини, што би требало да буде наша највећа жудња.

Агресиван, груб и увредљив блог који је одлучио да искористи духовну радост наше посете заједници у Торонту, покушавајући да нас увуче у ружан политички екстремизам и јурисдикцијске такмичарске поделе, није постигао овим, сигуран сам, ништа, осим што: повређује оне који су збуњени овом озлејеђеном акцијом, уплиће демонске елементе у предиван духован догађај и чини да се запитамо каква је то природа овог посматрача. Ми ћемо једноставно наставити наш труд, налазећи славу у срамоти коју ти људи покушавају да нам нанесу, и молићемо се за њихов повратак хришћанском милосрђу, љубави и истинском сведочењу Правосалвне вере.

Довољно је речено, ја предлажем нашем свештенству и вернима, да као и ми, избегавају отров екстремизма и смртоносне ревности не по разуму. Овај отров увек претвара ревност у љубомору, и погрешно усмерава нашу дужност да учимо и просвећујемо друге ка јефтиним и непријатним речима, и глупим називима. Срамота ме је због оних који очигледно неосећају стид да шире овај отров и духовну смрт за друге.

(1) Ово је било до 2007. када се РЦЗ (Руска Црква Загранична) помирила са московском патријаршијом, тада је јединство између два Синода тужно пресечено, јер наши епископи нису могли прихватити општење са Московском Патријаршијом, због њених екуменистичких погледа и других озбиљних проблема.  

17 коментара:

serbiantrueorthodox је рекао...

Кипријановски владика Авксентије је услед личне повређености непотрбно подигао прашину поводом видео који је објављен на нашем блогу уз претерано оштре критике. Споменути видео није вулгаран нити простачки, нити осуђивачки, нити пљувачки, нити је у њему нечија личност блаћена. Просто речено, видео је направљен са циљем едукације неупознатих српских верника о појму „Грчки старокалендарци“ са којим се данас тако олако барата. Нису сви старокалендарци у Грчкој прави старокалендарци јер их има доста група и подгрупа од којих су махом, велика већина неканонски и неправославни (истински православни). Готови сви, само по имену, старокалендарци у Грчкој представљају се као традиционалисти, ревнитељи за црквено предање и антиекуменисти и то у виду некаквих „Синода“, наравно, то све није истина јер све те црквене организације имају само привид црквености, а у стварности они не поседују канонично Апостолско прејемство, док са друге стране многи од њих застрањују и у исповедању вере. У овоме последњем нарочито се истичу следбеници рашчињеног бившег митрополита, сада монаха, Кипријана Куцумбаса јер и даље верно следе његово неправославно учење о подељености цркве на здраве и болесне.
Редакција блога је била принуђена да одреагује на реалну опасност од Кипријанизма јер заиста постоји могућност да се ова црквена неканонска структура псеудо – антиекуменизма, тачније крипто – екуменизма одомаћи и међу Србима – што је страшно. Тумор Кипријанизма је већ направио велике штете у Истинском Православљу широм света. Најтрагичнији пример је Руска Загранична Црква у коју се увукао овај Тројански коњ и својом метастазом је потпуно уништио изнутра те је исход те болести био коначни и од екумениста дуго очекивани пад РЗЦ пред ноге Московској Патријаршији. Други страшан пример су Румунски старокалендарци следбеници светог Гликерија Слатиорског које већ деценијама држи заробљене у кавезу неканонског статуса, само због чињенице што су због неупућености и непажње остали у општењу са Кипријановцима иако им је исповедање вере апсолутно различито од самих Кипријановаца јер Гликеријевци не признају „Тајне“ новокалендарских расколника и при примању их миропомазују.
Плишано исповедништво и борба против јереси нису нам познати из вековног предања Цркве. „Увредљиви“ епитети које је нашем блогу прилепио господин Авксентије за нас су посебне похвале јер ми агресивну, крвожедну звер јереси екуменизма која прождире милионе душа православних у вечну погибао не можемо пацифистички мазити и хранити некаквим непотребним ласкањем и „тихим отпором“. Према њој се односимо и односићемо се увек „агресивно“, „грубо“ и „екстремистички“.

Редакција блога СИП

Боки је рекао...

Човек је потпуно у праву. Ако будем прилазио зилотима икад. Њему ћу да приђем.

serbiantrueorthodox је рекао...

Брате Боки свако има слободну вољу да ради шта хоће али ако је благоразуман мора добро да промисли сваки свој корак нарочито када су у питању важне одлуке попут ове: тражење сигурног православног уточишта ради спасења своје душе.
На речи свако може да буде слаткоречив и некоме лично симпатичан и то је нормално. Али, када је у питању Црква или епископ морамо сагледати важне чињенице ко је дотични епископ,којој цркви припада, да ли је православан и на речи и на делу и коначно да ли поседује валидно и канонско Апостолско прејемство.
Ја не сумњам да је владика Авксентије добар и учтив хришћанин који се искрену бори за православље, АЛИ?!? да ли је он заиста православан и да ли је он заиста валидни канонски епископ?
Ако се макар мало дохватите текстова о Кипријанизму, тј. о њиховом јеретичком учењу и невалидном Апостолском прејемству и ако их проучите тешко даби сте могли опет тако нешто изјавити јер шта би урадили или добили са преласком из Светског православља у Кипријанизам? Размислите, шта?

Добијате следеће:
1) Кипријановци сматрају Светско екуменистичко православље и поред све његове апостасије и даље благодатном Црквом - дејственом ризницом спасења.
2) Када "приђете" Кипријановцима и даље можете кокетирати, тј. бити у црквеном општењу са официјелним екуменистичким црквама и причешћивати се код њених клирика. Тачније речено код њих непостоји прелажење јер и екуменисте сматрају истом том Црквом у којој су и они сами, само су се ради "Тихог отпора" од ње оделили.
3) Поставља се питање: како се усуђују да се оделе од (по њима) благодатне Цркве - чуварке Божанске благодати, зар тиме не чине озбиљан и душегубан раскол, зар тиме не цепају ризу Христову?
4) Такав став и такав однос некаквог "Тихог отпора" код Светих отаца се не може срести. Нигде код Светих отаца не можемо наћи да је неко тврдио за некога да је јеретик и да се од њега одвојио и да га при томе и даље признаје за благодатну Цркву?!?

То је теолошки апсурд; то је еклисиолошка шизофренија!

Грешни Милоје II је рекао...

Кипријанисти су оне млакоње које Господ помиње у светом Јеванђељу јер нису ни врући (ревнитељи исповедници) ни хладни (јеретици екуменисти)...

Момчило је рекао...

Поштована редакцијо, захвалан сам вам на појашњењима јер некако са свих страна свјетлуца, много је "истина". Недавно сам прочитао нову крилатицу:"Истина је само једна - Владика Артемије", лансирана од његових следбеника. И ако немам неко вјерско образовање од малена су ми говорили у кући да је истина само једна - ГОСПОД НАШ ИСУС ХРИСТОС. Па онда, Артемије наш Марко Ефески итд...
Волио бих ако нађете времена да разјасноте има ли икаква смисла ово поређење, јер наводно ни Св.Марко се није дистанцирао од Цркве упркос чињеници да су сви пали у јерес.
Према неким историјским сазнањима на Флорентиском собрању није било представника СПЦ јер им је то забранио Ђурађ Бранковић ријечима "Да су Хришћани дошли би на Косово да бране Христа".Дакле Св.Марко није био сам у одбрани Православља.Ту је била цијела једна помесна Црква према којој је одмазда Ватикана у Другом рату била стравична.

serbiantrueorthodox је рекао...

Брате Момчило, помаже Бог!
Мислимо да поређење није на месту јер владика Артемије није никада, па ни сада као рашчињени епископ, прекинуо општење са екуменистичким јеретицима Светског екуменистичког православља.
Његово тренутно не општење са Београдском патријаршијом није изазвано његовом одлуком него је принудно и то не проузроковано од стране њега самога већ од екумениста пошто су га лишили епископског чина.
Друго, сам епископ Артемије (тј. његово епископство пре рашчињења)
није валидно и канонско јер је како знамо рукоположен у периоду када је СПЦ на чели са несрећним Германом већ дубоко загазила у смрдљиво душегубно блато јереси екуменизма и германизма (српаска верзија сергијанизма) те као такав не може се сматрати истински православним епископом.
Што се тиче светога Марка Ефеског он је недвосмислено и јасно ПРЕКИНУО ОПШТЕЊЕ са присталицама безбожне уније, па и са самим Цариградским патријархом.

Ево дела цитата из његове опроштајне беседе са самртног одра:

"Желим да вам подробно изложим моја схватања, нарочито сада, када ми се приближио крај, како бих од почетка до краја био доследан себи, и како неко не би помислио да сам говорио једно, а у мислима скривао нешто друго, због чега бих у овај смртни час морао да будем постиђен.
Рећи ћу за патријарха, да му случајно не падне на памет да ми укаже некакву част на погребу овог мог смиреног тела, или да ми на гробницу пошаље неког од својих архијереја, или од свога клира, или уопште, било кога од оних који се са њим налазе у општењу, како би узели учешће у молитвама или стали међу наше свештенослужитеље који су ту позвани, ако би помислио да сам ја некада, можда и тајно, допуштао општење с њим. Како пак моје ћутање – онима којима моји погледи нису добро и у потпуности познати – не би дало повода да подозревају нeкакво пристајање, ја говорим и сведочим пред многим достојним људима који се овде налазе, да у потпуности и ни на који начин нећу и не прихватам општење са њим (патријархом) или са онима који су уз њега, како за овога мога живота, тако и после смрти, као што не примам ни Унију, ни латинске догмате које је он сам са својим истомишљеницима примио, и ради спровођења којих је заузео то предстојатељско место, са циљем да обори праве догмате Цркве. Потпуно сам уверен, да што сам даље од њега и њему сличних, то сам ближе Богу и свима Светима; и колико се удаљавам од њих, толико се више сједињујем са Истином и са Светим Оцима, Богословима Цркве. А такође, убеђен сам да они који се убрајају у такве, стоје далеко од Истине и Блажених учитеља Цркве. Зато кажем: као што сам током свог живота био одвојен од њих, тако се од њих одвајам и у време мога одласка, и после моје смрти – одвајам се од општења и јединства са њима, и под претњом клетве заповедам да се нико (од њих) не приближава моме погребу, нити моме гробу, а такође да се нико (од њих) не приближава да би покушао да се присаједини и да саслужује на нашим богослужењима, јер би то значило да се меша оно што се мешати не може; јер ми морамо да будемо потпуно одвојени од њих све до оног часа када ће Бог да дарује исправљање и мир Цркви Својој."

Да ли је неко нешто слично чуо из уста владике Артемија? Ако јесте нека нам јави да се и ми порадујемо радошћу великом!

Грешни Милоје II је рекао...

Џабе их убеђујете да не загризу плод Кипријанизма који смрт вечну доноси. СПЦ верници којима је патријарх Павле светац до те мере су помрачени да је за њих Кипријанизам стиго ко поручен. Слава Богу што постоји Кипријан који је заиста последње сито на путу од јереси ка Истинском Православљу. Замислите да га нема па да Кипријанофили нахрле у истинско православље... Врло брзо би цела Истински Православна Црква обљутавела, а од тога нека нас сам Бог сачува. Нека их са Кипријаном и са њиховом платонском борбом за веру, ако им таква прича чешка уши,нека их онда тамо...

схиархим. Касиан је рекао...

В подкрепа отговора на редакцията на писмото от „еп.” Авксентий

Пише един бивш „болен”, който по милост Божия се е излекувал от болестта на киприанизма.
Както мирогледа на болния разглежда всичко през призмата на своята болест и намира обяснение на всичко чрез своя мироглед, така и св. Евангелие ни казва: “който счита нещо за нечисто, за него то е нечисто” (Рим.14:14). Едва ли почитателите на киприанизма ще разберат коментара на редакцията на сайта, а ще го определят като краен фанатизъм или екстремизъм, защото така е по-лесно.
Наистина много се написа и изговори за грешките на киприанизма, но болните от духовна слепота не ги виждат. Те говорят за „боледуваща” Църква и, че „официалната” църква е Майка, но Църквата е божествено-земна институция, чиято Глава е Господ Иисус Христос. Така уважаеми киприанити, вие учейки, че Църквата е болна (както когато един член от тялото боледува, то целия организъм е „болен”) учите, че и самата божествена Нейна Глава е също болна?!?!?! Но това не е фанатично заключение, а логично, основано на догмите на св. Църква.
Учите, че Църквата се е разделила на болни и здрави членове, но как тук се вмества 9-ти член от Символа на вярата: „Вярвам в ЕДНА (ЕДИНСТВЕНА)... Църква”. При вас излиза, че: или Църквата вече не е една, след като се е разделила, или една част от нейния организъм е болен, а другата част е здрава, но такова твърдение в учението на св. Църква няма и тези ваши твърдения наистина са екстремизъм рушащ Църквата.
Изказването на св. Марк Ефески (когото вие често цитирате) в предсмъртното си слово,в което пише, че не желае нито общение (и дори с тези, които общуват с униати), нито да бъде опят и нито да пристъпват към гроба му сигурно ви звучи крайно и екстремистко. Но то съответства с учението на св. Църква.

схиархим. Касиан је рекао...

Продължение...
Вашата еклезиология налага вие да твърдите, че да се осъди икуменизма е нужен вселенски събор, но това означава, че учението на св. Църква не е завършено, а св. отци ни учат, че то е завършено на 7-ми вселенски събор. Кого да слушаме? Вас или църквата? Не искаме да ви напомняме какво казва тук св. Евангелие... — анатема (Гал.1:8). А това не е ли по-лошо от екстремизъм? Екстремистите разрушиха само два небостъргача, а вие рушите св. Църква – „стълб и крепило на Истината”(1Тим.3:15).
Вие правилно твърдите, че икуменизма е ерес, но самите еретици ги приемате като „благодатни болни членове” и така допускате парадокса, че има събитие, а няма следствие, има нарушение, а няма нарушител, т.е. има ерес, а няма еретици, или напр. в живота – има извършена кражба, а няма крадци. А тогава как ще бъдат разпознати вълците от овцете?
Във Великия Требник ясно е указано как се присъединяват членове към св. Църква и така е ясно и за пастири и за пасоми кой е член на Църквата и кой не е (известно ни е, че и сега вашите събратя в Румъния отчасти спазват тези изисквания). Поради вашата размита еклезиология вие не използвате тези последования и така рушите ясните граници на св. Църква, като спасителен кораб в житейското море и не е ясно кой е в кораба и кой не е.
Впрочем Църквата, която е дом на премъдрост никой не може да разруши, а който дръзне срещу Нея, руши себе си. Така и вие, които искате да приписвате нови термини на св. Църква, си създавате нова такава.
Тези и много други неправославни твърдения на вашия болящ „учител”, бивш митрополит, са принудили синода, който го е ръкоположил да го низвергне в сан монах (вижте архива на ГОХ).
Вие говорите за „тих отпор” в „дух на учтивост и умереност”, но посетете манастира „Есфигмено”, за да видите неговите наистина духовни тихи и смирени мъдри старци и с какво модерно въоръжение се тръгва на война срещу тях (вижте клипа в същия сайт). Там е същинска война между въоръжени до зъби и беззащитни... както в Гетсиманската градина.
Впрочем братски ви подканяме да се покаете, за да се върнете в лоното на Едната Свята Съборна и Апостолска Църква, от която сте се отделили и отпаднали и ще се упокои душата на вашия болящ „учител”, както и ще изчезнат предразсъдъците ви за екстремизъм и фанатизъм и няма да се вживявате в ролята на спасители на света, защото Спасителят е Един.
Задължителна забележка е, че архиепископ Калиник е председател на ГОХ и, че е архиепископ, а не митрополит, както пишете, а не както някои ваши събратя пишат, че вашия „митрополит” Киприян е „председател на синода на ГОХ” (Православно слово, бр. 3-4 2008 г.). Така излиза, че ГОХ има двама председатели, което е съблазън за малките. Слава Богу, че митрополита не е архиепископ.

С най-добри чувства и намерения, с пожелание да бъдем заедно в Едната Църква: схиархим. Касиан (България)

Анониман је рекао...

Благодарим арх. Касијану што је и лично узео учешћена тему кипријанизма и њиховога вероломног исповедања. Није лоше ни "Милојица" приметио да је кипријанизам последње сито до Истине. Туга ми је када читам писма младих људи који су у уверењу да је баш кипријанизам оно право. Верују да су они добри док СИПЦ само осуђује и неуморно одбацује сваки вид хришћанске љубави. Тешко им, тим младим људима, да прихвате да не могу да у исто време исповедају светост покојног патријарха Павла и у исто време буду СИПЦ верници. То им кипријанизам штедро омогућује. Сви "духовници" светског православља добри су и кипријановцима. Са друге стране млади људи али и старији виде мач који сече јеретике од вере православне у руци ИПЦ. Тај мач многима прави ране на души јер су исами у обмани полуекуменизма где би нешто од официјелног православља да задрже као добро док би нешто и да одбаце. Зар ћемо рећи да у другим религијама нема и добрих и похвалних и врлинских ствари. Није све отров. Али може ли се пити вода ако је у њој и кап смртоносног отрова. Заиста се надам у Господа да ће обмана кипријанизма протутњати Србијом без већих последица. Такође се надам да ће епископ Артемије одустати од најаве да он буде прометер те јадне дружине која себе зове "тихим отпором" или ако користимо јеванђељске изразе, млаким или бљутавим сагледавањем вере. Верник СИПЦ.

Анониман је рекао...

Кипријановци би да служе мало Богу а мало и мамону. Да праве компромис са злом и мач који доноси Христос да мало успоре. Не знам, вероватно због привезаности за овосветско. Ту су и оправдања у типу : култура, пристојност, умереност... а оштар двосекли мач ? А речи да ће се један узети а други оставити ? Није ли њима и Св. Писмо помало екстремно? А што се тиче Владике Хризостома Флоринског он се колико знамо упокојио у истински православном исповедању.

Анониман је рекао...

Питање је да ли ћете уопште објавити коментар, али ево рећи ћу вам, мислим да би требали да се угледате на владику Артемија и да видите да има и других путева одбране чистоте вијере сем раскола.Очигледно је да се сам владика Артемије приликом одлучивања о даљем поступању руководио поступцима светих отаца, јасно је да се водио поступком св. Јована Златоустог, а и ви сте требали, по мом мишљењу, да се водите примјерима светих отаца.Ако је и комплетна помесна Црква у Јереси, а ако постоји и један епископ који иде путем истине, он није ЈЕРЕТИК, он има БЛАГОДАТ, јер он НЕ ОДСТУПА и пред Богом је прав, и ако није основао своју Цркву.Тешко је то признати, али тако је.

serbiantrueorthodox је рекао...

Не знамо зашто не би објавили ваш коментар, поштована анонимна особо па, зар на нашем блогу није јавно покренута тематика у вези владике Артемија и нашег става према његовом статусу као и његовим убеђењима?
Иако ваш савет изгледа добронамеран, морамо приметити да је и доста конфузан, чак и апсурдан. Кажете да би требали да се угледамо на владику Артемија и да преко тога увидимо да постоје и други путеви за одбрану православља осим раскола. Извините, а шта је то што се десило између владике Артемија и Београдске Патријаршије (БП)? Зар то није раскол? Можда мислите да смо сада ми истински православни заједно са екуменистичком БП у расколу у односу на владику Артемија, па нас на основу тога саветујете да се угледамо на владику Артемија и да не истрајавамо у расколу са њим као што то чини БП?!?
Даље, наводите пример светог Златоуста али не прецизирате да ли се то тада свети Златоуст сукобио са јеретицима, тј. по питањима вере или са правоверним светским и црквеним властима у сукобима који нису били уско верске природе.
Кажете: ако је комплетна црква у јереси и ако у њој постоји и један епископ који иде путем истине – ОН НИЈЕ ЈЕРЕТИК, он има благодат јер он не одступа и пред Богом је прав и ако није основао своју цркву.
Тврдња да је неки епископ православан, тј. да иде путем истине, а у исто време остаје у општењу са епископима који су јеретици или такође опште са јеретицима је тотални апсурд!
Владика Артемије није прекинуо општење са БП и осталим Светским православљем због свејереси екуменизма, он чак њих и не сматра јеретицима јер од осталих (екуменистичких) помесних цркава стално тражи да га признају као епископа кога је БП непревадно рашчинила.
Сутра када би опозвали његово рашчињење и вратили му епархију он би опет са њима био у општењу – то је сасвим јасно. Његови ставови и еклисиолошке позиције које недвосмислено и чврсто заступа немају неке сличности са нашим еклисиолошким принципима. Ми, истински православни, смо се по угледу на СВЕ свете Оце оделили од јеретика и нисмо направили никакву „нову цркву“ него чувамо оно што је од давнина – веру православну. Ми све помесне цркве које деценијама, и речју и делом, учествују у свејереси екуменизма сматрамо за јеретичке и у њима не препознајемо носиоце Божанске благодати. То је јединствени пут светих Отаца – прекидање општења са јеретицима и анатемисање њихове јереси. То су истински православни Руси (Руска Загранична Црква) и Грци (старокалендарци) већ давно урадили на својим помесним саборима и ми истински православни срби стајемо иза њихових анатема екуменизму.
Владика Артемије тим светоотачким путем не иде и зато ми за њим не следимо. Владика Артемије је рукоположен од екумениста, тј. носи апостолско прејемство екумениста, а уз то признаје све званичне, светске помесне цркве које деценијама труле у метастазама екуменизма, новог календара и сергијанизма. Из тога следи да он није истински православни епископ кога ми можемо мирне православне савести следити него је и даље епископ Светског православља које њега самога, да апсурд буде већи, не признаје као епископа прихватајући рашчињење учињено од стране БП.

Анониман је рекао...

Цијеним што сте ми објавили коментар.Моје мишљење је да је владика Артемије цијело вријеме снисходио у нади да ће владике које су скренуле са пута истине то увидјети, покајати се а затим вратити на прави пут, све до момента када је доведен у скоро безизлазну ситуацију.А у ствари екуменисти у СПЦ су тек на примјеру владике Артемија показали своје право лице и изложили карте на сто.Владика Артемије ради оно што жели велики број СРБА ПРАВОСЛАВНИХ, бори се за нашу СПЦ и не жели је препустити екуменистима-језуитима-папистима који су као кукавичја јаја потурени у гнијездо СПЦ и ту одрасли са задатком да је растуре.Не бих рекао да је владика Артемије у расколу са горе набројаним, већ су они у расколу са СПЦ којој вијерно служи владика Артемије и још један број епископа СПЦ.Потпуно је друга ствар то што су институције СПЦ окупиране од стране екумениста, уз свесрдну помоћ издајничке власти, те се представљају као СПЦ, али то у ствари НИСУ.Све вам најбоље од Господа желим.

serbiantrueorthodox је рекао...

Београдска Патријаршија (БП) је одавно екуменистичка и владика Артемије је рукоположен за епископа у њеним оквирима од стране епископа екумениста. Ништа се посебно није горе десило од времена патријараха Германа и Атинагоре. Светско православље се од онда до сада само све чвршће укоренивало у ужасној јереси екуменизма. Готово у свом традиционално православним земљама већ почетком XX века појавили су се они који нису прихватили троглаву апостасију Сергијанизма, Новокалендарског раскола и Екуменизма. Они нису оснавали нове цркве него су остали на своме, тј. да чувају оно најдрагоценије – веру православну. Префикс – истински су додали како би се разликовали од отпадника који су се и даље лажно претстављали као православни. Истински православни хришћани су по светоотачком рецепту не чекајући много прекинули општење са званичним црквама и после неког одређеног времана их осудили, а њихове јереси предали анатеми. Ти савремени исповедници кроз проливену крв и претрпљене прогоне већ утабали пут којим данас православни који се уклањају од апостасије треба да иду. Тим сигурним и утабаним путем ходимо ми истински православни срби док владика Артемијем тим путем не корача. Он је СИЛОМ ПРИЛИКА изабрао неки свој засебан пут. Да ли се он одвојио од отпадника или су га они једноставно одгурнули од себе и без милости га избацили на улицу? Он и даље сам себе сврстава у Светско екуменистичко православље и моли признање од ништа мање од СПЦ екуменистичких цркава: Грчких новокалендараца, Московске Патријаршије, Цариграда, Александрије, Јерусалима, Румуније, Бугарске... итд. Ако се он и даље изјашњава као један од њих – њихов органски део у чему је онда он то исповедник и борац за веру против апостасије свејереси екуменизма? Са ким је он сада ако су га исти ти за које се он грчевито хвата као за сламку одбацили. Истинским Православним Црквама се није обратио и ни једним и најмањим гестом није се осврнуо на ту благословену страну. Он нажалост, остаје оно што је био, без обзира каквим антиекуменистичким перијем се сада споља китио.

Сећамо се не тако давно како су нас истински православне и сам владика Артемије и његови следбеници најгрубље осуђивали као виновнике раскола зато што смо СВОЈОМ ВОЉОМ (за разлику од њега и њих) напустили не само екуменистичку СПЦ (јер то није довољно) него и целокупно Светско православље, тј. породицу помесних православних цркава на челу са Цариградском и Московском Патријаршијом. И гле чуда, сада када су они то исто урадили, само не баш из истих разлога и својом вољом, они себе сматрају браниоцима СПЦ уз констатацију да је цела СПЦ отишла у ракол у односу на њих. Није само јасно у ком су статусу, по њима, остале помесне цркве Светског православља које признају патријарха Иринеја, а владику Артемија сматрају само монахом, тј. бунтовним вођом бунтовних монаха...?

Што се тиче јеретичке окупације цркве, па зар не би то могли да кажемо и за Руску, Грчку, Бугарску, Александријску, Румунску... Цркву?

Slobodan је рекао...

Sveti oci Pravoslavni su deklarisali: "Svima onima koji kazu da Sedam Vaseljenskih Sabora nije dovoljno za spasenje, nego treba da se odrzi neki novi da sve popravi - Anatema"!

Slobodan је рекао...

Mnogi hipnotizirani kriptoekumenisti iz SPC ucestalo govre kako je "Patrijarh Pavle" bio "Svetac-covek koji je hodao zemljom" - DA, ALI NA PGRESNA MESTA! Od Kosova do Pape. Ode Kosovo - dodje Papa. A Kosovom je "Svetac" davno prestao da seta, a za njim ce i svi Srbi!