Последњи земаљски дани Његовог Блаженства Архиепископа Грчке ИПЦ Господина ХРИЗОСТОМА II

Приснопамјатни Владика Хризостом упокојио се у својој деведесетој години живота. Господ му је унапред открио кончину земних дана и он је до последњег даха већ као деведесетогодишњак био виталан, активан и бистрог ума. До последњег дана је као Првојерарх руководио Грчку Истински Православну Цркву, сестринство манастира Панахранду као и многобројна духовна чеда и на два дана пред манастирску славу блажено се упокојио у Господу.

Часна је пред господом смрт преподобних Његових!

Овде доносимо кратки опис његових последњих овоземаљских дана који потврђују његово блажено представљење у Господу! Вјечнаја памјат приснопамјатном Владики и оцу нашем Хризостому! 

Среда 2/15 септембра 2010.

Заједно са манaстирским јеромонахом оцем Кирилом и једном монахињом лично је обишао морску обалу у околини Мегаре како би пронашли погодно место за крштење једне Рускиње која је дошла да буде искушеница у манaстиру Панахранду. Враћајући се у манастир рекао је:


Чеда моја, моје снаге понестају и мој крај се приближава. Слава Богу поживео сам дуго, моји дани су се испунили. Једину ствар коју тражим је да ми завршетак живота буде миран и да ме удостоји Бог да дам добар одговор на Страшном суду Његовом.

Када су стигли у манастир рекао је монахињама: Чеда моја, будите постојани. Шта год да вам се деси у животу прихватите то са постојаношћу. Чак и када се буде радило о мени, ако верујете да ћемо се поново срести, постојаност покажите. Видеће Господ вашу постојаност и подариће вам рај.

Седим и размишљам како су сви свети имали мученичку кончину. Корифеју (врх) светитељства, Великом Претечи је света глава била одсечена од стране једне прељубнице. Ма шта говорим? Ако је  Бог дозволио да се распне Његов најсветији Син Јединородни, ...ми шта онда да кажемо?

Четвртак 3/16 септембар 2010.

Следећи дан је изашао на крштење горе наведене Рускиње на морску обалу, на место које су претходног дана изабрали. Владика није планирао да узме учешћа у крштењу али је хтео да присуствује овом благодатном догађају. Тамо је осетио доста велику онемоћалост.

Када су се вратили у манастир рекао је монахињама, у вези припрема за манастирску славу Рођења Пресвете Богородице, следеће: Немојте стављати заставице и украсе за манастирску славу, ставите само три велике заставе. Сестре је то веома зачудило јер се манастир за славу сваке године богато украшавао.

Петак 4/17 септембар 2010.

У телефонском разговору Прокопије пекар рекао је Владики: Ваше Блаженство, не могу донети хлебове и колаче за манастирску славу у понедељак увече како смо се договорили, него у недељу увече. И Владика му је одговорио: Ти ћеш доћи, а ја хоћу ли бити ту?

Такође и манастирском помагачу Константину је поновио: Константине, немојте стављати заставице, ставите само три велике заставе, ја ћу умрети.

Субота 6/19 септембар 2010.

Блажењејши владика се причестио на литургији Пречистим  Тајнама.

Предвече су га посетили Архијереји Хризостом Атички и Виотијски и Фотије Маратонски. Рекао им је: Ви служите сами манастирску славу, а ја ако будем овде (мислио је на своју келију) слушаћу вас.

Недеља 6/18 септембар 2010.

То јутро није могао да устане. Слушао је службу и литургију из своје келије са спољашњег озвучења. После катизми на јутрењу једна монахиња је дошла да га обиђе и питала га је: Како сте Старче? Он је договорио: Мало тешко дишем. Држао је једну икону Богородице на грудима и молио се.  Тражио је да му донесу и икону Христову. Целивао је, помолио се и рекао да је врате на њено место. Наставио је да се моли, и поново је затражио да му донесу ту исту икону. Целивао је поново се помоливши и рекао је да је поставе поред њега. У међувремену је дошао његов кардиолог кога су монахиње позвале као и још неколико доктора. Доктори су инсистирала да га пребаце у болницу, што је он одлучно одбио. До тада није никада одбио савет лекара о премештају у болницу када су то они захтевали у тренуцима када је некада био болестан.

Око њега су се клечећи окупиле све монахиње манастира Панахранду. Владика се молио са прекрштеним рукама на грудима. Почео је да говори тихим гласом 50-и псалам: „Помилуј мја Боже по велицеј милости твојеј…“ али после прва два стиха није могао наставити даље и тада је од једне монахиње тражио да настави псалам до краја, док је другој рекао да говори молитву: „Господи Исусе Христе помилуј раба твојего…“  Мало после тога три пута је лагано уздахнуо, затворио очи и предао своју душу у руке Бога Живога.

Оваква је била блажена кончина Блажењејшег Архиепископа Хризостома II у 13:30 шестога дана, месеца септембра, године спасења 2010. Тачно 55 година од упокојења његовог приснопамјатног претходника – Хризостома I, који се упокојио у ноћи између 6 и 7 септембра 1955 године. Опело обојице великих јерераха савршено је на празник Рођења Пресвете Богородице, који је блажењејши Владика нарочито поштовао и у част кога је посветио велелепни манастир Панахранду чији је он оснивач и ктитор.


Нека се удостојимо његових молитава!