Књига коју и даље топло препоручујемо: ЛЕТОПИС ВЕЛИКЕ БИТКЕ

Иако је одавно цео тираж распродат, књигу "Летопис велике битке" можете наћи у PDF формату на нашем блогу. Иначе, ова књига је толико важна за схватање времена у коме живимо да је треба повремено поново исчитавати ради сталног подсећања и укрепљења. 

Изложба: Руска Црква и Совјетска власт

Катакомбни прибор за служење свете литургије и катакомбни мини иконостас нацртан графитном оловком

Блог СрбинИП објављује ексклузивне фотографије са изложбе „Руска Црква и Совјетска власт“ одржане у Москви током новембра и децембра месеца 2012. године у Централном государственом музеју савремене историје Русије (бивши Музеј револуције). Изложба сликовито приказује богоборну природу Совјетске власти. Поред агресивне антирелигиозне пропаганде ту су и сведочанства о најмасовнијим крвавим прогонима Руске Православне Цркве у периоду од Октобарске револуције до Другог светског рата. Ту су сведочанства о рушењу и скрнављењу безбројних православних храмова и манастира, одузимању црквене имовине, подвргавању свенародном јавном изругивању и уништавању већине светих моштију и другим незамисливим страхотама.

ПРОПОВЕД на празник Св. Филарета

Свети оче Филарете моли Бога за нас!

ПРОПОВЕД ВЛАДИКЕ АКАКИЈА НА ЛИТУРГИЈИ ПОСВЕЋЕНОЈ СВЕТИТЕЉУ ФИЛАРЕТУ

НОВОМ ИСПОВЕДНИКУ

26/9. 12. 2012.

Во имја Отца и Сина и Свјатаго Духа. Амин!

Данас, браћо и сестре, прослављамо Божијег угодника светитеља ФИЛАРЕТА, који је у овим последњим временима преиспуњеним апостасијом апокалиптичних размера засијао на духовном небу измученог и пониженог Светог Православља. Светитељ Филарет се упокојио у Господу године 1985. Његове потпуно нетрулежне мошти обретене су 1998, а од стране Руске Истински Православне Цркве канонизован је 2008. године.

Зашто је баш овај светитељ, и то руски, тако важан за нас истински православне Србе и зашто се он код нас понекад истиче, после светог Саве, у први план?

Зато, браћо и сестре, што је он наш савременик и зато што се он једини стварно, истински, по узору на велике Свете Оце, успротивио великој апостасији која је доживела своју најсилнију, може се рећи, коначну и убитачну историјску ерупцију током нашег несрећног 20. века. Његово свето дело није ограничено на Русе, оно се простире на целу васељену, без граница и нација – где год су били и где год буду православни хришћани.

СЛАВА МАНАСТИРА КОШТУНИЋИ

Владика са свештенством, монаштвом и ходочасницима коштунићке славе светог Ваведења

Ове године је први пут прослављена манастирска слава новооснованог манастира Српске ИПЦ на Равној Гори. Манастир Коштунићи се налази на периферији истоименог равногорског села. Основан је почетком прошле године (2011.) тако што је део монаха

The Paraclete Under Persecution

The Paraclete – Target of Persecution

УТЕШИТЕЉЕВО - МЕТА ПРОГОНА

Литургија на Утешитељеву после које је одслужен молебан против прогона Цркве од стране јеретика и одступника

ОТПОЧЕО ПРОГОН НА СРПСКУ ИПЦ У РАЉИ

Године 2011. за потребе Српске ИПЦ у селу Раљи недалеко од Београда купљено је имање које је прозвано Утешитељево. На имању је планирана изградња скромног комплекса који би вршио функцију административног и духовног центра Српске ИПЦ, тачније епископије СИПЦ. Те године у великом шатору на имању је, на дан св. Педесетнице – славе Утешитељева, уз присуство великог броја верника и гостију одслужена прва торжествена литургија.

Прва литургија у шатору на Утешитељеву

НОВОСТЈЕНИЧКА ОКТОБАРСКА СЛАВА И ПОСЕТА ПРВОЈЕРАРХА РУСКЕ ИПЦ

Преосвећени Владика Акакије, схиигуманија мати Ефросинија и Високопреосвећени Тихон,
Архиепископ Омски и Сибирски, Првојерарх Руске Истински Православне Цркве
Манастир Нови Стјеник, октобар 2012.

У манастиру Нови Стјеник прослављено је сећање на прогон сестринства из (старог) Стјеника (2003.) као и имендан новостјеничке настојатељнице мати Ефросиније. Ову октобарску светковину новостјенички манастир већ годинама традиционално свечано прославља као другу манастирску славу.

Истински Православна Америка - НОВОСТИ

Епископ Димитрије (крајњи са десна) са архијерејима ГОХа
 Манастир Панахранду, Мегара (Грчка),септембар 2012.

НОВОСТИ ИЗ

 ИСТИНСКИ ПРАВОСЛАВНЕ АМЕРИКЕ

Владика Димитрије (HOCNA) прешао у Синод Цркве ИПХ Грчке

Годинама у назад Бостонски синод - HOCNA трпи велику кризу услед појаве неправославних учења и то од стране његовог првојерарха митрополита Јефрема. Услед тога, већ су га два епископа са неколико парохија и манастира напустили и придружили се Грчком ГОХу (Црква ИПХ Грчке – Арх. Калиник Сарандопулос), тачније Америчкој ГОХ Митрополији под Митрополитом Павлом (Стратигеа). Како сазнајемо, пре неки дан, на тај корак се одлучио и Владика Димитрије (Киријаку), сада већ бивши епископ Бостонског синода иначе, велики пријатељ наше Српске ИПЦ и манастира Нови Стјеник.

Обавештење о одлагању Сабора

Обавештење

Свему има време, и сваком послу под небом има време (Проп. 3,1)

Човек планира, али Бог одлучује! У последње време наша Црква имала је непредвиђене расходе па се сусрећемо са финансијским потешкоћама и сложеношћу организовања црквеног живота. Усрдно се помоливиши и посаветовавши са нашим свештенством, верујућима и пријатељима, донели смо одлуку да, ради веће црквене користи, треба одложити одржавање Сабора, које је било планирано од 7. до 14. октобра, за касније време. Тачан датум одржавања Сабора биће објављен у блиској будућности. Молимо за опроштај због причињене неугодности, уколико се неко већ спремао да дође код нас за време Сабора. Такође, молимо ваше свете молитве како би нам Господ помогао да превладамо искушења и да се даље трудимо ради процвата Истинског Православља у Србији.

Епископ Акакије

Оповещение

Оповещение

«Всему свое время, и время всякой вещи под небом.»

Еккл. 3:1

Человек предпологает, но Бог распологает. В последнее время наша Церковь понесла непредвиденные расходы и мы испытуем финансовые затруднения и сложности в организации церковной жизни. Усердно помолившись и посоветовавшись с нашими духовенством, верными и друзьями, мы пришли к решению, что ради большой церковной пользы, следует перенести Собор, который был намечен на 7-14 октября, на более позднее время. Точные даты Собора будут объявлены в скором будущем. Просим прощение за причененное неудобство, если кто-нибудь уже собрался прибыть к нам к времени Собора. И просим ваших святых молитв, дабы Господь помог нам преодолеть испытания и дальше трудиться ради процветания Истинного Православия в Сербии.

Епископ Акакий 

Announcement

Announcement

“ To every thing there is a season, and a time to

every purpose under heaven.” Eccl. 3:1

Man proposes, but God disposes. Our Church has recently been faced with unforeseen expenses and financial difficulties, as well as with problems in the organization of church life. After much prayer and upon consulting with our priesthood, faithful flock and friends, we have decided that it will be of greater benefit to our Holy Church to postpone our Sobor, which was to be held from October 7-14, until a later date, to be announced in the near future. We sincerely regret if we have inconvenienced anyone who might already have made plans to be with us for the Sobor.  And we ask your holy prayers that the Lord might help us overcome our trials and continue to work for the establishment of True Orthodoxy in Serbia.

Bishop Akakije

РЕАЛНОСТ СЕРГИЈАНИЗМА

Епископ Трентонски и Северно-Амерички СТЕФАН

Нас често оптужују да смо опседнути старим календаром – као некад староверци њиховим обредима – да смо опседнути екуменизмом, али посебно да смо опседнути сергијанизмом.

Кажу да ми, иако живимо у слободном друштву, настављамо да неправедно оптужујемо Руску Цркву за отпадништво, не узимајући у обзир сву сложеност проблема, и "немогућност" опстанка Цркве под комунистичким властима без Декларације Митрополита Сергија (Страгородског), који је покушао да "спасе" Цркву. Кажу да истрајавамо у осудама Митрополита Сергија упркос чињеници да је Патријарх Алексеј II наводно признао да је то била грешка и узео тај грех на себе. Није ли време да и ми опростимо и заборавимо? Али како да заборавимо, ако сергијанизам још увек немилосрдно разједа Цркву Христову, све до данашњег дана?!

Речи Декларације Митрополита Сергија "ваше радости су и наше радости" важе и даље. Комунистичка идеологија "ко није с нама, против нас је" и даље господари над њима, упркос чињеници да је данас реч "демократа" заменила реч "комуниста".

Сергијанизам је живи, богопротивни, разорни и изузетно активни организам унутар организма цркве, који не само да постоји и даље, него такође наставља да остварује свој гнусни анти-хришћански план.

Ми знамо да су безбожне власти као крпу поцепале старинску руску душу и да је тој души као никада пре потребно исправљање и обнова у Духу Божијем, како би се опет подигла у страху Божијем. Видимо ли ми да тако нешто данас долази од Московске Патријаршије? Московска Патријааршија "у маниру Страгородског" спроводи наредбе актуелних безбожних власти, како би из из свести верних уконила све што није у служби тих власти или новог светског поретка, тј. антихриста.

На основу чега ми актуелне власти називамо "безбожним"? Православни владари су се у своме тешком служењу ослањали на Бога, док је актуелна власт себе одвојила од цркве. А пошто су се одвојили од цркве, одвојили су се и од Бога! На основу чега се Патријарх моли "за богочувану отаџбину, власти и оружане снаге"? Ако актуелна власт сматра да је богочувана, зашто су избрисане речи "Крст је символ Царске власти" из егзапостилара за празник Воздвижења Часног Крста"? "Крст је чувар целог света! Крст је символ Царске власти! Крст је утврђење верних! Крст је слава анђела и пораз демона!"

Хајде да наведемо још један пример из тропара св. Георгија Победоносца: "Као ослободитељ заробљеника, заштитник сиромаха, лекар болесника, помоћник царева, победоносче, великомучениче Георгије, моли Христа Бога да се спасу душе наше". Из свих нових издања избрисане су речи: "помоћник царева"!

Чак и ако ове измене нису начињене по наредби власти, оне ипак представљају манифестацију сергијанизма. Јер нису комунистичке нити актуелне власти уклониле свако помињање благочестивих царева из литургијских књига, него су то учиниле – црквене власти! Књиге које садрже овакве измене нису штампане под совјетском влашћу, него данас, у новој "слободи".

Нова светска влада, после погубљења Помазаника Божијег, прихватиле се преваспитавања нових генерација у складу са својим програмом, а Московска Патријаршија удворички спроводи њена наређења, како Руси не би сазнали, или како би заборавили, без икаквог спомена, да су племенити Цареви побеђивали непријатеље силом Крста Господњег и молитвама, уз помоћ светих угодника Божијих.

У току су припреме које треба да доведу до прихватања нове светске владе. Митрполит Сергије (Страгородски) је продао слободу Цркве и њено ропство траје до данашњег дана. Ако патријарх тврди да су они "слободни", тиме само доказује да до дана дашњег разарају све што је у вези са црквом како би удовољили властима, држећи се совјетског слогана: "не из страха него по савести".

Црква Христова је саборна. И не може бити другачије. Када је, на ком сабору јерараха МП, донета одлука да се избришу неке ствари литургијских књига које су писали Свети Оци Цркве? И на основу чега? 

Сергијанизам наставља да цвета и спроводи свој деструктивни програм. Хајде да не затварамо очи под изговором "праштања", јер бисмо тиме омогућили њихову обману. Нека нас Бог избави од тога.

19. фебруар 2012. 

ROCOR

Владика Акакије осветио нове Антиминсе

Дан пре празника светих Првоврховних Апостола Петра и Павла када Црква прославља спомен свете чудотворне иконе Мајке Божије Тројеручице, Епископ Ресавско-шумадијски Господин Акакије служио је Свету Литургију у светопретечином храму Новостјеничког манастира, на којој је осветио нове антиминсе за храмове Епархије Ресавско-шумадијске. 

Владика Акакије после освећења потписује антиминсе

 За нашу Српску ИПЦ ово је важан догађај, а то стога што су наши свештенослужитељи до сада служили на услужним антиминсима сестринских Цркава Грчке и Руске из простог разлога што наша отачаствена Црква није имала свог епископа.

Јовандан на Микуљу 2012

У манастиру Нови Стјеник (Микуљски Камен) свечано је у суботу 7 јула (по грађанском календару) прослављен празник Рођења часног Пророка и Претече Господњег Јована - храмовна слава манастира. Свету Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ Ресавско-шумадијски Акакије уз саслужење свештенослужитеља Српске ИПЦ и уз присуство верника из разних делова Србије као и иностранства.

Владика Акакије је на светој Литургији рукоположио јерођакона Максима Ристића, сабрата Световаведењског манастира у Коштунићима, у чин свештеномонаха па је празнична радост на Микуљу била још већа. По рукоположењу Владика Акакије је новорукоположеном јеромонаху Максиму пожелео свако добро од Господа, а нарочито му је пожелео да благодат свештенства која немоћи људске исцељује и недостатке допуњује, разгорева у све дане живота свога и да она буде и њему и многим душама на спасење. На крају беседе пожелео је срећан и благословен празник свим присутнима који нису жалили труда да дођу у Микуљску пустињу и духовно се укрепе под молитвеним окриљем Часног Претече Господњег. Након Литургије Владика је благословио славски колач и жито које су уметнички припремиле слављенице - сестре Новостјеничког манастира, а потом је уследила трпеза љубави.

У наставку погледајте фотографије са прославе Новостјеничке славе:

INTERVIEW WITH BISHOP AKAKIJE

Interview with Bishop Akakije

31May /13 June 2012

On Pentecost this year a question arose about the confession of faith of the anti-ecumenist church community which separated from the ecumenist SOC, calling itself the Eparchy of Rashka-Prizren in Exile.  Their “Creed”   on the site of the RPE in Exile was stated by the founder and leader of this community, Bishop Artemije. Quickly afterwards, His Grace Bishop Akakije, in his article which we have published on Serbian TO examined the ecclesiological position represented by Bishop Artemije. Not long thereafter, on the site of the RPE in Exile there appeared a series of various commentaries, explanations, and clarifications of Bishop Artemije’s stance. Although Bishop Akakije has already presented his opinion on the matter of such a confession of faith in broad strokes, calling it “Laodicean,” we asked him to clarify his stance with more details for the readers of the Serbian TO blog, especially now after the additional explanations on the ERP in Exile site, in which the Serbian TOC is openly criticized in a very negative context. In connection with all of this, our editors asked Bishop Akakije several questions.

Serbian TO:  In a series of Internet articles on the site of the RPE in Exile begun by the Pentecost interview with Bishop Artemije, many clarifications followed – his personal clarifications, those of the info-service, and those of Fr. Simeon Vilovski – sprinkled with some poorly expressed claims that the True Orthodox fall among “schismatic groups” and are no better than the ecumenist heretics themselves. On the other hand, Bp. Artemije’s followers claim of themselves that they are not a schism, but the Royal middle path of salvation. What is this about?

Bp. Akakije:  This is demagoguery that not only has no argumentative backing in the canons and Church history, but even goes against a healthy mindset. The Belgrade Patriarchate itself, during its recent conciliar session in May, called Bp. Artemije to return to the Church from the way of schism, because he is creating a “parasynagogue” inside the SOC, with the anti-canonical, invalid acts of opening monasteries and places of prayer throughout the eparchies of the SOC. The ecumenist SOC defined Bp. Artemije and his “RPE in Exile” a schism, and as one result of such a grave judgment defrocked him and his clergy, while his monastics were deprived of their rank, and some of their lay people were excommunicated from the Church. Despite this, Bp. Artemije and his followers are trying to present themselves as the middle way of non-schism.

On Bishop Artemije’s Pentecost Confession of Faith

In Bishop Artemije’s latest interview on Pentecost (June 3, 2012 NS), given to the Informational Service of the Rashka-Prizren and Kosovo-Metohija Eparchy in Exile, he confesses his “Creed.”  Here are some basic elements of his confession of faith:

Bishop Artemije decisively and unequivocally confesses, i.e., recognizes that the ecumenist SOC possesses the grace of the holy mysteries, despite the fact that, as he says,“Those individuals have turned from the correct Patristic path, the path of St. Sava.”  His reasoning is that “individual sins do not prevent the operation of the grace of God.”

He calls heresy a “personal sin,”and says that “the personal sins of any clergyman, be it a priest or bishop, do not stop the operation of grace, so, despite how the clergyman is, the Mysteries which he performs are valid.” For Bishop Artemije, heresy is to be treated simply as one would any other breach of church discipline: “No matter the stances of individual (heretical) bishops, their Church remains grace-bearing until a conciliar condemnation of their canonical violations.”

ИНТЕРВЈУ СА ВЛАДИКОМ АКАКИЈЕМ У ВЕЗИ ВЛАДИКЕ АРТЕМИЈА

ИНТЕРВЈУ СА ВЛАДИКОМ АКАКИЈЕМ

31/13 јун 2012.

О Духовдану ове године покренуто је питање исповедања вере антиекуменистичке црквене заједнице која се одвојила од екуменистичке СПЦ, а себе назива Епархијом Рашко-призренском у егзилу.  Њихово "Вјерују" је на сајту ЕРП у егизлу изнео оснивач и предводник ове заједнице владика Артемије. Убрзо потом се Његово преосвештенство Епископ Акакије, у своме чланку који смо објавили на блогу СрбинИП, осврнуо на изнесене вероисповедне позиције Владике Артемија. Недуго затим се на сајту ЕРП у егзилу појавила серија разних коментара, објашњења и појашњења ставова владике Артемија. Иако је Владика Акакије већ у кратким цртама изнео своје мишљење по питању таквог исповедања вере, назвавши га "лаодикијским", ми смо га замолили да за читаоце блога СрбинИП детаљније појасни свој став, нарочито сада, после додатних појашњења на сајту ЕРП у егзилу у којима се и Српска ИПЦ отворено критикује у веома негативном контексту. У вези са свим овим наша редакција је поставила Владики Акакију неколико питања.

СрбинИП: У серији интернет-чланака на сајту ЕРП у егзилу започетих духовданским интервјуом Владике Артемија – после кога су уследила појашњења: његово лично, инфо-службе и оца Симеона Виловског – провејава некаква недоречена тврдња која истински православне сврстава у "расколничке групације" ни мало боље од саме екуменистичке јереси. С друге стране следбеници владике Артемија за себе тврде да они нису раскол него Царски средњи пут спасења. О чему се ту ради?

Владика Акакије: У питању је демагогија која не само да нема аргументовано покриће у канонима и црквеној историји, него се противи и здравом разуму. Сама Београдска патријаршија на свом недавно одржаном мајском заседању Сабора позива Владику Артемија да се врати Цркви са пута раскола пошто ствара „парасинагогу” унутар СПЦ – антиканонским, неважећим дејствима и отварањем манастира и молитвених домова по Епархијама СПЦ. Екуменистичка СПЦ је Владику Артемија и његову „ЕРП у егзилу“ дефинисала као раскол и као последицу једне овакве озбиљне осуде рашчинила је и њега и све његове клирике, док је монаштво размонашено, а неки мирјани су чак одлучени и од Цркве. Без обзира на то Владика Артемије и његови следбеници покушавају да себе представе као Средњи пут нераскола.

Тврдње да Епископ Артемије нема намеру да ствара неку своју, „посебну Цркву“, већ да је он органски део СПЦ као и то да он неће кренути путем раскола вређају интелигенцију свих људи којима су упућене овакве поруке. 

О исповедании веры Владыки Артемия

В интервью, данным в Духов день Информационной службой Рашко-Призренской и Косовско-Метохийской епархии в изгнании (с третьего июня 2012 года), Владыка Артемий исповедал свое „верую”. Вот некоторые основные елементы его исповедания веры:

Видео запис Славе УТЕШИТЕЉЕВА

Владика Акакије о исповедању вере Владике Артемија

О ДУХОВДАНСКОМ ИСПОВЕДАЊУ ВЕРЕ

ВЛАДИКЕ АРТЕМИЈА

У најновијем, Духовданском интервјуу датом Информативној служби Епархије Рашко-призренске и Косовско-метохијске у егзилу (од 3. јуна 2012. године) владика Артемије је исповедио своје „Вјерују“. Ево неких основних елемената његовог исповедања вере:

1) Владика Артемије одлучно и недвосмислено исповеда тј. признаје да екуменистичка СПЦ поседује благодат Светих Тајни, без обзира на, како каже, "појединце који су скренули са правог Светоотачког пута, са пута Светога Саве, јер греси појединаца не спречавају дејство благодати Божије".

2) Јерес он назива "личним грехом" и каже да "греси лични, било којег свештенослужитеља, Епископа или свештеника, не спречавају дејство благодати, тако да без обзира какав је свештенослужитељ, Тајна коју он врши је исправна и валидна".

Сама јерес за владику Артемија спада у ред канонских прекршаја: „Без обзира какве ставове имају поједини Епископи (јеретици), то је благодатна Црква, све до Саборске осуде због канонских прекршаја“. 

3) Својим верницима владика Артемије допушта похађање литургија по епархијама екуменистичке СПЦ, а пошто су њене Свете Тајне валидне они тамо могу да се и причесте ("Наравно, и то ми никоме нисмо спречавали, нити саветовали да не иду!")

Sermon of Bishop Akakije on the Patronal Feastday of the Monastery of Ss. Cyril and Methodius

Sermon of Bishop Akakije
 on the Patronal Feastday of the Monastery
of Ss. Cyril and Methodius

Vrdnik, Frushka Gora

Ascension 2012

               Last year we celebrated the fifteenth anniversary of our humble Monastery of Ss. Cyril and Methodius, the place in which Serbian True Orthodoxy was born, unnoticed by most of the world.  It is no accident that this small but precious spiritual oasis, on territory already, decades ago, abandoned on this once glorious and fruitful Serbian land, is dedicated to the Holy Equals-to-the-Apostles, the brothers Cyril and Methodius. 

               Our most merciful and man-loving God inclined the heavens and descended upon the earth, and with His Divine teaching and sacrifice on Golgotha enlightened the human race with the knowledge of the truth.  He afterwards sent His disciples through the world, saying:  “Go and make disciples of all nations, baptizing them in the name of the Father, Son, and Holy Spirit.”    As the Apostles themselves, however, did not enlighten our Slavic ancestors with the light of Christ’s teachings, by the Providence of God, later these holy brothers Cyril and Methodius and their disciples whole-heartedly took up the apostolic labor on the Slavic field.  Their main work was the education of the Slavic peoples, that is, granting them literacy, so that they could receive the Word of God.

УТЕШИТЕЉЕВА СЛАВА 2012

На празник силаска Светог Духа Утешитеља - Педесетницу, прослављена је друга по реду слава црквеног имања СИПЦ "Утешитељево" и то у новосаграђеном (још увек недовршеном) храму.
Имање Утешитељево налази се на неких тридесетак километара од Београда (село Раља) и оно би требало у будућности постати духовним и административним центром Српске ИПЦ као и званично седиште (епископија) Његовог Преосвештенства Владике Акакија Ресавско-шумадијског. Почетком ове године отпочела је изградња првих објеката на Утешитељеву.
(О реализацији овог пројекта можете се информисати на блогу УТЕШИТЕЉЕВО)
Иначе, овогодишња слава Утешитељева прослављена је торжествено и радостно, што због самог празника Утешитељевдана, што због саме чињенице да се света архијерејска литургија предвођена Српским Истински Православним епископом шумадијским на тлу Шумадије служила у новоподигнутом храму (прошле године је служена под шатром).
Пред вама је фото-албум овог надасве радосног догађаја:

Беседа на Педесетницу

БЕСЕДА ВЛАДИКЕ АКАКИЈА НА УТЕШИТЕЉЕВДАН - ПЕДЕСЕТНИЦУ

Славу црквеног имања СИПЦ – „Утешитељево“

У име Оца и Сина и Светога Духа Утешитеља, Тројице јединосушне и нераздељиве!

Данас је рођендан Цркве Христове! Силаском Бога – Утешитеља, Духа Светога на свете Апостоле родила се Црква! Данас преузносимо и у песмама прослављамо Једнога од нераздељиве Тројице - Духа Светога Бога, који од Оца исходи, а коме приличи једнака слава и поклоњење заједно са Оцем и Сином!

Господ и Бог наш Исус Христос се нашега ради спасења оваплотио, проповедао, чинио чудеса, пострадао, васкрсао и у слави се вазнео на небо као савршени Бог и савршени човек и са телом сео са десне стране Бога Оца. Пред десет дана при његовом славном вазнесењу на небо Господ је својим ученицима рекао: „Ево, ја ћу послати обећање Оца својега на вас, а ви седите у граду Јерусалиму док се не обучете у силу са висине“ (Лк.24,49). По славном Вазнесењу Господа на небо ученици Његови вратише се са Маслинске горе у Јерусалим, те тамо боравише у Горњој соби, у истој оној соби где се одржала и Тајна вечера, једнодушно пребивајући у молитвама и мољењу са женама и са Маријом мајком Исусовом. И када се навршио педесети дан од Васкрсења Господњег, свети Апостоли беху једнодушно на окупу чекајући обећање Господње. Чекали су обећање, али пошто нису знали када ће се оно тачно извршити, изненадише се веома јер одједанпут настаде силни шум са неба, као хујање јаког ветра јер Дух Свети сиђе у виду огњених језика и стаде на главу свакога од Апостола.

БЕСЕДА НА ХРАМОВНУ СЛАВУ, Ниш 2012.

Епископ Акакије
БЕСЕДА НА ХРАМОВНУ СЛАВУ

СИПЦ парохија светих равноапостолних

цара Константина и царице Јелене,

Ниш 2012.

Родно место светог равноапостолног цара Константина је наш српски град Ниш. Он се родио на неких 300 година после Христа. До појаве овог благоразумног и богомпросвећеног цара Константина хришћане су по целом тада познатом свету – Римској многобожачкој империји најсвирепије прогонили, мучили и немилосрдно убијали. Цар Константин је од малена био упознат са хришћанством јер су му и отац и мајка били притајени симпатизери хришћанске вере. При једном одлучујућем рату он се обрати хришћанском Богу за помоћ и угледа чудесно знамење на небу - светао крст испод кога је писало са овим ћеш победити. Он одмах нареди да се пред целом војском носи велико богато украшено крсно знамење, а да сваки војник на своме шлему и штиту изобрази крст. На такав начин он ступи у бој и непријатеља порази. Оваквим посебним Божијим промислом при крају трећег века прогона хришћана Константин постаде цар западног дела римске империје.

Беседа Владике Акакија на Ћирилометодијевдан 2012.

БЕСЕДА НА ПРЕСТОЛНИ ПРАЗНИК

ЋИРИЛОМЕТОДИЈЕВСКОГ МАНАСТИРА – Врдник

Спасовдан 2012.

Прошле године прославили смо петнаестогодишњи јубилеј нашег скромног Ћирилометодијевског манастира, места у коме се у Србији Истинско Православље, за већину света неприметно родило. Није случајно што је ова мала али драгоцена духовна оаза на територији већ деценијама у назад запуштене, а некада славне и плодне српске земље, посвећена равноапостолној браћи светим Ћирилу и Методију. Премилосрдни и човекољубиви Бог, приклони небеса и сиђе на земљу и својим Божанским учењем и голготском жртвом просвети род људски познањем истине. Он посла по васељени своје ученике свете апостоле, рекавши им: идите и научите све народе крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа. Али пошто сами апостоли не просветише светлошћу Христове науке наше словенске претке, то ова света браћа промислом Божијим, апостолски труд на словенској њиви Господњој усрдно наставише, што сами, што њихови ученици. Њихов главни труд беше описмењавање словенских народа, тј. њихово оспособљавање да у себе приме Реч Божију. Словенски језик је за разлику од других језика света јединствен по томе што је створен у сврху проповеди Речи Божије. Прве речи написане овим богонадахнутим језиком беху: ИСКОНИ БЈЕ СЛОВО, И СЛОВО БЈЕ К БОГУ, И БОГ БЈЕ СЛОВО, тј. први стих светог Јеванђеља по Јовану: У почетку беше Реч, и Реч беше у Бога, и Реч беше Бог. Од тога тренутка кренула је незадржива бујица словенске речи која је донела Словенима почетак духовног просвећења, писмености и образовања. Тако преци наши бише просвећени.

Слава Ћирилометодијевског СИПЦ манастира на Фрушкој Гори

Дана четвртка 12. маја по отачком календару торжествено је прослављена манастирска слава св. равноапостолних Ћирила и Методија у нашем СИПЦ манастиру на Фрушкој Гори (Врдник). Ове године велики празник светог Вазнесења Господњег поклопио се са овом манастирском славом тако да је славље било заиста сугубо. Архијерејску литургију уз призлуживање клира служио је његово преосвештенство Владика Акакије. Овом приликом Владика Акакије је за потребе овог манастирског храма, који уједно служи и као парохијски храм, произвео у први степен свештенства - чтеца брата Илију из Новог Сада. Владика Акакије је на празничној литургији произнео и веома упечатљиву беседу о светој равноапостолној браћи Ћирилу и Методију као просветитељима словенских народа. Истакао је да чувању црквенословенског језика као богослужбеног од веома великог значаја за очување Словенског православља као и о строгом очувању српске ћирилице уз апел свим родитељима да своју децу на првом месту уче ћирилицу као свој матерњи језик. Док се латиница може учити као страни интернационални језик.

У наставку објављујемо неколико фотографија са овогодишње славе:

Дочек архијереја

Новокалендарски зилот митрополит пирејски Серафим

Осврт на трагикомичне анатеме

 произнесене од стране новокалендарског 

митрополита пирејског Серафима

 на Недељу Православља 2012.

Током овогодишње прославе Недеље Православља новокалендарски ревнитељ православља (апсурд!) Митрополит пирејски Серафим Мендзелопулос театрално је возгласио, између осталог и анатеме против Римског папе Бенедикта, против Лутера, Калвина, Мухамеданаца, Јевреја, али и екуменизма! (погледај)

Чини се невероватним да је пирејски новокалендарски митрополит анатемисао чак и друге религије! Екскомуницирао је из Цркве оне који никада нису били Њени чланови! Изгледа да Свети Оци нису правилно поступили када су пропустили да анатемишу Јевреје и идолопоклонике тог времена. Срећом, Бог је сада просветио овог новокалендарског зилота да то учини након 20 векова чекања!

ЖИТИЈЕ ПРЕП. АКАКИЈА

Од редакције блога СрбинИП:

На молбу наших читалаца објављујемо житије преп. Акакија, небесног заступника нашег Владике Акакија. Житије је преузето из "Житија светих за април" о. Јустина ћелијског, издање манастира Ћелије 

ЖИТИЈЕ ПРЕПОДОБНОГ ОЦА НАШЕГ

АКАКИЈА НОВОГ АТОНСКОГ

               Преподобни Акакије родио се у Епиру у селу Голици од простих али побожних родитеља, и на светом крштењу добио име Анастасије. Још као дечаку њему умре отац, и он остаде сироче са млађим братом и мајком. Зато је морао да се посвети домаћинству, те није имао времена да учи књигу, иако је то много желео. Тако он остаде неписмен. Но у накнаду за то Небески Творац га умудри вишњом мудрошћу и огради Својим страхом.

               Анастасије са нарочитом ревношћу и љубављу похађаше цркву Божју, и тамо пажљиво слушаше читање светог Јеванђеља и поучне беседе о савршеном јеванђелском животу и о светим подвижницима који тај живот остварише испосништвом. Све то загреваше његово младо срце, те се он стараше да подражава узвишени живот, указан Господом Христом у Његовом светом Јеванђељу.

Актуелно: Став о прослави 9. маја

Писма читалаца

ШТА ЗА СРБЕ ПРЕТСТАВЉА ПРОСЛАВА 9. МАЈА?

Прошло је скоро 70 година од завршетка Другог Светског рата. Крај овог рата значио је и крај Краљевине Југославије. На простору целе Краљевине Југославије дошло је до најтрагичнијег крвавог комунистичког преврата изведеног уз усрдну подршку западних „савезника“ и зверолике Стаљинове Црвене Армије. Данас, деветог маја република Србија на највишем државном нивоу ову истинску историјску трагедију прославља као тријумф некакве слободе. Зар смо заборавили у какво су зло и пропаст, овим „тријумфом“, ушле Србија и Источна Европа? Зар смо заборавили да се наводном победом добра и слободе над злом фашизма у Србији и Источној Европи зацарило још веће зло комунизма у којем су Србија и народи Источне Европе пола века на најсвирепији начин уништавани и мучени. Од овог дана су најужасније зло богоборног Совјетског Савеза, оваплоћена звер Стаљин и његова злочиначка хорда – Црвена Армија проглашени херојима и ослободиоцима.

Чудесно пронађени портрет св. Варнаве српског, патријарха - мученика

Овај портрет оца нашег свештеномученика Варнаве обретен je у Београду чудесним образом. Пронађен је бачен на улици уз неки отпад, старудије и шут. Пронашао га је чтец Урош Манчић који наводи да је на необјашњив, чудесан начин са прилично великог растојања, у пролазу, његов поглед био привучен овим портретом између мноштва старих бачених ствари. Иначе, портрет је рађен ретком техником веома финог уметничког ретуширања фотографије темперама на картону. Са обзиром на то он има и уметничку вредност. Урађен је почетком тридесетих година у време када је св. Варнава већ постао Српски Патријарх јер је млад, а на њему су бели клобук и зелена архијерејска мандија - знамења Српског Патријарха. На полеђини портрета изшврљане су увреде светитељу Божијем очито од стране безбожних комуниста јер су уз подругљиве натписе нацртане петокраке. Ови натписи на полеђини очигледно нису исписани новијег датума него носе жалосни печат безбожног, комунистичког периода историје наше многострадалне отаџбине. Чудесно обретени портрет патријарха - мученика Варнаве уручен је његовом преосвештенству Владики Акакију. 

Ово чудесно обретење портрета може се сматрати и првим малим али очигледним чудом, тачније светитељевом подршком покренутој иницијативи за канонизацију, тј. прибројавању од стране Српске ИПЦ св. патријарха Варнаве збору светих свештеномученика.

Фотографија овог чудесно обретеног портрета коју овде на нашем блогу ексклузивно објављујемо претрпела је неке незнатне фото-шоп корекције уклањања мноштва мањих механичких оштећења, додавања натписа и оквира. 

Свети Варнаво моли Бога за нас!

Свештеномученик Николај жички о свештеномученику Варнави патријарху Српском

ПОСЛАНИЦА

Епископа Николаја Жичког поводом шестомесечног парастоса

блаженопочившем Патријарху Српском Варнави (+1937)

Данас се навршава шест месеци откако се једна књига затворила а друга отворила; затворила - књига земаљског века нашег родољубивог Патријарха Варнаве, отворила - књига гоњења и страдања православне народне цркве у Југославији. Ове две књиге остаће нераздвојне на век века; поколење наше оставиће их обе у аманет поколењу будућем као јаку поуку и оштру опомену. Поука ће гласити: Духовна и морална снага народа јача је од бруталне физичке силе једне, ма које олигархије. Оштра опомена гласиће: Не удри брата за рачун туђина; не понижавај мајку за хатар маћехе. Јер ће те стићи Божја освета и народна клетва.

God Will Reveal Whom to Commemorate

God Will Reveal Whom to Commemorate

Statement of Hieromonk Sava, Former Cleric of the Russian Spiritual Mission of the ROCOR in Jerusalem

Until recently I hoped that I could pray to God in quiet in a peaceful place, not taking part in arguments and divisions.  “It turns out, however, that church life does not stay frozen at zero, but seethes and boils over the point of boiling” (Letter of Hieromartyr St. Joseph of Petrograd to Archimandrite Leo Yegorov). Because of this, I too must say something and not stay on the sidelines of Church life. First of all, however, I pray to Our Lord and God Jesus Christ that my poor words will not scandalize anyone.

As Bishop Agathangel (Pashkovski) does not cease to mention my unworthy name (see the official site of the Russian Church Abroad (A)), I must respond, not to him, as that would be useless, but rather to those who sincerely sorrow over my fate.

Holy Father Barnabas, Pray to God for Us!

Sketch for Icon of Hieromartyr Barnabas

As the bishop of the Resava-Shumadia eparchy of the Serbian TOC, I call upon the believing people of St. Sava’s Church and all Orthodox Christians to bring forth from the shadows the radiant and holy memory of the Serbian Patriarch-Martyr Barnabas (Rosich).

Patriarch Barnabas’ confessing life and work, already during his life, and following his martyric death, were deservedly put on a saint’s pedestal of a great fighter on behalf of Orthodoxy, Orthodox monarchy, and Slavophilism, due to his great merit and tireless battle not only for the Serbian Church and Svetosavlje, i.e. Serbian Orthodoxy, but also for the confessing Russian emigration.

PASCHAL EPISTLE 2012

Paschal Epistle

AKAKIJE

By the Mercy of God,

True Orthodox Bishop of Resava and Shumadia

To all the faithful children of St. Sava’s Serbian Church I send the most radiant and joyous ancient Christian salutation: Christ is Risen!

Every year, the Light of the Resurrection of Christ inspires us anewto persevere firmly and unwaveringly in the fight for our holy Orthodox Faith, and, at the same time, for our much suffering Serbian nation.  The triumphant celebration of the feast of the Holy Resurrection, which is preceded by the most terrible and glorious week of the holy, saving sufferings of Christ, always reminds us that without suffering and Golgotha there is no Resurrection. Every one is called to follow the path of Golgotha. To take up one’s cross and follow Christ means to have true repentance, to bring forth the fruits of repentance, so that for the love of Christ, we have to bear every suffering which happens to us, looking to Christ Himself who suffered for us sinners. The history of our much-suffering people is Golgothic.  The ideal of suffering for the sake of loyalty to Christ has always deeply permeated our people. While this blessed spirit was present in our people, we could hope for the resurrection of the earthly Church and state. Today we lack that living faith in the Cross and Resurrection which in every fateful moment gave our people hope and raised them up.

Владика Акакије честитао имендан Архиепископу Тихону (РИПЦ)

Хришћани последњих времена

Јеромонах Сава (Богдан)

ПУТ ИСПОВЕДНИКА

прича

Од оштрог успона завртело ми се у глави а потом ми је јарка светлост заслепила очи. Колико су се само пута смењивали светлост и тама, требало је одавно да се привикнем. Али ово је било нешто чудно, мада су ми кругови као и обично лебдели пред очима. "Зар је то сунчева светлост?" После толико година под земљом готово да не верујем.

Потом се зачу онај исти, једнолични глас: "Последњи пут питам: ви дакле не прихватате наш систем?" И поред сунчевих зрака, около се поново смрачило. Зашто бих уопште одговарао? Они и тако знају да је за мене боља смрт. Као и увек припремам се за најгоре: показали су ми сунце, ставиће ме на муке, а онда поново у мрак, да бих тамо, сећајући се светлости, још више патио. Слично је било и пре много година, док још нисам седео под земљом. Само што ми тада нису показивали сунце, него су доводили моје ближње, показивали ми их и говорили:

"Ево, погледај добро, јер ни ти њих више никада нећеш видети, ни они тебе, а све због твоје тврдоглаве упорности. Како си ти немилосрдан и горд! Буди смирен, па ћеш спасити и себе и друге".

Свети оче Варнаво моли Бога за нас!

Скица за икону свештеномученика Варнаве

Као епископ Српске ИПЦ, епархије Ресавско-шумадијске, позивам верни народ Светосавске Цркве и уопште све православне хришћане да подигнемо из заборава светлу и свету успомену на српског патријарха-мученика  Варнаву (Росића).

Исповеднички живот и дело патријарха Варнаве су још за живота, а и непосредно по његовој мученичкој кончини, заслужено уздизани на светитељски пиједестал великог борца за Православље, православни монархизам и словенофилство, због великих заслуга и неуморне борбе не само за Српску Цркву и Светосавље, тј. Српско Православље, него и за Руску исповеденичку емиграцију. Но, након Другог светског рата

ГОДИШЊИЦА МУЧЕНИЧКЕ СМРТИ ПАТРИЈАРХА СРПСКОГ ВАРНАВЕ

Поводом 75-е годишњице (1937-2012) мученичке смрти

приснопамјатног Патријарха Српског Варнаве редакција блога СрбинИП објављује беседу оца Јустина Поповића коју је он изговорио на прву годишњицу исповедничке смрти патријарха-мученика

Патријарх Варнава - свенародни човек

Годишњица смрти Блаженопочившег Патријарха Варнаве у ствари је годишњица његове бесмртности. Јер је својом смрћу он постао бесмртан. Величина православних великана темељи се не еванђелском парадоксу: бесмртности не бива без смрти. Без смрти за Христову истину и правду. А смрт за Христову истину и правду чини човека бесмртним и у овом свету који оставља и у оном у који улази. Човек може многим путевима у овом свету јурити за бесмртношћу, али је само један пут који води у стварну бесмртност, то је: смрт за Христа. Она чини човека бесмртним и у овом свету који напушта и у оном у који улази. Уколико невидљива рука времена буде више година одмицала наш живот од дана смрти таквога човека, утолико ће он бити све бесмртнији и бесмртнији.

Первый Собор Сербской ИПЦ

Первый Собор Сербской Истинно-Православной Церкви

Новый Стьеник – Лисинэ, Октябрь 2012г.

Программа

Участники Собора

Его Преосвященство, Епископ Акакий Ресавско-Шумадийский, созывает Собор, в котором примут участие Их Преосвященства, иерархи Русской Истинно-Православной Церкви, а также духовенство и представители приходов и монастырей Сербской Истинно-Православной Церкви.

Бог ће открити кога да помињеш

Изјава јеромонаха Саве, бившег клирика Руске духовне мисије

Руске Заграничне Цркве у Јерусалиму

Јеромонах Сава (Богдан)

Све до скора надао сам се да ћу моћи у тишини на усамљеном месту да се молим Богу, не учествујући у расправама и поделама. "Али испоставило се да црквени живот не стоји замрзнут на нули, него ври и кипи изнад тачке кључања" (Писмо свештеномученика Јосифа Петроградског архимандриту Лаву Јегорову). Стога и ја морам нешто да кажем, како не бих остао по страни од црквеног живота. Но пре свега тога, молим се Господу и Богу Исусу Христу да моје убоге речи не буду некоме на саблазан.

Пошто владика Агатангел (Пашковски) не престаје да спомиње моје недостојно име (види официјелни сајт Руске Заграничне Цркве (А)), требало би да одговорим, али не њему, јер то би било бескорисно, него онима који искрено жале због моје судбине.

КРАТКО ТУМАЧЕЊЕ АРХИЈЕРЕЈСКОГ БОГОСЛУЖЕЊА

Архијерејско богослужење симболично

представља Божански домострој спасења људског рода

као и историју земаљског Христовог живота.

Када архијереј треба да служи, онда се један од свештеника обуче и пре архијерејевог доласка, заврши проскомидију.

Када архијереј долази у цркву тада га, на западним вратима цркве, дочекује свештенство, које ће с њиме служити, ђакони и остали прислужници. Овај излазак свештенства на сусрет архијереју, (и ишчекивање његовог доласка), означава оно време и оне људе, који су жељно ишчекивали, долазак Месије.

Када, дакле, дође архијереј на западна врата црквена, прислужници га огрћу архијерејском мандијом, док га ђакон кади.

Ово огртање (а не облачење) архијереја у мандију означава, да Спаситељ није имао својих личних грехова, него да драговољно прима на себе грехове људства, које грехове и означава дугачка, тешка и онако велика архијерејска мантија.