Бог ће открити кога да помињеш

Изјава јеромонаха Саве, бившег клирика Руске духовне мисије

Руске Заграничне Цркве у Јерусалиму

Јеромонах Сава (Богдан)

Све до скора надао сам се да ћу моћи у тишини на усамљеном месту да се молим Богу, не учествујући у расправама и поделама. "Али испоставило се да црквени живот не стоји замрзнут на нули, него ври и кипи изнад тачке кључања" (Писмо свештеномученика Јосифа Петроградског архимандриту Лаву Јегорову). Стога и ја морам нешто да кажем, како не бих остао по страни од црквеног живота. Но пре свега тога, молим се Господу и Богу Исусу Христу да моје убоге речи не буду некоме на саблазан.

Пошто владика Агатангел (Пашковски) не престаје да спомиње моје недостојно име (види официјелни сајт Руске Заграничне Цркве (А)), требало би да одговорим, али не њему, јер то би било бескорисно, него онима који искрено жале због моје судбине.

Много је лажи и обмана у деловању вл. Агатангела, али није моје да му судим. Потрудићу се да говорим само о ономе што се тиче мене лично.

Године 1995. био сам код владике Лазара (Журбенка) и, предосећајући да ће пре или касније моји путеви укрстити са вл. Агатангелом, питао сам: "Може ли се вл. Агатангел сматрати православним?" На то сам добио недвосмислен одговор: "Не". И био је наведен канонски разлог због кога горе поменути Агатангел Пашковски није православан. Пошто није било саборског суда по датом питању, а цењени владика Андроник (Котљаров) није допуштао да се то питање покреће, рећи ћу само то, да по 15. правилу Двократног сабора никада нисам помињао вл. Агатангела на Литургији. Ипак, поклекао сам 2007. године у тренутку хиротоније о. Андроника за епископа и решио сам да учествујем у Литургији, но усрдно сам се молио Богу да ме промисао Божији уразуми ако то није по вољи Божијој. И, слава Богу, сам вл. Агатангел је пре Литургије рекао да не треба да служим са њима.

Након тога он ми је предлагао да направим парохију у Кијеву, у заједници провокатора Д. Корчинског, што сам одлучно одбио.

Не знам због чега ме је вл. Агатангел уписао на свој списак за мисију на Јамајци. Позив за то никада нисам добио и никада тамо нисам био, нити сам се спремао да одем.

Да се вратим мало на деведесете године. На сабору Руске Заграничне Цркве одржаном 1994. године у манастиру Лесна, владикаАнтоније (Синкјевич) ми је рекао следеће пророчке речи: "Руска Загранична Црква по духу није изнад манастира Оптинска пустиња у време бољшевичке револуције. Када су затварали Оптински манастир у њему су се подвизавала три велика старца, но то није спречило да манастир буде затворен. А ми, то јест Руска Загранична Црква, по духу нисмо изнад оптинских стараца тих времена, зато ће и нас затворити". Упитао сам га: "Па шта онда да радимо?" И добио сам овај одговор: "Испрва ће бити врло мутно и нећеш знати кога да помињеш, зато служи према указу патријарха Тихона бр. 362. А када се муљ слегне, Бог ће открити кога да помињеш".

Протекле су готово две деценије и ја сам 2007. године замолио митрополита Лавра за отпуст, јер не знам каква је воља Божија за мене грешног, а нећу да учествујем у отпадништву. Три године сам се усамио на Атосу, па сам пронашао пустињско место на Карпатским горама где се трудим да подигнем скит преподобног Серафима Саровског. Муљ као да се слегао и сада се може видети да вл. Агатангел не тежи оној чистоти коју је предсказивао наш велики светитељ Јован (Максимович): "Руска Загранична Црква ће у последња времена бити малена, али чиста као кристал!"

Погледајте сад Руску Истински Православну Цркву. Здрав организам избацује гној напоље, док болестан организам храни свакојаке паразите.

Тако су неки паразити отишли из Руске Истински Православне Цркве и присајединили се вл. Агатангелу. Њих не сједињује Господ и Бог наш Исус Христос, него оно одступништво о коме је говорио приснопамјатни владика Лазар (Журбенко). Да не бих пуно причао пре саборне осуде, рећи ћу само то да је реч о оној јереси коју је проповедао Александар Мењ. Православни ће знати о чему се ради, а за мишљење неправославних не марим...

Подсећам на оно што сам лично видео и имао прилике у то да се уверим из уста мог блиског пријатеља и убијеног брата Јосифа Хозе Муњоза: по заповести Свише он је насликао копију чудотворне иконе Мироточиве Иверске Богородице, коју зову Монтреалска и за коју му је такође било казано да треба да стоји код Стуба Православља владике Лазара (Журбенка). Како је било завештано – тако је и учињено. Године 1995. молио сам се пред овом иконом код владике Лазара. До данас та икона обасјава пут Руске Истински Православне Цркве! (икона) Молим се да је сачува Господ и Бог наш Исус Христос, заступништвом пресвете Владичице наше Богородице, молитвама светог Архистратига Божијег Михаила са свим Небеским Силама, Новомученика и Исповедника Руске Цркве и свих светих.

Нека завршетак ове скромне посланице буду речи из писма светитеља Теофана Затворника: "Да буде воља Твоја Господе и управљајући судбинама спаси ме".

Недостојни јеромонах Сава (Богдан)

7/20 новембра 2011. године

Спомен светих Отаца-Исповедника Катакомбне Цркве