Беседа Владике Акакија на Ћирилометодијевдан 2012.

БЕСЕДА НА ПРЕСТОЛНИ ПРАЗНИК

ЋИРИЛОМЕТОДИЈЕВСКОГ МАНАСТИРА – Врдник

Спасовдан 2012.

Прошле године прославили смо петнаестогодишњи јубилеј нашег скромног Ћирилометодијевског манастира, места у коме се у Србији Истинско Православље, за већину света неприметно родило. Није случајно што је ова мала али драгоцена духовна оаза на територији већ деценијама у назад запуштене, а некада славне и плодне српске земље, посвећена равноапостолној браћи светим Ћирилу и Методију. Премилосрдни и човекољубиви Бог, приклони небеса и сиђе на земљу и својим Божанским учењем и голготском жртвом просвети род људски познањем истине. Он посла по васељени своје ученике свете апостоле, рекавши им: идите и научите све народе крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа. Али пошто сами апостоли не просветише светлошћу Христове науке наше словенске претке, то ова света браћа промислом Божијим, апостолски труд на словенској њиви Господњој усрдно наставише, што сами, што њихови ученици. Њихов главни труд беше описмењавање словенских народа, тј. њихово оспособљавање да у себе приме Реч Божију. Словенски језик је за разлику од других језика света јединствен по томе што је створен у сврху проповеди Речи Божије. Прве речи написане овим богонадахнутим језиком беху: ИСКОНИ БЈЕ СЛОВО, И СЛОВО БЈЕ К БОГУ, И БОГ БЈЕ СЛОВО, тј. први стих светог Јеванђеља по Јовану: У почетку беше Реч, и Реч беше у Бога, и Реч беше Бог. Од тога тренутка кренула је незадржива бујица словенске речи која је донела Словенима почетак духовног просвећења, писмености и образовања. Тако преци наши бише просвећени.
Али то је био само почетак, тј. темељ на коме се тек требало зидати здање Словенског православља, тако да се света браћа са правом могу назвати оцима и родоначаницима Словенства које потом постаде главни стожер васељенског православља. Преблаги Бог који има бескрајну милост и не жели да погине ни један од нас, по истој оној заповести и истим начином по науци и проповеди светих апостола подиже после неког времена у земљи српској на апостолско дело великог Саву који још усрдније настави оно што ова велике браћа започеше и то на винограду Господњем земље Српске. Потом њиву српску обрађиваше наследници Савини све до наших дана када на том апостолском подвигу засијаше два светила Варнава и Николај – оба свештеномученика Христова који за свој труд и храбру борбу за одбрану преданих нам од свете браће и светога Саве спасоносних позиција  православног славјанства  и српског Светосавља бише лишени својих живота. Ова света обитељ, њени житељи који су током њеног постојања опслуживали и који је данас опслужују као и сви који је помажу и учествују у њеном активном црквеном животу као и уопште цела наша света Српска Истински Православна Црква стоје храбро на бранику баш тих позиције непоколебиво све до данашњег дана. Радујмо се данас и дајмо хвалу Господу дивном у светима својим уз молитве за све неуморне трудбенике везане за ову свету обитељ. Овај дугогодишњи труд донео је и свој први велики и надасве значајан плод - после више од пола века Србија има свог српског епископа непотчињеног безбожној власти и нескренувшег са строго зацртаног пута светог православља на душегубне странпутице свејереси екуменизма, календарских и богослужбених реформи. Овде не треба прећутати помоћ наше православне браће грчких старокалендараца на чему им хвала и од Бога свако добро али ми тек сада уз помоћ наше словенске браће Руса дишемо пуним плућима народне светосавске Цркве где се архијерејске службе и остале епископске радње коначно служе на нашем словенском језику. Свако па и најпростији верник може несметано са својим епископом нормално по српски поразговарати, дописивати се  и доћи до њега у свако доба и сваког тренутка. Комуникација је веома важна и нису случајно света браћа прво пожурила да остваре комуникацију како словесну, тако и писмену. Свето је оно што су свети људи створили, а ћирилицу су створили света браћа Ћирило и Методије, говорио је свети владика Николај. Ћирилицом се служе православни словени: Руси, Срби и Бугари. Некада су се и остали словенски народи служили само ћирилицом. Али је Римска црква кроз опаку и подмуклу борбу, наметнула латиницу покатоличеним и полатињеним словенима да би их што чвршће одвојила од православља. На несрећу српски народ у Србији, Црној Гори и на осталим територијама свог вековног битисања у употребу уводи латинско писмо на штету свете и благословене ћирилице. То је отишло толико далеко да многи од срба више и не знају ћирилицу. Лако је могуће да одбацивање ћирилице може значити и одбацивање православља. Ако се данас погледа учесталост ћирилице и стање православља међу србима та претпоставка чак може бити и доказана. Уз ово отворено отпадништво постоји и прикривено, тј. напуштање црквенословенског језика као традиционалног богослужбеног језика свих словена. Ова реформа богослужбеног језика иде раме уз раме са свим осталим црквеним реформама и модернизмима који подривају саме темеље православног Славјанства. Србија у тој језичкој реформи предњачи. У Србији је црквенословенски као богослужбени језик готово замро и то све под изговором како савремени верници не разумеју црквенословенски језик. Овде вреба велика опасност, која не прети толико црквенословенском језику, колико нама свима – православним словенима, који се кроз овај благословени језик приближавамо Господу.

Предањска енергија овог неизпрофанисаног строго црквеног језика чини данас црквенословенски језик спасоносним сидром сваког православног човека. У црквенословенским текстовима Св. Писма, у Јеванђељима, Псалтиру, у мноштву духовних дела, која су створена у току једног миленијума у Византији и Словенским земљама, открива се Бог. Црквенословенски језик је пут Богопознања православних словена. И увек је било тако, и пре хиљаду година и данас, да је човеку, који прихвата Православље, неопходно да се успиње ка њему не само по духовној лествици, већ и по језичкој лествици.

Дакле, савремени човек, као и хиљаду година раније, примајући Православну веру, по пређашњем има пред собом не само духовну, већ и језичку лествицу. Да ли се треба бринути, што нам у црквенословенском језику није све одједном разумљиво. Зар одојче, слушајући у колевци материнску песму, све схвата у њој? Не! У почетку оно само чује умилни глас мајке, чисту мелодију напева, потом уочава посебне речи, невешто их понављајући. Но, потребно је одрасти, родити своју децу и тек над њиховом колевком схватити, шта носи у себи ова предањска колевка, на којој су се одгајала покољења.

У цркви смо ми с почетка исто таква деца, ми у почетку чујемо јасни глас свештеника, мелодију, коју изводи хор и умилно читање чтеца. Потом започињемо да разликујемо речи, понављамо их и учимо. И на овом путу требало би памтити стално, да нам је црквенословенски језик матерњи, да су се на њему васпитавала и духовно узрастала читава покољења православних људи широм словенских народа, и да је то језик Богопознања и заменити га нечим другим, савременим и профаним исто је што и заменити материнску песму савременом забавном музиком. Друго, увођење профаних и унакажених савремених језика у црквена богослужења од стране помесних словенских цркава прави међу словенима збрку сличну оној календарској јер сви словени разумеју и познају црквенословенски језик, док су им савремени језици свакога понаособ готово потпуно непознати. Значи језичком реформом се руши тако важно богослужбено јединство словена. Све у свему црквенословенски језик морамо очувати као богослужбени црквени језик – језик на коме се молимо. Такође, у свакодневном животу ћирилично писмо не смемо ни по коју цену препустити прошлости и забораву ради некаквог приближавања западном „цивилизованом“ свету. За све нас православне србе норма мора бити иста - српски језик неизоставно писати ћирилицом, а стране језике њиховим писмима. Православни родитељи нарочито морају водити рачуна да им деца на првом месту беспрекорно пишу ћирилицу и да им то буде главно и једино писмо којим пишу свој матерњи српски језик, а наравно латиница се може научити као нужно интернационално страно писмо али строго, у односу на матерњи језик, другостепено. И тако, прославимо данас наше равноапостолне учитеље речима:

Слава вам, браћо света, словена просветитељи!

Захваљујем свима који су се потрудили око прославе манастирске славе, настојатељу ове свете обитељи монаху Нифонту, свим ктиторима, приложницима и трудбеницима који су се потрудили да се направи овај пространи трем испред манастирске цркве као и свим присутним гостима и верницима. Господ да вас све милостиво благослови молитвама свете равноапостолне браће Ћирила и Методија! Помози Боже свима па и нама!