понедељак, 04. јун 2012.

Беседа на Педесетницу




БЕСЕДА ВЛАДИКЕ АКАКИЈА НА УТЕШИТЕЉЕВДАН - ПЕДЕСЕТНИЦУ
Славу црквеног имања СИПЦ – Утешитељево

У име Оца и Сина и Светога Духа Утешитеља, Тројице јединосушне и нераздељиве!

Данас је рођендан Цркве Христове! Силаском Бога – Утешитеља, Духа Светога на свете Апостоле родила се Црква! Данас преузносимо и у песмама прослављамо Једнога од нераздељиве Тројице - Духа Светога Бога, који од Оца исходи, а коме приличи једнака слава и поклоњење заједно са Оцем и Сином!
Господ и Бог наш Исус Христос се нашега ради спасења оваплотио, проповедао, чинио чудеса, пострадао, васкрсао и у слави се вазнео на небо као савршени Бог и савршени човек и са телом сео са десне стране Бога Оца. Пред десет дана при његовом славном вазнесењу на небо Господ је својим ученицима рекао: „Ево, ја ћу послати обећање Оца својега на вас, а ви седите у граду Јерусалиму док се не обучете у силу са висине“ (Лк.24,49). По славном Вазнесењу Господа на небо ученици Његови вратише се са Маслинске горе у Јерусалим, те тамо боравише у Горњој соби, у истој оној соби где се одржала и Тајна вечера, једнодушно пребивајући у молитвама и мољењу са женама и са Маријом мајком Исусовом. И када се навршио педесети дан од Васкрсења Господњег, свети Апостоли беху једнодушно на окупу чекајући обећање Господње. Чекали су обећање, али пошто нису знали када ће се оно тачно извршити, изненадише се веома јер одједанпут настаде силни шум са неба, као хујање јаког ветра јер Дух Свети сиђе у виду огњених језика и стаде на главу свакога од Апостола.
Силан шум налик јакоме ветру није био ветар, него се чула осетљива пројава силаска Светога Духа. Овај силан шум се кретао од горе ка доле, испунио је целу кућу и био је тако снажан да је привукао на себе пажњу многог народа који се окупио у Јерусалиму на јудејски празник Педесетнице – успомене на давање закона од стране Бога, Мојсију на Синају. Исто тако, огњени језици нису били огњени, већ налик огњу, а казивали су да су свети Апостоли добили дар ватреног говора који је попут огња, спаљивао све што је нечисто, неправедно и противи се истини.
Сишао је Параклит - Утешитељ!
Господње обећање је испуњено!
Највеће обећање и највећа нада данас су чудесно испуњени. Дух Свети је сишао на слабе, просте и немоћне ученике Христове и претворио их у свемоћне. Њих смртне претворио у бесмртне јер су се по речи Господњој у силу са висине обукли. Овај надасве величанствени и торжествени догађај који се одиграо на данашњи дан не престаје никако ево већ више од 2000 година.
Шта је Црква Христова, браћо и сестре?
Црква Христова је непрекидна Педесетница, непрекидни Духовдан – силазак Утешитеља! Не може се постати хришћанин ако Дух Свети не сиђе на човека, ако Дух Свети не уђе у само биће човеково, ако га Дух Свети не освешта, не очисти, не препороди, не обнови и не преобрази. Свако од нас браћо и сестре доживљава овај своју личну Педесетницу онда када се крсти јер Дух Свети силази тада на погруженог у крштењску воду и улази, усељава се у њега и остаје у његовој души за сва времена и за сву вечност, сем ако га, авај, човек својим гресима и нечистим страстима, светским нецрквеним животом или не дај Боже отпадањем од Цркве као једине ризнице спасења у јерес или раскол, не отера од себе. Ово последње, отпадање од Цркве, је страшно да не може бити страшније јер падањем у јерес ми отпадамо од Цркве, губимо саму могућност спасења које је једино могуће у оквирима Цркве Христове. Члан Цркве иако грешник има могућност покајања, преумљења и очишћења, а јеретик био он чак и духовно ревностан нема никакву могућност спасења све док се налази ван спасоносних граница Цркве. Присетимо се сада свих који су допали тог страшног удела, нарочито савремених јеретика екумениста, а међу њима опет највише оних који иако у свему православни и даље остају са јеретицима у општењу. Нека их Господ просвети и присаједини Својој Светој Саборној и Апостолској Цркви – Истинском Православљу! Овде треба поменути и оне који су чак прекинули општење са екуменистима али се придржавају лажног изопаченог учења да екуменистички јеретици поседују спасавајућу благодат. Такве тврдње су апсурд! Такве тврдње осуђују саме заговорнике таквих лажних учења за грех раскола јер са којим правом су се они одвојили од цркве за коју они сами тврде да поседује спасавајућу благодат?
Прошле године моја недостојност је била удостојена примања апостолске благодати – силаска Духа Светога кроз епископску хиротонију. Користим ову прилику да вас замолим да се помолите за мене, да Милостиви Господ својом Божанском благодаћу укрепи моје немоћи, а недостатке допуни како би успешно, на сваку корист Српској Цркви и Српском народу, радио на овом винограду Господњем у ово тешко време савременог свеотпадништва од отачке вере и моралних начела када свако безакоње и мрзост опустошења славе своје велике узастопне победе. Данас, није никоме лако бити и опстати као припадник Истинског Православља, оног јеванђелског малог стада Христовог. Са свих страна окружени смо широким путевима или безбожних материјалиста или назови православних екумениста који су за шире народне масе лако пријемчиви и привлачни због очигледне лагодности саживота са светом који у злу лежи. Овде треба поменути и нашу браћу по ревности за очување нашег отачког православља – Српског Светосавља који су и даље неодлучни и недефинисани у јасном заузимању курса ка уској трновитој спасоносно-исповедничкој стази Истинског Православља.  Данас на дан Цара Небеског, Утешитеља подсетимо се наше обавезе пред Господом да ми истински православни хришћани треба да будемо со и светило овој земљи. Да оне прве нашом проповеђу свратимо са широког пута погибељи, а онима другим пружимо помоћ у оријентацији како би што више дезоријентисаних србаља избегло потоп апостасије и нашло се у сигурној Барци спасења  коју ни врата Адова не могу надвладати (Мт.16,18). Та проповед мора бити двојака. Речи проповеди православља морају пратити дела правоживља. Само таква проповед је делотворна, тј. огњена, која, како рекосмо, спаљује све што је нечисто и противно истини.
Педесетница је иначе празник Утешитељева.
Уз Божију помоћ овде ниче храм у коме смо се данас благодаћу Светог Духа и окупили на ову свету литургију. Имајте на уму да овде треба уложити још доста пожртвованог рада и новчаних средстава да се овај храм доврши. Као и сваки православни храм и овај храм можемо упоредити са апостолском Горњицом (Горњом собом) у којој су апостоли били једнодушно на окупу пребивајући у молитви и мољењу. Горња соба је иначе први новозаветни храм. Како смо већ рекли, то је она иста соба где се савршила Тајна вечера на којој је Господ установио и први пут савршио свету Тајну Евхаристије, причешћа Тела и Крви Своје. Та Сионска Горња соба, соба апостолска, соба силаска Светога Духа није ништа друго него првобитни образац хришћанског храма. Стога, сваки православни храм, јесте поновљена апостолска Горња соба силаска Духа Светога. На часној Трпези овога храма данас ће лежати, као и током сваке будуће литургије, оно исто истинско Тело Христово и она иста истинска Крв Христова, као и на Трпези Сионске Горње собе. У молитвама, свештеним радњама и светим Тајнама које савршавају свештенослужитељи, а која се од данас почињу вршити у овом новоподигнутом храму, по апостолском предању и поретку, дише Онај исти Дух Свети који је тада са силом прохујао кроз Сионску Горњу собу. Утешитељ, Дух истине, осењује, освећује, претвара земаљско у небеско, материјално прожима духовним, а створено божанским. Освећује воду крштења и свету воду за кропљење и пијење, савршава Миропомазање. Све то чини нама Преблаги Утешитељ. Да ли нам је потребна већа утеха? Утешитељ је увек са нама присутан и све испуњава, али Његова спасоносна, освећујућа сила делује искључиво међу православнима, а међу њима опет само тамо где га смрад непокајаног греха далеко не одагна. Зато, браћо и сестре немојмо бити немарни на делу нашега спасења, трудимо се да живимо за Христа, а да за грех умремо. Задобијање благодати Светога Духа је, по речима великог Руског угодника Божијег Серафима , ГЛАВНИ ЦИЉ хришћанског живота. Прионимо свим силама да Га задобијемо смирено вапијући:
Утешитељу Душе истине дођи и усели се у нас!
Утешитељу Благи, Царе небески, учини да се милошћу Твојом клонимо греха, да умремо за грех и живимо за добродетељ и да се удостојимо Тебе. Утешитељева благодатна, Божанска  сила која побеђује свако зло у нама, затворена је видљиво, а отворена невидљиво. Затворена је за разум који испитује, а отворена за срце које верује. Затворена је за непажљивог и за грешника који се не каје, а отворена за онога ко се искрено каје и труди се на свом исправљању.
Завршавамо: Данас је, како смо у богослужбеним песмама на синоћној вечерњој служби и на данашњој јутарњој чули, завршни празник. Завршио се Божији домострој људског спасења.
Дао на је Господ сва средства за спасење.
Дао нам је Господ средства за обожење.
Дао нам је Господ средства за вечни живот.
Зато не посустајмо! Трудимо се на овом животном попришту духовне борбе смело и храбро, неустрашиво. Јуначки војујмо против греха како би задобили Духа Светога Утешитеља јер Њему приличи свака част, слава и поклоњење заједно са Беспочетним Оцем и јединородним Сином Господом нашим Исусом Христом у све бесконачне векове векова. Aмин!

Користим ову прилику да заблагодаримо свим добротворима и трудбеницима Утешитељева на њиховој пожртвованој и несебичној помоћи. Њиховом богољубивом добротом из ничега ниче Утешитељево. Нека Господ Утешитељ многоструко награди сваки њихов труд и жртву. 

+Ак

1 коментар:

Анониман је рекао...

Amin vladiko.

Iz Vasih usta neka ova beseda, blagodacu Duha Svetoga, Utesitelja osvestana, dodje do usiju i srca svih Srbalja i bogoceznjivih dusha.