Уредништво блога СИП преноси веома интересантан текст који је објављен на сајту "БОРБА ЗА ВЕРУ". Текст је објављен под назнаком "Писма посетилаца", те се на тај начин не може поистоветити са ставом уредништва самог сајта али велики је помак у томе што је ово писмо (потписано псеудонимом "Нико и ништа") уопште објављено, а то стога што се по први пут преставља реална ситуација и реално шизофрено стање у коме се налазе СПЦ ревнитељи - борци изнутра нарочито по питању њихове идеализације неких епископа наводних антиекумениста и традиционалиста. Пријатно смо изненађени овим трезвеним текстом, а још више храброшћу и истинољубивошћу редакције "БОРБЕ ЗА ВЕРУ" што су ово анонимно писмо објавили пред Српском благочестивом јавношћу.
ЛИЦЕМЕРЈЕ И АПСУРД У СРПСКОЈ ПРАВОСЛАВНОЈ ЦРКВИ
Поштовано уредништво,
Дуго сам размишљао да ли да вам упутим ово своје писмо. То из разлога што видим да на вашем сајту пишу наши угледни духовници, свештеници, доктори теолошких и правних наука, канонисти, књижевници, професори... Шта бих ја могао да кажем, а да они нису рекли? Шта бих ја могао да кажем, а да то нису рекли у својим писмима многи од ваших цењених посетилаца? И ко сам ја да уопште нешто говорим? Нико и ништа. И ако свој текст потпишем, они који ме познају презриво ће се насмејати, а и ви ћете га сами сигурно одбацити, јер ја немам ни др, ни мр, ни проф...
Али ево, охрабрио сам се, могуће је мало и погордио, па реших да пишем. Охрабрили сте ме, и делимично подстакли, ви цитатом Св. Теодора Студита: „Заповест је Господња, да не останемо неми у временима кад је вера у опасности. Кад је у питању вера, нико нема право да каже није моја ствар или то ме не занима. Камење ће завикати, а ти да останеш нем и незаинтересован“? (Свети Теодор Студит). Охрабрили сте ме и тиме што понекад објављујете и текстове обичних људи – мале браће Христове. Лепо је и похвално што тако чините.
Међутим, ово што ја желим да кажем, умногоме одудара од онога што ви објављујете, па нисам баш ни уверен да ћете ово моје писмо објавити. Али, ко зна.