 |
| "Митрополит" Кипријан Куцумбас |
Јеромонах Акакије
„МИТРОПОЛИТА“ КИПРИЈАНА КУЦУМБАСА
И ЊЕГОВОГ „СИНОДА СУПРОТСТАВЉЕНИХ“
ПРАВОСЛАВНА?
„Синод супротстављених“ (Synod in Resistance) основан од стране рашчињеног епископа, г. Кипријана Куцумбаса, самозваног митрополита Оропоса и Филија, јавља се утемељивачем неправославне теорије да официјелна Грчка новокалендарска Црква, тј. све цркве које су направиле раскол примањег новог папског календара па чак и Пасхалије (Финска православна црква) и које су на то безакоње додале још и свејерес екуменизма нису остале без благодати, већ да су њихово духовно тело само дубоко раниле новокалендарски раскол и јереси екуменизма и модернизма.
Ту теорију је делимично заступао Митрополит флорински Хризостом I, но касније је се одрекао као неправославне и унијатске. Основа те еклисиологије састоји се у убеђењу да је борба против јереси и раскола изводљива и унутар Цркве коју је јерес захватила. Таква теорија доводи до могућности постојања некаквог „супротстављања“ одступништву у Цркви која је подељена на православне и јеретике, или, краће речено, могућности постојања Цркве у Цркви.
Убеђење кипријановаца да нови календар (без промене Пасхалије) никада није саборно од стране Цркве осуђен, оповргавамо осудама Константинопољских Сабора одржаних 1583, 1587, 1593. године:
„Ко год не држи црквене обичаје проглашене од стране седам Васељенских Сабора и Свету Пасху и календар које су они добро установили за нас да их пратимо, него жели да прихвати новоизмишљену пасхалију и нови календар безбожних папиних астронома, и противећи се жели да одбаци и уништи учење и обичаје Цркве које смо примили од наших Отаца, нека свако такав има анатему и нека буде изван Цркве и изван Сабора Верних“. Три источна патријарха су својим потписима поткрепили ову одлуку: Константинопољски Јеремија II, Јерусалимски Софроније и Александријски Силвестар. Она је још два пута на сличним Саборима потврђена и призната од стране осталих помесних Правосавних Цркава.
Према томе, увођење новог календара је саборски осуђено и предато анатеми. Зашто онда г. Кипријан Куцумбаса то одриче?
Архијерејски Сабор Руске Заграничне Цркве 1983. године предаје анатеми јерес екуменизма. По учењу Светих Отаца, анатема донета од стране Цркве тог истог момента када је изречена одлучује од Цркве јеретике и расколнике. Из самог текста анатеме видљиво је да се анатеми предају све помесне Цркве које себе називају Православним, а које непосредно или посредно учествују у екуменистичком покрету, као и сви они који макар и опште са тим јеретицима (пример Јерусалимске Патријаршије).
Што се тиче старокалендарских Цркава Румуније, Бугарске и Грчке, треба јасно рећи да уколико њихова јерархија не буде сагласна са анатемом екуменизму, „помажући или бранећи њихову јерес“, аутоматски ће подлећи истој тој анатеми. Анатема екуменистима не може бити само од локалног значаја, како би то хтео Кипријан и његови истомишљеници, него је од огромног значаја за цео свет, као што је и екуменизам јерес светских размера.
Јерес екуменизма и новокалендарски раскол саборски може осудити само Васељенски Сабор – каже Кипријан, и тако признаје благодатност тајинства екуменистима и новокалендарцима, називајући их „члановима Цркве који још нису приведени суду“. Ако пођемо линијом Кипријановог расуђивања, онда Православна Црква, услед „непостојања саборске осуде“, исто тако треба да призна „тајинства“ паписта и других јеретика, секташа и расколника који су се појавили после Седмог Васељенског Сабора.
Брошура издата 1993. године од стране „митрополита“ Кипријана, Председника Синода супротстављених, под називом „Изложење учења о Цркви за православне супротстављене јереси екуменизма“ препуна је проекуменистичког учења. У првој глави „Изложења“, на пример, читамо: „Све до самог рашчињења јеретика, расколника или грешника... мишљење одељеног верника не може заменити саборну одлуку Цркве... Лица заблудела у правилном разумевању вере, која самим тим пребивају у греху – но још неосуђена од стране црквеног суда – представљају оболеле удове Цркве“.
На такве тврдње одговарамо: Од учешћа у Телу Христовом – Цркви, и од спасења, човека или групу људи не одсеца сама Црква, него грех, тј. јеретик је и пре суда ван Цркве јер је сам себе оделио од Ње по вери. Црквени суд није гиљотина, него само константација духовне смрти. Свети Николај Јапански је у своме дневнику писао да „Црква пројављује своју љубав и према онима који одлазе од Ње у крајњу таму. Она их потом предаје анатеми у нади да ће се покајати услед страха од одлучења – не од заједнице људи, него од Царства Славе Које долази“.
„Свете Тајне таквих још неосуђених чланова, сагласно Седмом Васељенском Сабору – наводи у наставку Кипријан – имају дејство“. Оваква његова тврдња је недопустива јер су екуменисти и новокалендарски расколници осуђени и као такви подлежу одлучењу од Цркве. Док Тајинства чланова Цркве (чак и ако имају понеко неправилно учење, као на пример св. Августин, св. Григорије Ниски и други) несумњиво имају дејство, док се за „тајинства“ јеретика то не може рећи.
Што се тиче VII Васељенског Сабора, на њему је разматрано само питање могућности примања јеретика у Цркву, а ни у ком случају благодатност њиховог тајинства. О безблагодатности тајинства јеретика јасно говоре 46. и 47. правило светих Апостола. Преп. Никодим Светогорац у свом тумачењу 68-ог апостолског правила каже: „Крштење или рукоположење од стране јеретика је за верне и клирике недејствено“.
„Данас је Црква у Грчкој... раздељена и оболела“ – ово је још једна од заблуда Кипријановаца - учење о раздељеној Цркви непознато усветоотачкој литератури. То учење је такође позајмљено из јереси екуменизма. По учењу Светих Отаца, Црква не може пребивати у стању раздељености, јер као што Господ Исус Христос не може имати неколико тела, тако не може имати неколико Цркава. Митрополит Антоније (Храповицки) говори: „Да ли је допустиво рећи да је било када дошло, или ће доћи до раздељивања Цркве или раздељења Цркава? Никако! Од једне нераздељиве Цркве у разна времена отпадали су или се одвајали јеретици и расколници и кроз то одвајање престајали су бити члановима Цркве, а Црква своје јединство изгубити не може...“
У брошури вероисповедања г. Кипријана Куцумбаса, како смо већ навели, наилазимо на мноштво проекуменистичких или отворено екуменистичких заблуда које немамо намеру све оповргнути, јер како каже св. Тарасије Цариградски, кад су у питању догмати, ако неко погреши у малом или великом свеједно је: зато што и у једном и у другом случају нарушава Закон Божији. Из садржаја брошуре и из њеног малог дела кога смо се дотакли – закључујемо: еклисиологија „митрополита“ Кипријана и његовог Синода супротстављених је потпуно страна православном исповедању вере и озбиљно нарушава догмате о јединству и саборности Цркве Христове.
На крају постављамо питање: Зашто смо се уопште трудили да оповргнемо кипријановце и њихову „еклисиологију отпора“?
Ево зашто: Старокалендарске Цркве Румуније и Бугарске су у општењу са њим што је велика трагедија. Док Бугари деле са њим и еклисиолошке ставове, Румуни се ипак држе православнијих позиција пошто они миропомазују новокалендарце који желе да им се припоје. Исто тако, треба навести да је као увод у либерализацију и пад Руске Заграничне Цркве, претходило ступање у општење са лжемитрополитом Кипријаном. Та катастрофална грешка озбиљно је угрозила ауторитет и канонску исправност која је и довела РЗЦ до коначног краха. И у Србији постоји доста јака струја симпатизера ове проекуменистичке заблуде, прикривена под видом ревновања за Православље. Њено прво јавно промовисање била је књига оца Саве Јањића из Рашко Призренске епархије СПЦ-а „Екуменизам и време апостасије“. У њеном последњем поглављу се нескривено велича „митрополит“ Кипријан и његова „еклисиологија отпора“, док се на канонску Грчку Истински Православну Цркву и на Истински Православно исповедање вере хули: „богохулни ставови“, „богохулства и јереси“, „ревност не по разуму“, „хиперправославност“, „претерани зилотизам“ итд. Постоји оправдана бојазан да би у случају прекидања општења са екуменистичком СПЦ владика Артемије и његови последоватељи изабрали баш ову опцију. Уз то гледамо како по свету, нарочито у Српској дијаспори која је услед отпадништва и безакоња екуменистичке СПЦ била принуђена да потражи уточиште у некој другој јурисдикцији. Уместо да приђу Истинском Православљу, обманути и услед непознавања прилика међу Грчким старокалендарцима и остацима Руске Заграничне Цркве, необавештени приступају баш овој Кипријановској опцији која се по православности и каноничносте неразликује много од саме СПЦ.
 |
| Прота Драган Сарачевић из Аустралије, рашчињен због противљења безаконој политици екуменистичке СПЦ саслужује са кипријановским епископом Авксентијем, Торонто, Канада април 2010. |
Уз све то, треба поновити и нагласити да је г. Кипријан рашчињен од стране Синода Грчке Истински Православне Цркве, због стварања раскола, због давања причешћа новокалендарцима као и због његовог проповедања да новокалендарци поседују благодатност Тајни.
На жалост, многи који су наизглед ревнитељи за чистоту Православља, највероватније ради прикривања свог избора лакшег пута, пута компромиса, пропагирају ову млакост – заблуду Кипријанизма, желећи да је представе као првославно учење („по разуму“), док истински здраво православно учење називају јерес („ревност не по разуму“). Ако поставимо ствари на своје место, тј. да је теорија кипријанизма апсолутно еклисиолошки неоснована јер они тврде да екуменисти и новокалендарци нису отпали од Цркве и самим тим и даље поседују свете Тајне које су спасоносне, док се у исто време одвајају од њих, што преведено на црквени језик значи да чине грех раскола. Јер ако тамо код екумениста дејствује спасавајућа Божанска благодат, онда се свако благоразуман може запитати како и са којим правом се они одвајају од Цркве која је и даље ризница спасења?!?
Да нам Господ свима пошаље духа свете ревности,
Да би њиме ревновали за Истину вере православне.
Амин.
8 коментара:
ХРИСТОС ВАСКРСЕ!!!
На спасење овај јако важан текст! Кипријан је последња замка до Истине! Његова теологија је "лов у мутном" збуњеног стада Христовог. По принципу "није шија него врат" обмана кипријанизма добро одговара и многим "неприлагођеним" свештеницима попут Драгана Сарачевића. Свештеници знају да у Истинском православљу је највише зној и мука, а најмање комфор и похвала. Кипријан је добра замена да буде угодно служити Богу и имати име "старокалендарац" а опет бити и у добрим односима са "светским православљем" Нити врућ нити хлада. Млак. "Чувајте се да вас ко не превари! (Мат. 24,4.)"
Колико сам ја ра
зумео Кипријан има улогу да прикупи противнике апостасије из официјалног православља и при том их задржи у потпуном јединству са истим. Као да је све смишљено да скрене пажњу са јединог од СВ.Отаца нам остављеног оружија за борбу против јереси, а тоје ПРЕКИД ОПШТЕЊА. Исти став као Кипријан имају и епископи борци изнутра који јасно кажу да прекида општења неће бити по ма коју цену.
Христос Васкрсе!
Заиста овај текст о митрополиту Кипријану је јако важан!Пошто се "Кипријановски синод"представља као старокалендарски,што он и заиста јесте,трба се упознати и са његовим исповедањем вере.У тексту уредника врло је добро разјашњено како "Кипријановци"исповедају веру,тако да за њих не можемо рећи да су ПРАВОСЛАВНИ,мада је њихово исповедање у првом делу енциклике Православно, наводећи саборе и Св.Оце који говоре да се треба СУПРОТСТАВИТИ ЈЕРЕТИЦИМА,у другом делу исповедања које се односи на новокалендарске расколнике и предходнике јереси екуменизма, се појављују контраверзне изјаве.Цитирам:"Што се тиче новотарија у празничном календару,православни су подељени на 2 групе:на оне који су у вери болесни и на оне који су здрави,на иноваторе и на оне који се супротстављају,на следбенике иновација,били они то свесно или у незнању,и оне који се томе противе,који су себе оделили од јереси зарад Православља.Последњи су борци за јединство међу "раздељенима",како Седми Васељенски сабор назива оне који су се тако одвојили од Православног јединства Цркве.Следбеници новог празничног календара још нису посебно осуђени на суду Цркве.Као што Никодим Светогорац пише,прекршитељем утврђених правила сматра се осуђеним онда када му је суђено од стране другог субјекта(дакле сабора или синода)".Од 1924.иноватори чекају на суђење.Биће им суђено на основу одлуке Светих сабора,како васељенских тако и помесних,а сигорно и на темељу црквених прогласа из шеснаестог века,против тадашњих папиних предлога за измену у празничном календару.Имајући ово у виду,они који су себе оградили од иноватора,заправо су прекинули општење "пре саборне или синодалне одлуке",што допушта 15.канон Прво-другог сабора.Иноватори још увек нису осуђени.Њихове Свете Тајне још увек су пуноважне..."
То да иноватори "још увек нису осуђени",како митрополит Кипријан предпоставља,историска је грешка.
У мају 1935.године сви истински Православни(тј.старокалендарци)Митрополити Грчке Цркве сабрали су се и синодално осудили новокалендарце као расколнике безблагодатних тајни.
Значи,Митрополит Кипријан не помиље сабор из 1935,нити помиње посланицу Митрополита Хризостома из 1950,као ни Сабор Старокалендараца под водством Архиепископа Авксентија из 1974.(када се сам митрополит Кипријан налазијо под његовим омофором),који је изречито објавио да новокалендарски екуменисти немају благодат Светих Тајни.
На основу свих ових аргумената можемо закључити да "Кипријановци"немају добро исповедање вере,а самим тим ни обманути свештеник бивше СПЦ,Сарачевић из Аустралије или владика СПЦ-а Артемије коју је књигу "Екуменизам и време апостасује" Кипријан и финансирао.
Запамтимо браћо и "чувајмо се да нас ко не превари",јер ЛАЖ ШТО ЈЕ БЛИЖА ИСТИНИ ТО ЈЕ ВЕЋА,Амин!
Исто могу рећи да и екуменизам није осуђен од васељенских сабора.Али је осуђено молитвено општење са јеретицима и признавање њихове благодатности што јесте у основи екуменизма. Нови календар можемо подвести и под осуду за раскол ( у времену )а његово увођење црквено нелегалним и нелегитимним с обзиром на сабор који га је увео.Подсетимо да тај себор није признавао ни Св.Влдика Николај Велимировић.Новокалендарци се дакле одвајају од Једне Свете Саборне и Апостолске Цркве и православног предања пратећи тамо неко време безбожних астронома који се управљају по звездама а не по Христу.
Слажемо се са братом Урошем. Треба још додати да се новокалендарски раскол може подвести и као неодвојиви огранак екуменистичке јереси јер је календарска реформа покренута искуљиво из екуменистичких-антиправославних побуда и то је чињеница. Тако да је кроз осуде екуменизма од стране РЗЦ и Цркве ИПХ Грчке и као такав осуђен.
У анатеми екуменизму Грчке ИПЦ из 1988. г.чак се наводи и следећи текст:
"Јеремији Тираконском, Силвестру Александријском и Софронију Јерусалимском, који су се борили за Православну Веру, и свима осталима који су учествовали на Свеправославним Саборима 1583, 1587. и 1593. год. који су осудили календарску новотарију и одсекли од тела Цркве оне који су је примили и који ће је примати – вјечнаја памјат!
Антиму, Васељенском патријарху, и онима који су учествовали на Константинопољском Сабору 1848. године – вјечнаја памјат!
Свима који су се борили делима и речима за Православну Веру против новотарија новог календара и јереси екуменизма – вјечнаја памјат!"
Овде се недвосмислено помињу нови календар и јерес екуменизма као заједничка појава.
Зар да се чека да и екуменисти сами себе осуде па да се иступи ?!! Какав апсурд неких од бораца изнутра.
Slazem se sa bratom ”Ctecom” da "Кипријановци" немају добро исповедање вере, а самим тим su navukli vise anatema na sebe, isto kao i obmanuti samodeklarisani Crnogorac - Montenegrinac, свештеник бивше СПЦ, raspop Сарачевић из Аустралије. Ali postaje pomalo apsurdno sugestirati ili insinuirati da je Vladika bivse СПЦ, Артемије, koji је davno smelo ustao i napisao knjigu "Екуменизам и време апостаsiје"; globalnim rasudjivawem ili osudjivanjem, istom postao ”novokalendarac” ili bilo kakav drugi ”ekumenista - novotarac”! A knjigu nije финансирао Кипријан, nego sira Dijaspora, tj. Srbi, Rusi i Grci (naravno starokalendarci - antiekumenisti), zato je i bila stampana na sva tri jezika. A bila je i najpopularnija knjiga u Ruskoj Zagranicnoj / Katakombnoj Crkvi u Dijaspori (i u Rusiji)! A potvrde ispravnosti tumacenja u knjizi su dokazane, kada su isti poceli otvorenije koketiranje sa Moskvom, pa su potom odjednom zabranili istu i nestala je iz njihovog opticaja! Stoga bi preporucio bratu ”Ctecu” (posto mu je citanje zadatak) da jos jednom procita stivo, ako mu je dostupno i potseti se da se ne moze mesati ”babe” i ”zabe”. Zato, da ne bude dzabe, zапамтимо браћо и "чувајмо се да нас ко не превари", јер, ЛАЖ ШТО ЈЕ БЛИЖА ИСТИНИ - ТО ЈЕ ВЕЋА! A ko ima oci - videce, ko ima usi - cuce, a ko ima Bozije ljubavi - RAZUMECE! Амин!
Skandal u Australiji,
Izaslaniku Vladike Artemija, Protosindjelu Naumu iz Barajeva, za vreme nedavne posete Australiji, uskracena i zabranjena poseta u dvema najvecim i najstarijim, nekada jasno patriotski opredeljenim Srpskim organizacijama; “Srpskoj Narodnoj Odbrani” i “Domu Draze Mihailovica” u Sidneju. Zbog njihove naklonjenosti i politickoj pripadnosti jeretickom sinodu Kiprijanista; posto su potpali pod propagandno rukovodstvo i totalnu opsadu rascinjenog svejersnog sektasa Dragana Saracevica, koji koristi politiku i iskustvo Kiprijanista da replicira isto sto je i Kiprijan Koutsumbas nekad uradio sa Grcima. Da napravi pometnju i zabunu medju preostalim opredeljenim Srbima, koji u svojim zamislima nisu zeleli da ucestvuju u ekumenskom i jeretickom maniplulisnju sa Svetosavljem i Pravoslavnom crkvenom tradicijom. Gde mu je doticni klirik svejeresnih Kiprijanista, Saracevic, zabranio i da uzme ucesca u liturgijskoj sluzbi u preostalim Srpskim Slobodnim Crkvama, ako ne prizna njega i njegove Kiprijaniste i potcini se u bezrezervnom sasluzivanju i priznavanju njihovog “sinoda”!
Постави коментар