среда, 21. април 2010.

СТАВОВИ: ЦРКВЕНО СНИСХОЂЕЊЕ - ИКОНОМИЈА

Епископ РЗЦ - РИПЦ, Трентонски и Северно-Амерички СТЕФАН

ШТА ЈЕ ЗАПРАВО ИКОНОМИЈА?

Христос Воскресе! – Ваистину Воскресе!

Од када је дошло до сједињења Руске Заграничне Цркве под Митрополитом Лавром са Московском Патријаршијом, многи верници из Руске Заграничне Цркве потражили су прибежиште у различитим грчким и другим јурисдикцијама, углавном због потребе за Истински Православном Црквом у близини места где живе.
На њихово разочарење речено им је да треба поново (исправно) да се крсте и/или да буду поново миропомазани, јер дотична јурисдикција не прихвата икономију онако како ју је све ове године практиковала Руска Загранична Црква.
Шта је заправо икономија? То је милост, смирење и сажаљење. То је преклињање Бога да буде милостив и да нам опрости наше слабости. Када се нека особа прима кроз исповест, истински пастир (тачније јерарх) заједно са том особом моли за опроштај. Од старозаветних покајних молитава, па све до данашње молитве за опроштај која се чита на дан убиства Царске Породице (4/17. јул), они који се моле говоре: "Опрости нам јер сви смо сагрешили и скренули са пута". Ми ту укључујемо и себе, иако нисмо директно учествовали у њиховом убиству. Шта је могло да буде горе, него одвраћање од Бога и поклоњење златном телету? Но, када је Бог запретио да ће уништити све Израиљце, Мојсије је одговорио: Ако је воља Твоја, опрости им грех; а ако нећеш, избриши ме, молим Те, из књиге коју си написао (тј. из Књиге Живих – Излазак,  32:32). Е, то је заступништво!
Када дође до икономије, прави начин размишљања је следећи: колико нам је пута Бог опростио нашу сопствену непажљивост, наш немар, нашу недостојност, па нам и даље шаље Свог Светог духа, освећујући Свете Тајне?? Зар не би требало да и ми такође молимо Бога да и другима опрости прегрешења у вери? По икономији ми преклињемо нашег Господа на прихвати  нашу недостојност! На свакој Евхаристији, сваки служитељ, од "најнижег" јеромонаха до патријарха преклиње нашег Господа да му опрости његове грехе и да не одузме Свог Светог Духа од нас. Ово је још јасније изражено у "Тајним мољењима" на Литургији Светог Василија: "Немој због мојих грехова одузети Духа Твог Светог од ових Дарова који су ти предложени". Сличне скрушене речи налазимо и у свештениковим "Тајним мољењима" која претходе крштењу, но када лаик некога крштава у случају неодложне нужде такве молитве се не говоре. Чак се ни вода за крштење не благосиља!? А одувек је пракса да се такво крштење прихвата, док год је изведено онако како Христос заповеда: у име Оца и Сина и Светога Духа, и допуњава се Миропомазањем.
У Евхаристији, као и у свим другим Светим Тајнама, ми смирено молимо Господа да Својим Свемоћним Духом Светим допуни све наше недостатке. Ми заборављамо да је Света Тајна акт Духа Светога и да се не догађа кроз извршење ритуала самог по себи. Они који поново крштавају људе који "нису правилно крштени", признају без милости само стриктни ритуал, заборављајући с ким "имају посла" – са нашим Свемоћним Богом чија љубав и милост немају границе.
Мени је лично познат један случај "неправилног крштења" у коме је будући угледни архијереј био крштен као петогодишњи дечак нешто после 1920. године од стране своје баке. Због страха родитеља њеног унука у време страшних прогона верујућих у Русији, као и због сопственог слабог здравља, она га је крстила у кофи у амбару. Молитве за катихумене нису читане, вода није била благословљена на правилан начин, у кофи није  било довољно воде да би дечак био погружен. Па ипак он је у Заграничну Цркву примљен кроз миропомазање. Сви ми, без обзира на своју "праведност", увек, и то ћу да подвучем, у сваком случају, и све време потпуно зависимо од Божије милости и снисходљивости. Оспоравати праксу икономије, то значи порицати да "благодат Божија, која увек исцељује оно што је слабо, и употпуњује оно што је мањкаво, спушта се кроз полагање руку..." (молитва Свете Тајне Свештенства). Обратите пажњу на реч "увек"...
Како ови људи могу да буду сасвим сигурни да су сви јерарси који су рукоположили јерархе који су њих рукоположили били прописно крштени?! Они изгледа не могу да схвате размере конфузије и несигурности међу верујућима који су родили децу у годинама након Револуције 1917. године? Многи људи једноставно немају појма о томе у каквим су условима живели хришћани под совјетским режимом, колико су под њим страдали, и шта су морали да раде како би преживели и физички и духовно под влашћу чији је циљ био да искорени свако религиозно веровање.
Чврсто држање за слово закона, уместо за дух закона (дух љубави, милости и састрадавања), показује недостатак бриге за хиљаде Руса и Американаца који се сада даве у блату. Истински Православни Хришћани су и иначе крајње изоловани и имају врло мало парохија у којима могу да се причесте; овакве ствари чине Истинско Православље још више изолованим. Размислите: не ради се о одбацивању Црквених Канона и Догмата. Ми кроз икономију не прихватамо ваљаност Светих Тајни Московске Патријаршије (по том питању довољан је цитат Митрополита Анастасија који доле доносимо), нити је икономија проналазак модерног времена. Свети Василије Велики ју је прихватао, баш као и наш најновији светитељ, Митрополит Филарет Њујоршки (доле дајемо извод из једног његовог писма на ту тему).
Ако "Бог може и од камења овог подигнути децу Авраму" (Лука, 3:8). зар не може показати икономију и прихватити у Своје Царство (у Своју Цркву) оне за које молимо Његову милост? Рећи да то није могуће, значило би порицати безграничну милост Божију и покушавати да се Бог свеже (ограничи) Законима који су дати нама за руковођење. "Смиловаћу се коме се смилујем, и пожалићу кога пожалим" (Излазак, 33:19).
Светла Седмица 2010.
+Епископ СТЕФАН, Трентонски и Северно-Амерички

1) Митрополит Анастасије о ваљаности Светих Тајни Московске Патријаршије (цитирано из: СБОРНИК ИЗБРАННЫХ СОЧИНЕНИЙ МИТРОПОЛИТА АНАСТАСИЯ. Джорданвилль, 1948, стр. 219):
"Једно је од два: Или је Црква заиста Царство Истине, па је онда Истина ваздух без кога не можемо да дишемо, или она, као и читав свет који лежи у злу, живи у лажима и лицемерју. У том случају је све лаж: свака реч, свака молитва, свака Тајна".

2) Извод из писма Митрополита Филарета, упућеног 9. јула 1980. године свештенику В. П. у вези са питањем икономије:
"Желим такође да истакнем следеће: Катакомбна Црква у Русији повезана је са Заграничном Црквом љубављу и потпуним поверењем. Међутим, за катакомбнике је несхватљиво зашто наша Црква – пошто несумњиво зна да је совјетска јерархија издала Христа и није више носилац благодати – ипак прима клирике из совјетске цркве у чину који имају, без поновног рукополагања, као да имају благодат. Јер клир и паства примају благодат од јерархије – па ако је јерархија издала истину и лишила се благодати, онда како би клир могао да је прима? То је оно што питају катакомбници.
Одговор је једноставан. Црква има моћ да у одређеним случајевима употреби принцип такозване икономије – снисхођења. Свети Василије Велики је својевремено говорио како понекад мора бити допуштено снисхођење и тада Црквена правила не треба примењивати сасвим стриктно – како се не би догодило да велик број људи буде одбијен од Цркве. Када је наша Црква примила католичке клирике "у постојећем чину", не рукополажући их, она је деловала у складу са тим принципом. Митрополит Антоније је, разјашњавајући ово питање, истакао да католици имају спољашњу форму – непрекинуто полагање руку од апостолских времена – док благодат, коју је католичка црква изгубила, прима онај ко приступа Православној Цркви, од пуноће благодати која је Православној Цркви својствена. "Форма бива допуњена садржајем", вели Владика Антоније.
Управо тако, када примамо совјетски клир, ми примењујемо принцип икономије. Ми примамо клирике из Москве не као оне који поседују благодат, него као оне који ће је примити када се приступе. Али да признамо цркву злих као носиоца и чувара благодати – то ми наравно не можемо. Јер изван Православља нема  благодати, а совјетска црква се благодати лишила. 

ИЗВОР (Кликни!)

Владика Стефан као дечак са владикама РЗЦ

33 коментара:

serbiantrueorthodox је рекао...

Расуђивање:

Текст о Икономији који овде објављујемо је уједно и став који брани вековну праксу црквене икономије. Црквена икономија или снисхођење условљена је пастирским потребама Цркве. Она је у суштини човекољубље које је неопходно за спасење света. Црквена икономија се употребљава смо ради јединственог важног разлога, а то је олакшавање услова уласка у Цркву оних који су ван Ње.Тим чином им се пружа велика помоћ да направе одлучујући корак. Да приступе Цркви непосрамљени. Код нас у Србији досадашња пракса акривичности по свако цену недвосмислено је нанела доста велику штету светом и богоугодном делу преобраћања особа из званичне екуменистичке цркве у Истинско Православље. Основни разлог неодлучности, колебања и коначног одустајања од тог заиста суштинског спасоносног корака била је и јесте непремостива препрека "поновног" крштења. Десетине (ако не и стотине) верника, монаха па чак и клирика на тај начин су одбијени и можда неповратно изгубљени. Зато овакве и сличне ставове не би требало игнорисати. Напротив, на тај проблем треба погледати трезвено и са здравим расуђивањем у сагласности са предањем и вековном праксом икономије коју је Црква Духом Светим у многим случајевима далеке и блиске прошлости мудро употребљавала како би јеретицима или расколницима олакшала повратак у наручје Цркве. Употреба икономије није отпадништво нити апостасијно нарушавње канона. Она је једноставо начин којим се у одређеним тренуцима Црква управља и то све ради спасења људских душа. Осудити и окарактерисати икономију као апостасију и суспендовати је као такву био би заиста грех застрањења у десно раван самој тој апостасији.

Анониман је рекао...

Segment knjige:
Jeromonah Serafim Rouz
prepodobni Serafim Platinski
Ovo je tvoj dom
Zitije i izabrani tekstovi

Dodatak
Vladimir Mos
Otac Serafim Rouz:
savremeni sveti Avgustin
(prikaz knjige monaha Damaskina
,,Ne od ovog Sveta")

strana: 127
segment knjige, citat:

Drugi faktor koji je uticao da predje na liberalnu poziciju po ovom pitanju, bila je polemika oko takozvanog prekrstavanja (,, ponovog krstenja '').Naime, u Bostonu su, sa blagoslovom mitropolita Filareta, prvojerarha Ruske Zagranicne Crkve, krstili nekoliko obracenika u Pravoslavlje koji su u Rusku Zagranicnu Crkvu prethodno bili primljeni bez krstenja.Otac Serafim je ovu praksu smatrao preterano radikalnom i stetnom ( i on sam je iz protestantizma bio primljen samo kroz miropomazanje ).

Анониман је рекао...

Изворни цитат:
Another factor that influenced his conversion to the liberal position on this matter was the so-called “rebaptism” controversy. Boston, with the blessing of Metropolitan Philaret, first-hierarch of the Russian Church Abroad, had baptized several converts to Orthodoxy who had been received into the Russian Church Abroad without baptism. Fr. Seraphim considered this practice over-zealous and harmful (he himself had been received from Protestantism by chrismation only).

Анониман је рекао...

Father Seraphim Rose,

always regretted his reception into Orthodoxy by Chrismation, for which reason he unfailingly Baptized converts from Protestantism and Roman Catholicism, and this not a few in number. At the time of his acceptance, once again, there was no confusion in the Orthodox world about the nature of reception by "economy," as there is today,
the historical record and Father Seraphim’s very open statements on the matter leave no doubt that these other individuals were fully aware that the "acceptance" of their heterodox baptisms was not a recognition (this word and the word "acceptance" are often abused by ecumenists in a way that they should not be.
Father Seraphim did not favor the exercise of economy in receiving converts into Orthodoxy. This is an important point and his witness should not be misrepresented.

Nikolaj је рекао...

Навешћу цитат из књиге "Речник Спасења" Светог Макарија Оптинског у издању "Образ Светачки", година 2007, пасос "Молитва за иноверце" страна 205.Где се каже за Лутеране "... а они су крштени, премда неправилно, и приликом њиховог обраћања у нашу Цркву њих не прекрштавају, него се само одричу учења Лутеровог и помазују се светим миром." Леп пример икономије, из времена овог светитеља. Лично, мислим да је икономија понекад врло мудра опција.

Анониман је рекао...

O.Serafim je uvek krstavao sektase koji su dolazili u Pravoslavnu Crkvu.Otac Serafimu nije bijo vise klon oikonomiju,i NIKAD nebi se slozio da je to normalna praksa.
On se uvek kajao,sto sam nije bio krsten kad je primljen u Crkvu,u isto vreme Ekumenizam nije bio ni blizu de je sad,i njegov duhovni otac Sveti Jovan je odlucio kako da on bude primljen;isto vremeno Vladika Sv.Jovan je sa krstenjem primao druge,to je oikonomia/akrivia u vlast Crkve,a ne da ekumenisti/reformatori namerno menjaju "da" bi se zblizili sa sektasima.
On bi bio frapiran danas kad bi doziveo da manastir za koji je on polozio svoj zemaljski zivot da su ispod "Episkopa"Maxima koji upotrebavlja bokal za oblivanje "krstenje".

Ekumenisti sada cu da menaju celu historiju u 20-tom veku.SPC,Americka Pravoslavna crkva,Novi Kalendarci Grci,svi priznaju sektasko ruganje svete Tajne "krstenja",i jos prete svoim "svestenstvom" da cu ih kazniti ako slucajno "krste" nekog sto je vec krsten.
Ovo nije oikonomija,nego je javni jeres,golo-glav.
A knjiga je preragjena opet kad je platina manastir primljen ispod SPC leta Gospodnjeg 2003.
Vladika Stefanos sta prica vezi Rusije je validno "za tu situaciju"hitan slucaj,ali danas u Serbiu,Ameriku,ili Australiju ko ganja Crkvu da ove "zanatlije" nemaju "vremena" da izvrse svetu tajnu po pravilu?

p.s.
Na Vaznesenje Casnog Krsta 1971godine,sinod rzc ispod omofore Svetog ispovednika Filareta je odlucila da ce SVE sektase da primi samo sa PRAVOSLAVNO KRSTENJE.Zaraza ekumenizam je pocela da polako truje sve oko sebe.

p.s.s
Sto se tice Bostona i Platine;uvek je bila neka konkorencija ko je bolji i pravilniji.Na kraju krajeva obad "igumana" su 1986-89 (rascinjeni) uvaceni vise puta u nemoral-pedofelizam i nisu bili dostojni na nose Krst casni ni titulu nastojatelj,pa su obad Postali borci protiv ekumenizma i napustili rzc.

Анониман је рекао...

Da li se u SIPC ulazi kroz pokajanje ili kroz ponovno krštenje

Анониман је рекао...

Segment knjige:
Jeromonah Serafim Rouz
prepodobni Serafim Platinski Ovo je tvoj dom
Zitije i izabrani tekstovi
Izdaje: Biblioteka ,,Kotva " 2005 , Beograd.
Prevo i priredio Mladen Stankovic - urednik

Dodatak
Vladimir Mos
Otac Serafim Rouz:
savremeni sveti Avgustin
(prikaz knjige monaha Damaskina
,,Ne od ovog Sveta")
strana: 128
segment knjige, citat:

Prvo, engleski obracenici nisu bili ,,ponovo krsteni'' posto nikada nisu ni primili krstenje u bilo kojoj pravoslavnoj jurisdikciji (anglikansko oblivanje nikako ne predstavlja krstenje).
Drugo, trazeci krstenje, oni nisu delovali po nagovoru iz Bostonskog manastira, nego na podsticaj sopstvene savesti; takodje, nasuprot onome sto pise otac Damaskin, ni sam arhiepiskop Nikodim Veliko-Britanski, koji je podrzao zahtev obracenika, nije se ni na koji nacin nalazijo pod uticajem Bostona.
Trece, ni arhiepiskop Nikodim, ni obracenici nisu insistirali na tome, da svi drugi u situaciji koja je slicna njihovoj treba da budu krsteni, ili da su se pre krstenja nalazili izvan Crkve ( jer su prethodno bili primljenji u RPCZ kroz ispovest ).
******************************************************************************Dragi citatelji !!!
Drugi komentar po redosledu pod data 21 april 2010. 19.38 i ovaj komentar, napisani su od jednog istog komentatora! Ostale anonimne komentare nisu delo ovog komentatora!
******************************************************************************

serbiantrueorthodox је рекао...

Одговор на питање:
Da li se u SIPC ulazi kroz pokajanje ili kroz ponovno krštenje?

СИПЦ се држи акривијске праксе и све оне који прелазе из екуменистичких "православних" цркава у Истинско Православље, а при томе немају правилну форму крштења - прима крштењем. У случају да је над њима у истим тим црквама урађена правилна форма крштења - они се примају светом Тајном Миропомазања.

Анониман је рекао...

Само шта тражите као доказ да сам правилно крштен,како то доказати,није ваљда довољна само моја ријеч,људи мене су три пута погњурили комплетног у неком бурету?!Како знам никакав папир зато не постоји!Ја сам рецимо крштен као дијете и то у кумовој кући највјероватније неправилно прскањем,а појма немам ни да ли је тадашњи свештеник покој му души зато имао писмено одобрење надлежног епископа,јер како сам се информисао сва крштења ван Цркве изискују исто.И немојте браћо да тврдите да се нећу спасити и задобити Царство Небеско ако будем богоугодно живио,осим ако ме ви не стрпате у оно буре ваше,као што сте скоро неке чланове из покрета Збор крштавали.Преиспитајте ви ту вашу одлуку о поновном крштењу,небили задобили што више вјерника који су разочарани у водеће људе у данашњој СПЦ и који се колебају да вам приђу или не.То вам од срца,савјетујем,јер на тај начин ће се и ваша црквена заједница проширити,што ће допринијети да се и слика о истинским ревнитељима у оку обичног мирјанина информисаног путем званичне Цркве и мондијалистичких медија о вама промјени.Праштајте ако сам вас увриједио.

serbiantrueorthodox је рекао...

ОДГОВОР АНОНИМНОМ:
------------------Цитат:
„Само шта тражите као доказ да сам правилно крштен,како то доказати,није ваљда довољна само моја ријеч,људи мене су три пута погњурили комплетног у неком бурету?!Како знам никакав папир зато не постоји!Ја сам рецимо крштен као дијете и то у кумовој кући највјероватније неправилно прскањем,а појма немам ни да ли је тадашњи свештеник покој му души зато имао писмено одобрење надлежног епископа,јер како сам се информисао сва крштења ван Цркве изискују исто.И немојте браћо да тврдите да се нећу спасити и задобити Царство Небеско ако будем богоугодно живио,осим ако ме ви не стрпате у оно буре ваше,као што сте скоро неке чланове из покрета Збор крштавали.Преиспитајте ви ту вашу одлуку о поновном крштењу,небили задобили што више вјерника који су разочарани у водеће људе у данашњој СПЦ и који се колебају да вам приђу или не.То вам од срца,савјетујем,јер на тај начин ће се и ваша црквена заједница проширити,што ће допринијети да се и слика о истинским ревнитељима у оку обичног мирјанина информисаног путем званичне Цркве и мондијалистичких медија о вама промјени.Праштајте ако сам вас увриједио.“
----------------
Помало нејасан коментар али покушаћемо да вам појаснимо ваше основне недоумице. На првом месту ВАН ЦРКВЕ нема богоугодног живота, а екуменистичка СПЦ као и остале назови православне цркве које су утонуле у апостасију сергијанизма, екуменизма и новог календара, налазе се ВАН ЦРКВЕ. А изван Цркве се не може задобити Царство Небеско! Тако да једна ствар мора бити јасна: Овде је реч о начину примања чланова из неке од екуменистичко-„православних“ цркава (у овом случају из СПЦ) у Истинско Православље. Начин примања у Цркву може бити различит у зависности да ли се примењује акривија или икономија. Циљ Цркве овде на земљи је спасење рода људског и Црква некада, када је то потребно, примењује икономију (снисхођење) при примању отпалих од Цркве у неки раскол или јерес и то искључиво због тога да би олакшала улазак у Њено спасоносно наручје. Никако неби требало гледати на акривију као на нешто екстремно и негативно јер употребљавајући акривију канони се стриктно поштују и испуњавају. СИПЦ се држи акривије по томе питању и у том правцу јој упутити било какву критику било би крајње неумесно јер они који су се при примању у њено наручије крстили, урадили су оно што налажу свети канони и достојни су сваке похвале и на небу и на земљи. Потпуно друга ствар је проблем слабих, који услед неразумевања и других фактора тешко или никако не прихватају да се при преласку из екуменистичке отпадије у Истинско Православље на њима примени акривија пошто је над њима својевремено извршено неправилно крштење супротно апостолској форми са трима погружењима. Ако је то непремостив проблем и велика препрека која удаљује мноштво људи од спасења, онда у таквим случајевима Црква снисходи њиховој слабости и тада примењује икономију. Али коначан суд по том питању, тачније речено избору између акривије или икономије ипак доноси Сабор Архијереја.

Свако добро од Господа!

Анониман је рекао...

Afirmacija ikonomije u slucaju nacina primanja vernih iz zvanicnih Crkava u Istinsku je poprlilicno okasnila. Cak u ovom momentu (dok traje slucaj "Artemije",i dok postoji ocigledna, iako neformalna razlicitost u pristupu resavanja slicnih problema medju srpskim "starokalendarcima" )mozda cak i kontraproduktivna jer rusi temelje srpskog starokalendarizma koji je vec (kakav god on bio) prepoznatljiv kao rigidan i tvrdokorno orjentisan i Vasim clanovima a i ljudima koji Vas prate (simpatisu ili mrze).
Da bi izbegli corsokak pod hitno obratite paznju na kriterijume oko kojih cete se sloziti u velikoj vecini jer cete jedino tako postati i opstati aktuelni za sve potencijalne clanove iz reda sablaznjenih pripadnika SPCa kojima je, makar iz desavanja u nekoliko proteklih meseci nedvosmisleno jasno da su kola krenula nizbrdo. Sigurno ste u mnogome sami krivi za losu sliku Crkve u svetu.
Nadam se da sanse za popravni jos uvek ima i da za formiranje jednog jakog udruzenog antiekumenistickog stozera nije sve izgubljeno.
Iskreno od jednog, kako vi volite da nas nazivate , borca "iznutra"
M.

serbiantrueorthodox је рекао...

У вези конфузије како нас ословљавати и називати:

Свуда у свету користи се већ деценијама опште прихваћен назив „Истински Православни Хришћани“ или „Истински Православна Црква“ који и јесте најисправнији, а назив „зилоти“ што у преводу са Грчког језика значи „ревнитељи“ обично се користи искључиво за светогорске монахе који су супротстављајући се апостасији прекинули црквено општење са званичним православљем. Назив „старокалендарци“ се природно користи у Грчкој, Румунији или Бугарској где је званична црква поред екуменизма прешла и на нови календар, те се на тај начин прави разлика између екумениста - новокалендараца и Истински Православних Хришћана. Стога је јасно да се коначно треба избистрити ова конфузија о разноликим називима за ИПХ Србије.
Хвала на разумевању.

Анониман је рекао...

Зашто би се неко саблазнио о прелепи православни обред крштења. Акривија је увек сигурнија и ако не треба одбацити икономију коју у одређеним случајевима ИПХ Србије одувек и примењује.На пример у случајевима старијих, болесних, оних који су крстени пре пада СПЦа у јерес сем уколико не ѕахтевају другачије.Исто мислим да би многима примљеним по икономији касније било жао сто немају православну форму крштења а таквих слуцајева већ има. Опростите ако грешим.

Анониман је рекао...

COMMUNIQUE OF THE HOLY EPARCHIAL SYNOD

Apr 23, 2010

New York - The Holy Eparchial Synod of the Holy Archdiocese of America convened in its regular Spring Session in the Synodal Chamber of the HolyArchdiocese in New York, on April 21st and 22nd, 2010, under the chairmanship of His Eminence Archbishop Demetrios.

The Holy Eparchial Synod deliberated on the following issues:

Liturgical Issues: It was announced that the Ecumenical Patriarchate approved the submitted text of the Holy Prothesis and the Divine Liturgy, with liturgical rubrics by the Synod, so that it may be translated into the English language. Additionally, the Synod assigned to the Synodal Committee in charge of liturgical issues the responsibility to prepare similar texts for Sacred Services, Orthros and Vespers. Furthermore, the Synod completed its work on the text of the Service of Receiving non-Orthodox Christians into the Orthodox Church through Chrismation

Hristos Voskrese!
Evovam koliko daleko je otislo 'svetsko pravoslavlje,!
Starigradska Patriarsija je odobrila sada text za sluzbu za primljane sektase u Pravoslavnu Crkvu kroz miripodmazanje.

Svesteno sluzitelji u IPC-Serbije znaju bolje i mogu da bolje obljasne situaciju.Ali ovo je za sve nas budilnik na koliko je sati u stvarnosti.Ovo je javo prihvatanje 'krstenja,sektasa i sada su uveli novotariju 'podmazivanje-mirom,da mogu prici ne-kirsteni(katolici,protostanti,).Nikad nije postojala razdvojena sluzba primlajana ne-kirstene,bez kirstenja,kao sto sad se desava.
Blagodarite Gospodu verna deco Svetog Vladike Nikolaja u Istinskom Pravoslavlju u Svetoj Srbii sto imate Pravo Rukovodstvo i Svestenosluzitelje,koji su verni i poslusni Svetoj Hristovoj Crkvi.
***Administratori ako imate vrme zamoli bi vas da prevedete i da objasnite ovaj jeres***

Анониман је рекао...

Реците ми како ви Истински Православни Хришћани Србије гледате на блаженопочивше владику Св Николаја жичког и авву Јустина Поповића,будући да су поред одступања у тадашњој СПЦ,остали у њој,јесу ли они за вас били ван Цркве или не,или јеретици или не знам шта,будући да су молитвено општили и на Литургијама помињали архијереје које ето комунисти поставише у Цркви.

serbiantrueorthodox је рекао...

На питање о ставу СИПЦ према Српским великанима свештеномученику Николају Жичком и Охридском и о. Јустину одговарамо у контексту става наше редакције, пошто званичан став СИПЦ по том питању још није донет.

Свештеномученика Николаја Истински Православни Хришћани Србије веома поштују. Неки се залажу за његову канонизацију од стране СИПЦ. Његове мошти су присутне у нашим храмовима и верни им подају поштовање као светим моштима.
СвешМуч. Николај је прекинуо општење са Београдском патријаршијом и као мученик је пострадао ван ње. Руска јурисдикција којој је припадао пред крај живота није била баш канонска пошто су се одвојили од РЗЦ. Ипак њихово тадашње стање се још могло толерисати јер је то одвајање било свеже и званично нису били екуменистички настројени нити су у то време били у општењу са Совјетском црквом. СвешМуч. Николај је био велики борац за чистоту и слободу православља и противник новог календара, сергијанизма, модернизма итд. Иако се званично није придружио ни једној Истински Православној Цркви, његова црквена позиција у тренутку мученичког краја живота може се толерисати.

Док је код оца Јустина потпуно друга ситуација. Он је до краја свог живота остао у пуном општењу са Београдском патријаршијом. На речи је био исповедник али не и на делу! Са новокалендарцима (које је признавао као Цркву) је до краја живота имао веома присне односе, знао је, можда више од многих, у каквом ужасном је стању било тадашње светско православље и засигурно је знао за постојање Исповедничких Истинских Православних Цркава Грчке, Русије, Румуније као и РЗЦ. Но уз све то он је као делатне исповедник остао парализован. Истински Православни Хришћани га поштују широм света као великог ревнитеља, исповедника и браниоца православља АЛИ (!) суштински НЕПОТПУНОГ јер своје речи није потврдио делом, а зна се шта каже јеванђеља за онога који много зна, а не дела... Друго он је својим примером направио неизмерну штету Српском православљу јер данас (иако се од тада до сада много шта погоршало) многи следећи његов негативан пример не прекидају општење са јеретицима.
Трећа ставка није толика битна али је и те како незанемарљива, а то је плод који је он оставио за собом - његови ученици који су се узгред (са његовим благословом) школовали по разноразним белосветским јеретичким училиштима.

Анониман је рекао...

Колико је поуздан податак да је О.Јустин прекинуо да помиње петријерха Германа на слуђжбама? И да ли постоји довољно података о последњим годинама његовог живота када се зна да је боравио у некој врсти кућног притвора где је свака информација контролисана од стране комуниста. Постоји ли могућност даје и поступио по ономе што је писао? Могу ли се литерарна дела сматрати светачким и поред недовољно јасне биографије аутора?

serbiantrueorthodox је рекао...

Отац Јустин је неоспорно велики православни богослов али непотпун и недоречен по веома важним питањима вере из онога времена у којем је и живео те је стога и споран. Није важно да ли је помињао г. Германа или не јер је свакако помињао свог месног епископа који је опет у општењу са самим г. Германом. Његов коначни став је био јасан без обзира на кућни притвор јер није на делу исповедио оно о чему је писао, а уз то био је веома присан до краја свог живота са новокалендарским новаторима - расколницима како Грчким тако и Румунским. На жалост констатујемо да је једноставно био свом душом органски везан за Светско екуменистичко - новокалендарско - сергијанско "православље". То је жалостна реалност.

Анониман је рекао...

Moguce je da Beogradska Patrijarsija usled nedostatka Duha pokusa da novonastalu prazninu ispuni ishitrenim "stancovanjem " staraca , svetitelja ,cudotvoraca, valelepnim hramovima ... Sve to s ciljem da opravda pogresnu poziciju na kojoj se nalazi vec vise decenija. Nista ne treba prihvatati zdravo za gotovo vec dobro proveriti u svetlu pravoslavnog predanja i s tim ne zuriti. Smatram da su velikani kao sto su Nikolaj Zicki i O. Justin najvise postradali upravo od patrijarsije koja ih je kanonizovala sa namerom da se skrije iza njih.Potsetimo i O.justin je bio najaci njen kriticar i verujem da samo nije stigo da istupi. Tudjim se kite jer svoje nemaju.

Vasilios Mistakis је рекао...

Pomaze Bog, Nekoliko rijeci bih kazao po pitanju ikonomije u slucajevima krstavanja i primanja u okrilje Istinite Pravoslavne Crkve. Sjetimo se samo sto je jedna malena knjizica,dzepnog formata,naziva:”Pogruzenje,istinsko krstenje” uradila za sirenje istinskog pravoslavlja.To je bilo cudo.Vecina ljudi koja je prisla Istinitoj Crkvi,prevashodno je to uradila zbog ne pravilnog krstenja u zvanicnoj crkvi. Za ikonomiju po tom pitanju treba dobro razmisliti,da li danas ima uslova za ikonomiju?Mislim da nema.Pravilna forma krstenja je jedan od nosecih stubova istine koji pravi razliku pomedju istinski pravoslavnih i ostalih lzepravoslavaca.Sagledavajuci ovaj istorijski trenutak(slozicemo se da su ovo potonja vremena) uvodjenje ikonomije po tom pitanju bi,mozda,dovelo do, nesto veceg broja clanova crkve, ali bi sa druge strane ucinila to da “so obljutavi”.Vidimo iz istorijskog primjera Ruske Pravoslavne Crkve Zagranicne da je,izmedju ostalog,i ikonomija dovela da se ta Crkva srusi kao kula od karata i samoubilacki padne pod svoju anatemu.Primjenjivanje ikonomije u nasu Crkvu bi donijelo taj, “ni vruci ni hladni” duh. To bi se desilo i kod nas, kad sa istorijske scene podje prva plejada Otaca istinitog pravoslavlja u Srbiji.Krenule bi razne “ikonomije” po razlicitim pitanjima, i nista,ama bas nista nas ne bi razlikovalo od ekumenista. Ona dusa koja trazi Hrista,iskreno ga trazi,sa radoscu ce se krstiti trokratnim pogruzenjem i sve prepreke po tom pitanju ubrajace u nista.Oni,koji se kolebaju i kada pridju istinitom pravoslavlju, i tada ce se kolebati po drugim pitanjima.Istinitom pravoslavlju nije potrebna brojnost, jer mi nismo pokret,niti politicka partija,nego smo Crkva Hristova.Imamo prorocanstva divnih ruskih Svetih Otaca koji govore o istinitim hriscanima u potonjim vremenima, u kojima se kaze da ce mnogi nositi to ime,ali nece biti takvoga duha.Opasno je ikonomisati u ovim potonjim vremenima,a onaj koji je zedan “vode zive” ,njega ce dovesti Gospod do svoje Crkve. Zato smatram za Boziji Promisao stav naseg Svestenog Sinoda da se drzi akrivija,jer stvarno nema uslova za ikonomiju. Oprostite na ovom mom “kafanskom”bogoslovlju.Nijesam pozvan da raspravljam po tim pitanjima, ali kao clan Jedne Svete Saborne i Apostolske Crkve iznosim moje skudoumno misljenje. Prosim molitve nasih svestenika,monaha manastira Sv.Kirila i Metodija i monahinja novostjenickog manastira(da me upisu u pomjanik). Svako dobro od Gospoda, gresni Vasilije crnogorski

serbiantrueorthodox је рекао...

Редакција блога СрбинИП је преместила коментар (који није био објављен) по питању икономије, аутора брата Василија Мистовића са текста "Свети Сава инаше доба" на овај текст како би одржала ред и поредак да се коментари баве темом које се дотичу текстови. Молимо читаоце да се држе тог правила како не бисмо били принуђени да ради одржавања реда не објављујемо коментаре који нису уско везани за тематику текста.

Хвала на разумевању,
Редакција блога СрбинИП

serbiantrueorthodox је рекао...

Брате Василије, овде се изнело доста ставова,позитивних или негативних (али у сваком случају конструктивних и корисних) по питању примене икономије. Ово питање је веома озбиљна и комплексна ствар која се не може свести на неко ћаскање верника и изношење својих личних симпатија према једној или другој црквеној пракси. У ствари ова коментар - полемика се једино и може свести на ниво багочестивог ћаскања које, како смо рекли, може бити веома корисно као ГЛАС ВЕРНОГ НАРОДА који може да утиче на тако важне и велике црквене одлуке попут ове.

Подељеност по овом питању је очигледна. Једни говоре да је икономија насушно потребна, а други своде примену икономије на ниво издаје православља. Знамо из историје цркве да су се ове две праксе - икономија и акривија међусобно смењивале током векова у разним помесним црквама. Тако да примену икономије као историјски оправдане од мноштва православних помесних цркава не можемо оповргнути или осудити као, не дај Боже, отпадништво.
Савремена пракса помесних цркава истинског православља се разликује. Наиме, РИПЦ су верни пракси икономије која је остала као наслеђе пререволуционарне, тако и заграничне Цркве, а ГИПЦ прати наслеђе Грчке Цркве пре промене календара. Наравно, ова поређења се односе на примање у крило Истинске Цркве само јеретика који су предалеко од православља: римокатолика, протестаната, разних секташа итд. У новијем периоду појавио се нови вид јеретика - православни екуменисти, који су, ако се може тако рећи још "свежи" и који се оптужују за јереси екуменизма, сергијанизма и новокалендарски раскол. Савремене ИПЦ Руска и Грчка су ову нову јерес анатемисали али по питању примања особа из те јереси у крило Истинске Цркве, нарочито ако су неправилно крштени обливањем или кропљењем доста дуго нису предузимали никакве радикалне одлуке да њих треба прекрштавати. За Руску ИПЦ је јасно да тако нешто није предузимала јер се до недавно држала вековне праксе Руске Цркве да чак ни католике, ни протестанте не прекрштава него их само миропомазује. Сада је то наравно промењено у корист прекрштавања, а остало је питање примања особа које долазе из екуменистичких "православних" цркава. Код Грчке ИПЦ питање примања особа које долазе из екуменистичких "православних" цркава такође није било решено до недавно. Навешћемо пример наших срба светогорских зилота међу којима је био и о. Акакије да су као неправилно крштени из екуменистичке СПЦ примљени у ГИПЦ само покајањем (чак ни миропомазањем! То је било 1996.), после чега су се неколико месеци причешћивали. Тек након самоиницијативе и притиска на Синод Грчке ИПЦ они су поновно крштени и наравно миропомазани. Од тада су почели да притичу многи словени, грузини и други тражећи од ГИПЦ поновно крштење. После тога је Синод донео званичну одлуку - енциклику да се све особе које долазе из бивших комунистичких источних земаља (о грцима ни помена), а не поседују правилно крштење имају крстити. Таква пракса над грцима није примењивана што је изазвало не мале скандале. Мноштво грка старокалендараца се јављало да нису правилно крштени и они су одбијани због бојазни да се такво питање не покрене међу грцима који су из новог календара као обливанци прешли на стари. Такође, постојала је бојазан да се таква пракса покрене и у самом чину примања грка новокалендараца који су наравно већином обливани. То значи, да грци стриктно не примењују акривију над својим грцима да их не би одбили од преласка на стари календар. Отуда и толика бројност верника ГИПЦ. (следи наставак)

serbiantrueorthodox је рекао...

(наставак одговора брату Василију)
Сада ти исти грци условљавају русе да напусте вековно наслеђе Руске помесне Цркве и да пређу на грчку праксу која фактички ни не постоји него се упражњава само према словенима који прилазе Гркој ИПЦ. Дупли аршини и акривија само на папиру. Једини који стриктно све прекрштава је бивши матејевац, данашњи Првојерарх ГИПЦ Владика Калиник. Ако има Грка који су се прекрстили то су урадили или код Владике Калининика или (тајно) код есфигменског игумана архимандрита Методија. Значи, на инсистирање срба питање прекрштавања је покренуто у ГИПЦ.

Друго, одлука прекрштавања, тј. примена акривије у СИПЦ није донета, тј. изнедрена од саме СИПЦ него је увезена споља од стране ГИПЦ. СИПЦ као аутоктона младица изникла на српској земљи и из српског народа и као домаћин који брине о своме добру и користи за српски народи и као добар познавалац самог себе мора донети сопствену одлуку по том питању. При доношењу те одлуке морају се узети у обзир разне околности. Вековна пракса Српске Цркве по том питању. Менталитет Српског народа и његова црквеност. Саветовати се и са другим помесним црквама, нпр. са РИПЦ. Узети у обзир и незваничну праксу ГИПЦ. Не треба одбацити досадашњу (петнаестогодишњу) праксу реакција, позитивних или негативних, српског народа на прекрштавање као услова за прелазак из екуменистичке СПЦ у СИПЦ. И наравно и мишљење клира и народа саме СИПЦ. У сваком случају то је једно веома озбиљно питање које неће моћи да се реши на брзину и тек тако. Требаће доста времена, конструктивних разговора, реферата, извештаја, размене мишљења и полемика како би се донела коначна одлука по овом питању која обавезно мора проистећи из ове средине и од овога народа. Наравно, на основу канона, црквеног предања, историје и праксе. Овакве коментар - полемике и текако дају допринос решењу овог питања јер едукују верни народ и зато их треба неговати.

Редакција блога СрбинИП

serbiantrueorthodox је рекао...

Имамо много и премного примера у ових 15 година сведочења Истинског Православља у Србији да је многе часне, озбиљне и благочестиве клирике и вернике из званичне СПЦ одбила пракса прекрштавања као неприкосновени услов за прелазак у Истинско Православље.
Да ли је то позитивно или негативно?
Да ли би олакшање прелазећима било корисно или погубно за СИПЦ?
Да ли би се Истинска Црква тиме раслабила и обљутавела?
Та питања остају отворена.
Поређење са Руском Заграничном Црквом и њеним гашењем у контексту икономије је чиста хипотеза. Постепено гашење је плод нестанка плејаде великих отаца и њихових ученика старе дореволуционарне царистичке Русије који су се такође држали икономије. Долазак на сцену нових генерација одраслих на западу или придошлих из Совјетске Русије учинио је своје. Нешто слично се може (не дај Боже) очекивати и у Грчкој ИПЦ. Та смена генерација се већ живо осећа. И то нема везе са акривијом или икономијом.
Не уводи се ни у једну цркву икономија због придобијања народа као што је то случај код политичких странака, Боже сачувај! Икономија се уводи као олакшање, тј. шире отварање врата цркве за оне којима би нека канонска ставка била препрека уласку у цркву. Снисходећи њиховој слабости Црква пастирски реагује икономијом и даје им могућност олакшања услова за улазак у Цркву. На пример, и пракса које се држе ГИПЦ је само наизглед акривија, а уствари је такође икономија. Наиме, особе које долазе из екуменистичког "православља", долазе из јеретичке заједнице која је изван Једне Свете. Ван Цркве, као што сви знамо, нема спасење, нема Светих Тајни, те тиме нема ни истинског крштења. Тако да су по пуној акривији те особе дефинитивно НЕКРШТЕНЕ! ГИПЦ их "акривијски" прима као крштене само миропомазањем, тј. непокрштава их, тј. признаје ПО ИКОНОМИЈИ њихово "крштење" које је безблагодатно и празно обављено ван Цркве. Шта рећи на то? Недавно је најдоследнији (читај најекстремнији) матејевац "митрополит" Кирик Кондојанис објавио заједно са својим "Синодом" и којекаквим по еклисиологији матејевским "синодима" Афричке, Румунске, Руске, Кипарске цркве да они не признају ни једно крштење ван својих изолованих јурисдикција чак ни матејевска крштења других раздељених матејевских групација, а да не говоримо о флоринцима и осталим старокалендарцима и "православним" екуменистима. По таквој акриволошкој логици он и они сањиме су данас на свету најдоследнији чувари строгог исповедања вере и стриктног испуњавања канона. И по тој логици он једини упражњава праксу акривије онако како треба, док су сви остали апостати... Сачувај Боже!

Vasilios Mistakis је рекао...

Pomaze Bog,
pristupanje istinskom pravoslavlju ja ne bih nazivao "prekrstavanjem".Postoji enciklika GOH koja se nije mjenjala od vremena ppriznavanja hirotonija GOH od strane Ruske Zagranicne Crkve Pravoslavne.Da li se ta enciklika postovala ili ne od strane samih Grka to je sada drugo pitanje.
I sve da ste u pravu u ovome sto ste naveli, da li Vas istorijski momenat u kojem zivite ne navodi na razmisljanje da je krstenje-istinsko pogruzenje moguci kamen o kojem su se "razbili" mnogi?Vecina istinito pravoslavnih u Srbiji i Crnoj Gori su prisla GOH-u iz tog razloga.Vrlo dobro znamo da su oca Akakija u Grckoj zvali "fanatikos" jer se drzao akrivije.Ali zasto sada kada i nas Svesteni Sinod i Arhiepiskop insistiraju na akriviji u Srbiji se lagano na "mala vrata" uvodi ikonomija?Za sada kao ideja?Hocemo li se svi sloziti oko onog sto sam rekao u prethodnom komentaru da onaj koji trazi Hrista sve prepreke ce ubrajati u nista i sa radoscu ce se krstiti pravilno?Drugo,pocetkom sedamdesetih ista Zagranicna Crkva je donijela odluku o poostravanju(izvor V.Mos-Letopis velike bitke)primanja u pravoslavlje katolika,protenstanata i drugih i donijela odluku da se mora novoobraceni krstiti trikratnim pogruzenjem,jedino u nekim vanrednim okolnostima i obavezno sa blagoslovom nadleznog episkopa.Tako da prica o visevjekovnoj praksi Rusa i praksi nas Srba,ne pije vodu.Mozda je to povezano sa grckim ne priznavanjem hirotonija Ruske istinite crkve,ali ja u to ne ulazim.Prica o vaskrsu pravoslavlja u Srbiji i prilaska Artemijevaca istinskom pravoslavlju u slucaju ikonomije ne pije vodu i nece se desiti,a vrijeme neka bude svjedok.Ako neko misli sa formulacijom: "da necu da pristupim Hristu ako nema pravoslavnog episkopa srbina" taj nema sto da trazi u pravoslavlju i potpada pod anatemu otaca o etnofiletizmu.Jer,braco moja,meni je miliji Hrist od nacionalne pripadnosti.A ja sam Srbin i dusom i srcem.

Vasilios Mistakis је рекао...

I na kraju da Vas podsjetim da je tadasnji Episkop Kalinik(sada Arhiepiskop) prilikom potonje posjete Srbiji na pitanje da Grci primajuu Crkvu ne praktikujuci akriviju rekao:Da on za to licno ne zna i da ga niko i nije pitao za to.A,ako je to neko uradio bez blagoslova, to ide na dusu tog koji se oglusio o encikliku Sv.Sinoda i da ce za to odgovarati Gospodu.Prisutni su bili O.Stefan i O.Nektarije.Molim da se i ovo objavi.

serbiantrueorthodox је рекао...

Брате Василије, већ смо у претходним коментарима поменули да је својевремено РЗЦ донекле, а РИПЦ у потпуности построжила праксу примања католика, проестаната и њима сличних. Пракса икономије се данас односи само на оне особе које прилазе из Светског православља. Што се тиче енциклике, вероватно се мисли на енциклику о прекрштавању, она је састављена тек деведесетих година прошлог века (XX). Друго, у РИПЦ за разлику од многих случајева у ГИПЦ, сви који спознају потребу исправљања форме крштења, тј. поновног крштења слободно се крштавају. (Подсетимо да је у ГИПЦ, у неким епархијама, постојала незванична забрана прекрштавања) Икономија се примењује само над оним људима који то не могу да прихвате, а којих је много. Значи, РИПЦ се не придржава икономије као догме која се не сме нарушити, напротив, сви они који то схвате и зажеле, како смо рекли, крштавају се без икаквих препрека. Црква апсолутно има право да олакша слабима улаз у Цркву и то РИПЦ ради званично, а ГИПЦ не званично.

А када је реч о српском епископату никоме није јасно зашто Србија нема свога архијереја? Зар је насушна и сасвим природна потреба која је оправдана свим могућим канонима православне Цркве - етнофилетизам?!? Зашто Грчка Црква држи Србију као удову - цркву више од једне ипо деценије када канони недвосмислено говоре о томе да једна обудовела епархија, а камоли цела црквена област једне помесне цркве, мора да се попуни после три месеца. Зар не личи на етнофилетизам чињеница да грчки егзарх упорно управља туђом црквеном облашћу једне помесне цркве потпуно неоправдано и чак неефикасно већ петанаест година? Зашто? Сваком здраворазумном човеку то није јасно. Зашто се свети Сава одметнуо од свог надлежног епископа - архиепископа охридског Димитрија Хоматијана и "неканонски" затражио помоћ од Никејског патријарха? Радио је то за добро Српског народа, тј. да Срби добију своје српске епископе уместо грчких и да се Српска црква у односу на грчку осамостали. Зар је он био етнофилетиста и зар му је српство било важније од Христа? Зар он због тога потпада под анатему за јерес етнофитеизма? Па свети Сава је тада већ био "анатемисан" од свог надлежног епископа али за људске осуде није много марио, старао се о Божијем делу и бризи за његов народ и народну - националну Српску Цркву. Зар смо дочекали време да је србима светосавцима потпуно нормално и природно да над Српском Црквом епископује епископ грк и да парафразирају у овом контексту бесмислену и од стране грка крајње лицемерну фразу да је православље анационално и томе слично?!?

serbiantrueorthodox је рекао...

Било би илузорно очекивати да Владика Калиник тако нешто пред јавношћу потврди. Он је сигурно упућен у тај проблем јер је доста верника ГИПЦ који су својевремено при прелазу из новог у стари календар (а били су обливанци) примани само миропомазањем долазили у његов манастир надомак Коринта да их он крсти, пошто су ГИПЦ епископи епархија којима су они припадали то одлучно одбијали.
То су већином били млади људи који су у контакту са србима зилотима са Свете Горе спознали проблем крштења и на основу тога су и покретали то питање. То је веома мали број људи који су били у прилици да се наовакав спонтани начин едукују, а колики је број оних верника који о томе питању не знају ама баш ништа, можемо само претпоставити. Знамо за неколико случајева словенских клирика који су у неким парохијама ГИПЦ започели едукациону мисију по том питању као и то да су из тог разлога врло брзо од својих надлежних архијереја били санкционисани. За ове случајеве из прве руке зна и сам Владика Калиник.

Анониман је рекао...

Василије Црногорче контрадикторан си!
Кажеш: "Jer,braco moja,meni je miliji Hrist od nacionalne pripadnosti.A ja sam Srbin i dusom i srcem." Ово велиш, а потписа се по грчки?

Vasilios Mistakis је рекао...

Blagodarim na odgovorima,
Arhiepiskop Kalinik,ako Bog da,dolazi u Srbiju nakon Vaskrsa,tako da se nadam da ce odgovoriti na nedoumice koje su se pojavile.Porediti vrijeme i okolnosti Sv.Save sa danasnjim,mislim da nije dobro,to su dva potpuno drugacija konteksta.Vjerujte,nemam ja nista protiv da Srbija dobije episkopa,vec se tu namecu neka druga pitanja.Ali,da ne bih sirio raspravu jer su se vec pojavile mnoge turbulencije i kriva shvatanja zavrsicu ovu raspravu sa moje strane.Blagodarim sto ste objavili moje komentare,a nadam se da ce mnoge nedoumice oko stanja u Srbiji razrijesiti Arhiepiskop svojim dolaskom.Na kraju bih odgovorio anonimnom: ja sam se,makar,potpisao i po grcki a ti,brate bas nikako,nego kako ti dolikuje:anonimno.A da bih zadovoljio tvoje srbstvo,eto prilike da se potpisem i po srbski:Војислав(Василије)Мистовић,село Ресник(засеок Церјак)Крагујевац,Србија.

Анониман је рекао...

Ипак треба правити разлику код примања у Цркву католика, протестаната и др. у односу на примање људи из официјалног православља.

serbiantrueorthodox је рекао...

Икономија је привремено одступање од акривије, и то не у суштинским стварима, „ради већег добитка“ (овде се наравно мисли на спасење људских душа).
„Као што они који плове морима, када прети бура и у опасности је лађа, избацују део товара да би спасили остатак“ и сам брод са свим путницима, „тако и ми у стварима када није могуће сачувати тачност у свему, изостављамо нешто, да не бисмо претрпели штету у свему“.

Другим речима, примена икономије наступа када одступањем од акривије у стварима које нису суштинског карактера очекујемо да произађе веће добро, или да се избегне веће зло.
Акривија је пак потпуно чување свих догмата Вере, освећујућих тајни и важећих црквених правила и обичаја. Циљ акривије је чување јединства и поретка у Цркви, и тиме постизање спасења људи и уопште напретка Цркве.
Када међутим неодступна примена једног нпр. Канона у конкретном случају онемогућава постизање тога циља, тада се може испитати да ли ограничавање његовог важења доприноси достизању циља.
Примена икономије уосталом представља наставак и подражавање божанске икономије, божанског оваплоћења. То је израз духа љубави који прожима Цркву, из којега произилази разумевање и снисхођење човековим слабостима.
А да је икономија резултат управо таквог хришћанског расположења, а не са циљем нарушавања поретка, види се из чињенице да је њена примена привременог карактера (краће или дуже време, зависно од околности), као и од промишљања и обазривости приликом њене примене.
„Привремено и са оправданим разлогом“, каже свети Теодор Студит, треба надлежни орган да је примењује, како не би уместо користи проузроковао штету, као што је саблажњавање верних, или да се преседан претвори у правило.
Тврдња да је икономија одступање од акривије које има привремени карактер и примењује се ради ванредних разлога, јасно се уочава из чињенице да се примена икономије не претвара у правило, него представља изузетак од правила само за одређени случај.
Свети Теодор Студит упућује да је икономија заправо акривија, када се примењује исправно у односу на време, начин и циљ, али је такође прекршај, безакоње када се примењује погрешно.
Да би то потврдио наводи пример – привремену промену путање једног брода, из разлога јаке буре. Овде се јасно види да је икономија (уствари привремена промена руте) заправо акривија, јер осигурава достизање коначног циља путање брода, док би акривија (наставак путовања насупрот олуји) значила уништење.