Сачувајмо верност истинској Цркви

Архиепископ Аверкије Џорданвилски

„АКО ЛИ (КО) ЦРКВУ НЕ ПОСЛУША,

НЕКА ТИ БУДЕ КАО НЕЗНАБОЖАЦ

И ЦАРИНИК“  (Мт. 18,17)

            Ове страшне речи  Самога Господа нашега Исуса Христа чусмо у Светом Јеванђељу које је данас читано. Дужни смо да их свагда имамо на уму, но пре свега – да правилно разумемо њихов смисао и значење.

            Зашто је то тако?

            Праштајући се са Својим ученицима на Тајној Вечери, Господ им је, тешећи их ожалошћене због њиховог скорог растанка од Божанственог Учитеља, рекао: Нећу вас оставити сироте... умолићу Оца и даће вам другога Утешитеља да пребива са вама вавек – Духа Истине (Јн. 14, 16)... А када дође Он, Дух Истине, увешће вас у сву истину (Јн. 16,13)... Он ће вас научити свему и подсетиће вас на све што вам рекох (Јн. 14,26).

            Господ је обећање испунио у десети дан по Своме Вазнесењу (или у педесети дан по Васкрсењу). У велики и славни дан Педесетнице обећани Утешитељ – Дух Свети – Дух Истине сишао је на Апостоле и на земљи се јавило Царство Божје које дође у сили (Мк. 1,9), Царство о Којем је Господ неретко говорио током Свога земног живота: Црква Христова. Цркви Својој Господ је дао велико обећање, рекавши још раније: Сазидаћу Цркву Своју и врата адова неће јој одолети (Мт. 16,18).

            Црква Христова је – Царство Духа Божјег, скривница благодати Духа Светога, а заједно са тиме и скривница Божанствене Истине, будући да је Дух Свети, по речима Самога Христа Спаситеља, Дух Истине. Ето зашто је велики Апостол незнабожаца Свети Павле писао своме ученику Тимотеју: Црква Бога Живога је стуб и тврђава Истине (1.Тим. 3,15).

            Црква је Христова сва испуњена Божанственом Истином и све је у њој – само Истина. Не може у њој бити никакве неправде, никакве лажи, будући да она чува учење Христово које је Истина, како је рекао Сам Господ Исусу Христос на Пилатовом суду: Ја сам за то и рођен и за то сам дошао на свет да сведочим истину и свако ко је од истине слуша глас мој (Јн. 18,37).

            Када је Господ Исус Христос говорио: Ако (ко) Цркву не послуша, нека ти буде као незнабожац и цариник (Мт. 18,17). Он је, разуме се , у виду имао истинску Цркву – Ону која свето и непоколебиво чува неповређено и неискварено чисто учење Христово и која је сасвим туђа ма каквој лажи и неправди. Свака лаж и неправда савршено су неспојиве са истином Цркве Христове, будући да је лаж од ђавола, како је јасно рекао Господ Јудејима који су упорно одбијали да поверују у Њега: Вама је отац ђаво и похоте оца својега хоћете да творите. Он беше човекоубица од искони и у истини не стоји, јер нема иситне у њему; када лаж говори, своје говори, јар он је лажа и отац лажи (Јн. 8,44).

            И заиста: човекоубиство и лаж тесно су повезани – човекоубиство води лажи, а лаж често човекоубиству. И једно и друго долазе од ђавола и зато у истинској Цркви места не могу имати.

            Ето како ми треба да процењујемо оно што се данас у свету догађа.

            Где је истинска Црква Христова?

            То је, ван сваке сумње, наша Источна Православна Црква, будући да једина она свето и непоколебиво већ двадесет векова чува веру Христову чистом, неповређеном и никаквим људским мудровањима исквареном. То признају чак и непријатељи Цркве, стављајући јој и кривицу и корећи је због тога што није „прогресивна“, што „не иде у корак са временом“ и што је „окамењена“.

            Но управо је та „оптужба“ нејвеће признање нашој Цркви и верно сведочанство њене истинитости које долази од других.

            На нашу велику жалост, ипак, многе Помесне Цркве, у личности неких својих јерараха, па чак и својих глава, а да се не говори о свештенослужитељима и простим верницима, почеле су да одступају од Православља, премда не престају да себе називају „православнима“. Сви сте ви, свакако, слушали и читали о сусретима константинопољског патријарха Атинагоре са папом римским Павлом VI, о њиховим загрљајима и целивању и о томе како патријарх Атинагора, како је сам изјавио, већ помиње папу на првом месту, пре свих источних патријараха.

            Ето зашто нам сада већ није довољно да се називамо само православнима, када и одступници од Православља настављају да себе тако лицемерно именују, него је потребно да се назовемо истински правосавним хришћанима.

            Браћо и сестре! Може бити да је близу дан и час када ће бити потребно да у овом, такозваном „слободном“, свету, како бисмо спасили чистоту своје истините православне вере и Цркве, и ми сиђемо у катакомбе. Не дозволимо да се преластимо ђаволском лажју, тим дејством лажи  која већ тријумфује у целоме свету, како је о томе прорицао Свети Апостол Павле, говорећи да ће доћи време у којем ће људи веровати лажи (2. Сол. 2,11). Будимо чврсти и непоколебиви у исповедању чисте и неповређене вере Христове, сачувајмо верност истинској Цркви, имајући стално на уму упозоравајуће речи Светога Апостола, које смо и данас слушали на Божанственој Литургији: Пазите добро како живите!(Еф. 5,15). Амин.

            А ко се влада другачије, на тога се у пуној мери односи страшна претња Христова: Ако ли тај рђави слуга рече у срцу своме: „неће мој господар још задуго доћи“, и почне тући другове своје, а јести и пити са пијаницама – доћи ће господар тога слуге у дан када се не нада и у час када не мисли и расећиће га напола и даће му удео са лицемерима; онде ће бити плач и шкргут зуба (Мт. 24,48-51).

            Ето чега ми и треба да се бојимо више од свега!

            Да, дођи, Госопде Исусе!