АКТУЕЛНОСТИ

Јеромонах Акакије
Размишљање о избору новог патријарха за званичну СПЦ


На нас Истински Православне Хришћане Србије избор новог патријарха званичне СПЦ, тј. личности која ће преузети кормило брода који је већ увелико изашао на злокобну пучину светских интеграција и екуменистичке глобализације религије, неће много утицати. Ипак, тај избор нас не оставља равнодушне пошто велика већина Срба који себе сматрају православнима и даље поклања своје верско поверење цркви која већ више од пола века не плови сигурним водама истинског Православља. Онаквог Православља каквог смо га наследили од светог оца нашега Саве првог архиепископа Српског као и његових наследника редом, све до последњег канонског поглавара Српске Цркве, блажене успомене патријарха Гаврила Дожића.
Данашња званична Српска црква већ деценијама пребива у екуменистичком покрету, оличеном кроз Светски Савез Цркава као његов живи и активни органски члан у заједници са осталом породицом православних екуменистичких цркава на челу са Васељенском патријаршијом. Као таква она кроз зловерни екуменизам хита ка коначном циљу, учвршћењу једне универзалне, глобалне панрелигије која је већ сада реални религиозни пандам будућој Светској влади – Уједињеним нацијама. Јерес екуменизма која и води све светске религије овом апокалиптичном анти - циљу је изопачена „миротворна“ идеологија која у корену сече основе хришћанског учења о Истини коју је Богочовек Христос донео међу нас људе - Истини о Њему као јединственом Спаситељу и Искупитељу рода људскога. Екуменизам потире целокупно вековно учење православне Цркве о Православној вери као јединственом путу спасења, строго и прецизно зацртаном и чврсто ограђеном законима и правилима која су Духом Светим доношена светим Оцима на Васељенским Саборима. Упорне и непокајане јереси и јеретике Оци су строго одстрањивали од заједнице правоверних хришћана, дајући тако на знање свима да дотични јеретици нису део Тела Христовог - Цркве и као такви неће узети удела у спасењу душа, тј. неће наследити Царство небеско. Екуменизам учи супротно овим Богом откривеним и Богом датим истинама. Екуменизам учи да смо сви (све религије света) деца Божија и да сви у зависности од личне праведности наслеђујемо рај и вечну заједницу са Богом. Без обзира које вероисповести или религије неко био, ако искрено верује у Бога на онакав начин какав му прописује његова псеудорелигија, а уз то је добар, моралан, хуман и толерантан – такав човек је на путу Божијем. И на такав начин екуменистичка идеологија од никога не тражи да нешто промени од свог веровања, традиционалних богослужења или култова, већ изискује само празне профанисане речи које на сва уста проповеда Нови Светски Поредак: љубав у спрези са јединством свих, кроз свеопшту толеранцију. Српска званична црква је по свом ставу екуменистичка. У потпуности је прихватила екуменистичку идеологију, тачније лажно учење – супротно јеванђељу Христовом. Она је екуменистичка и речју и делом. Потрошили би много места и времена доказујући то многобројним изјавама њених прошлих патријараха кроз разне изјаве, фотографије екуменистичких заједничких скупова, молитава и богослужења. Сетимо се само скандалозне изјаве г. Павла, претходника новоизабраног г. Иринеја, о томе да смо ми хришћани заједно са муслиманима деца истог Бога. Одговорићемо на то једноставно: Створења засигурно јесмо јер нас је све створио исти Бог али деца засигурно нисмо јер смо само ми – православни хришћани усиновљени Христом оваплоћеним Богом. Муслимани Господа Христа не признају за Бога, а свети Сава Српски у свом Законоправилу наређује да се муслимани при преласку у хришћанство морају одрећи не само свог лажног пророка Мухамеда него и њиховог „бога“ – Алаха. То је суштина зловерја екуменизма, а неупућени и обманути верници равнодушно чекају да се екуменизам тек треба пројавити некаквим сензационалним очигледнијим променама као што су на пример мењање Символа вере, заједничка причест и томе слично. Новоизабрани патријарх Српски г. Иринеј је такође идеолошки екумениста (иако се није много истицао као делатни екумениста) као и његов учитељ г. Герман и као и његов претходник, лични добар пријатељ, г. Павле. Што се тиче самог избора новог патријарха можемо само рећи једно: интересантно, иако и није изненађујуће. Од три кандидата која су ушла у последњи круг избора: Амфилохије, Иринеј бачки и Иринеј нишки, овај последњи је наизглед нека неубедљива помирљива средина између модерниста и „традиционалиста“ иако га сврставају међу „традиционалисте“. Да је изабран било ко од друге двојице кандидата знали би шта да очекујемо – експанзију екстремног екуменизма, овако ће ипак требати мало времена да видимо какав ће курс заузети новоизабрани патријарх екуменистичке СПЦ. У сваком случају курс се неће променити на боље - то је једино сигурно. Дилема око новог патријарха је само у интензитету прогреса отпадништва. Његов претходник Павле је био "спорији" по том питању. Нови патријарх Иринеј врло брзо ће показати своју брзину хода на путу зацртане апос
тасије...