субота, 23. јануар 2010.

АКТУЕЛНОСТИ


Јеромонах Акакије
Размишљање о избору новог патријарха за званичну СПЦ


На нас Истински Православне Хришћане Србије избор новог патријарха званичне СПЦ, тј. личности која ће преузети кормило брода који је већ увелико изашао на злокобну пучину светских интеграција и екуменистичке глобализације религије, неће много утицати. Ипак, тај избор нас не оставља равнодушне пошто велика већина Срба који себе сматрају православнима и даље поклања своје верско поверење цркви која већ више од пола века не плови сигурним водама истинског Православља. Онаквог Православља каквог смо га наследили од светог оца нашега Саве првог архиепископа Српског као и његових наследника редом, све до последњег канонског поглавара Српске Цркве, блажене успомене патријарха Гаврила Дожића.
Данашња званична Српска црква већ деценијама пребива у екуменистичком покрету, оличеном кроз Светски Савез Цркава као његов живи и активни органски члан у заједници са осталом породицом православних екуменистичких цркава на челу са Васељенском патријаршијом. Као таква она кроз зловерни екуменизам хита ка коначном циљу, учвршћењу једне универзалне, глобалне панрелигије која је већ сада реални религиозни пандам будућој Светској влади – Уједињеним нацијама. Јерес екуменизма која и води све светске религије овом апокалиптичном анти - циљу је изопачена „миротворна“ идеологија која у корену сече основе хришћанског учења о Истини коју је Богочовек Христос донео међу нас људе - Истини о Њему као јединственом Спаситељу и Искупитељу рода људскога. Екуменизам потире целокупно вековно учење православне Цркве о Православној вери као јединственом путу спасења, строго и прецизно зацртаном и чврсто ограђеном законима и правилима која су Духом Светим доношена светим Оцима на Васељенским Саборима. Упорне и непокајане јереси и јеретике Оци су строго одстрањивали од заједнице правоверних хришћана, дајући тако на знање свима да дотични јеретици нису део Тела Христовог - Цркве и као такви неће узети удела у спасењу душа, тј. неће наследити Царство небеско. Екуменизам учи супротно овим Богом откривеним и Богом датим истинама. Екуменизам учи да смо сви (све религије света) деца Божија и да сви у зависности од личне праведности наслеђујемо рај и вечну заједницу са Богом. Без обзира које вероисповести или религије неко био, ако искрено верује у Бога на онакав начин какав му прописује његова псеудорелигија, а уз то је добар, моралан, хуман и толерантан – такав човек је на путу Божијем. И на такав начин екуменистичка идеологија од никога не тражи да нешто промени од свог веровања, традиционалних богослужења или култова, већ изискује само празне профанисане речи које на сва уста проповеда Нови Светски Поредак: љубав у спрези са јединством свих, кроз свеопшту толеранцију. Српска званична црква је по свом ставу екуменистичка. У потпуности је прихватила екуменистичку идеологију, тачније лажно учење – супротно јеванђељу Христовом. Она је екуменистичка и речју и делом. Потрошили би много места и времена доказујући то многобројним изјавама њених прошлих патријараха кроз разне изјаве, фотографије екуменистичких заједничких скупова, молитава и богослужења. Сетимо се само скандалозне изјаве г. Павла, претходника новоизабраног г. Иринеја, о томе да смо ми хришћани заједно са муслиманима деца истог Бога. Одговорићемо на то једноставно: Створења засигурно јесмо јер нас је све створио исти Бог али деца засигурно нисмо јер смо само ми – православни хришћани усиновљени Христом оваплоћеним Богом. Муслимани Господа Христа не признају за Бога, а свети Сава Српски у свом Законоправилу наређује да се муслимани при преласку у хришћанство морају одрећи не само свог лажног пророка Мухамеда него и њиховог „бога“ – Алаха. То је суштина зловерја екуменизма, а неупућени и обманути верници равнодушно чекају да се екуменизам тек треба пројавити некаквим сензационалним очигледнијим променама као што су на пример мењање Символа вере, заједничка причест и томе слично. Новоизабрани патријарх Српски г. Иринеј је такође идеолошки екумениста (иако се није много истицао као делатни екумениста) као и његов учитељ г. Герман и као и његов претходник, лични добар пријатељ, г. Павле. Што се тиче самог избора новог патријарха можемо само рећи једно: интересантно, иако и није изненађујуће. Од три кандидата која су ушла у последњи круг избора: Амфилохије, Иринеј бачки и Иринеј нишки, овај последњи је наизглед нека неубедљива помирљива средина између модерниста и „традиционалиста“ иако га сврставају међу „традиционалисте“. Да је изабран било ко од друге двојице кандидата знали би шта да очекујемо – експанзију екстремног екуменизма, овако ће ипак требати мало времена да видимо какав ће курс заузети новоизабрани патријарх екуменистичке СПЦ. У сваком случају курс се неће променити на боље - то је једино сигурно. Дилема око новог патријарха је само у интензитету прогреса отпадништва. Његов претходник Павле је био "спорији" по том питању. Нови патријарх Иринеј врло брзо ће показати своју брзину хода на путу зацртане апос

тасије... 

19 коментара:

Анониман је рекао...

da oprosti i redakcija i sam Akakije, ovo je jedan sveobuhvatno glup tekst...

Анониман је рекао...

Иринеју Нишком је октобра 2001. изгорео Саборни храм из непознатих разлога,до темеља, толико брзо да ватрогасци нису ни стигли да реагују.Питање је, зашто је Бог то допустио?Да ли због дружења са ротаријанцима,залагања за скраћивање Црквених постова,протеривање О.Илије...Подсетимо да се 2013 године спрема заједничка,(за све хришћанске конфесије) прослава годишњице "Миланског едикта" У храму Св.Цара Константина и Царице Јелене чију иѕградњу помажу и Римокатолици.Какву ће још ту улогу одиграти садашњи Патријарх а бивши (по лукавству познат)
Епарх Нишки?

Чтец Урош је рекао...

Благодаримо,на овом тексту!

Анониман је рекао...

Дотични "патријарх СПЦ" Иринеј је неколико дана пред избор док је био владика нишки изјавио (што су пренели многи медији, нађите преко Гугла)да верује да СПЦ неће имати ништа против да папа дође 2013. у Ниш и да би то било добро за Србију и да је то одлична прилика да се појача екуменски дијалог. Прочитао сам и да се залагао да се призна првенство папе што је урађено у Равени и потврђено на Сабору СПЦ у мају 2008.

Такође, на својем устоличењу за патријарха у беседи Иринеј је цитирао игумана Хиландара који је одлучио да се због доласка комуниста на власт у Србији Хиландар не одваја од Београдске патријаршије рекавши за комунисте "Какви су, такви су - наши су!". Иринеј је на то додао са осмехом да су то врло мудре речи. Сходно томе могао је рећи и "Ми (СПЦ) смо Титови, Тито је наш!". Дакле, Иринеј је паписта, екумениста и сергијанац (послушник државних власти ма какве да су јер су по њему и безбожници "наши"), тако да од њега можемо очекивати да "СПЦ" настави путем отпадништва и све дубљег тоњења у јерес.

Владимир Јанковић Влада
Београд

РЕСАВСКИ МИСИОНАР је рекао...

Гласи да је "традиционалан" епископ. Али изгледа новије традиције, да трчи у папине руке, широм раширене. Што чини нек чини брже...

serbiantrueorthodox је рекао...

Ипак, "традиционалисти" СПЦ-а су задовољни избором новог патријарха. Све ово што је навео о. Акакију у својим размишљањима је тачно и на месту али мислимо да треба додати и то да је сваки патријарх СПЦ, био он и искрени традиционалиста дужан да помиње све друге патријархе и архиепископе осталих помесних цркава, међу њима и новокалендарце и наравно васељенског патријарха што је страшно! Просто је невороватно да антиекуменисти и ревнитељи (борци из'нутра)не схватају колико је озбиљна ова органска повезаност међу црквама, а да не говоримо о лепој дефиницији антихришћанске јеретичке идеологије екуменизма коју је овде изнео о. Акакије.

Они се уподобљавају слепим јудејцима који су од Господа тражили знак да би поверовали у Њега: "тек када се причесте заједно са папом тада ћемо веровати" или "док држимо символ вере православни смо". Шта ако ђаво мудро одреди да се то не догоди, а кроз јерес екуменизма настави да прождире милионе људи?

Треба обратити пажњу на проблем саме јеретичке идеологије екуменизма, а мање на њене спољне пројаве (заједничке молитве, заједничка благосиљања итд.).

Анониман је рекао...

Ево православних ставова којих се држи нови Српски патријарх Иринеј, а ви причајте шта хоћете:

Изводи из интервјуа Еп. нишког Иринеја (садашњег патријарха српског) листу "Политка" од 26. 4. 2008.

Вернике све више узнемирава разлика око начина служења Свете литургије, иако је Сабор донео одлуку да се поштује постојећи богослужбени поредак. Да ли је комисија за литургијска питања нешто решила?

Комисија до сада ништа није урадила. Али, поред свих невоља и проблема који су се појавили, због такозваних реформатора литургије, има једна позитивна и утешна ствар. А то је да народ чува веру и то је веома добро. Дешавало се у историји да су патријарски и епископи падали у јерес, а да је народ чувао веру. Наравно, далеко смо од јереси, јер ово и није никаква реформа. Ја сам за то да се поштује древна вековима утврђена пракса богослужења. А ако има нешто што је током времена ушло у литургију, а није оправдано, зна се ко то треба да решава. Не професори, већ Сабор јерархије. Ми смо део породице православних цркава и треба да видимо како на тај проблем гледају Грчка, Руска, Бугарска црква и Јерусалимска патријаршија. Не можемо ми да штрчимо и будемо најпаметнији.

Код верника постоји и страх да нас та реформа литургије потенцијално приближава католичкој миси?

Да ли има тенденција таквом приближавању, не знам. Али, има знакова да је то тако. Можда се и несвесно иде у том правцу. Када почну сва та размишљања како да се служи, завршићемо као протестанти. У протестантизму свако служи и тумачи Јеванђеље на свој начин и живи по Христу како он мисли да треба. Ми смо саборна црква и код нас се све одлучује на сабору јерархије. Када се појави проблем окупи се сабор помесне цркве, размотри и донесе одлуку и о томе информишу остале цркве. Најгоре је што је због питања служења литургије дошло до поделе у народу и што се не види крај томе, уколико се настави са реформама/.../

Како гледате на документ из Равене у којем су и католички и православни теолози разматрали примат римског папе?

Ми не можемо да говоримо о положају римског епископа у садашњем стању, када католици себе сматрају одвојеним од Православне цркве. Тачно је да је папа, док је био у саставу цркве, с обзиром на тадашњи положај Рима, имао прво почасно место међу осталим патријарсима, али то није било право власти. Власт у цркви није сконцентрисана у једној личности, већ у сабору где делује Свети дух који руководи црквом. Немамо ништа против да папа поново буде први међу једнакима, али тек када се врати у цркву...

(Политика, 26.4.2008)

serbiantrueorthodox је рекао...

Помаже Бог брате анонимни који си поставио извод из интервјуа г. Иринеја нишког.

Ви држите да су ови одговори на новинарска питања православно исповедање вере данашњег патријарха званичне СПЦ – г. Иринеја?
Прво и пре свега, г. Иринеј је на та питања одговарао као Нишки епископ, а не као поглавар једне помесне цркве и то пре скоро две године. Друго, одговори су двосмислени и нејасни. Покушаћемо да их проанализирамо. У првом одговору везаном за богослужење примећује се велика доза дипломатског двосмисленог подилажења како конзервативцима, тако и модернистима. Фраза: „А то је да народ чува веру и то је веома добро. Дешавало се у историји да су патријарски и епископи падали у јерес, а да је народ чувао веру“ је засигурно конзервативце оборила с' ногу и придобила њихово поверење, а остали део одговора је апсолутна подршка модернистима, погледајмо: „такозваних реформатора литургије“, „ово и није никаква реформа“, „а ако има нешто што је током времена ушло у литургију, а није оправдано, зна се ко то треба да решава. Не професори, већ Сабор јерархије“. То значи да он новотарије у богослужењу оправдава али уз то да новотарије треба да „озакони“ Сабор епископа у коме су, узгред речено, већина новотарци. Он наводи и угледање на породицу православних цркава, као да нико не зна да њима владају новаторци (патријарх Кирил, Вартоломеј као и јерусалимски новаторац Теофил) што је заиста саркастично: „Не можемо ми да штрчимо и будемо најпаметнији“. Други одговор је само наставак првог у којем се проповеда непогрешивост саборне одлуке из којег се може извести закључак еквивалентности Сабора епископа и непогрешивог Папе.
Последње треће питање је потпуна дипломатија и то у рукавицама. Наиме, он као православни епископ не каже: „Католици су јеретици који се налазе ван Цркве православне која је јединствено тело Христово“, него у духу екуменизма који суштински признаје црквеност и благодатност обема наведеним црквама али уз навод да су оне земаљски још увек формално раздвојене: „Ми не можемо да говоримо о положају римског епископа у садашњем стању, када католици СЕБЕ СМАТРАЈУ (значи г. Иринеј их не сматра?) одвојеним од Православне цркве“. Наставак одговора је уједно и наставак екуменистичке демагогије која свако помињање папе (у смислу одвојености од цркве: „папа, док је био у саставу цркве“ и „тек када се врати у цркву“) држи под сенком прве реченице: „католици СЕБЕ СМАТРАЈУ одвојеним од Православне цркве“ која, како смо навели има само земаљску, формалну димензију димензију која се наравно по потреби (оних којима је потребно чешкање по ушима и лажно умирење савести) може тумачити двосмислено као и цео трећи одговор.

Огњен НС је рекао...

Одличан пример анонимни брате. Ево имам и ја један пример само тазе.


Vladika Irinej je agenciji Beta 18. siječnja rekao da ne zna sa sigurnošću hoće li će poglavar Rimokatoličke crkve 2013. godine posjetiti Srbiju, ali da "postoji Papina želja da do susreta dođe baš u Nišu".

Irinej je rekao kako je to prije svega stvar Katoličke crkve. “Mi smo imali priliku čuti da je Papina želja da se susretne s predstavnicima pravoslavnih Crkava ovdje, što bi dalo počasno mjesto Srbiji i ulozi Srbije u takvom događaju“, rekao je Irinej i dodao kako bi to bio prvi takav susret nakon raskola između istočne i zapadne Crkve 1054. godine.

Posjet pape Benedikta XVI. Srbiji bio bi posjet s posebnim razlogom i Srpska pravoslavna crkva bi ga pozdravila, dodao je Irinej i zaključio kako bi taj susret bio zasigurno obilježen ekumenizmom i dijalogom.

Irinej je također rekao kako bi Papin posjet Srbiji "možda bila i prilika da se postavi pitanje ponovnog ujedinjenja i počne razgovor o tome. To je jedan dugi put i proces jer je prošlo toliko stoljeća od podijeljenosti, ali bez prvog koraka nema ni onog posljednjeg“.

Преузето са сајта 'Криж живота'

Jelena је рекао...

Samo neka bude Bogu na slavu i u korist ovom jadnom i napacenom narodu!!
Vreme ce pokazati koliko je odluka bila mudra

Анониман је рекао...

Ideja Irineja Niskog je izgleda prvo zajednicke molitve(obavezne na svim ekumenskim skupovima) pa tek onda dijalog (ko zna o cemu).Podsetimo da apostolska pravila sankcionisu upravo molitve sa jereticima ,(bez izuzetka).Isto zastupa i Atanasije Jeftic na predavanju u Nisu uz konstataciju da je SPC time pala pod udar kanona(vodeci pri tome citav verni narod pod taj udar).Naravno to nama pravda "ljubavlju" i nacinom pridobijanja jeretika gradeci se pametniji i veci od Sv.Otaca.Narode Srpski, hocemo li biti zrtve njihovih eksperimenata i izgubiti Carstvo Nebesko?Uostalom o kakvom jos jedinstvu dijalog, kad je zajednicka molitva naveci vid jedinstva? Dijalog je samo "pesak u oci".

Анониман је рекао...

Gresim li, ili je novi Patrijarh u svom prvom obracanju rekao da su sve zajednice koje nose u imenu 'hriscanska' za vreme Cara Konstantina bile jedna crkva?Tu se mislim smatraju protestanti,rimokatolici,monofiziti koji u to vreme nisuni ni postojali.

Анониман је рекао...

Помаже Бог!

Не знам и не верујем да било ко у Србији од истинољубивих и богобојажљивих хришћана очекује "нешто спектакуларно да се деси" са избором новог 45-ог по реду патријарха (официјелне) СПЦ,мислим пре свега на неко "истинско покајање" и у најмању руку "осећање стида и срама" због свог дугогодишњег
бестидног и душепогубног "кокетирања" са јеретицима и богоборцима,заједничким молитвама и причешћивањима,неизмерним и срцепарајућим "изливима љубави и разумевањима" и сам Бог зна шта све још не...
Иако у свакоме од нас,у дубини срца,вероватно још тиња нада да тако нешто може да се деси(јер нада последња умире),јер уму је тешко да прихвати да наш народ у целини,са целокупним свештенством и монаштвом,може да се тако лако одрекне Светосавља,да заборави на многострадалнике и мученике земље српске,чијом смо крвљу позвани да чувамо земљу и православље..
Тешко је прихватити да не постоји нико(овде мислим да великодостојнике и "подвижнике" званичне СПЦ) коме макар савест не налаже да се побуни против свеопштог и тако очигледног пада у јерес екуменизма.
Залуд је "борба изнутра" ако она уопште и постоји,цитирам:"јер онај који је у заједници са одбаченим из заједнице нека и сам буде изопштен".
У другој посланици се каже:"Ако неки претендују да исповедају праву веру,а ипак имају заједницу са онима који другачије мисле,ако и после савета не престану да овако поступају,треба и њих саме сматрати не само одлученима,него их не треба ни браћом назвати",
а у још једној посланици св.Игњатија Богоносца налазимо следеће:
"Свако ко говори другачије од онога што је установљено,макар и био достојан по вери,макар и постио и поштовао девственост и чинио чуда и пророковао,нека ти буде као вук у овчијој кожи који ради на пропаст оваца".
Не верујем да долази време "процвата православља",давно је прошло време када је цела европа славила и љубила Христа,за ово садашње време у којем живимо пре би се могло рећи да се односе речи које налазимо у Откривењу светог Јована Богослова:"Ко чини неправду нека још чини неправду и нечисти нека се још прља;а ко је праведан нека још чини правду и ко је свет нека се још освећује"(Отк.22,11).

Господе помилуј и спаси Србију и народ твој,због св.Саве првога српскога архиепископа и многобројних и само теби знаних мученика и светитеља земље српске и ради свих твојих светих на небесима.

Просветли и уразуми нас Господе!

Господе СПАСИ НАС!!!

Дејан.

Анониман је рекао...

Pomoz Bog

Posto ste NAPUSTILI Srbsku crkvu i otisli ispod omofore stari kalendaraca Grka,a ostavili casne Srbske viteze da se bore za svoju svetu crkvu Vladike(G.G.IRENEJA,G.ARTEMIJA,G.NIKANORA)
Svesteno Monahe(O.Dionisija,O.Nikolaija,O.Simeona)i Casno Belo Svestenstvo(O.Zarka,O.Mateju).I narod u Rukumiji,Kragojevac,Srem.
Vi bi trebali malo vise da vodite racuna na VASE Vladike u Grcku i vaseg 'kreatora'Vlad Mosa,komeje bilo dosadilo da skace od sinoda do sinoda,pa ja mislo da moze da napravi neku svoju 'istinsku'Crkvu u zemlju Svetog Save.
posto jurite za Ruse,evovam jedna njihova parola za te 'konverte' koliko god da hranite vuka,on ce uvek da ide i da trazi u sumu.
U Svetoj Hristovoj Crkvi ce biti i kukolj sa zitom,ali Mi narod smo Crkva i ne smemo da dozvolimo da predamo nasu Crkvu Komuncima,Masonima,Papistima;nego da se borimo u ovo vojno vreme.
Ima mnogo vlasto-ljublja a po reci Gospoda zadnji ce biti prvi i prvi zadnji.
Mnoga ja leta njegovoj svetosti G.G.IRENEJU I Istinska Srbska Crkva ispod njegove omofore.

Анониман је рекао...

Видимо прве плодове...

Дејан је рекао...

Коментар за последњег анонимног.

Ти и твој Иринеј,и сви његови пајташи,који не да нису "светост" већ су олош,и најгоре отпадништво овога народа идите што даље од Србије...Мука ми је бре од Вас...
Олошу ЈЕРЕТИЧКИ!

Анониман је рекао...

Ako Irinej, Artemije, Nikanor i "andjeo s neba" ...kazu da se niposto ne sme prekidati opstenje = jedinstvo sa jereticima ma koliko uporni bili a Sv.Oci kroz kanone i zitija zapovedaju da to moramo uciniti koga da poslusam ?

Анониман је рекао...

Kazes boriti se protiv masona. A "vasa svetost" Irinej ih naprotiv jako simpatise.Toliko da rotarijancima osvecuje prostorije i redovno posecuje njihove skupove.

Nikolaj је рекао...

Питам се јесули ове природне несреће које ових дана пустоше југ и југоисток Србије повезане са политиком екуменизма Епископа Нишког? Кажњавали нас то Бог због издаје Православне вере? Познато нам је већ да је Иринејев Саборни храм до темеља горео.Чекали иста судбина и целу несретну Србију? Подсећам папин долазак се све више ближи. Немојмо се Нишлије наћи заједно са библиским Капернаумом и Ватсаидом на Страшноме Суду.