"Благосиљам свако оружије које се диже против црвене сатанске власти"

Пример како Црква у судбоносним и пресудним тренуцима за свој православни народ и православну државу реагује на политичка збивања и позива свој народ чак и на оружани устанак. Истакнути делатник руске црквене историје, Оснивач и Првојерарх Руске Православне Заграничне Цркве, митрополит Антоније (Храповицки), објавио је у Сремским Карловцима 1930. године знаменити 

Позив Руском народу

"Ја, смирени Антоније, Кијевски и Галицки, најстарији међу руским архипастирима који су се по вољи Божијој нашли у слободи од црвеног ропства, подижем свој глас, како бих позвао Руски народ:

Православни хришћани! Већ много година антихристова власт мучи нашу Мајку-Отаџбину, Велику Русију, желећи да буквално гвожђем ишчупа из Руског народа његову руску душу, не би ли га претворили у покорно стадо. Народу се одузима све што је руско! Руска савест, руски православни начин живота, славна руска прошлост, па и само име Русије. Ипак, антихристова власт највише мрзи Руску Православну Веру, јер та Вера представља последње и највеће упориште и тврђаву Руске Ствари. Та је тврђава помогла Руском народу да током своје хиљадугодишње историје одоли највећим невољама и искушењима, и да Руску Државу развије у највећу Државу на читавом свету.

Од самог почетка комунистичке владавине над Русијом разбојничка банда у Кремљу није престајала са прогонима Вере. Током година црвене пошасти Црква Христова у Русији просијала је јаче од сунца безбројним збором свештеномученика – епископа, монаха, јереја и световњака који су од руку црвених примили непропадљиве мученичке венце за Светло Име Христово. Осим ових пострадалих, и други, исто толико храбри исповедници вере, чаме у многим затворима и у прогонству.

Данас је пред лицем нарастајућег народног гнева антихристова власт повела "последњи и одлучни бој" против Вере Христове. Православни хришћани: Устајте сви против власти црвеног антихриста! Не слушајте ничије позиве на помирење са њима, ма од кога ти позиви долазили. Нема мира између Христа и сатане. Влашћу која ми је дата од Бога ослобађам све верујуће од заклетве коју су дали самозваној влади, јер хришћани нису поданици сатане. Влашћу која ми је дата од Бога благосиљам свако оружије које се диже против црвене сатанске власти и отпуштам грехе свима који су у редовима устаника, или као усамљени осветници, положили главу за Христову и Руску ствар."

PASCHAL EPISTLE 2013.

PASCHAL EPISTLE

AKAKIJE       

By the Mercy of God

True Orthodox Bishop of Resava and Shumadia

Let God arise and let His enemies be scattered!

 To All the Faithful Children of St. Sava’s Serbian Church, I direct this most radiant and joyous ancient Christian Paschal greeting: Christ is Risen!

Christ is risen from the tomb, as He foretold, giving us eternal life and great mercy.  Truly, we have been deemed worthy of a great mercy with the Resurrection of Christ.  We were given forgiveness of sins, freedom from enslavement to the devil, and the power to uproot our vices and weaknesses.  We were given immortality.

Светло Васкрсење Христово!

Нека је благословен Христос Бог и Црква Његова, која нам помаже да се сећамо спасоносних страдања Његових, као и да прославимо Његово Светло Васкрсење.

Ове године су, благословом Преосвећеног Владике Акакија, ови празници прослављени у Духовном Центру Утешитељево, уз присуство једног дела сестара манастира Нови Стјеник, које су помагале у организацији прославе, припремању многобројних трпеза, као и камп смештају за вернике који су коначили на Утешитељеву.

Glorious Resurrection of Christ!

May be blessed the Christ our God and His Church, Which helps us to remember  to His salvational  sufferings, and also to celebrate His Glory Resurrection. 

This year, with bless of the Reverend Bishop Acacius, these feasts were celebrated  in the Spiritual Center of the Paraclete (Uteshiteljevo), with presence of a few sisters of New Stienik Monastery, who helped in organization of the feast, preparing the food and accommodating in camps the believers who wanted  to stay at the Paraclete.

СВЕТЛО ВАСКРСЕЊЕ ХРИСТОВО - Утешитељево 2013.

ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ

Васкршња посланица Владике Акакија

ВАСКРШЊА ПОСЛАНИЦА

АКАКИЈЕ

Милошћу Божијом

истински православни епископ

Ресавско-шумадијски

Да воскреснет Бог и да расточатсја врази јего!

Да васкрсне Бог и да се развеју непријатељи Његови!

(Псал. 68,1)

Свим верним чедима Светосавске Српске Цркве упућујем најсветији и најрадоснији древни хришћански васкршњи поздрав: ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ!

Васкрсе Исус из гроба, као што је прорекао, даде нам живот вечни и велику милост. Заиста, велике милости сви смо удостојени Васкрсењем Христовим. Даровано нам је опроштење грехова, ослобођење од служења ђаволу, сила да искоренимо своје пороке и слабости – дата нам је бесмртност.

Светитељ Филарет нови исповеденик о расколницима

Светитељ ФИЛАРЕТ Вазнесенски

Писмо игуманији Леснинског манастира Магдалини (Грабе)[1]

26. новембар / 9. децембар 1979.

Ваше Високопреподобије,

Пишем Вам ово писмо са пута – налазим се на пароброду "Оријана" који плови за Аустралију. То је прилично велик брод, 42.000 тона (отприлике као "Титаник"), и сасвим лепо уређен. Данас је недеља. Јутрос је мој сапутник о. протојереј Константин (Фјодоров) у кабини служио Литургију па сам се причестио. Исто је било и јуче, на дан оданија празника Ваведења Пресвете Богородице, пошто нам ни за сам дан тог празника, нити следећег дана није пошло за руком да одслужимо јер се брод непрестано љуљао. Али од четвртка се океан стишао и сад пловимо мирно.

Леснинска игуманија мати Магдалина Граббе

Одавно сам желео да поделим са Вама нека моја размишљања по питањима о којима се нисмо сложили. Наравно, не пишем ради оштре полемике, него ради сталожене размене мишљења.

We Want Kosovo and Metohija, Not the EU!

The Russian Imperial tricolor, Our Lord and caption: Glory to Russia!

The protest “Things Can’t Go On Like This” which has grown into a people’s referendum FOR Kosovo and Metohija in the Composition of Serbia, organized by the Dveri Movement with the support of other patriotic movements (NSP Nashi, Srpski Obraz, Zavetnitsi, the Ravnagora Movement, the Never Borders Initiative, Movement for Serbia, etc) along with individuals has begun its third day. 

Хоћемо Косово и Метохију, нећемо ЕУ!

Руска царска тробојка, Господ и натпис: Слава Русији!

Протест „Овако више не може“, који је прерастао у народни референдум ЗА Косово и Метохију у саставу Србије, а који је организовао покрет Двери, уз подршку патриотских покрета (НСП Наши, Српски Образ, Заветници, Равногорски покрет, Иницијатива Никад граница, Покрет за Србију, итд. ) и појединаца, ушао је у свој трећи дан.

Проповед Владике Акакија, Благовести 2013.

БЛАГОВЕСТИ

У име Оца и Сина и Светога Духа Утешитеља!

Данас прослављамо празник узвишене чистоте и целомудрија. Сваки Богородичин празник је празник прослављања и дивљења њеним врлинама непорочности и целомудрија. Зато света Црква и одређује да се на све Богородичине празнике свештенослужитељи облаче у одежде плаве боје јер та боја у богослужбеној симболици представља узвишену чистоту и непорочност.

Sermon of Bishop Akakije, Annunciation 2013

In the Name of the Father, Son, and Holy Spirit the Paraclete!

               Today we celebrate a feast of lofty purity and chastity.  Every feast of the Mother of God is a feast of glorification and wonder at her virtues of blamelessness and chastity.  That is why the Holy Church ordains that for all of the feasts of the Theotokos the clergy wear blue vestments, because that color according to liturgical symbolism represents lofty purity and blamelessness.

Из писама светитеља Филарета новог иповедника

Икона светитеља Филарета новог исповедника, рад Владике Акакија

Из писма свештенику Гљебу Јакуњину[1]

1/14. април 1979.

Мили у Христу оче Гљебе!

Са пажњом и љубављу читамо многе текстове које сте Ви и Ваши пријатељи написали у заштиту Православне Цркве, јер се појаве и ван граница Русије. Дубоко ценимо Вашу усрдност и смелост у разобличавању различитих негативних појава у црквеном животу који Вас окружује.

Вама није потребна наша похвала: пошто чините подвиг исповедништва, подвргавајући се различитим опасностима, Господ зна вредност Ваших напора и Сам ће Вам узвратити по Вашим заслугама.

Схватамо све тешкоће Вашег положаја и заједно са свим чедима прогоњене Руске Цркве преживљавамо исту такву усамљеност у свету који нас окружује, но томе се не чудимо јер нам је Сам Спаситељ прорекао: У свету ћете имати жалост (Јн. 16,33). Посебно то треба очекивати у данашњој епохи људске историје за коју је карактеристично отпадништво.

Већ више од пола века ми се обраћамо свету који нас окружује, трудећи се да скренемо његову пажњу на несреће нашег народа и да упозоримо друге народе, како и они не би постали жртве истих несрећа. Ретко наилазимо на позитиван одговор, али због тога не посустајемо.

Уосталом, дужност нам је да и Вама скренемо пажњу на нешто у чему се с Вама не слажемо.

Кад човек преживљава тешке недаће, он је често спреман да се за помоћ обрати било коме у свом окружењу, без обзира на то јесу ли исте вере или нису. Ово је допустиво само када је реч о правним и материјалним питањима.

Из живота СИПЦ, Велики Пост 2013.

НЕДЕЉА ПРАВОСЛАВЉА

Недеља торжества православља, Утешитељево 2013.

У прву недељу Великог Поста, названу недељом Православља, јер се сећамо славне победе (торжества)  Православне Цркве над јеретица иконоборцина, на Утешитељеву, свету Архијерејску Литургију служио је Преосвећени Епископ Ресавско-шумадијски Господин Акакије. 

Писмо светог Филарета о. Григорију Грабеу

Протојереју Георгију (Грабеу)

12/25. јул 1975.

Уважени Баћушка, о. Георгије!

Одавно се спремам да Вам пишем, али некако ми није полазило за руком. Но, ево – сада сам сео за машину и куцам.

Ви свакако знате да сам мислио мало да скратим предвиђено време свог боравка у Европи. Зато смо покушали да померимо повратак са 7. августа на 26. јул (сутра). Али није нам пошло за руком да добијемо бродску карту на тој линији (покушали смо и у Паризу и у Лондону, где су на крају љутито рекли да ако би нам чак и пошло за руком да добијемо карту, изгубили бисмо попуст, па би путовање коштало 800 долара више, а то је превелика сума да бисмо је занемарили).

ДА ЛИ ЈЕ У ОДНОСУ НА ГРКЕ СИПЦ РАСКОЛНИЧКА?

Владимир Мос

Да ли је Српска Истинита Православна Црква расколничка?

(Анализа Окружне посланице Грчке ИПЦ, од 9/22. августа 2011)

Догађаји у вези са хиротонијом српског владике Акакија од стране руских истински православних епископа у августу 2011. године су комплексни, а њихова канонска процена компликована. Разлог за ово је једноставан: корпус православних канона и закона, који је садржан у Крмчији и као такав састављен још пре дванаест векова, није предвидео стварање нових аутокефалних Цркава, а још мање обнављање и васкрсавање аутокефалних Цркава након њиховог пада у јерес. Ипак, верујем да се у светим канонима, у делима светих Отаца и у Црквеној историји, могу наћи  ваљани докази који потврђују да је хиротонија епископа Акакија пуноважна, а осуда њега као „расколника“ од стране Грчке Истински Православне Цркве – незаконита. Међутим, пошто још увек има доста оних који верују да је владика Акакије расколник, сврха овог чланка је да поново размотри тај спор, сад када се, барем се надамо, слегла прашина после сукоба 2011. године. Као оквир ове расправе предлажем анализу Енциклике објављене 9/22. августа 2011. и потписану од стране архијереја Грчке Истински Православне Цркве, предвођене архиепископом Калиником Атинским.

Посланица је насловљена: „Свештеном клиру и пуноти верних Цркве  Истинитих Православних Хришћана Србије...“ Овај податак је сам по себи од највећег значаја, због тога што се цела дебата која се последњих година водила између оца Акакија и његових присталица са једне стране, и архиепископа Калиника и његових присталица са друге, све време управо и вртела око питања: да ли Српска Истински Православна Црква заиста постоји, паралелно и независно од других Истински Православних Цркава као што су Руска и Грчка? Или српски Истински Православни Хришћани припадају Грчкој Истински Православној Цркви, само што живе на територији Србије? Чињеница да се посланица обраћа „свештеном клиру и пуноти верних Цркве Истинитих Православних Хришћана Србије“ може да значи само то да потписници прихватају да Српска Истински Православна Црква заиста постоји независно од  Грчке Цркве. Наравно, потписници се нису обраћали епископу Акакију и његовим следбеницима (неколико стотина људи), него малој групи (око педесетак људи) његових опонената и непријатеља у Србији, али верујућима сабраним око владике Акакија признато је основно начело: да независна, аутокефална Српска Црква постоји таква у Истинском Православљу, једино је препирка око тога која група верника чини ту Цркву...
Да ли потписници ове Енциклике искрено верују у то? Скоро сигурно – не. Јер и пре и после хиротоније, архиепископ Калиник и његове присталице тврдили су управо супротно. Недавно је један од водећих Грка рекао да пре 1995. године, када је отац Акакије дошао у Србију са Свете Горе, у Србији није било ни једног Истински Православног Хришћанина, тако да ни аутокефалност Српске Цркве није више постојала. Србија је сада „мисионарска територија“ тврдио је он, баш као мисионарска подручја западне Европе и северне Америке...
На тврдњу да је Србија сада „мисионарска територија“ коју Грци морају поново да просвете светлошћу Јеванђеља, владика Акакије је одговорио: „Ми се питамо с којим правом они то тврде, чак и да прихватимо апсурд да су Грци изнова просветили Српски народ? Који се то грчки мисионар трудио на винограду Српске Цркве последњих 15 година? Ко је од Грка међу Србима и за Србе направио и један корак? Ко је трпео понижења од стране Београдске патријаршије? Знамо да једанаест година нико од стране Синода Грчке ИПЦ није посетио страдајући верни народ у Србији! Економска помоћ из Грчке – о којој се такође на сав глас прича и која се наводи као један од аргумената зашто смо ми Срби зависни од Грка и немамо право да изађемо испод њихове административне управе – у контексту услова у којима живи Српска ИПЦ заиста није била велика. У том обиму она је стизала и из других јурисдикција, па чак и од појединаца из Светског Православља. И невољно се поставља питање: зар су Грци Српску Цркву помагали само зато да би била под њиховом влашћу? Државна новокалендарска Грчка црква непрестано финансијски помаже Београдску патријаршију, па патријаршија није потчињена Грчкој архиепископији. Зар је то мерило да ли нека црква треба да се помаже или не?“

IS THE STOC SCHISMATIC?

IS THE SERBIAN TRUE ORTHODOX CHURCH SCHISMATIC?

An Analysis of the Greek TOC’s Encyclical of August 9/22, 2011

     The events surrounding the consecration of Bishop Akakije of Serbia by bishops of the Russian True Orthodox Church in August, 2011 are complex, and their canonical evaluation – difficult. The reason for this is simple: the body of Orthodox canon law as contained in The Rudder was completed over twelve centuries ago, and did not envisage the creation of new autocephalous Churches, still less the re-creation or resurrection of autocephalous Churches after their fall into heresy. At the same time, I believe that there is sufficient evidence to be found in the holy canons, the writings of the Holy Fathers and the history of the Church to come to the firm conclusion that the consecration of Bishop Akakije was valid, and his condemnation as a “schismatic” by the True Orthodox Church of Greece – unjust. However, there are still many who believe that Bishop Akakije is a schismatic; so the purpose of this article is to revisit this controversy now that, as we may hope, the dust has settled after the battle of 2011. As a framework for the discussion, I propose to analyse the encyclical of August 9/22, 2011 signed by all the hierarchs of the True Orthodox Church of Greece headed by Archbishop Kallinikos of Athens.[1]