Нека је
благословен Христос Бог и Црква Његова, која нам помаже да се сећамо
спасоносних страдања Његових, као и да прославимо Његово Светло Васкрсење.
Ове
године су, благословом Преосвећеног Владике Акакија, ови празници прослављени у
Духовном Центру Утешитељево, уз присуство једног дела сестара манастира Нови
Стјеник, које су помагале у организацији прославе, припремању многобројних
трпеза, као и камп смештају за вернике који су коначили на Утешитељеву.
Свечана
архијерејска Богослужења отпочела су у Велику Среду. Црква је премудро
устројила чин Свете Тајне Јелеосвећења, која се тог дана даје свим присутним
вернима, где нам Сам Милостиви Господ
помаже Својим Светим Тајнама, да би
после дугог поста и покајања, очишћени од духовних и телесних болести, празновали
Његово Светло Васкрсење.
Уз помоћ
благодати Божије и свудаприсутног Утешитеља Његовог, страдања Господња су
обележена дирљивим Богослужењима. У Велики Четвртак изнет је Часни Крст, на
коме је живописан распети Господ, коме су се са страхом Божјим прво поклонили
Архијереј и сав клир, а потом и сви верни.
У Велики
Петак увече Часни Крст је унешен, а изнешена је Плаштаница, ношена свештенослужитељима,
под којом је у погребној Литији око храма ходио Архијереј. При повратку и
уласку у храм, верни су ради Божијег благослова сви прошли испод Плаштанице.
Затим је Плаштаница постављена на средину храма, где је Архијереј помазао
нардовим уљем свете ране Господње, тако да се тај предиван мирис Пречистог Тела
могао осетити свуда у храму све до наредног дана. Верни су побожно чували Гроб
Господњи, све до најпотресније ноћи између Великог Петка и Суботе, где су
се преосвећени Владика и певница смењивали у појању статија, односно дирљивом
оплакивању погребеног Христа. Свима се на лицу, од малог детета до старца,
могао видети одраз састрадавања и велике туге. То је на верне оставило толико
снажан утисак, да су уз Плаштаницу остали све до вечери Суботње, када се
нестрпљиво очекивао тренутак када ће тугу сменити за људски род најрадоснији
могући, од Бога подарен осећај. У ову Велику Суботу велику утеху и радост нам
је причинило крштење једне младе новообраћене девојке, која нас је наредних
дана као анђео обучена у бело непрестано подсећала и на ту спасоносну Тајну.
У саму
ноћ Светлог Васкрсења, у тој најлепшој и најрадоснијој ноћи, све се преображава
у светлост, како у нама, тако и око нас, видљиво. Та ноћ, по великој доброти Божијој, постаје
предукус оног Вечног Дана и Светлости, када ћемо бити са Творцем нашим. Најсвечаније
васкршње Богослужење отпочело је тако
што је Архијереј са својих двосвећа и тросвећа радосно и надасве торжествено разделио
свима вернима од Небеске Светлости, а затим су сви заједно са упаљеним свећама,
кренули у литију око храма. После трећег круга, пред вратима храма, Архијереј
је торжествено први пут отпевао тропар Васкрсења који је потом од народа био
радосно поновљан. Сверадосни и победнички тропар Васкрсења одјекивао је далеко
у ноћ. По последњем тропару Владика је крстообразно ударивши отворио врата
храма ушашви у њега, а за њиме и сви остали. Бело украшени храм је блистао од осветлости.
Целу ноћ, до самог сванућа, у храму се небројено пута најгласније могуће из
срца отимало: „Христос васкрсе! Ваистину васкрсе!“ Један од најрадоснијих тренутака свакако је
било међусобно целивање свих присутних. Света
васкршња архијерејска литургија била је нарочито свечана. Владика Акакије је
одржао кратку беседу на тему победе Христове над смрћу и грехом и да ми као
његови верни следбеници не смемо ни тренутка да очајавамо него даса радошћу
подносимо све невоље уз сазнање да после голготе увек следи Васкрсење. Многобројна
деца, као и многи верни, примили су Свете Тајне Васкрслог Господа Исуса Христа,
Спаситеља нашег, уз велику љубав и захвалност Богу, што нам је пружио ,такву
могућност да осетимо Небеску радост потпуно будни и неуморни. На крају
литургије освећени су јаја и сир, а на отпусту су дељења освећена јаја и Васкршња
посланица Владике Акакија. Потом смо сви прешли у шатор трпезарију где смо се
утешили свечаном, богато припремљеном,
васкршњом трпезом љубави. Традиционално код нас, после празничног ручка,
деца наступају са својим програмом за верне, који се састоји од певања песама и
рецитовања. Овог пута то су биле већином српске националне песме о нашем
вољеном Косову, отпеване у знак срдачне подршке многострадалном српском народу
и очувању српске борбене националне свести.
Слава
Христу Богу што нас толико воли и удостојава да прославимо Његово Светло Васкрсење!
Христос
васкресе!
Нема коментара:
Постави коментар